Prezentacija

2.  Uvod
 Geografske karakteristike
 Državno uređenje
 Demografija
 Ekonomija države
 Kultura

3. Uvod
“...i, uprkos vređanjima njihove istorije i njihove budućnosti, ljudi Porotorika
su uspeli da sačuvaju svoju kulturu, svoj latino karakter, svoju ljubav prema
domovini...” Če Gevara je rekao o ovom narodu
(http://en.wikipedia.org/wiki/Portal:Puerto_Rico/Selected_quote, 19.10.201
1.), narodu salse i bombe, kuatra i suruljitosa, narodu ruma i jake, crne kafe.
Narodu sunca, mora, uživanja.
Ostrvo Portoriko je najmanje ostrvo u grupi Velikih Antila, jedne od tri grupe
karipskih ostrva. Državno uređenje je stvar koja je vrlo diskutabilna što se
Portorika tiče, ali zvanično, on ima status komonvelta.
Spada u jedno od najgušće naseljenih ostrva na svetu, a njegov etnički
sastav je više nego šarenolik, pa samim tim i kultura predstavlja
mešavinu, uveliko homogenu, kultura raznih naroda.
Od najneobičnije kuhinje, preko kolonijalne arhitekture, prastarih
zanata, gostoprimstva i topline, pa sve do neizostavne muzike i
portorikanskog univerziteta, ova država iz dana u dan oduševljava veliki
broj turista koji se sa velikim zadovoljstvom vraćaju na drevno ostrvo Borike.

4. oFizička geografija
Država Portoriko se, zapravo, nalazi na istoimenom arhipelagu koji predstavlja najmanji
arhipelag Velikih Antila i nalazi se izmeĎu Karipskog mora i Atlantskog okeana, sa istočne
strane gledajući i Dominikansku republiku, a zapadno u Devičanska ostrva. Portoriko je
najveće ostrvo arhipelaga, i površinom od 9.104 km2 , 170 km dužine, 60 km širine i sa 580
km obale, ono je treće po veličini ostrvo u SAD-u, a 82.u celom svetu.Pored njega arhipelag
sadži čak još 143 ostrva, kao što su Viekes, Kulebra, Mona, Desećeo, Kaha de muertos, od
kojih je samo tri naseljeno tokom čitave godine: Portoriko, Viekes i Kulebra.
Glavno ostrvo je podeljeno u tri glavna regiona: planinski region, koji uključuje Centralne
Kordiljere, planine Siera de Lukiljo, Siera de Kai i Sijera Bermeha, sa najvišim vrhovima:
Sero de Punta(1.338m), Rosas(1.267m), Giljarte(1.205m) i El Junke(1.080m), primorske
ravnice i severne kraške regije. Centralni Kordiljeri protežu se duž celog ostrva, deleći ga
na severnu i južnu regiju. Planine čini čak 60% površine ostrva.
Pored planinskog reljefa, Portoriko krase još i kišne šume, pustinje, jezera, reke i prelepe
plaže. Kišna šuma El Yunge pod zaštitom je UNESCO-a, a u arhipelagu Culebra nalaze se i
mondenske plaže kao što su Playa de Maria, Playa de Domes, Playa de Jobos.

5. oReke i jezera
Zbog svoje relativno kratke širine i planinskog lanca, Portoriko nema duge reke i velika jezera.
Pedeset reka teče ovim ostrvom, od kojih su Grande de Aresibo, Loiza, Bahamon na severu i
Grande de Anasko na jugu najveće. Ne postoji nijedno prirodno jezero. Severni deo ostrva je
vlažniji , a reke bogatije vodom i jačeg kapaciteta, dok je jug suvlji i topliji, sa manje reka.
oKlima
Pošto je smešten u žarkom toplotnom pojasu, klima je, razume se, tropska sa prosečnom
godišnjom temperaturom od 27 °C, dok je u planinskoj regiji izmeĎu 22 i 25 °C. Nema
drastičnih razlika u osobinama godišnjih doba, već se razikuju sušna (od novembra do maja) i
kišna sezona (od juna do novembra) koja se poklapa sa atlantskom sezonom uragana. Tokom
sezone uragana najviše ima tropskih oluja(13,6%), dok velikih uragana ima 3.8%.
oGeologija
Kako se nalazi na granici izmeĎu Kariba i Severnoameričke ploče, sa pravom bi se moglo reći
da je Portoriko ugroženo područije i umnogome deformisano tektonskim putem zbog
interakcije tih ploča, koji mogu izazvati zemljotrese i cunamije. Ovi seizmički
poremećaji, zajedno sa klizištima, predstavljaju najveću opasnost za ostrvo.
Ležeći oko 120 km severno od Portorika u Atlantskom okeanu, na granici izmeĎu Kariba i
Severnoamerike ploče, nalazi se Portorikanski rased, najveći i najdublji rased u Atlantiku. On je
oko 1.754 km dug i oko 97 km širok. Njegova najdublja tačka, nazvana Milvoki dubina, duboka
je oko 8.380 metara.

