Se ha denunciado esta presentación.
Utilizamos tu perfil de LinkedIn y tus datos de actividad para personalizar los anuncios y mostrarte publicidad más relevante. Puedes cambiar tus preferencias de publicidad en cualquier momento.
1. POJAM, IME I ZNACAJ FINANSIJA
IME – Izuzetno je znacajno izucavanje finansija, privreda je nezamisliva
bez postojanja n...
istrazivanjem navedene problematike. Posmatrajuci je kao nauku, finansije u uzem
smislu izucavaju finansijsku delatnost dr...
a) izucava drustvene odnose do kojih dolazi finansijskom delatnoscu drzave
i odredjenih javno pravnih tela, a ti su odnosi...
tice uvodjenja, utvrdjivanja i naplate javnih dazbina – norme koje se zaista mogu
uskladiti tako da cine jedan naucni sist...
4. PORESKI SUVERENITET-FISKALNI SUVERENITET
Prava i ovlascenja drzave da moze da nametne placanje dazbina izrazava se u
po...
Moze se reci da je u praksi federalnih drzava – clanica OECD u primeni mesovit
(kombinovan) model resenja kod koga su zast...
6. POJAM JAVNIH (DRZAVNIH) PRIHODA
Postojanje drzave kao organizovanog aparata sa velikim brojem svojih organa i
organizac...
*Sa pojavom drzave i prava pojavljuje se problem pribavljanja sredstava radi
funkcionisanja institute klasnog drustva. Gla...
prihoda. I pored tiranije koja obelezava apsolutnu monarhiju, objektivni usovi tog
vremena namecu potrebu da vladalac mora...
i visokog rizika kod realizacije. Danas se kao vazan razlog za osnivanje drzavnih
preduzeca pojavljuje i potreba za ostvar...
OECD -1900-10% 2001-37% 90% drzava svoje prihode pribavlja putem poreza,
je istorijska kategorija menja se u zavisnosti od...
11. PODELA (KLASIFIKACIJA) POREZA
Podela poreza u novcu i nature u uslovima dominiranja robno-novcane privrede,
gotovo je ...
obveznika i td. Kod subjektivnog metoda svi prihodi odnosno imovina obveznika
se zbrajaju i onda se oporezuje dohodak odno...
6. NAMENSKI I NENAMENSKI POREZI – Namenski (destinirani) porezi
su oni prihodi koji sluze za pokrice unapred utvrdjenih po...
investiranja i da brze zamenjuju opremu modernijom, te da primene novu
tehnologiju putem koje ce se povecati produktivnost...
Teorija osiguranja-drzava oporezuje obaveznike zbog toga sto im osigurava licnu
i materijalnu bezbednost.Onaj ko ima veci ...
Dvostruko (visestruko) oporezivanje nastaje kada poreski obveznik placa istu
vrstu poreza na isti poreski object dvema ili...
15. ELEMENTI POREZA
Porezi u svom sastavu sadrze vise elemenata. Najznacajniji elementi poreza su:
1. izvor, 2. predmet, 3...
17. OSNOVICA POREZA
Osnovica cini bazu, osnovu za odredjivanje visine prihoda. I kada se
podudaraju osnovica i predmet por...
visine poreskog tereta. Za ovaj ovaj metod kao klasicni primer se navodi francuski
porez na vrata i prozore, koji je ukinu...
19. STOPE POREZA
Je bitan element poreza, bitno je da se ne zahvati ukupnu osnovicu.Stopa je
deo osnovice koji poreski oba...
Primena progresivnih stopa ne podrazumeva bez rezerve egzistiranje tzv.
apsolutne progresije, odnosno ne znaci da su imucn...
21. VRSTE PROGRESIVNIH STOPA
Postoje vise vrsta progresivnih stopa, a kao najznacajnije mozemo istaci:
1. GLOBALNA PROGRES...
pravnih lica javljaju fizicka lica upisana u registar odredjen propisima. U
odredjenim slucajevima, odredjenim propisima z...
drugovi ili da se kao obveznici pored njih pojave i drugi clanovi porodice. Da bi se
dobila poreska osnovica, sabiraju se ...
samac. Blaza progresija se primenjuje kada se oporezuje zajednicki
dohodak bracnih drugova.
Prednost oporezivanja porodice...
Defraudacija poreza jeste svesna i aktivna zakonom inkriminisana radnja ili
propustanje obavezne radnje od strane poreskog...
da izvrseno prevaljivanje unazad. Postoji i bocno prevaljivanje poreza koje se
sastoji u tome sto se poreski obveznik, u n...
(I) FINANSIJSKO-POLITICKA NACELA OPOREZIVANJA
Izdasnost i elasticnot, cijim se ostvarenjem izrazavaju finansijsko-politick...
misljenje da treba koncipirati takav poreski sistem i politiku koji bi podsticajno
delovali na ponudu rada i doprineli usa...
nacelo neoporezivanja minimuma za egzistenciju. Bogatim drzavama, ce to
svakako lakse biti a siromasnim mnogo teze. Zavisn...
bila na stetu obveznika. Slozena stvarnost uslovljava potrebu da se ponekad
odstupi od postovanja nacela zabrane retroakti...
U savremenim uslovima manifestuju se znacajne promene poreskih sistema.
Strukturna obelezja poreznog sistema zemalja clani...
napustanje neutralnosti. Davanje sve veceg znacaja porezima na potrosnju, ipak
nije dovelo u pitanje opstanak glavnih nepo...
da privuce finansijski i drugi mobilni kapital. Dolazi do snaznog
prebacivanja poreskog tereta sa mobilnog na imobilni kap...
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Javne finansije   za ispit 1. deo
Próxima SlideShare
Cargando en…5
×

Javne finansije za ispit 1. deo

3.487 visualizaciones

Publicado el

..

