ДОМАЋИ ЗАДАТАК:
Користећи физичко – географску карту свијета
пронаћи:
ТРИ мора, острва, полуострва и залива
ЈЕДАН мореуз, рт, архипелаг
Записати у свеску називе и географске положаје
пронађених географских појмова!
ПРИМЈЕР: Јадранско море – у јужном дијелу
Европе
Notas del editor
Хидросфера је водени омотач Земље , а обухвата сву воду на Земљи .
Хидрологија је област физичке географије (наука) која проучава воде на земљи. Дијели се на хидрологију океана и мора (океанографија) и хидрологију копна (ријеке, језера, мочваре и баре, ледници) Хидросфера се састоји од сланих вода сјветског мора (ове воде има највише),копнених вода, вода у атмосфери
СЛИКА 1 Када смо се упознавали са Земљом рекли смо да на нашој планети око 71% површине заузма вода. Вода се налази свуда и у свему око нас. Воде на копну могу бити површинске и подземне. У површинске воде спадају ријеке, језера,мочваре и ледници. У подземне спадају све воде које се налазе у Земљиној кори СЛИКА 2 Срећемо је у сва три агрегатна стања. Процесом кондензације вода из течног прелази у гасовито стање, а процесом сублимације у чврсто стање. С'обзиром на то да вода константно прелази из једног агрегатног стања у друго сва вода је повезана у хидросфери. Сунце је важно за кружење воде у хидросфери. Сунце загријава Свјетско море из ког у атмосферу испарава велика количина воде, гдје долази до кондензације.Та вода која је у атмосфери дијелом се у обику кише враћа у океане и мора а дијелом помоћу вјетрова одлази на копно гдје опет као киша долази овог пута до тла. СЛИКА 4 Када дође до површине земље, вода има неколико путева које може да пређе. Дио отиче површинским водама и опет долази до океана, дио кроз земљиште долази до подземних вода, а дио се задржава на тлу и биљкама одакле испарава назад у атмосферу.
СВЈЕТСКИ ОКЕАН
Свјетски океан прекрива 71% површине Земље и обухвата 97,2% воде цијеле хидросфере тј. Воде на Земљи. Особине морске воде су плава боја салинитет и провидност. Ова својства су промјењљива и зависе од географске ширине, дубине идр. Главна хемијска особина Свјетског океана је салинитет. Салинитет је количина растворених соли у води. Просјечна сланост Свјетског океана је 35‰, што значи да је у једном килограму морске воде растворено 35 грама соли. Сланост Свјетског океана у појединим дијеловима одступа од просјечне, па је негдје вода веће сланости, а негдје мање сланости.
Свјетско море је подјељено континентима и острвским низовима а дијели се на 4 океана Пацифик - Тихи океан, Атлантски океан, Индијски океан и Северни океан
СЛИКА 1Према неким подјелама издваја се ипети океан Јужни океан који обухвата најјужније делове Тихог, Атлантског и Индијског океана.
Осим што се Свјетски океан дијели на океане, дијели се и на мора. Море представља дио океана. То су делови уз ивичне дијелове копна , уоквирено острвима или узвишењима подводног рељефа. Мора има око 56 (80) а дијелимо их на средоземна (унутрашња) ивична и међуострвска.СЛИКА 1 Средоземна(унутрашња) мора су унутар континента ( Јадранско, Балтичко) илиСЛИКА 1 измедју обала више континената (Средоземно, Црвено). СЛИКА 2 Ивична мора се већим дијелом својих обала наслањају на континенте (Охотско,Јапанско). СЛИКА 3 Међуострвскамора се налазе унутар великих острвских група, архипелага, и од океана су одвојена острвима. На примјер, Малајског архипелага, налазе се Сулу, Целебеско море, Јаванско, Бандско и др.
Обала је узан појас копна поред мора који запљускују таласи.
Обале континената се ријетко кад пружају праволиниски углавном су разгранате и разуђене. Разуђеност обале - одступање обале од праве линије.
Облици који настају залажењем мора у копно или копна у море су мореузи, заливи, полуострва и острва. Сва мора и океани међусобно су повезани. Негдје су то мореузи ( тјеснаци) Мореузи су уски дијелови мора између два копна нпр.СЛИКА 1 Гибралтарски мореуз који спаја Средоземно море и Атлантски океан. Мореузи су уски дијелови мора између два копна.
Осим природних веза између појединих дијелова Свјетског мора, постоје и вјештачки створене везе, тј. канали које је направио човјек. Један од најважнијих канала који се користи за пловидбу је Суецки канал.
У приобаљу Свјетског океана чести су заливи. Заливи су дијелови мора који дубоко залазе у копно. СЛИКА 1 Бискајски и Бенгалски заливПосебне врсте залива су фјордови и естуари. СЛИКА 2 Фјорд- врста залива која настаје продирањем мора у дугачке и дубоке долине настале радом ледника. Карактеристични су за обалу Норвешке. СЛИКА 3 Естуари су љевкасти заливи проширени радом таласа, плиме и осеке у које се уливају ријеке тј. То су потопљена ушћа ријека, гдје се мијешају ријечна и морска вода, а карактеристични су за обале западне Европе
Уз обале се често сусрећу острва.Острва су дијелови копна оружени водом са свих страна. СЛИКА 1 Највеће острво на свијету је Гренланд (2,2 мил.км²).
Група острва на једном мјесту, тј. На мањем растојању називају се архипелагом.