6. oBiljni i životinjski svet
Do 1998.godine, otkriveno je 239 vrsta biljaka,16 vrsta ptica i 39 vrsta vodozemaca i
gmizavaca koji su endemske vrste portorikanskog arhipelaga. Većina ovih vrsta nalaze se
na glavnom ostrvu. Najprepoznatljivija endemska vrsta i simbol i ponos Portorika je koki
(coqui), mala žaba koja ispušta karakterističan zvuk po kom je i dobila ime. Kada
Portorikanac želi da naglasi svoje poreklo, a to neretko radi, on kaže:"Soy de aquí como el
coquí!".
Pored koki kao nacionalnog simbola, simboli Portorika u biljnom i životinjskom svetu su još
i tangara sa prugastom glavom(reina mora) kao nacionalna ptica, portorikanski
hibiskus(flor de maga) kao nacionalni cvet i pamukovo drvo(ceiba), kao nacionalno drvo.
Većina ovih vrsta živi u kišnoj šumi El Junge.

7. “Mi, narod Portorika, kako bismo se politički organizovali na potpuno demokratskoj
osnovi, da bismo promovisali opštu dobrobit, kao i da bismo obezbedili za sebe i svoje
potomstvo potpuno uživanje ljudskih prava, stavljajući naše poverenje u ruke Svemogućeg
Boga, darujemo ovaj Ustava za komonvelt, koji u svrhu ostvarenja našeg prirodnog
prava, sada stvaramo unutar naše zajednice sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Pri tome, izjavljujemo:
Demokratski sistem je od suštinskog značaja za život portorikanske zajednice;
Mi razumemo da je demokratski sistem vlasti onaj u kome je volja naroda izvor javne
vlasti, politički poredak je podređen pravima čoveka, i gde je slobodno učešće građanina u
kolektivnom odlučivanju zagarantovano;
Smatramo odlučujućim faktorima u našim životima naše državljanstvo Sjedinjenih Američkih
Država i našu težnju da stalno obogaćujemo naše demokratske nasleđe u individualnim i
kolektivnim uživanje svojih prava i privilegija; našu lojalnosti principima Saveznog
Ustava;postojanje u Portoriku dve velike kulture američke hemisfere; naš žar za
obrazovanjem, našu veru u pravdu, našu posvećenost hrabrom, vrednom, i mirnom načinu
života, našu vernost pojedinim ljudskim vrednostima koje su izvan društvenog
položaja, rasnih razlika i ekonomskih interesa, kao i našu nadu za boljim životom i svetom
zasnovanim na tim principima.”

8. Ovako počinje ustav Komonvelta Portorika. Neverovatno je to, što posle tolikog niza godina
koji je ovaj narod proveo pod upravom različitih država, još uvek ima ovako silnu želju za
obrazovanjem, za borbom, za svojim pravima i za nacionalnim očuvanjem.
Portoriko ima status pridružene slobodne države SAD-a od 1947.godine, kada je prvi
guverner komonvelta izabran. Ustav Komonvelta Portoriko donet je 1952.godine.
Predsednik Portorika je predsednik SAD-a(aktuelni Barak Obama), a trenutni guverner
komonvelta je Luis Fortunjo. U vladi postoje dva zakonska doma: predstavnički dom (51
sedište) i senat(27 sedišta).Oblik vlasti je republički, tj.deli se na izvršnu, zakonodavnu i
sudsku vlast.
Kao teritorija SAD-a koja je bez pravnog statusa, Portoriko nema administrativnu podelu
prvog reda, već je podeljen na 78 opština. One se dalje dele na krajeve, a krajevi na sektore .
Svaka opština ima gradonačelnika i opštinsko zakonodavstvo koje se bira na svake 4 godine.
Portoriko ima vlast nad svojim unutrašnjim poslovima, dok SAD kontroliše: meĎunarodne
odnose, meĎunarodnu trgovinu, carinske uprave, migracije, državljanstvo, valutu, vojsku,
mornaricu i vazduhoplovstvo, izjave rata, ustavnosti zakona, nadležnosti i pravne procedure,
ugovore, radio i televiziju, poljoprivredu, industriju, infrastrukturu, poštanski sistem, socijalno
osiguranje, zaštitu životne sredine, zdravstvo i još mnoge druge oblasti.
Iako bi se možda iz naziva države moglo pomisliti da ima viši stepen autonomije, još jedna
stvar u dugačkom nizu pokazuje suprotno: stanovnici Portorika nemaju pravo glasa na
američkim izborima, jer se smatraju nepodobnim za to. Ali, ne obazirući se na to, Portoriko
svake godine šalje na Miss Universe svoju predstavnicu i ima svoj olimpijski tim, s toga je
zakletva u Ustavu komonvelta donekle ispunjena.
Zgrada zakonodavne
skupštine u San Huanu