Publicado en: Derecho
  • Follow the link, new dating source: ♥♥♥ http://bit.ly/39sFWPG ♥♥♥
       Responder 
    ¿Estás seguro?    No
    Tu mensaje aparecerá aquí
  • Sex in your area is here: ❤❤❤ http://bit.ly/39sFWPG ❤❤❤
       Responder 
    ¿Estás seguro?    No
    Tu mensaje aparecerá aquí

Javne finansije za ispit 1. deo

  1. 1. 1. POJAM, IME I ZNACAJ FINANSIJA IME – Izuzetno je znacajno izucavanje finansija, privreda je nezamisliva bez postojanja novca i sama priroda finansija je novcana.Finansije su istorijska katerogija,nastala sa pojavom novca i novcane privrede.Svaka drustvena akcija ima potrebuza novcanim pokricem jer novcana sredstva sluze za podmirenju razlicitih potreba koje se javljaju u okviru tih akcija. U nauci su postojala razlicita gledista u vezi sa poreklom reci finansija. Neki su smatrali da je germanskog, a drugi da je romanskog porekla. Ipak, najvise je zastupljeno stanoviste koje danas dominira, a to je da ime finansije potice od stare latinske imenice “finis” koja je upotrebljavana da oznaci granicu ili kraj necega. Pre mnogo milenijuma, novcana placanja nisu vrsena dobrovoljno vec prinudno. Zbog toga je vremenom od reci “finis” nastala rec “finire” koja je kasnije transformisana u “finare” i oznacavala je novcano placanje izvrseno na osnovu sudske presude. S razvojem drustva pojavila se potreba za stvaranje reci koja ce konzumirati ne samo placanja izvrsena na osnovu sudske presude vec za sva placanja, pa se pojavljuje rec “finatio” a potom “financio” koje oznacavaju novcano placanje uopste ili zbir placanja. POJAM – Teorijskim recnikom moze se govoriti o finansijama u sire mi uzem smislu. Finansije u sirem smislu mogu se odrediti tako sto u praksi obuhvataju raznovrsne novcane poslove koje obavljaju fizicka lica-pravna lica, razni novcani zavodi, privredna preduzeca, teritorijalne jedinice kao i druga pravna lica. Obuhvatajuci vrlo siroku oblast, finansije u sirem smislu grade vise naucnih disciplina od kojih su najznacajnije: - monetarne finansije (centralne i poslovnih banaka i osiguravajucih drustava); - poslovne finansije (individualnih preduzetnika i preduzeca); - javne finansije (drzave i drugih javno pravnih tela). Finansije u uzem smislu mogle bi se pak definisati kao splet finansijskih odnosa koji su u vezi s postojanjem drzave, odnosno drustveno-politicke nadgradnje. U ovakvom shvatanju, pojam finansije obuhvata drzavne, odnosno uopste javne prihode i rashode, budzet i javni kredit-zajam. Neophodno je razlikovati dva znacenja za termine finansije u sirem smislu i finansije u uzem smislu. Tako, s jedne strane, finansije u sirem smislu obuhvatale bi sve delatnosti fizickih i pravnih lica u vezi sa privredjivanem novcem. Dok bi, s druge strane, nauku o finansijama mogli oznaciti kao relativno samostalnu ekonomsku naucnu discipline koja se sa teorijske tacke bavi sistematskim proucavanjem fenomena zakonitosti, odnosno metoda, sredstava i td. u vezi sa privredjivanjem novcem, a posebno problematikom privredjivanja novcem od strane drzave i samoupravnih tela. razlikuju i dva znacenja termina finansija u uzem smislu. Prvo znacenje se izrazava kroz ostvarivanje finansijske funkcije drzave i drugih javno pravnih tela. Drugo znacenje je da je to naucna disciplina koja se bavi
  2. 2. istrazivanjem navedene problematike. Posmatrajuci je kao nauku, finansije u uzem smislu izucavaju finansijsku delatnost drzave i drugih javno-pravnih tela kojima je Ustavom, zakonima i drugim propisima poveren zadatak zadovoljavanja utvrdjenih drustvenih potreba. Identicno znacenju termina finansija u uzem smislu, koristi se i termin javne finansije. U SAD, Velikoj Britaniji i rugim zemljama engleskog jezickog podrucja, u upotrebi je naziv Publik Finance i Fiscal Policy. PREDMET – Jedna grupa autora izrazava svoje misljenja a to je: da se ova disciplina treba posvetiti iskljucivo ekonomskim problemima finansijskog fenomena. Druga grupa teoreticara, medjutim, smatra da je neophodno finansijske fenomene izucavati kompleksnije a ne samo sa ekonomskog aspekta. Iz toga proizilazi da je nauka o finansijama kompleksna, sinteticka nauka koja apsorbuje vise grana finansijske discipline: ona je agregat ekonomskih, socijalnih, politickih i pravnih elemenata i zahteva saradnju ekonomista, pravnika, sociologa. Ona je disciplina koja izucava javnu privredu sa ekonomske, socijalne i politicke strane. ZNACAJ – Znacaj javnih finansija u savremenim drzavama sveta ocigledno je izuzetno veliki. Primera radi, ucesce javnih prihoda u BDP u zemljama OECD-Organizacija za razvoj i saradnju je 2002. iznosila 36,3%, a u pojedinim zemljama je cak i znacajno prelazilo taj procenat. Pre velike krize tridesetih godina, ukupni javni prihodi u kapitalistickim drzavama iznosili su samo 5-8% ukupnog drustvenog proizvoda. Karakteristika danasnjice je i to sto se poresko zahvatanje ne vrsi od malog broja pravnih i fizickih lica, vec ono obuhvata ogroman broj obveznika i da se njihovo opterecivanje povecava. 2. FINANSIJSKO PRAVO Definisanje pojma finansija u sirem i uzem smislu, moguce je prosiriti i na odredjenje znacenja pojma finansijskog prava. Gledano sa te tacke gledista, finansijsko pravo u sirem smislu se moze definisati kao deo pravnog sistema jedne drzave koji obuhvata one pravne norme kojima se regulisu finansijsko pravni odnosi. U kontekstu tih finansijsko pravnih odnosa mozemo ubrojiti: budzetkske pravne odnose, valutno-pravne, osiguravajuce pravne, kreditno pravne i dr. Pod finansijskim pravom u uzem smislu, podrazumeva se skup pravnih propisa kojima se regulisu finansijsko pravni odnosi u vezi prikupljanja, rasporedjivanja i trosenja sredstava od strane drzave i njenih organa. Iz toga proizilazi da su institucije-instrumenti javnih finansija (javni prihodi, javni rashodi, budzet,zajam, novcana naknada) regulisane propisima. Radi se o propisima kojima se regulisu odnosi sto nastaju iz finansijske delatnosti politickih kolektiviteta. Pod terminom finansijsko pravo oznacava se i naucna disciplina koju mozemo nazvati naukom o finansijskom pravu. Predmet ove nauke je:
  3. 3. a) izucava drustvene odnose do kojih dolazi finansijskom delatnoscu drzave i odredjenih javno pravnih tela, a ti su odnosi regulisani normama finansijskog prava. b) objasnjava pravnu opravdanost nastanka, postojanja i prestanka finansijsko pravnih odnosa; c) utvrdjuje osnovne principe pravnog regulisanja finansijskih odnosa do kojih dolazi pri obavljanju finansijske delatnosti drzave i odredjenih javno pravnih tela; d) izucava postojecu praksu primene finansijsko-pravnih normi; e) sistematizira materiju koja je predmet regulisanja finansijskog prava; f) stvara uslove za usavrsavanje finansijskog zakonodavstva; g) utice na pronalazenje i upotrebu odgovarajucih termina za procese i pojave koje su u vezi s finansijskom delatnoscu drzave i odredjenih javno pravnih tela. Danas je prihvaceno shvatanje da je finansijsko pravo samostalna grana prava. Ima shvatanja i da je finansijsko pravo deo upravnog prava ili pak ustavnog prava. Razloge za ovakvo misljenje treba traziti u slicnosti izmedju finansijskog i upravnog prava, odnosno ustavnog prava. UPRAVNOG-figurira drzava Finasn.novac novcani element.USTAVNOG-sadrzi osnovne principe, o kojima j.fin. vode racuna-razradjuje fin.pravne odnose koji nastaju prikupljanjem prihoda,rasporedjenjem i trosenjem.Tako i za nastajanje veceg broja upravnih i finansijskih