2. 

За стицање утиска добољан
је само кратак површан
контакт, некада чак само
формално упознавањевиђење , руковање и
изговоравање имена.
Први утисак се гради на
основу мање или више
несвесног запажања
физичког изгледа, начина
говора, израза лица или
других информација.

3. 
Први утисак је јако
важан зато што он утиче на
даљи однос са неком
особом или на став о њој.

Од првог утиска зависи да
ли ћемо бити наклоњени
некој особи, хоћемо ли
пожелети да се дружимо са
њом или ћемо је
избегавати.

Склони смо да све
накнадне информације о
датој особи тумачимо тако
да се уклoпе у први утисак.

4. 

Такав ефекат општег (првог) утиска на
касније опажавање особе зове се
хало-ефекат.
Истраживања показују да је потребно чак
седан супротних података да би се први
утисак променио.
7 suprotnih podataka

5. 
Неке особине личности више од других утичу на
формирање утиска и оне се зобу централне
особине.

Такве су карактеристике срдачност и хладноћа.

Срдачан човек одаје утисак добронамерне
особе, док за хладног важи супротно.

За формирање импресије важно је и којим се
редоследом уочавају особине.
Нпр: Ако прво запазимо негативне одлике, па тек
онда позитивне, ствара се лошији утисак него да
је било обрнуто.

6. 
Уколико је неко уздржан или не комуникативан,
закључује се да је емотивно хладан.

То је логичка грешка у процени људи, а зове се
још и лична теорија.

Најчешће грешке које се систематски јавлјању
при опоажању јесу стереотипи и
упрошћивање.

7. 


Сререотипи су превише упрошћена,
крута, уопштена и због тога погрешна
мишљења о некој групи људи.
Пример: Жене су слабе, мушкарци су јаки;
млади су неозбињни; стари су конзервативни;
Црногорци су лењи, а Јапанци вредни. . .
Стереотипи су поједностављени и погрешни
зато што се свим припадницима једне групе
приписују исте особине.

8. 
Упрошћавање се огледа у
занемаривању чињеница да сваку
особу карактерише мноштво
особина и у склоности да се процена
изврши на основу неколико
упечатљивих особина.

9. 

Процеси атрибуције јесу начини на
које људи процењују или
објашњавају узроке нечијег
понашања.
Када процењујемо узроке нечијег
понашања, постоје две могућности:
једна је да се узроци припишу личности,
тј. Њеним особинама, а друга је да се
они припишу ситуацији или
околоностима.

10. 
Пример: Узроке нечије
неуредности можемо
приписати његовој личности
(лењност, аљкавост) или
ситуацији (журба).

Типична грешка је да се у
процени туђег понашања
занемари утицај околности,
а у процени сопственог да
се занемари утицај личних
чинилаца.

Тако смо склони да
сопствену неуредност или
кашњење правдамо
околностима (журба,
гужва).Међутим, када су
посреди других људи, олако
их оцењујемо као неуредне
или неодговорне.

11. Тамара Томић II-1