2. Није познато када је Шид
формиран као насеље,
постоје само разне
претпоставке. Почетком 18.
века Шид је био једно од
највећих насеља између
Винковаца, Вуковара и
Сремске Митровице. За
процене о величини и
значају Шида постоје
писмени подаци. Најранији
помен из тога времена је
податак да је у Шиду умро
Лука Наталис 1702. године,
викар апостолског
посланства
3. Шид је градско насеље у општини Шид у
Сремском округу, смештен на падинама
Фрушке горе. Према попису из 2011. било
је 14.893 становника. Надморска висина је
104 m. То је седиште најзападније општине
Срема, а налази се између реке Дунав и
обронака Фрушке горе на северу и реке
Саве на југу. Област на којој је изграђен
Шид је воћарско виноградарски крај, са
великим винским подрумом. У склопу
пољопривреде развијена је и прехрамбена
индустрија, посебно прерада жита,
савремена индустријска кланица (која је
затворена као и већина великих предузећа
после демократских промена 2000'те) и
фабрика за производњу јестивог уља, као и
текстилна индустрија и трикотажа (такође
затворена после демократских промена
2000'те). У граду се налази спомен кућа и
галерија познатог сликара Саве
Шумановића.
Овде се налази и Железничка станица
Шид.
5. Uskršnji običaji u Sremu
Sremska Mitrovica – U Sremu se preduskršnji i uskršnji običaji razlikuju u mnogo čemu kod
pravoslavnih i katoličkih vernika, ali i unutar jedne religije i naroda, pa čak i od sela do sela, zavisno od
kraja.
Kustos Muzeja Srema u Sremskoj Mitrovici, etnolog Jovanka Dražić, kaže da se običaj bojenja jaja, koji
se održao do danas, vezuje za Veliki petak i Veliku subotu.
– U mnogim sremskim mestima na Veliki petak jaja su bojena samo u ljuskama od luka, odnosno žutu
boju, a tek sutradan u druge boje, najčešće crvenu i plavu – kaže Jovanka Dražić i dodaje da kolekcija
uskršnih jaja u etnografskoj zbirci Muzeja Srema, prikupljenih kod srpskih, rusinskih i hrvatskih porodica,
prikazuje različite ornamente i tehnike ukrašavanja uskršnjih jaja a neka od njih, pribavljena pre pola
veka, predstavljaju izuzetne uzorke narodne umetnosti.Pored bojenja jaja, na Veliku subotu su žene
nekada mesile uskršnji kolač okruglog oblika koji je u sredini imao jedno celo jaje, najčešće neobojeno.
Narod u Sremu je na Uskrs odlazio u crkvu na jutrenje, zvona su se oglašavala, a mladići pucali
prangijama. Po povratku sa jutrenja, pripreman je bogat doručak, a mnogi bi se tada prvi put omrsili posle
dugog posta. U Sremu su jeli šunku i kuvana, bojena jaja koja su i pripremama za taj dan. Bojenim jajima
su se posebno radovala deca. Ona su obilazila rođake i komšije i svi su ih darivali šarenim jajima.
Pokloniti nekome bojeno jaje na Uskrs, znak je poštovanja, ljubavi i dobrih želja. U nekim mestima su
deci trljali obraze crvenim jajetom, da budu zdrava i rumena, negde su se ljudi umivali u vodi u kojoj je
potopljeno crveno jaje.
Uskrs se praznovao tri dana, a pored niza običaja, najznačajniji je bio masovni odlazak na groblje. U
nekim krajevima to je drugi, a u nekim krajevima treći dan Uskrsa.