odnosa potrebno je slicnost-prisustvo drzave – njena vlast. Ipak, postoje znacajne razlike, kao npr. finansijski odnos vezan je za cinjenje i necinjenje u vezi sa novcem, a upravni za druge delatnosti; brojni finansijsko pravni odnosi nastaju na osnovu naredbe drzavnih organa a kod urpavno pravnih odnosa to je u manjoj meri. Glavna specificnost finansijsko pravnog odnosa izrazava se u preovladavanju novcanog elementa u njegovom predmetu, koji ga zbog toga sustinski izdvaja od upravno pravnog odnosa i ovoj materiji omogucuje svrstavanje u posebnu granu javnog prava. Izmedju fiskalnog i upravnog prava najjasnije se izrazava njihova slicnost i razlike. U tom pogledu, moglo bi da se istakne da je fiskalna vlast koja utvrdjuje, naplacuje i kontrolise naplatu fiskalnih prihoda-upravni organ i da se rad ovog organa moze definisati kao upravnim radom koji kao rezultet ima donosenje upravnog akta odnosno preduzimanje upravnih radnji. Takva aktivnost fiskalnih organa izrazava se kroz prihvatanje nacela upravnog prava ali i primene posebnog fiskalnog prava koje se razvilo iz opsteg upravnog prava zbog znacaja specificnosti finansijske materije vezane za imovinsku komponentu. U savremenoj literature, osamostaljena grana prava – finansijsko pravo, pokazuje javne tendencije razdvajanja na dve discipline: fiskalno (dazbinsko) pravo i budzetsko pravo. Razlog ovome je taj sto se uvidelo da se finansijsko pravo sastoji iz razlicitih delova. Cepanje finansijskog prava moze se opravdati okolnoscu da je jednom preciznom naucnom kriterijumu primerenije da se za predmet posebne pravne discipline uzme samo onaj deo finansijskog prava koji se
  4. 4. tice uvodjenja, utvrdjivanja i naplate javnih dazbina – norme koje se zaista mogu uskladiti tako da cine jedan naucni sistem, jer na jedinstven nacin uredjuje definisanu materiju a to bi bilo dazbinsko (fiskalno) pravo. Iako je relativno samostalnost fin.pravo ne treba ipak zaboraviti i njegovu organsku povezanost sa jav.fin. pr: samom primenom fisk.prihoda za pribavljanje sredstava za potrebe drzave istovremeno se ostvaruju mnoga pitanja:ek.pravne, soc.i druge prirode. 3. FINANSIJSKI ODNOSI Pojava finansijskih odnosa se izrazava kroz odnos obveznika drzave i dazbine- finansijski odnos u uzem slislu.Pored toga, finansijski odnosi se javljaju i medju razlicitim subjektima (nosiocima) finansiranja u okviru drzave. Dazbine (fiskalni prihodi) su jednostrana davanja i uvode se prinudom (silom)porez,takes,doprinosi. U ovom odnosu pojavljuju se dva subjekta. Jedan subjekt je drzava koja ima pravo i ovlascenja da nametne obavezu placanja dazbine(aktivan subjekt). Drugi subjekat je obveznik davanja, koji je duzan da plati dazbinu (pasivan subjekt). drzave slozeniji su, kompleksniji od cisto fiskalnog odnosa (drzava - obveznik) jer obuhvataju ne samo fiskalne odnose u kojima se uspostavlja dugovanje i potrazivanje po fiskalnom osnovu, vec i odnose u koriscenju fiskalnih sredstava, njihovom rasporedjivanju. Takvi odnosi se mogu nazvati finansijskim odnosima u sirem smislu Zavisno od politicko-teritorijalne organizacije odredjene drzave, postoje fiskalni odnosi izmedju razlicitih nosioca (subjekata) finansiranja. Odnosi koji se zasnivaju medju razlicitim nosiocima finansirnja unutar.Drzava ima (FISKALNI SUVERENITET): 1.pravo i ovlascenje da nametne dazbinu na osnovu svog F.Suver. koji moze biti potpun i ogranicen, ovlascenje drzave da ustanovi,uvede i odredi visinu dazbina- potpun suverenitet i pripada centralnoj vlasti. 2.pravo da ustanovljava, da odredjeni subject finansiranja u sistem inkorporira odredjene prihode, koji uopste mogu erzistirati u njoj.Zakonom se utvrdjuje vrsta i oblici prihoda (obaveznik,stopa,osnovica…) 3.Uvodjenje 4.potreba za sredstva-je sam factor za uvodjenje odredj.prihoda 5.operacionalizacija naplate prihoda od obaveznika,se ostvaruje nakon donosenja zakona kojim se dazbina ustanovljava od strane vlade i organa uprave donosi odluku, uredbu, naredbu. 6.slozenost odnosa-federacija, fed.jed., regioni i lokalna tela- fiskalni fedralizam 7.finansijka ovlascenja, ima centralni organ, ovlas.da ustanovi,uvede, odredi visinu dazbine, njihova ovlasc.se odredjuju Ustavom i Zakonom. ↕
  5. 5. 4. PORESKI SUVERENITET-FISKALNI SUVERENITET Prava i ovlascenja drzave da moze da nametne placanje dazbina izrazava se u posredovanju fiskalnog suvereniteta. To je ustavno i zakonsko pravo drzave da ustanovi, uvede i odredi visinu dazbine. Kada odredjeni subjekt finansiranja moze da ima sva tri navedena ovlascenja, rec je o postojanju potpunog fiskalnog suvereniteta. Medjutim, postoji fiskalni suverenitet i kada odredjeni subjekt ima bar ovlascenje na uvodjenje vec ustanovljeih prihoda i odredjivanje njihove visine. Tada je rec o ogranicenom fiskalnom suverenitetu. Pravo na ustanovljavanje prihoda znaci da odredjeni subjekt finansiranja u sistem inkorporira odredjene prihode koji uopste mogu egzistirati u njoj. Pravo na uvodjenje prihoda jeste pravo da odredjeni subjekt finansiranja ima mogucnost da odredjeni vec ustanovljeni prihod moze da uvede. Naplata dazbine se ne moze vrsiti bez njenog uvodjenja. Uvodjenje prihoda se vrsi zakonom, odnosno odlukom skupstine za dazbine koje pripadaju opstinama. Fiskalni suverenitet moze biti originaran i izveden (derivativan).Originarni proistice iz ustava i zakona za odredjeni subjekat finansiranja. Izvedeni postoji kada se neka ovlascenja ustupaju, prenose se sa jednog na drugi subjekt finansiranja. Imajuci u vidu drustveno-politicko uredjenje, namece se pitanje ko moze da ima fiskalni suverenitet. Postoje federalne drzave u kojima se pojavljuje centralna vlast, vlasti federalnih jedinica i lokalna tela. U unitarnim drzavama se pojavljuju centralni organi, okruzi, opstine i td. Odnosi izmedju federacije, federalnih jedinica, regiona i lokalnih kolektiviteta u pogledu ovlascenja za ustanovljavanje, uvodjenje i odredjivanje visine prihoda nazivaju se fiskalnim federalizmom. Nigde u svetu po pravilu, navedena ovlascenja ne pripadaju u celini samo jednom subjektu finansiranja. Ta ovlascenja su podeljena izmedju odredjenih politicko-teritorijalnih jedinica. U svim zemljama, lokalni kolektiviteti imaju izvesna fiskalna ovlascenja, pre svega ona koja se ticu uvodjenja odredjenih dazbina i utvrdjivanja njihove visine. Tim pre je to slucaj u federativno uredjenim drzavama, gde federalne jedinice (republike, pokrajine) imaju neka od navedenih ovlascenja koja cine komponentu fiskalnog suvereniteta. Najcesce, federacija ima pravo na ustanovljavanje dazbine, a federalne jedinice i lokalni kolektiviteti poseduju ovlascenja na uvodjenje i utvrdjivanje visine prihoda. 5. RASPODELA PORESKIH PRIHODA U FEDERATIVNIM DRZAVAMA U federativnim drzavama izuzetno je znacajno pitanje kako ce se rasporediti prihodi koje ce imati pojedini nosioci, odnosno subjekti finansiranja. Kljucnu tacku u ovoj sveri predstavlja raspodela fiskalnih prava izmedju centralne vlasti i federalnih jedinica, dok se fiskalni domen lokalnih vlasti u vecini federacija konstituise propisima federalnih jedinica. Najveci problem je u vezi sa tri najizdasnije dazbine savremenih drzava, a to su: porez na dohodak, porez na profit korporacija i porez na promet proizvoda i usluga. Postoji vise sistema kod raspodele ovlascenja i prihodnih izvora izmedju pojedinih subjekata finansiranja. Savremena praksa poznaje jednovremenu primenu nekoliko razlicitih sistema.