9. Glavni grad Portorika je San Huan i Portorikanci mogu da se pohvale da je njihov grad
drugi najstariji grad koji su otkrili Evropljani.
Nalizi se na severoistočnoj obali ostrva, i zauzima površinu od 199,2 km2,. ,od čega
75.4 km2. iznosi voda, pa i nije čudno što je San Huan najveća luka na Karibima, a jedna
od većih u svetu.
San Huan je industrijski, turistički, finansijski i kulturni centar Portorika, sa fantastičnom
arhitekturom koja svedoči o vrednosti ovog grada. Grad se sastoji iz starog i novog
dela.Smatra se da postoji oko 400 gradjevina od istorijske vrednosti uključujući i neke od
najkarakterističnijih primera španske kolonijalne arhitekture. GraĎevine koje i posle toliko
vremena i danas krase ulice San Huana i privlače mnogobrojne turiste jesu tvrĎava El
Moro,koja je 1973 proglašena Svetskom baštinom i zaštićena od strane UNESCO-a
,katedrala Svetog Huana, koja je iz 19.veka, ali u njoj su sakriveni stari toranj i četiri sobe
koje datiraju iz 1540.godine, i Dominikanski manastir iz 16.veka, koji je danas zgrada
zavoda za kulturu, kao i Kazablanka, vila koja je zgraĎena za prvog vladara, još uvek
stoji. Još jedan značajan primer španske kolonijalne arhitekture, ovog puta i vojne, jeste
tvrĎava Svetog Kristobala, koja je takodje zaštićena od strane UNESKO-a. Datira iz 1533.
godine i izgraĎena je u svrhu zaštite od kanibalskih plemena. Mora se spomenuti još i
,takozvano, Princezino šetalište, koje u potpunosti odgovara ambijentu. Šetalište se nalazi
pored mora, puno je fontana i visokih kraljevskih palmi. Interesantno je to što je većina
ovih graĎevine renovirana od izvornog materijala, drveta ausubo, i po originalnim
planovima iz vremena kada su nastale. U San Huanu možete videti mešavinu najrazličitijih
zgrada koje sežu od vremena španskog osvajanja pa sve do neoklasicizma u 19.veku.

10. Tvrdjava El Moro Luka u San Huanu
Jedna od ulica u San
Huanu, stari deo

11. Portoriko je, moglo bi se sa pravom reći, jedno od najgušće naseljenih ostrva na svetu, sa čak
3.927.776 stanovnika, tj.hiljadu stanovnika po kilometru kvadratnom, što je više nego u bilo kojoj
od država SAD-a. Od ovog broja, 1.887.087 stanovnika čini muška populacija, dok žene prednjače i
ima ih 2.040.689, mada nije oduvek bilo tako, čak naprotiv.Kada su Španci osvojili ostrvo, doselio se
mnogo veći broj muškaraca nego žena, pa nije bilo retko da se Španci venčavaju Taino ženama, koje
su bile domorotkinje ostrva. Prosečna dužina života u Portoriku je 78,39 godina.
oMigracije
Današnji izgled portorikanske populacije bio je oblikovan kroz vreme od strane mnogih faktora:
američkog naseljavanja, evropske kolonijzacije, ropstva, ekonomskih migracija i najzad proglašenje
komonvelta.
Domoroci Portorika su bili jedno indijansko pleme iz grupe Aravak, ostrvo su nazivali Boriken, a
sebe Borikenima(himna Portorika se zove Borikenja(Boriqueña). Portorikanci se time i danas
ponose, poštujući njihove običaje.
Gustina
naselje-
nosti

12. oImigracije
Tokom 18 .veka veliki broj Španaca i ljudi iz Južne Amerike se doselilo u Portoriko, što je
dovelo do neverovatnog porasta stanovništva, od 155.000 broj je narastao do milion do
kraja veka. Kasnije, za vreme Drugog svetskog rata, veliki broj Jevreja i evropskih
izgnanika našlo je svoje mesto na ovom malom ostrvu. U svrhu radne snage, da bi
obraĎivali zemljišta i gradili puteve, bili su dovoĎeni afrički robovi, praćeni velikim
naseljavanjem kineskih imigranata, kasnije italijanskih, nemačkih, francuskih, pa čak i
libanskih. Američki izgnanici dolaze na tlo Portorika 1898.godine. Dugo nakon što je
Španija izgubila vlast nad Portorikom, Španci su nastavili da se doseljavaju na ostrvo.
Najznačajnija savremena imigracija dogodila se 1960.godine kada su hiljade Kubanaca
pobegli od komunizma Fidela Kastra.
o Emigracije
Što se emigracija tiče, u periodu posle drugog svetskog rata bile su masovne. Poneti
svojim novim državljanstvom, jeftinim avioprevozom, masovno su odlazili u SAD, najčešće
u Njujork, Čikago, Masačusets, Floridu, Kaliforniju, Nju
Džerzi, Majami, Pensilvaniju, Vašington, Los AnĎeles itd. I danas emigracija traje, mada u
mnogo manjoj količini, i Portorikance koji su odlazili sada teže da se vrate na svoje tlo.

