SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 10
ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЛОЖАЈА ТАЧАКА
НА ЗЕМЉИНОЈ ПОВРШИНИ
МЕРИДИЈАНИ
И
ПАРАЛЕЛЕ
 Географску мрежу чини скуп замишљених линија
меридијани и паралеле
 најдужа је
Екватор 0⁰
 полови су
тачке 90⁰
 ПАРАЛЕЛЕ (упоредници) су замишљене кружне
линије које обавијају Земљу од запада према истоку
 Повратници:
23⁰27’ (23⁰26’22’’)
 Поларници:
66⁰33 (66⁰32’39’’)
СЈЕВЕРНА ПОЛУЛОПТА
ЈУЖНА ПОЛУЛОПТА
ЕКВАТОР
ЕКВАТОР
 МЕРИДИЈАНИ (подневци): су замишљене
полукружне линије које се спајају сјеверни и јужни
пол
.
 исте су дужине
 почетни меридијан -
Гринички меридијан
0⁰
 180-ти датумска
граница
 360 меридијана
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ
МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

La actualidad más candente (20)

Средња Азија
Средња АзијаСредња Азија
Средња Азија
 
Kretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobineKretanje morske vode i osobine
Kretanje morske vode i osobine
 
Panonska nizija Tanja Gagić
Panonska nizija Tanja GagićPanonska nizija Tanja Gagić
Panonska nizija Tanja Gagić
 
Vreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementiVreme, klima i klimatski elementi
Vreme, klima i klimatski elementi
 
Kontinentalna klima
Kontinentalna klimaKontinentalna klima
Kontinentalna klima
 
Azija
AzijaAzija
Azija
 
Постанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа ЗемљеПостанак и унутрашња грађа Земље
Постанак и унутрашња грађа Земље
 
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
Stene   Geografija - 1. razred gimnazijeStene   Geografija - 1. razred gimnazije
Stene Geografija - 1. razred gimnazije
 
Uvod u kartografiju
Uvod u kartografiju Uvod u kartografiju
Uvod u kartografiju
 
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemljiKlimatski faktori i tipovi klime na zemlji
Klimatski faktori i tipovi klime na zemlji
 
Srednja Azija Tanja Gagić
Srednja Azija Tanja GagićSrednja Azija Tanja Gagić
Srednja Azija Tanja Gagić
 
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava CvetkovićL196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
L196 - Geografija - Balkansko poluostrvo - Zoran Ivković - Vukosava Cvetković
 
Zemljotresi
ZemljotresiZemljotresi
Zemljotresi
 
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptxGEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
GEOGRAFSKA ŠIRINA I GEOGRAFSKA DUŽINA.pptx
 
Nastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš Gagić
Nastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš GagićNastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš Gagić
Nastanak i oblikovanje reljefa Tanja Notaroš Gagić
 
Geografske posledice Zemljinog oblika i njenih kretanja
Geografske posledice Zemljinog oblika i njenih kretanjaGeografske posledice Zemljinog oblika i njenih kretanja
Geografske posledice Zemljinog oblika i njenih kretanja
 
Панонска низија
Панонска низијаПанонска низија
Панонска низија
 
Litosferne ploce - postanak kontinenata
Litosferne ploce -  postanak kontinenataLitosferne ploce -  postanak kontinenata
Litosferne ploce - postanak kontinenata
 
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemljePostanak i unutrasnja gradja zemlje
Postanak i unutrasnja gradja zemlje
 
Zemljina.revolucija
Zemljina.revolucijaZemljina.revolucija
Zemljina.revolucija
 

Más de radmila10

UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
radmila10
 

Más de radmila10 (20)

BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
BROJ STANOVNIKA I PRIRODNO KRETANJE.pptx
 
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptxEKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
EKUMENA I GUSTINA NASELJENOSTI .pptx
 
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
RASPROSTRANJENOST BILJNOG I ŽIVOTINJSKOG SVIJETA.pptx
 
ZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptxZAŠTITA VODA .pptx
ZAŠTITA VODA .pptx
 
KOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptxKOPNENE VODE.pptx
KOPNENE VODE.pptx
 
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptxHIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
HIDROSFERA SVJETSKI OKEAN.pptx
 
VRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptxVRIJEME I KLIMA.pptx
VRIJEME I KLIMA.pptx
 
STANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptxSTANJE ATMOSFERE.pptx
STANJE ATMOSFERE.pptx
 
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
SASTAV I PODJELA ATMOSFERE.pptx
 
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptxOBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
OBLICI RELJEFA NASTALI RADOM SPOLJAŠNJIH SILA.pptx
 
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptxVULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
VULKANI I ZEMLJOTRESI.pptx
 
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptxUNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
UNUTRAŠNJE ZEMLJINE SILE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJINE KORE.pptx
 
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptxGEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
GEOLOŠKI RAZVOJ ZEMLJE.pptx
 
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptxGRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
GRAĐA ZEMLJINE KORE MINERALI I STIJENE.pptx
 
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptxUNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
UNUTRAŠNJA GRAĐA ZEMLJE I NJEN SASTAV.pptx
 
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE HIDROGRAFIJE I RELJEFA NA KARTI.pptx
 
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptxPREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
PREDSTAVLJANJE GEOGRAFSKIH SADRŽAJA NA KARTI.pptx
 
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptxMATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
MATEMATIČKI ELEMENTI KARTE.pptx
 
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptxGEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
GEOGRAFSKA KARTA I ELEMENTI SADRŽAJA KARTE.pptx
 

МЕРИДИЈАНИ И ПАРАЛЕЛЕ

Notas del editor

  1. Да би смо одредили тачан положај неке тачке тј. мјеста на Земљиној површини користимо географски мрежу или географски координатни систем.Географска мрежа је скуп замишљених линија које се повлаче око Земљине лопте. Ову мрежу чине дијве групе линија меридијани и паралеле.
  2. Паралеле или упоредници су замишљене кружне линије које обавијају Земљу правцем запад-исток.Оне нису једнаких дужина али су паралелне. Шта мислите која паралела има дужину обима Земље? Само једна паралела (упоредник) има дужину обима Земље то је Екватор, другачије назван полутар, он је подједнако удаљен од сјеверног и јужног пола и дијели Земљу на пола, и највећа је паралела. Од Екватора ка половима упоредници постају све краћи, док на крају не постану тачке (полови). АНИМАЦИЈА На Земљи се може повући безброј паралела, али се повлаче на сваки 1⁰. Паралеле се броје од Екватора који има 0⁰ до полова који имају 90⁰. Паралела има укупно 179. Полови су тачке 180 -2= 178 и екватор који има 0⁰ +1 = 178 АНИМАЦИЈА Осим Екватора друге поважности паралеле су још четири паралеле повратници: сјеверни и јужни 23⁰26’22“ и поларници 66⁰233’39“
  3. Екватор дијели Земљу на двије полулопте сјеверну и јужну, тј. сјеверну и јужну хемисферу АНИМАЦИЈА
  4. Меридијани или подневници су замишљене полукружне линије које се спајају у сјеверном и јужном полу. Пружају се правцем сјевер-југ и сви су исте дужине али нису паралелни. Меридијане називамо још подневници јер је на читавој дужини меридијана подне је у исто вријеме. Пошто су сви меридијани исте дужине договором је утврђено да почетни меридијан буде онај који пролази кроз опсерваторију Гринич - Гринички меридијан. АНИМАЦИЈАГринич је дио Лондона у којем је 1675. год. Изграђен Краљевска опсерваторија, гдје се данас налази музеј. АНИМАЦИЈА Меридијана има 360. Исто као и паралеле можемо их повући безброј, али се повлаче на сваки 1⁰, тј. међусобно су удаљени 1⁰. Броје се од почетног меридијана Гринича на исток 180 и на запад 180, тако да имамо 180 меридијана на исток и 180 меридијана на запад. 180-ти меридијан се назива датумска граница, а већ смо говорили о томе шта се дешава када пређемо 180 меридијан
  5. Почетни меридијан и 180-ти дијеле Земљу на источну и западну хемисферу.
  6. Дакле да утврдимо: најдужа паралела је Екватор 0⁰; полови су тачке 90⁰; повратници: сјеверни и јужни 23⁰27’ и поларници сјеверни и јужни 66⁰33’
  7. Да погледамо на карти свијета преко којих простора пролазе важније паралеле
  8. Најважнији меридијано су почетни Гринич и датумска граница
  9. На крају да сумирамо шта чини географску мрежу и које су то битније паралеле и меридијани.