  6. 6. Moze se reci da je u praksi federalnih drzava – clanica OECD u primeni mesovit (kombinovan) model resenja kod koga su zastupljeni separatni prihodi i participacije. S tim u vezi, 2glavni tipovi-3sistema na koje se oslanjaju savremene federacije su: a) Klasicni federalizam – u kome dominiraju odnosi konkurentske poreske suverenosti i u kome razliciti nivoi vlasti imaju svoje odvojene prihode. Ovaj model je u primeni u Svajcarskoj, Kanadi i SAD. b) Kooperativni federalizam – u kome subjekti finansiranja svoje finansiranje zasnivaju najvecim delom na zajednickom ucescu u glavnim vrstama poreza. Ovaj model je u primeni u Nemackoj, Austriji, Australiji i Belgiji. Odnosi raspodele fiskalnih prihoda u federativnim drzavama –clanica OECD mogu se svrstati u tri sistema: 1/ SISTEM JEDINSTVENOG REGULISANJA – Kod ovog sistema najznacajniji i najobilniji prihodi budzeta se jedinstveno regulisu propisima centralne vlasti. Ovaj sistem omogucava vodjenje koordinirane i efikasne politike u ostvarivanju stabilizacionih, razvojnih i socijalnih ciljeva. Ovakvo regulisanje prihoda od strane centralne vlasti ne znaci da ce oni u celosti pripasti toj vlasti. Moguce je da se primeni sistem participacije svih subejakta finansiranja. Prihodi se jedinstveno regulisu pripisima centralne vlasti. 2/ SISTEM RAZGRANICENE NADLEZNOSTI – U ovom sistemu, saveznim propisom se regulisu samo oni prihodi koji pripadaju saveznom budzetu, a propisima federalnih jedinica se regulisu prihodi koji njima pripadaju i lokalnim budzetima. Osnovni problem ovog sistema jeste 1nemogucnost optimalne vertikalne koordinacije, te zbog toga i 2nemogucnost vodjenja efikasne ekonomske i socijalne politike. U praksi, primena ovog sistema nailazi i na druge poteskoce. Jedna od bitnijih je opredeljenje o konkretnoj podeli glavnih poreskih vrsta izmedju saveza i federalnih jedinica.Svako za seve oporezuje. 3/ SISTEM KONKURENTSKE PORESKE SUVERENOSTI – U ovom sistemu svi subjekti finansiranja imaju ovlascenje i pravo da uvode sve vrste prihoda. Ovim putem, svaki nivo vlasti (federacija, federalne jedinice i lokalne vlasti) dolazi do svojih separatnih prihoda i nezavisni su jer imaju sopstveni finansijski integritet-svi nivoi vlasti oporezuju (poreska djungla). Ovaj sistem, zbog nejednakog fiskalnog opterecenja moze dovesti do1 nejednake konkurentske sposobnosti privrednih subjekata na jedinstvenom trzistu. Takodje, moze bitno uticati na pojavu nejednakog zivotnog standarda stanovnistva. Primenom ovog sistema, moze doci i do 2preteranog iscrpljivanja pojedinog izvora prihoda od razlicitih subjekata finansiranja. Slabost ovog sistema ogleda se i u mogucnosti 3visestrukog oporezivanja, pogotovo u odsustvu politike fiskalne koordinacije.
  7. 7. 6. POJAM JAVNIH (DRZAVNIH) PRIHODA Postojanje drzave kao organizovanog aparata sa velikim brojem svojih organa i organizacija, te znacajnog broja zaposlenih radnika zahteva potrebu za sredstvima. Ta sredstva drzava nalazi tako sto ima svoje prihode koji se nazivaju javnim ili drzavnim prihodima. To znaci da su to prihodi namenjeni javnom sektoru i njegovim potrebama.U savremenim uslovima prihodi drzave se izrazavaju i prikupljaju u novcu, dok se prihodi u nature pojavljuju u izuzetnim slucajevima (kao sto su koriscenje radne snage, davanje gotovih proizvoda i sl.). Osnovno pitanje u vezi sa javnim (drzavnim) prihodima jeste nacin njihovog pribavljanja. Dva su osnovna nacina pribavljanja sredstava od strane drzave. 1. Drzava dolazi neposredno izvorno bez koriscenja 2. Posredno prisvajanjem kupovne snage fiz i pr.l. * Jedan nacin jeste da drzava dolazi do sredstava bez koriscenja, tzv. ius imperium-a. Naime, neposrednim ukljucivanjem u brojne pore privrednog i drustvenog zivota, savremena drzava otvara mogucnost ostvarivanja manjeg dela javnih prihoda sopstvenom poslovnom aktivnoscu. Tako, ostvareni prihodi su po svojoj prirodi originarni i privatno pravni odnosno nefiskalni prihodi i do njih drzava dolazi neposredno, odnosno izvorno. Tu spadaju: prihodi od imovine, prihodi od drzavnih privrednih preduzeca, prihodi od rada ustanova, prihodi od rada drzavih organa i ostali manje vazni prihodi. U nefiskalne prihode svrstavaju se i javni (drzavni) zajmovi. Do ovih prihoda drzava dolazi raspisivanjem javnog zajma ili direktnim zaduzenjem drzave od banaka ili kod drugih subjekata. * Drugi nacin dolazenja drzave do prihoda jeste prinudno prisvajanje kupovne snage fizickih i pravnih lica potcinjenih njenom fiskalnom suverenitetu u visini koju autonomno utvrdjuje na bazi politickih kriterijuma. Ova grupa prihoda naziva se fiskalni li derivativni (izvedeni) prihodi. Za ove prihode se upotrebljava i termin dazbine. Kao specificna vrsta prihoda, javljaju se novcane kazne. Ova sredstva ulaze u budzet drzave i koriste se za podmirenje njenih ptreba. Drzava moze doci o sredstava i emitovanjem papirnog novca bez odgovarajuceg pokrica. Navedeni prihodi, kao i prihodi od javnih zajmova, nisu definitivni prihodi drzave. Drzava te prihode moze pokriti uvodjenjem fiskalnih prihoda ili drugim bespovratnim prihodima. Sistemi javnih prihoda se razlikuju u okviru jedne zemlje posmatrano u razlicitim vremenskim periodima i izmedju razlicitih zemalja u istom vremenskom periodu. Na sistem prihoda odredjene drzave utice: drustveno-ekonomski sistem; politicko uredjenje; dohodak po glavi stanovnika; privredna struktura; broj stanovnika i velicina teritorije i dr. 7. RAZVOJ JAVNIH (DRZAVNIH) PRIHODA KROZ ISTORIJU