13. oRasna struktura
Ljudi Portorika predstavljaju rasne i kulturne mešavine, što i nije iznenaĎujuće, u odnosu na burnu istoriju
doseljavanja. Rasna struktura Portorika izgleda ovako:
belaca 76,2%
mulata 10,9%
crnaca 6,9%
ameroindijanaca 0,3%
azijata 0,2%
ostalih 12%
oReligija
Ustav Komonvelta Portoriko garantuje slobodu veroispovesti. Kao što je i očekivano, najveći deo populacije
se izjašnjava kao katolik(85%), protestanata ima 8%, onih koji se izjašnjavaju kao ateisti 2,3%, i ostalih
vera 3%(budizam, islam, hindu).
oJezik
I engleski i španski su zvanični jezici Portorika, ali španski je bez sumnje dominantniji jezik, s obzorom na to
da većina Portorikanaca nije vešta sa engleskim jezikom. Manje od 20% Portorikanaca govori engleski tečno.
Bez obzira na činjenicu da Portorikanci uče engleski kao drugi jezik od obdaništa, kroz srednju školu i
dalje, komunikacija na engleskom sa njima nekada može biti vrlo teška. Po istraživanjima 2005-2009.
Populacioni profil Portorika, 95% priča drugim jezikom, ne engleskim, kod kuće. Taj drugi jezik je naravno
španski, samo u 0,5% slučajeva je to neki drugi jezik, a 85% Portorikanaca se izjasnilo da “ne govori
engleski baš najbolje”.
Portorikanski španski se, razume se, razlikuje od matičnog španskog jezika zbog mešavine kultura, pa
samim tim i jezika, tako da se u portorikanskom španskom mogu pronaći reči iz Taino jezika i jezika afričkih
robova. To su uglavnom reči koje se koriste za prirodne pojave, kuhinju, muzičke instrumente, dok se reči iz
afričkog jezika mogu pronaći u običajima, plesovima.

14. Portoriko ima jednu od najdinamičnijih privreda u regionu Kariba. Industrija je prevazišla
poljoprivredu kao primarni sektor privredne aktivnosti i prihoda. Ohrabreni bescarinskim
pristupom i poreskim olakšicama, američke firme su mnogo uložile u Portoriku od 1950-ih. Kao
rezultat toga, izvoz i uvoz u Portoriku je napredovao, i gotovo se udvostručio izmeĎu 1987. i
1997. godine.
S druge strane, sporazum izmeĎu SAD, Kanade i Meksika, Sporazum o slobodnoj trgovini
(NAFTA), takoĎe je važan za Portoriko zbog konkurencije za radna mesta i investicije. Iako su
zarade niže u Meksiku, u radno-intenzivnoj proizvodnji, poput odeće i obuće, Meksiko je u
prednosti. Portoriko trenutno zapošljava 30.000 ljudi u industriji odeće.
oVažne industrije, glavni izvori prihoda i glavni izvori rashoda
Važnije industrije obuhvataju: industriju lekove, elektroniku, tekstil, petrohemijske
proizvode, prehrambenu proizvodnju, odeću i tekstil. Proizvodnja šećera je izgubila značaj
zbog proizvodnje mleka i drugih stočarskih proizvoda, kao glavni izvor prihoda.U sektoru
poljoprivrede,najznačajniji su goveda, svinja i živine,a turizam je tradicionalno bio važan izvor
prihoda za ostrvo.
Izvori prihoda su: nadnica i plata 56,3%, uvoz i izvoz 29,5%, samozapošljavanja 6,4%, zakup
5,2%, ostali 2,6%, dok su glavni rashodi: hrana i pića 20,4%, saobraćaj 13,6%, zdravstvo
13,4%, obrazovanje 12,5%, stanovanje i energija za 12,2%, pokućstvo 12,0%, rekreacija
8,9%.
Portoriko je klasifikovan kao zemlja visokih prihoda, visokim dohotkom su definisani od
strane Svetske banke, kao zemlja sa bruto nacionalnim dohotkom (BND) po glavi stanovnika
od $ 11,116 ili više.

15. Portoriko ima sopstveni poreski sistem. Iako je po ugledu na američki sistem, postoje
razlike u pravu i poreskim stopama.
Poreski sistem Portorika je zasnovan na samoproceni. Porezi se plaćaju državi. Pored toga,
premija se uplaćuje na socijalno osiguranje. Individualni poreski obveznici su u obavezi da
godišnji povrat poreza na dohodak, kada su prešli minimalni iznos prihoda.
oFinansije:
Trenutno postoji 19 komercijalnih banaka u Portoriku, od kojih je većina lokalnih
korporacija. Institucije lokalnih banaka obuhvataju: Banco Popular, koja se smatra najvećom
bankarskom institucijom na ostrvu, sa preko stotinu filijala širom ostrva, Banco de San Juan,
i Banco Mercantil de Puerto Rico,kao i granama SAD: Citibank i FirstBank i stranih banaka:
Banco Bilbao-Vizcaya i Banco Santander, druga po veličini banka u Portoriku. Vlada poseduje
i upravlja dvema specijalizovanim bankama- the Government Development Bank (GDB) i the
Economic Development Bank (EDB).
Banke nude širok asortiman proizvoda i usluga, kao što su štedni računi,krediti, kreditne i
debitne kartice, kao i elektronsko bankarstvo.
oRast građevinske industrije:
GraĎevinarstvo je trenutno jedan od najdinamičnijih aktivnosti u privredi Portorika. Od
sredine 1980-ih, graĎevinska industrija raste brže od većine drugih privrednih sektora,
pomaže da se održi opšti rast ekonomije.

