Трајање револуције : 365 дана и 6 часова (365 дана -
5h 48’ 46’’) – Сунчева година
Смјер револуције: запад – исток ( W – E)
Брзина револуције: 30 км/сец
30 км/сец
Трајање обданице и ноћи
Жарки појас: 12 часова обданица;12 часова ноћ
Умјерени појас: зависно од годишњег доба
Равнодневница (прољећни и јесењи еквинокциј):
обданица 12 сати; ноћ 12 сати
Дугодневница( љетни солстициј): обданица 16 сати;
ноћ 8 сати
Краткодневница (зимски солстициј): обданица 8 сати;
ноћ 16 сати
Хладни појас: дан може да траје неколико дана,
седмица , мјесеци ( полови 6 мјесеци обданица,6
мјесеци ноћ)
Notas del editor
Осим што се обрће око своје осе , Земља се са осталим планетама обилази и око Сунца. Ово њено кретање назива се револуција.
Путања Земље око Сунца је издужена и назива се еклиптика. Њена дужина износи 940 мил км.Свој пут по еклиптици Земља пређе једном за 365 дана 6 часова ( 365 дана 5 сати 48 минута и 46 секунди) и то вријеме се назива Сунчева година.Удаљеност Земље од Сунца током револуције у просјеку износи 150 милиона км.
Свој пут по еклиптици Земља пређе једном за 365 дана 6 часова ( 365 дана 5 сати 48 минута и 46 секунди) и то вријеме се назива Сунчева година.Удаљеност Земље од Сунца током револуције у просјеку износи 150 милиона км.
Земљина оса не стоји под правим углом према равни еклиптике. У односу на раван еклиптике Земљина оса је нагета 66⁰ 33’ и због тога земља у односу на Сунце заузима различите положаје.
Неједнака дужина обданице и ноћи и смјена годишњих дооба су међусобно повезани. На путу око Сунца, Земља заузима различите положаје у односу на Сунце.
21. Марта Земља заузима такав положај да сунчеви зраци падају под правим углом на екватор , па граница освјетљености пролази кроз оба пола, тако да дан и ноћ траје по 12 сати и то се назива прољећна равнодневница (еквинокциј). На сјеверној полулопти почиње прољеће а на јужној јесен.
21. Јуна Земља заузима такав положај да сунчеви зраци под правим углом падају на сјеверни повратник. Граница освјетљености пролази (пресјеца Земљу) између сјеверног и јужног повратника. Дан на сјеверној полулопти између повратника и поларника траје 16 сати а ноћ 8 сати. На јужној полулопти дан траје 8 сати , а ноћ 16 сати. Сјеверно од сјеверног поларника и јужно од јужног поларника дан траје дуже од 24 сата, а на јужној полулопти ноћ траје дуже од 24 сата.
21. Јуни се назива љетна дугодневница ( љетни солстициј), а истовремено на јужној полулопти наступа зимска краткодневница ( зимски солстициј). Од 21. јуна на сјеверној полулопти обданица је све краћа , а на јужној све дужа. 23. Септембра Земља заузима такав положај према Сунцу да сунчеви зраци поново падају под правим углом на екватор и поново дан и ноћ и на сјеверној и на јужној полулопти трају једнако 12 сати – јесеља равнодневница (еквинокциј) на сјеверној полуопти, а на јужној прољетна равнодневница( еквинокциј). Као и 21. марта и 23. септембра граница освјетљености пролази преко полова.
22. Децембра Земља заузима такав положај да Сунчеви зраци под правим углом падају на јужни повтратник, а граница освјетљености као и 21. јуна пролази (пресјеца)од сјеверног до јужног поларника, али тако да на сјеверној земљиној полулопти дан траје најкраће – зимска краткодневница(солстициј), а на јужној полулопти љетна дугодневница(солстициј). На сјеверној полулопти почиње зима, а на јужној љето. Сјеверно од сјеверног поларника ноћ траје дуже од 24 сата, а на јужној полулопти дан траје дуже од 24 сата. На самим половима дан траје 6 мјесеци, а нож 6 мјесеци. Од 22. децембра обданица на сјеверној полулопти траје све дуже и дуже, а на јужној полулопти је све краћа и краћа. Око екватора тј између сјеверног и јужног повратника дан и ноћ увијек трају по 12 часова.