  8. 8. *Sa pojavom drzave i prava pojavljuje se problem pribavljanja sredstava radi funkcionisanja institute klasnog drustva. Glavne karakteristike robovlasnickih drzava ( a to su nizak nivo razvoja proizvodnih snaga, ostra klasna podela na robovlasnike i robove, nerazvijene funkcije drzave) jasno se odrazavaju i na javne prihode. Najveci deo sredstava tadasnja drzava pribavlja iz drzavnih domena. Naime, iskoriscavaju se poljska imanja, rudnici i sl. Fiskalni prihodi u to vreme imaju sporednu ulogu i u vecini slucajevasu vanrednog karaktera. *U antickim drzavama (Atina, Sparta i Rim) fiskalne prihode su po pravilu placali pokoreni narodi i pripadnici slabijih politickih grupa. Da bi naplatili fiskalne prihode drzava je koristila posledice: klasne diferencijacije u okviru nje ili svoje pobede prema drugim drzavama. U Atini nije bilo redovnih poreza. Slobodni stalezi su bili oslobodjeni obaveza placanja i samo u izuzetnim prilikama (u slucaju rata) zavodjena je neka vrsta poreza na kapital (Solonov census), gde su svi stanovnici placali porez i bili optereceni poreznim teretom razlicito prema kolicini zita koje su gosisnje dobijali na svojim imanjima. Izuzetnost placanja fiskalnih prihoda bogatih slojeva u robovlasnistvu ilustruje i anticki Rim.U Rimu drzava je pored drugih prihoda zavodila i porez na kapital kosse naplacivao od bogatasa, ali samo kao predujam u cilju pokoravanja drugih naroda. Drugi period antickog Rima koji pocinje sa Avgustom, karakterise cinjenica da rimski gradjani ne placaju porez vec sav teret baca na ledja pokorenih naroda. Dazbinska obaveza je nametnuta pokorenim narodima i u antickoj Sparti. Sparta je bila zemljoradnicka zemlja koju su obradjivali starosedeoci (Perijeki i Haloti) a zemlja je pripadala Spartancma koji su na osnovu toga dazbinske obaveze prebacivali na starosedeoce. *Feudalizam obelezava zatvorena naturalna privreda kojom su upravljali vladari, plemstvo i verske organizacije. Ovi su imali ogromne posede zemlje u svojini. Vladar kao nosilac drzavne vlasti bio je najveci feudalac, imao je najvise zemlje te je eksploatisao kmetove i na taj nacin dolazio do sredstava za finansiranje drzave. Navedeni prihodi bili su nedovoljni, te je trebalo pronaci i neke druge izvore, odnosno prosiriti vrstu i obim prihoda. Nove prihode, feudalna drzava je nalazila postujuci imanentnosti koje su vladale u to vreme. Te imanentnosti feudalizma se ogledaju u tome sto su postojale raznovrsne privilegije i povlastice, te nejednako tretiranje ljudi. Tako je vladar, koristeci iskljucivo pravo eksploatacije u korist drzave monopolisao sume i reke, rudnike, kamenolome i td. i preko njih dobijao prihode. Druga imanentnost ogleda se u tome sto su se dazbinski prihodi dominantno svaljivali na eksploatisane slojeve drustva. Tako su u redovnim prilikama bili oslobodjeni placanja dazbina plemstvo i svestenstvo. Privilegovani stalezi bili su oslobodjeni i tzv. licnih i realnih poreza. Treci stalez (mali posednici, zanatlije i trgovci) bili su oslobodjeni licnih poreza i placali su samo realne poreze (porezi na zemljista i zgrade). Licni porezi naplacivali su se od stranaca. *Apsolutna monarhija, kao period koji prethodi raspadu feudalizma, takodje se karakterise nepostojanjem nekih smisljenih principa kod prikupljanja
  9. 9. prihoda. I pored tiranije koja obelezava apsolutnu monarhiju, objektivni usovi tog vremena namecu potrebu da vladalac mora da oporezuje i povlascene staleze da bi na taj nacin suzbio trevlast plemica. *Proces likvidiranja feudalizma traje do pocetka 19. veka i odvija se dvojakim metodama: ekonomskim jacanjem kapitalisticke klase (organizovanjem proizvodnog procesa) i politickim metodom (nasiljem drzave). Od pobede francuske revolucije, stupanjem kapitalizma na svetsku scenu, pocela se ostvarivati i ideja o opstoj obavezi placanja fiskalnih prihoda. Nastaje vreme eleminiranja politicke i pravne nejednakosti. *Nastupa period liberalnog kapitalizma, cija je osnovna karakteristika nemesanje drzave u ekonomski zivot, ne ogranicavanjem slobode privatnog preduzetnistva niti njeno upustanje u proizvodnju i upravljanje proizvodnjom. Logiku liberalizma sledili su i fiskalni prihodi. Drzava dobija odlucujuci znacaj u kontrolisanjiu i regulisanju privrede i uslova za reprodukciju, i to ne samo svojim sistemom prihoda (odnosno oduzimanjem od privrede), vec i svojim rashodima (odnosno davanjem privredi). Znacajna je i akcija drzave i na monetarnom planu, naporedo sa akcijama ekonomskog i administrativnog karaktera. 8. NEFISKALNI PRIHODI U nefiskalne prihode ubrajamo: prihode od imovine (domenske prihode), prihode od drzavnih privrednih preduzeca, prihode od rada ustanova, prihode od rada drzavnih organa i ostale manje vazne prihode. Po istom kriterijumu, u nefiskalne prihode svstavaju se i javni zajmovi. 1) PRIHODI OD IMOVINE (DOMENSKI PRIHODI) – I u savremenim uslovima, postoje prihodi kje drzava dobija po osnovu svojinskog raspolaganja imovinom. Te prihode drzava dobija prodajom imovine, davanjem u zakup ili ekonomskom eksploatacijom ili koriscenjem u privredne svrhe imovinskih dobara. Prihodi od imovine nazivaju se jos i domenski prihodi. Poreklo imena vodi od latinskog izraza “dominum” sto znaci imovina koja daje prihod. Danas, u redovnim prilikama, navedeni prihodi su finansijski neizdasni. Razlikujemo javne i fiskalne domene drzave. Najveci deo prihoda od koriscenja imovine daju fiskalni domeni. U javne domene bi spadali: morske obale, reke, putevi, spomenici kulture i td. Ova imovina je u opstoj upotrebi i po prailu je neotudjiva, i samo u retkim slucajevima daje drzavi prihode. Za razliku od njih, fiskalni domeni drzave po pravilu donose prihod drzavi i otudjivi su pod uslovima utvrdjenim zakonom. U fiskalne domene spadaju: zeleznice, sume, rudnici, energetski izvori i td. 2) PRIHODI OD DRZAVIH PRIVREDNIH PREDUZECA – Po pravilu, drzavna privredna preduzeca nisu nastala sa ciljem pribavljanja sredstava drzavi. Pre bi se moglo reci da se ova preduzeca pojavljjuju kao jedan od instrumenata organizatorske funkcije drzave. Naime, drzavni sektor preovladjuje u kapitalno- intenzivnim granama: saobracaju, energetici, gradjevinarstvu i td. U tim granama imamo da je privatni sektor bio manje zainteresovan zbog opadanja profitne stope