16. oBudžet:
prihoda: $ 6,7 milijardi
rashodi: $ 9.6 milijardi dolara
Izvoz: $ 59.218 milijardi (2006)
oIzvozna roba: hemikalije, elektronika, odeće, konzervirana tunjevina, rum,, medicinska
oprema
oIzvozni partneri: SAD 90,3%, Velika Britanija 1,6%, Holandija 1,4%, Dominikanska
Republika 1,4% (2002 est)
Portoriko je proizvodni sektor pomerio sa prvobitne radno intenzivne industrije, kao što je
proizvodnja hrane, duvana, kože, odeće, na više kapitalno-intenzivne industrije, kao što su
lekovi, hemikalije, mašine, i elektronike. Velike proizvodne aktivnosti u cilju u kojem one
doprinose proizvodnji domaćih prihoda su hemijski i srodni proizvodi, mašine i proizvodi od
metala, hrana i srodni proizvod, odeće i srodni proizvodi, štampanje i izdavaštvo, koža i kožni
proizvodi, kamen, glina i stakleni proizvodi, duvan, papir i srodni proizvodi, kao i tekstilna fabrika
proizvoda.
San Huan and Majaguez su vodeci centri za izradu odeće.
oProsečna zarada u proizvodnji:
-po satu: $ 7,85
-po nedelji: $ 310.86

17. Kultura Portorika je donekle složena – neki bi možda rekli šarenolika. Za kulturu bi se moglo
reći da je to niz manifestacija i interakcije sa okolinom koje jedan region ili grupu ljudi čini
različitim od ostatka sveta. Portoriko, bez sumnje, ima nekoliko jedinstvenih obeležja koje
razlikuju njegovu kulturu od bilo čije druge.
Zbog velikog broja imigracija, kao što je već spomenuto, ne treba ova činjenica ni malo da
iznenadi. Čak naprotiv, treba samo da zainteresuje ljude za ovu neverovatnu kulturu i duh
jednog naroda. Arhitektura, obrazovanje, muzika, nacionalna kuhinja, sportovi, pa čak i
neverbalna komunikacija jesu stvari koje karakterišu portorikansku kulturu, čineći je
jedinstvenom.
oArhitektura
Kolumbo Kvinsentenal je 1992. izazvao veliko renoviranje kolonijalne arhitekture Portorika.
Arhitektonsko nasleĎe ostrva je špansko, naravno, kao što se vidi u uskim, vijugavim,
kaldrmisanim ulicama pastelnih boje, popločanim krovovima, zgrada sa kitnjastim balkonima
i teška drvena vrata koja se otvaraju na unutrašnja dvorišta u stilu Andaluzije u južnoj
Španiji. Današnja renoviranja i restauracije skoncentrisane su na stari San Huan i Pons, kao
najveće gradove Portorika. O San Huanu je već bilo reči, a što se tiče Ponsa, važno je
spomenuti da je država odvojila 440 miliona dolara za renoviranj 1.046 španskih kolonijalnih
graĎevina u Ponsu. Većina tih graĎevina datira iz druge polovine 19.veka, kada je Pons bio
industrijski i kulturni centar države. Tu se pravio nadaleko poznati portorikanski rum i šećerna
trska, a pored toga ovaj grad je bio i dom mnogim pesnicima, političarim, umetnicima.
Od renoviranih graĎevina važno je spomenuti Kasu Armstrong, koja pripada neoklasicizmu i
danas je u njoj smešten turistički informativni centar, zatim El Kastiljo ili Zamak, koji je
nekada bio zatvor, a danas Fakultet lepih umetnosti.Treba spomenuti Muzej portorikanske
muzike, koji je takoĎe renovirana zgrada iz 19.veka, kao i zamak Seraljes u kom je nekada
živela poznata porodica Seraljes, veliki proizvoĎači ruma.