Полуострва су дијелови копна који се протежу у море или океан и са три стране су окружени водом.
Рт је истурени дио копна који залази у море или океан. Најпознатији су Рт добре наде на југу Африке, Сјеверни рт на сјеверу Европе, Рт Хорн Јужна Америка и др.
Вода Светског Океана се стално креће, то се дешава због вјетрова и због привлачне силе Мјесеца и Сунца.
Облици кретања су морске мјене, морске струје и таласи.
ТАЛАСИ - кретање површинских слојева воде. Таласи најчешће настају под утицајем вјетрова, подморских земљотреса и вулканских ерупција, величина таласа зависи од свега тога као и од простора на коме настају. Њихово хоризонтално кретање је само привидно, јер се таласи у стварности крећу кружно. Висина таласа зависи од јачине вјетра, као и величине водене површине на којој се јављају. У Јадранском мору се јављају таласи до 5м висине, а у Тихом океану и до 15м. Највећи таласи настају под утицајем цунамија. Највећи талас – који настаје усљед подводних земљотреса или вулканских ерупција. Цунами се најчешће јавља у Тихом океану.
Океанске воде се крећу у виду морских струја. Морска струја је кретање слојева воде океана и личе « ријекама на површини мора». Морске струје настају под утицајем сталних ветрова тако да су сталне и не мењају правац и брзину, настају и под утицајем периодичних вјетрова па се називају периодичне. Дијеле се на топле и хладне морске струје. Топле морске струје настају у нижим географским ширинама (око екватора) и крећу се према вишим географским ширинама (половима)- топла морска вода загријава воде хладнијих мора и ваздух изнад. Хладне морске струје настају у вишим географским ширинама и крећу се ка нижим гдје хладна вода улази у топлија мора, тј имају супротан правац кретања од топлих морских струја.
Најбоље проучена морса струја је Голфска струја. Настаје у Мексичком заливу, тако да припада групи топлих морских струја. Креће се према сјеверној Европи и преноси 20 пута веће количине воде него све ријеке на копну. Због утицаја топле Голфске струје, море испред обала сјеверне Европе никада није залеђено.
Плима и осека настају усљед дјеловања привлачне силе Мјесеца и у мањој мјери Сунца. Смјењују се приближно сваких 6 сати и 12 минута, па се у времену од 24 сата и 50 минута смјене двије плиме и двије осеке. Разлика нивоа мора у вријеме плиме и осеке није свугдје иста. Најмања је на океанскј пучини и у затвореним морима. Нпр. Црно море 10-15 цм. Највећа је у заливима који су широко отворени према океану. СЛИКА 1 У заливу Фанди (Сјеверна Америка), максимална разлика између нивоа плиме и осеке износи више од 18м.
Свјетски океан је велико богатство човјечанства. У њему се зачео први живот, представља неисцрпан извор хране и енергијее, а важан је чинилац међународне трговине. Упркос томе, човјек има немаран однос према Свјетском океану, тако да је живи свијет његових појединих дијелова угрожен.
Свјетски океан као извор хране користи се од најстаријих времена. Његови плодови ипак нису довољљно присутни у исхрани. Годишње се улови око 60 милиона тона рибе и мање количине ракова и шкољки. То је занемарљиво у односу на укупно богатство хране у мору. Насупрот томе, неки организми лове се прекомјерно, због чега су постали угрожени нпр. Китови.
Вода Свјетског океана се све више прерађује и користи за пиће. Прерада се врши путем десалинизације( поступак издвајања соли из воде). Десалинизација се примјењује у земљама које немају довољно питке воде. (САД, Саудијска Арабија)
Свјетски океан се у новије вријеме користи интензивније за производњу енергије. Највише пажње је поклоњено изградњи плимских електрана. Једна од познатијих подигнута је 1966. године у заливу Сен-Мело на сјеверозападној обали Француске. Плимске електране подижу се на улазу у заливе гдје разлике нивоа мора у вријеме плиме и осеке износе више метара. Залив се прегради браном, која у једном дијелу има отвор са уграђеном турбином. У вријеме плиме вода продире у залив и покреће турбину електране производећи ел. Енергију. У вријеме осеке вода излази из залива и окретање турбине се наставља.
Саобраћајни значај мора је велики за међународну трговину. Више од ¾ међународне размјене добара у свијету обавља се поморским путем. Највише се превозе нафта, угаљ, житарице,грађевински материјал и сл. СЛИКА 1 Поморски саобраћај је најгушћи у сјеверним дијеловима Атлантског океана. Тим путем су повезане земље ЕУ и Сјеверне Америке. Оне припадају економски најразвијенијим дијеловима свијета. На обалама Атлантског океана налазе се двије највеће свјетске луке Ротердам (Холандија) и Њујорк (САД). СЛИКА 2 Заштита Свјетског океана мора се хитно побољшати, уколико се не желе изгубити многа његова богатства. Нарочито је важно спријечити загађивање воде нафтом. Процјењује се да годишње У Свјетски океан се излије 10-15 тона нафте. Сем тога, ријеке унесу огромне количине отпадних вода из фабрика, градова. Све то угрожава живи свијет Свјетског океана, и онемогућава развој туризма. Потребу заштите Свјетског океана додатно појачава и чињеница да у његовој близини живи половина становништва свијета. Више од 600 врста животиња се налази у опасности у америчкој држави Луизијана због нафтне мрље која се протеже од Мексичког залива до обала САД