  10. 10. i visokog rizika kod realizacije. Danas se kao vazan razlog za osnivanje drzavnih preduzeca pojavljuje i potreba za ostvarivanje socijalno politickog cilja. 3) PRIHODI OD RADA USTANOVA – Mnoge ustanove od sireg drustvenog znacaja mogu u okviru obavljanja svoje delatnosti da ostvaruju odredjene prihode. Tako, prihode mogu ostvarivati pozorista, obrazovne i zdravstvene ustanove, naucni institute i td. Ti prihodi se ostvaruju od neposrednih korisnika usluga, u vidu skolarina, participacija za pruzanje zdravstveih usuga, prodatih ulaznica na ime pozorisnih predstava i td. U celini, navedeni prihodi su cesto manji od rashoda koje navedene institucije imaju. Zato he je drzava prinudjena da ih dotira iz budzeta. 4) PRIHODI OD RADA DRZAVNIH ORGANA – Za obavljanje svoje delatnosti, drzavni organi dobijaju sredstva koja su planirana i utvrdjena u budzetu. Izuzetno, pored obavljanja svoje redovne delatnosti postoji mogucnost da odredjeni drzavni organi ostvaruju i neke prihode od obavljanja sporedne delatnosti. Ti prihodu su po pravilu minimalni i nedovoljni za finansiranje organa koji jet e prihode ostvario. Prihodi koje ostvaruju drzavni organi nastaju vrsenjem usluga ili prodajom odredjenih proizvoda.seminarekongres, casopis, izdaja brosure 5) OSTALI NEFISKALNI PRIHODI DRZAVE – Drzava moze dobijati prihode od kamata na kredite koje je dala odredjenim subjektima, zatim prihodi od zakupnina; naplatom troskova sporova koje je vodila drzava; povracajem isplata izvrsenih ranijih godina ako su te izplate izvrsene pogresno ili u iznosu vecem od stvarne obaveze; od razlike u ceni roba na zalihama ako je oduzimanje razlike propisano posebnim zakonom; i td. 9. FISKALNI PRIHODI (DAZBINE) Fiskalni (dazbinski, tributski) prihodi su u savremenim rzavama glavni oblici prihoda. Drzava ih pribavlja od obveznika fizickih i pravnih lica, jednostrano i prinudno koristeci svoj fiskalni suverenitet koji ima na osnovu ustava i zakona. Obveznike fiskalnih prihoda drzava odredjuje zakonom ili drugim propisom. Oni nemaju prava na povracaj dazbine jer je opsta osobina svih fiskalnih prihoda bespovratnost. Finansijska teorija poznaje kao fiskalne prihode: poreze, carine, takse, doprinose i naknade. U teoriji, carine se podvode u jednu specificnu vrstu posrednih poreza koji se placaju u vezi s prolaskom robe preko drzavne granice. Tradicionalno fiskalna teorija utvrdjuje da drzava naplacuje doprinose zato sto pruza odredjenu individualnu korist obvezniku. Medjutim, znacenje doprinosa nije samo takvo. U prakticnom zivotu, ovaj prihod cece se poistovecuje sa prihodima namenjenim za finansiranje socijalnog osiguranja., ali svrstati u poreze,parf.prih,namenski poreze 10. POJAM POREZA Od pojave drzave do savremenog trenutka porezi pokazuju uzlazni trend i danas je jedan najpogodniji instrument pribavljanja javnih prihoda.
  11. 11. OECD -1900-10% 2001-37% 90% drzava svoje prihode pribavlja putem poreza, je istorijska kategorija menja se u zavisnosti od ek.pol.soc. i dr.cinilaca. Porez je jednostrano, prinudno i bespovratno davanje drzavi bez neposredne (individualne) protivnaknade, po pravilu u novcu koje izdvajaju iz svojih ekonomskih izvora fizicka i pravna lica radi zadovoljenja drustvenih potreba i ostvarenja odredjenih ekonomskih, socijalnih i drugih ciljeva. Na osnovu ove definicije, moguce je da izvesti opste karakteristike ovog instrumenta. - Porezi se mogu uvoditi samo zakonom i prinudna su davanja. Kod poreza nema dobrovoljnosti niti dogovora medju subjektima. Ako obveznik ne plati porez dobrovoljno, drzava pristupa prinudnom naplatom poreza. Prinudnost opterecenja obveznika u savremenim uslovima ne nastaju prilikom uvodjenja poreza. Ona nastaje onda kada drzava naplacuje porez. Prinudne mere za naplatu prihoda ne temelje se samo na poreznim zakonima. Drzava moze pribavljati prihode raznim drugim oblicima prinude (npr. monopolni dobici od finansijskog monopola su poseban oblik oporezivanja). Ne postoji neposredna (individualna) protivnaknada za placani porez. Ako je neko platio porez, nema zbog toga pravo da trazi od drzave da mu ova da odredjenu vidljivu individualnu naknadu u bilo kom obliku. Medjutim, ne znaci da drzava ne daje obveznicima nista za olaceni porez. Naime, sredstva od poreza se upotrebljavaju za finansiranje vojske, policije i drugih drzavnih sluzbi od cijeg rada imaju koristi svi gradjani. - Porezna vlast je svuda oko nas. Porezi se ne placaju samo direktno iz plata, prihoda, dobiti ili imovine, vec i onda kada kupujemo brojna dobra i usluge nuzne za nas zivot. Tada su porezi ukljuceni u cenama proizvoda ili usluga i mi ih kao potrosaci placamo.U savremenim drzavama vazi nacelo opstosti placanja poreske obaveze. Svi su duzni pod jednakim uslovima da placaju porez. Samo u zakonski utvrdjenim slucajevima postoji mogucnost da se odredjeni obveznici oslobode placanja poreza ili da im se daju olaksice radi ostvarivanja socijalnih, ekonomskih i drugih ciljeva. Porez je derivativan prihod, proizilazi iz prihoda koje ostvaruju fizicka i pravna lica obavljanjem svoje delatnosti. Koristeci svoj fiskalni suverenitet, drzava vrsi preraspodelu dohotka, oduzimajuci deo dohotk navedenim subjektima ili oduzimanjem dela ranije ostvarenog dohotka oporezivanjem imovine. - Porez je po pravilu nenamenski (nedestinirani) prihod i sluzi za podmirivanje svih drustvenih potreba. Ovbo pravilo u savremenim uslovima trpi neka odstupanja, jer ima poreza koji sluze za zadovoljavanje tacno odredjenih potreba. Postoji vise razloga sto se uvazava princip nedestiniranosti. Najznacajniji su: a/ nedestinirani porezi ulaze u budzet kao jedinstven fond sredstava, pa se olaksava kontrola trosenja; b/ Finansiranje putem nedestiniranih poreza je ravnomernije; c/ Kod destiniranih prihoda je moguce da za odredjene potrebe postoji dovoljno sredstava a za druge ne; d/ Troskovi upravljanja sredstvima su manji kod nedestiniranih poreza.