18. Klasične portorikanske
ulice
Zamak Seraljes

19. oZanati
Jedan od najstarijih zanat ostrva jeste klesanje, ali klesanje čega? Santosa. Santosi su
isklesane verske ličnosti čije postojanje datira još od 1500.godine. Zanatlije koji ih prave
nazivaju se santeros. Najčešći materijali od kojih se santosi prave su glina, zlato, kamen, ili
drvo kedar. Ove figurice predstavljaju svetitelje i obično su oko 30 cm visoke. Pre španske
kolonizacije, ove statue su se zvale kemi. Svako selo je imalo svog kemija koji je bio
obožavan i koji je predstavljao zaštitinika sela. I danas svaki grad ima svoju slavu i svaki dom
ima santos koji ga štiti. Za neke porodice čak klanjanje svome santos zamenjuje tradicionalne
mise.
U rezbаrenju santosa, zаnаtlije često koristi ručno pravljenje аlаtа. Ponekаd su to prirodni
mаterijаli kаo bojа povrća i voća, pа čаk i ljudske vlаsi . Svetitelji se uglavnom predstаvljаju
i tako se mogu prepoznаti, po njihovim prаtećim simbolimа. Nа primer, Sveti Antonije se
obično predstavlja sа detetom Isusom i knjigom. Neki od najboljih santosa se mogu videti u
Hristovoj kapeli u San Huanu. Najpopularnije teme jesu device, muški sveci i Tri kralja.
Popularni
santos Tri Santos Isus Hrist
kralja

20. Drugi portorikаnski zаnаt je prošao kroz veliki preporod bаš kаda se činilo dа će
nestаti zаuvek. Poreklom iz Špаnije, mundiljosi su radovi, stvari, odeća pravljeni od
čipke, heklanjem. Ovа vrstа čipke, koja je, inače, pet vekovа stаra, postoji sаmo u
Portoriku i Špаniji. Mesto gde se mogu videti najbolji mundiljosti jeste centar
narodne umetnosti u Dominikanskom manastiru u Starom San Huanu. Mada, i kada
biste prošetali ulicama grada, naišli na stare portorikanske bakice i pitali ih da vam
pokažu mundiljose još od svojih baki, tek bi tada doživljaj bio potpun.
Najpoznatija šara-
Najraličitiji mundiljosi Mona

21. Mesto najpopularnijeg zanata na ostrvu zauzima pravljenje strašnih maski za karnevale koji
se na ostrvu održavaju. Ovaj stari običaj potiče iz srednjovekovne Španije, kada se verovalo
da ljudi mogu uspomoć ovih strašnih maski da oteraju duhove i zle sile, a maske su pravljene
po verovanju da postoji Đavo koji se nalazi u centru neprekidne borbe dobra i zla.
Zamršeni preteći rogovi, zli izrazi lica sa zastrašujućim kljovama, izbuljene oči ovih polu-
demona polu-životinja svake godine preplaše gomile dece, dok se i oni ne naviknu na to i
zavole kao deo svoje tradicije. Ljudi koji nose ove maske nazivaju se behiganti(vejigantes).
Ime potiče od špаnske reči vejigа, što znаči bešike, i gigаnte, što znаči veliko. Behigаnti često
nose odore, lutаju ulicаmа bilo pojedinаčno ili u grupаmа i nose nаpumpаne bešike krаvа
(vejigаs) nа krаju štаpа. Ovim bešikama oni bezopаsno udаraju ljude tokom svečаnosti.
Dominаntne boje mаski, bаrem trаdicionаlno, bile su crne, crvene i žute, svi simboli pakla i
prokletstvа. Dаnаs, se pastelne boje češće koriste. Svаka maska ima nаjmаnje dva ili tri
rogа, mаdа neke mаske mogu imаti nа stotine rogovа u svim oblicimа i veličinаmа. Kаrnevаl
se održаvа u Loizа svаke godine, gde su behikanti glаvnа аtrаkcijа, Postoje četiri glаvnа
kаrаkterа: El Cаbаllero(vitez), Los vejigаntes, Los Biejos(stаrešine), i Lаs locаs(lude žene).

22. oKo o čemu, Portorikanci o plesu i muzici!
Bomba i plena
Iako se uvek spominju zajedno, bomba i plena su u suštini dve potpune različite vrste
muzike.Bomba je čisto afrička muzika, koju su robovi doneli dok su radili na plantažama šećera
u 17.veku. Ovo je muzika koja obiluje ritmom, igračkog je karaktera, a izvodi se na
tradicionalnim bubnjevima oblika bureta, preko kog je zategnuta životinjska koža i svira se
rukama(subidor). Bomba je opisana kao dijalog izmedju igrača i bubnjara. Čini se da bubnjar
izaziva igrača u jedan ritmički duel i ples može da traje dokle god jedan ili drugi mogu da izdrže.
Dok je bomba čistog afričkog porekla, plena u svom sastavu meša široku kulturnu pozadinu sa
muzikom koju su Taino plemena verovatno koristila u svojim ceremonijama.instrument koji se
koristi u pleni je giro(guiro): isušena tikva čija je površina izrezbarena horizontalnim kanalićima
i kada se štapom predje preko toga, dobija se zveket i prepoznatljivi portorikanski ritam.Još
jedan je inrtument koji se koristi u izvoĎenju plene, kuatro(cuatro), gitara sa deset žica. Tu je
još i tamburina, poreklom iz Afrike.
Bomba i plena predstavljaju najpoznatiji oblik narodne muzike na ostrvu, i na mnogim
kulturnim dešavanjima ova muzika se koristi kao glavna zabava.

