Да би смо одредили тачан положај неке тачке тј. мјеста на Земљиној површини користимо географску мрежу или географски координатни систем.Географску мрежу чини скуп замишљених линија меридијани и паралеле
3. најдужа је
Екватор 0⁰
полови су
тачке 90⁰
ПАРАЛЕЛЕ (упоредници) су замишљене кружне
линије које обавијају Земљу од запада према истоку
Повратници:
23⁰27’ (23⁰26’22’’)
Поларници:
66⁰33 (66⁰32’39’’)
5. МЕРИДИЈАНИ (подневци): су замишљене
полукружне линије које се спајају сјеверни и јужни
пол
.
исте су дужине
почетни меридијан -
Гринички меридијан
0⁰
180-ти датумска
граница
360 меридијана
Notas del editor
Да би смо одредили тачан положај неке тачке тј. мјеста на Земљиној површини користимо географски мрежу или географски координатни систем.Географска мрежа је скуп замишљених линија које се повлаче око Земљине лопте. Ову мрежу чине дијве групе линија меридијани и паралеле.
Паралеле или упоредници су замишљене кружне линије које обавијају Земљу правцем запад-исток.Оне нису једнаких дужина али су паралелне. Шта мислите која паралела има дужину обима Земље? Само једна паралела (упоредник) има дужину обима Земље то је Екватор, другачије назван полутар, он је подједнако удаљен од сјеверног и јужног пола и дијели Земљу на пола, и највећа је паралела. Од Екватора ка половима упоредници постају све краћи, док на крају не постану тачке (полови). АНИМАЦИЈА На Земљи се може повући безброј паралела, али се повлаче на сваки 1⁰. Паралеле се броје од Екватора који има 0⁰ до полова који имају 90⁰. Паралела има укупно 179. Полови су тачке 180 -2= 178 и екватор који има 0⁰ +1 = 178 АНИМАЦИЈА Осим Екватора друге поважности паралеле су још четири паралеле повратници: сјеверни и јужни 23⁰26’22“ и поларници 66⁰233’39“
Екватор дијели Земљу на двије полулопте сјеверну и јужну, тј. сјеверну и јужну хемисферу АНИМАЦИЈА
Меридијани или подневници су замишљене полукружне линије које се спајају у сјеверном и јужном полу. Пружају се правцем сјевер-југ и сви су исте дужине али нису паралелни. Меридијане називамо још подневници јер је на читавој дужини меридијана подне је у исто вријеме. Пошто су сви меридијани исте дужине договором је утврђено да почетни меридијан буде онај који пролази кроз опсерваторију Гринич - Гринички меридијан. АНИМАЦИЈАГринич је дио Лондона у којем је 1675. год. Изграђен Краљевска опсерваторија, гдје се данас налази музеј. АНИМАЦИЈА Меридијана има 360. Исто као и паралеле можемо их повући безброј, али се повлаче на сваки 1⁰, тј. међусобно су удаљени 1⁰. Броје се од почетног меридијана Гринича на исток 180 и на запад 180, тако да имамо 180 меридијана на исток и 180 меридијана на запад. 180-ти меридијан се назива датумска граница, а већ смо говорили о томе шта се дешава када пређемо 180 меридијан
Почетни меридијан и 180-ти дијеле Земљу на источну и западну хемисферу.
Дакле да утврдимо: најдужа паралела је Екватор 0⁰; полови су тачке 90⁰; повратници: сјеверни и јужни 23⁰27’ и поларници сјеверни и јужни 66⁰33’
Да погледамо на карти свијета преко којих простора пролазе важније паралеле
Најважнији меридијано су почетни Гринич и датумска граница
На крају да сумирамо шта чини географску мрежу и које су то битније паралеле и меридијани.