  12. 12. 11. PODELA (KLASIFIKACIJA) POREZA Podela poreza u novcu i nature u uslovima dominiranja robno-novcane privrede, gotovo je izgubila u znacaju, dobijajuci samo istorijsku dimenziju. Prema tome, klasifikaciju poreza neophodno je posmatrati dinamicki, u okviru drustveno- ekonomskih promena. Teoretski je moguca organizacija poreskog sistema u kojoj ce postojati samo jedan porez (tada se govori o poreskom monizmu). Druga mogucnost, koja je u praksi prihvacena, je postojanje pluraliteta poreza (poreski pluralizam). Sistematizacija poreza je potrebna kako bi se ocenilo u kojoj meri porezni sistem ostvaruje zadane ciljeve, ona je potrebna i radi medjunarodnih uporedjivanja poreznog opterecenja, te radi pokusaja harmonizacije poreznih sistema. U teoriji i praksi, najcesce podele poreza su: 1. REDOVNI I VANREDNI POREZI – Finansiranje drzave je kontinuirani process, stoga se pojavljuju odredjeni rashodi. Za takve redovne rashode, po pravilu, drzava mora da ima i redovne poreze. Najveci deo budzetskih prihoda ima redovan karakter-javljaju se redovno neprkidno iz godine u godinu. Medjutim, pored redovnih potreba koje ima drzava, pojavljuju se i neredovne potrebe s vremena na vreme koje treba takodje zadovoljiti. Za takve potrebe treba pronaci vanredne poreze. Ti vanredni porezi bi sluzili kao pokrice za pojedine potrebe koje nije bilo moguce predvideti ili nije bilo moguce predvideti iznos za pokrice tih potreba (nor. elementarne nepogode, epidemije, rat i sl.). Sluze kao pokrice za pojedine potrebe koje nije bilo moguce predvideti. Najznacajniji javni prihodi savremenih drzava, porez na dohodak i porez na promet. 2. NEPOSREDNI I POSREDNI POREZI – Podela poreza na neposredne i posredne predstavlja jednu od najstarijih, najcescih, najvaznijihi i najdiskutabilnijih klasifikacija. Najprihvatljivija je tzv. “francuska teorija identifikovanja neposrednih i posrednih poreza”. Po ovoj teoriji neposredni (direktni) porezi su oni koji opterecuju privrednu sposobnost i napadaju neposredno prihod, dohodak i imovinu, placaju se “na izvoru”. U ove poreze spadaju porez na prinos, porez na dohodak i porez na imovinu. Posredni (indirektni) porezi su oni koji se naplacuju u vezi sa radnjama proizvodnje, potrosnje ili razmene dobara. Jednostavnije receno, posredni porezi se placaju prilikom trosenja prihoda i dohotka. U posredne poreze spadaju: porez na promet, trosarine (akcize) i monopolski porezi. Kao posredne dazbine bi bile jos i carine i takse) 3. OBJEKTNI I SUBJEKTNI POREZI – U praksi su se iskristalisala dva metoda poreskog zahvatanja koja omogucuju podelu na objektne i subjektne porese. To su objektni i subjektni metod poreskog zahvatanja. Objektni metod karakterise se time sto se porezi utvrdjuju odvojeno, sto se prilikom oporezivanja gleda samo na object koji se oporezuje a ne vodi se racuna o licnosti obveznika. Subjektni metod uzima u obzir prilikom zahvatanja prihoda od obveznika sve njegove subjektne okolnosti, kao sto su: broj dece, zdrav.stanje, situacija clanova njegove porodice, starosna struktura, obrazovni nivo, zdravstveno stanje
  13. 13. obveznika i td. Kod subjektivnog metoda svi prihodi odnosno imovina obveznika se zbrajaju i onda se oporezuje dohodak odnosno imovina obveznika, vodeci racuna o personalnim obelezjima. Pored pravnih subjektnih poreza, u teoriji i praksi su poznati i subjektni porezi u uzem smislu, koji su iskljucivo vezani za licnost. To je porez koji placa svako lice u istom iznosu, bez obzira kakav nje njegov ekonomski polozaj. 4. POREZI OD GRADJANA (STANOVNISTVA) I POREZI PRAVNIH LICA – Kao izvor poreza drzave moze biti dohodak (dobit), najvecim delom, odnosno imovina, u manjoj meri, gradjana i pravnih lica. U kapitalistickim drzavama najobilniji prihodi se prikupljaju od poreza gradjana, dok su u socijalistickim drzavama porezi od pravih lica imali premocnu ulogu. Pocetkom 90-ih godina preduzeca (koja su uglavnom bila u drzavnom vlasnistvu) placala su do 80% ukupnih poreza. Ta opterecenja privrednih subjekata imala su negativne efekte na njihovu mogucnost da investiraju. Zbog toga, mnoge vlade su pocele da ispituju puteve za jace opterecenje gradjana. Preraspodela poreskog tereta bi se izvrsila tako sto bi se znatan deo prihoda za finansiranje potreba drzave dobijao od poreza na licni dohodak i poreza na dodatnu vrednost. 5. POREZI SIRIH I UZIH TERITORIJALNO-POLITICKIH JEDINICA – Zavisno od javnih funkcija, neophodno je uciniti i odgovarajuce rashode. Za njihovo podmirivanje svakom nivou teritorijalno-politicke zajednice neophodni su javni prihodi u koima porezi nesumnjivo imaju dominantnu ulogu. Poreze mozemo podeliti na poreze sirih i uzih teritorijalno-politickih jedinica. Kriterijum ove podele je dvostruki. Jedan je prema teritorijalnoj politickoj jedinici koja uvodi porez a drugi prema pripadnosti prihoda navedenim jedinicama. Postoje porezi koji pripadaju saveznoj, republickoj, okruznoj i opstionskoj vlasti. Medjutim, neki porezi mogu da budu i zajednicki. Uporedno pravna iskustva govore da u svetu ne postoji jednoobrazni model raspodele poreza izmedju razlicitih subjekata finansiranja. U svakoj zemlji to zvisi od ustavne podele nadleznosti i funkcija odnosno od politicke i ekonomske koncepcijefederalizma i istorijskih tradicija u oblasti regionalne i lokalne autonomije. Nijedan sistem ne moze se smatrati konacnim i zauvek stabilnim. Tokovi drustvenog zivota su omogucili da se centralna vlast domogne najizdasnijih prihodnih izvora: poreza na dohodak fizickih lica, poreza na dobit korporacija i poreza na promet. Pokretljiva osnovica bi realno obveznike podsticala da se sele iz opstine u kojoj se primenjuju ostriji porezi, u opstinu gde su porezi blazi. Zbog toga se u budzetu lokalnih zajednica kao sopstveni prihod redovno pojavljuju porezi na nepokretnosti, kod kojih je osnvina imobilna na medjuregionalnom planu. U savremenim zemljama trzisne privrede, gradovi i opstine za finansiranje svojih potreba koriste sledece javne prihode: 1/ sopstvene poreze; 2/ naplatu odredjenih usluga; 3/ dopunska sredstva sirih teritorijalno-politickih jedinica; 4/ kredit. Dopunska sredstva sirih teritorijalno-politickih jedinica se mogu pojaviti u vidu: dotacija, subvencija i ustupanja prihoda od jednog ili vise poreza. Pravilo je da federalnim jedinicama dotacije daje federacije, a lokalnim budzetima federalne jedinice.