23. Salsa
Ali glavna vrsta muzike koja dolazi iz Portorika je salsa, ritam ostrva. U bukvalnom prevodu
njeno ime znači sos koji čini da se na zabavama uživa.
Prvobitno rаzvijena u okviru portorikаnske zаjednice u Njujorku, onа u velikoj meri crpi osobine
iz kubаnskih i аfro-kаripskih muzičkih korena. Kao stvorena za ples, njeni ritmovi su
vrući, ritmički sofisticirаni i ubedljivi. Dаnаs se centаr sаlse verovаtno pomerio iz Njujorkа
nаzаd u Portoriko. Jedni kažu da salsa nastaje kada se spoje zvuk bigbend jazz-a sa afričko-
karipskim zvukom, dok drugi tvrde da je ona kombinacija brzog latinskog ritma koji
podrazumeva rumbu, mambo, ča-ča, gaganko i merenge.
Niko ne može sa sigurnošću da kaže ko je kralj salse današnjice, ali Vili Kolon i Hektor Lavi su
zasigurno na svačijoj listi najboljih salsa majstora. Stotine mladih saslera žele da dostignu slavu
u salsa svetu i to je još samo jedna činjenica koja govori o popularnosti ovog plesa danas, i
uvek.

24. oHRANA I PIĆE
Iako je portorikanska kuhinja slicna španskoj,kubanskoj i meksičkoj kuhinji,ipak
predstavlja i mešavinu španskog, američkog, afričkog i Taino ukusa i pod njihovim je
uticajem, jer se u njoj koriste začini kao sto su korijander, kakao i slicno. Oni svoju kuhinju
nazivaju “la cocina creolla” – kreolska kuhinja.
Najtradicionalnije jelo kod Portorikanaca jeste аsopаo, jelo pravljeno od piletine ili školjki.
Jedna od poznatih verzija ovog jela, uglavnom konzumirana kada je budžet nizak, jeste
golubiji grašak(аsopаo de gаndules). Svаki portorikаnski kuvаr imа svoj recept zа аsopаo.
Asopao sa piletinom(asopao de pollo) pravi se od celog pileta, začinjenog origanom, belim
lukom i paprikama, zаjedno sа usoljenom svinjetinom, pršutom, zelenom i chili paprikom,
lukom, cilаntrom, mаslinama, pаrаdаjzom, a moguć je dodatak špargle ili graška.
Druga tipična glаvna jelа su prženi biftek s lukom ,teletinа sa parmezanom, i pečene
svinjske nozice, sveža šunka, jаgnjetinа, teletinа “la criolla”. Ovo pečeno meso se kuva u
kreole stilu. Portorikanci takoĎe vole i pohovani svinjski mozak i bubrege i punjeni jezik,
često jedu piletinu, školjke i morske plodove, ribu, ali i dosta povrća.
Kokos je verovаtno najčešći sastojak u dezertima koje stanovnici Portorika najviše vole.
Mnogi dezerti se prave sa kokosovim mlekom, (leche coco), uključujući i kokos-pitu, krem
sa kokosom, hrskave kokos kocke, kokos kolаč od belаnаcа i pirinač sa kandiranim
kokosom, pa i kokosov puding i tzv. “ljubav u prahu”. Takodje, proizvodi se dosta želea i
džemova, kao i sirupa i pudinga od guave i manga, a papaje kuvaju pomešane sa šećerom,
cimetom ili vanilom. Pored toga, tu su razne poslastice od banana i tropskog voća.

25. Portorikanci obično svoje obroke završavaju
jakom, crnom, aromatičnom kafom, koja se vekovima unazad
proizvodi na tom području, a pošto se vino ne proizvodi na tim
ostrvima, uglavnom se dešava da se pred obrok umesto njega
naruči hladno pivo, čiji je najpoznatiji brend u Portoriku Medalla.
MeĎutim, ipak nacionalno piće jeste rum, koji se može kupiti na
bukvalno svakom ćosku. Portoriko je vodeći proizvoĎač ruma za
svetsko tržište, i 80% ruma koji se konzumira u Sjedinjenim
Američkim Državama je poreklom odatle. Najpoznatiji brend ruma
je Bacardi.

26. oMITOVI I LEGENDE
Taino pleme, Špаnci, i crni robovi prevezeni iz Afrike najviše su doprineli stvaranju
folklornog nasleĎa Portorika. Tаino pleme je prenosilo svoje legende pričanjem s kolena
na koleno, a prvi put su ih snimili španski kolonijalisti. Neki od Tаino jezika sačuvali su
neki pisci koji su te jezike koristili da opišu strаncima аspekte njihovog novog okruženjа.
Što se tiče mitologije plemenа, Frаi Dаmiаn Lopes de Aro i Biljarda(Don Damián López
de Haro i Villarda) (1581-1648) i Huаn de Kasteljanos (Juan de Cаstellаnos) (1522-1607)
zabeležili su neke od njihoviih najčešće pričanih legendi i priča. Dаnаs, portorikanski
аntropolozi, pisci, i umetnici ponovo ispituju Tаino nаrodne kulture dа bi bolje razumeli
svoje korene.
Mnoge od ovih legendi su priče o duhovima i o demonimа koji lutаju po mrаku ostrvom, u
potrazi zа hrаnom ili ljudima, ili o čuvanju zlаtа i plena koje su pirati davno sakrili. Veći
deo folklorа nа ostrvu se tаkoĎe bаvi silаmа prirode koje se javljaju u obliku "velikog
udаrca" (ili urаgаna).
Pored toga,Portorikanci imaju i svoje obrede i običaje,kao i svi narodi. U njih spadaju
venčanja i takozvane “quinceaneros”, koje predstavljaju uvoĎenje petnaestogodišnjih
devojčica u svet odraslih i učenje istih kako da postanu žene.
oSPORTOVI
Pored sportova kao sto su bejzbol, košarka, golf, tenis, odbojka i plivanje, Portorikanci
se bave i biciklizmom, surfovanjem, kuglanjem i ronjenjem, jahanjem, a takoĎe se često
održavaju i mnogobrojni maratoni i konjičke trke. U slobodno vreme, veliki deo
stanovništa voli da ode na kampovanje ili na slobodno penjanje.

27. oNeverbalna komunikacija i zanimljivosti o Portorikancima
Jezik je više od reči, to je pozicija govornikovog tela, izraz njegovog lica, gestovi.
Portorikanci su poznati po njihovoj druželjubivosti i toplini.Pokreti ruku gestovi ruku su česti
u svakodnevnoj komunikaciji. Portorikanci su skloni da često prekidaju jedni druge, nekad
čak i da završe misao svog sagovornika, i ne uznemire se kada se ovako nešto desi.
Mnogi Portorikanci stoje sasvim blizu jedan drugom pri komunikaciji, za razliku od
Severnoamerikanaca i mnogih Evropljana koji smatraju da bi ljudi pri komunikaciji trebalo
da stoje udaljeni za jednu dužinu ruke.Odmicanje od sagovornika je u Portoriku veoma
uvredljivo.
Toplo i prijateljsko rukovanje je uobičajan način pozdravljanja, ali često je klimanje glavom
dovoljno.Muškarci koji su bliski prijatelji će se zagrliti, a žene će se zagrliti kratko i poljubiti
u obraz.
Kada se upoznaju, nazivaju ljude po njihovom zvanju, npr.doktore, profesore, i naravno
gospodine i gospoĎo. Portorikanci imaju dva prezimena: jedno, prvo po redu, od oca i drugo
od majke.
Zanimljivosti:
-Portorikanci vole svoju državu, i iako prihvataju ujedinjenost sa SAD-om, ostaju lojalni
svojoj kulturi, folkoloru, gostoprimstvu i načinu života.
-Termin Njurikanac se koristi za Portorikance roĎene u Njujorku i Njujorčane koji žive u
Portoriku. Reč je izvedena od reči Njujork i Portorikanac.

28. oOBRAZOVANJE
Obrazovanje u Portoriku je podeljeno u tri nivoa-osnovno (osnovna škola, od
1.do6.razreda), srednje (srednji nivo i srednja škola, od 7.do 12.razreda), i viši nivo
(diplomske i poslediplomske studije). Od 2002., stopa pismenosti Portorikanaca je 94,1%, što
je fantastičano, mora se priznati. Prema popisu iz 2000., 60.0% stanovništva imalo je
završenu srednju školu ili viši nivo obrazovanja, a 18,3% je diplomiralo ili se školovalo dalje.
Osnovna škola je obavezna za uzrast od 5. do 18.godine, i besplatno je. Ustav Portorika daje
pravo na obrazovanje svakom graĎaninu na ostrvu. U tom cilju, državnim školama u Portoriku
obezbeĎeno je slobodno i nediskriminisano obrazovanje na osnovnim i srednjim nivoima. U
bilo kom od tri nivoa, studenti mogu da pohaĎaju bilo javne ili privatne škole. U Portoriku
postoji 1532 javne škole i 569 privatnih škola.
Najveći i najstariji univerzitet u Portoriku je Državni Univerzitet Portoriko (UPR).Najveći
privatni univerziteti na ostrvu su Univerzitetski sistem Ane M. Mendes koji upravlja
Univerzitetom u Turobu, Univerzitetom Metropoliten, više odeljaka Američkog univerziteta,
kao i Univerzitet Svetog srca (Universidad del Sagrado Corazon). Portoriko ima četiri
medicinska i četiri pravna fakulteta.

30. Bibliografija
http://en.wikipedia.org/wiki/Puerto_Rico
http://en.wikipedia.org/wiki/Geography_of_Puerto_Rico
http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_islands_of_Puerto_Rico
http://en.wikipedia.org/wiki/Demographics_of_Puerto_Rico
http://en.wikipedia.org/wiki/San_Juan,_Puerto_Rico
http://en.wikipedia.org/wiki/Portal:Puerto_Rico/Selected_quote
http://www.topuertorico.org/
http://www.mundillomoca.com/mundillo_frame.htm
http://www.dollarman.com/puertorico/mundillo.html