  14. 14. 6. NAMENSKI I NENAMENSKI POREZI – Namenski (destinirani) porezi su oni prihodi koji sluze za pokrice unapred utvrdjenih potreba od strane drzave. Za razliku od njih, nenamenski (nedestinirani) porezi se utapaju u opstu masu budzetskih odnosno drzavnih javnih prihoda. Postoje dve vrste destiniranih poreza. Neki porezi prilikom njihovog uvodjenja dobijaju taj atribut jer se odmah izdvajaju u poseban fond. Drugi oblici javnih prihoda nazvani doprinosi po svojoj prirodi su namenski jer se placaju ne samo za odredjenu svrhu nego ih placaju samo ona fizicka ili pravna lica koja imaju neku neposrednu korist od izvodjenja radova ili usluga za cije finansiranje se doprinos naplacuje. KLASIFIKACIJA POREZA ORGANIZACIJE ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD) – Poreska problematika je predmet paznje i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, odnosno njenog Komiteta za fiskalne poslove. Komitet je izradio Klasifikaciju poreza OECD i upustvo za tumacenje. Po ovoj Klasifikaciji, svi porezi su podeljeni u 6 velikih grupa. U navedenoj Klasifikaciji pojavljuju se i naknade, ali ne sve. Samo one koje znacajno prevazilaze troskove pruzanja usluge, kada platac naknade nije i korisnik usluge, kada drzava ne obezbedjuje specificnu uslugu na ime naknade koju naplacuje ili kada koristi koje prima svaki od plataca naknade nisu srazmerne naknadi koju su platili. Zbog svojih osobina koje ih priblizavaju porezima, navedeni doprinosi i naknade su nasle mesto u Klasifikaciji. 12. CILJEVI OPOREZIVANJA Postojanje optimalnog poreskog pravnog sistema u odredjenoj drzavi omogucuje efikasnu naplatu poreza cija je konsekvenca pribavljanje obilnih finansijskih sredstava. Pod poredkom politikom podrazumeva se svesno koriscenje instrumenata poreskog sistema za ostvarivanje brojnih fiskalnih i van fiskalnih ciljeca. Postoje raznovrsni ciljevi oporezivanja-ekonomski, socijalni, politicki, demografski, vodjenje stambene politike.U teoriji ali i u savr.drz. to je izvorna fja poreza koji je reg.pr.normama.Izvorna fja ostvaruje: 1.Fiskalni cilj putem fiskalnih prihoda takse,carine, porezi doprinosti-dazbina 2.Nefiskalni cilj drzava ostvaruje putem nefiskalnih prihoda U teoriji poreski instrumenti se primenjuju u cilju obezbedjenja uskladjivanja u alokaciji sredstava, obezbedjenja uskladjivanja u raspodeli prihoda i imovine, i obezbedjenje ekonomske stabilizacije. Sve tri funkcije koje se daju porezima su pretrpele promene. 1.Ekonomski cilj. Drzava ostvaruje tako sto ona moze da putem poreskog podsticaja podstice privredne subjekte da bolje i efikasnije proizvode,sto vise investicije putem poreza, izuzetno oslobodjenja od poreza. U teoriji se smatra da se najznacajnije stimulativno dejstvo poreza radi ubrzanja privrednog rasta ostvaruje time sto se deluje na akumulativnu i reproduktivnu sposobnost poreskih obveznika. Da bi podstakli privredne subjekte na veca
  15. 15. investiranja i da brze zamenjuju opremu modernijom, te da primene novu tehnologiju putem koje ce se povecati produktivnost rada, drzave kostiste i metod ubrzane amortizacije. Sustina ovog metoda je u tome da se preduzecima dozvoljava da na ime amortizacije izdvajaju i vece iznose nego sto je zakonom propisano. Na taj nacin se i deo dohotka prenosi u amortizaciju i nije podlozan oporezivanju. Podsticanje privrednog rasta moze se postici i ako se primeni, tzv. pausalno oporezivanje kod odredjenih privrednih delatnosti ili poljoprivrednici oporezuju prema katastarskom prihodu kao osnovici. Najznacajnije mere koje bi dejstvovale u navedenom pravcu su: smanjenje poreskih stopa, davanje poreskih olaksica, oslobadjanje poreza na promet roba i usluga koji su namenjeni izvozu ili se obveznicima vraca porez za robe i usluge koje su izvezene i td. Cilj ovih mera je da se utice na poravljanje konkurentske sposobnosti domacih privrednih subjekata u odnosu na strane. 2.Socijalni cilj drzava ostvaruje putem izbora odredjenog oblika poreza danas je z ate potrebe najprikladniji porez na dohodak gradjanja, njime se primenom odmerenih progresivnih stopa, oslobadjanjem od poreza min.za egzistenciju davanjem olaksica na ime izdrzavanih clanova domacinstva. 3.Politicki cilj, drzava ostvaruje time sto vodi takvu politiku i pokusava da putem poreza afirmise racu,naciju i nametne vece obaveze pr.Nemacka uvela porez na Jevreje. 4.Demografski cilj, jested a se uveca stanovnistvo cak i poreskim putem,porodice sa vise dece oslobadjaju se Poreza na dohodak.Putem poreza, moze se voditi i demografska politika. Ako drzava zeli da podstakne natalitet, ona daje olaksice i oslobodjenja od placanja poreza porodicama sa vise dece. 5.Porezima se moze podsticati i stambena izgradnja(oslobadjanje od obaveze placanja davanjem olaksica mladom bracnom paru za prvi kupljeni stan)- vodjenjem stambene politike, unapredjivati kulturno-istorijska delatnost, pomagati ostvarivanje ciljeva obrazovanja, zdravstvene i naucne politike i td. 13. OPRAVDANJE OPOREZIVANJA Oduzimajuci znacajna sredstva od obaveznika, prinudno i bez protivnaknade, drzava nije ostavljana obaveznike ravnodusnim.Samo oporezivanje moze izazvati odredjenje pobune.Drzava je morala da da odg.i opravdanje za oporezivanje.Traganje za najubedljive razloge opravdanja placanja poreza uslovilo je u istoriji nauke o porezima nastanak brojnih teorija. Pa pitanje “zasto se placa porez” praksa i teorija su pokusale da pronadju najprihvatljivije resenje. Neke od njih su sledece: 1. TEORIJA SILE – ili teorija jacega. Opravdanje poreza proizilazi od omogucavanja pobedioca da moze od pobedjenih da trazi sve, dovoljan razlog da se nametne poreska obaveza je pravo jaceg- pobedjene drzave, neslobodno, poluslobodno i strano stanovnistvo. 2. TEORIJA CENE – porezi su cene za usluge koje pruza drzava obaveznicima varijante t.cene su:
  16. 16. Teorija osiguranja-drzava oporezuje obaveznike zbog toga sto im osigurava licnu i materijalnu bezbednost.Onaj ko ima veci imetak, vise placa osiguranje. Teorija uzivanja-onaj ko vise uziva odredjene usluge ko vise koristi usluge drzave placa i veci porez. 5. ORGANSKA TEORIJA – Organska teorija opravdanje za placanje poreza nalazi iz prirodne i nuzne potrebe za postojanjem drzave. Drzava je neophodna gradjanima jer bi bez nje moglo da dodje u pitanje opstanak drustva i njegov razvoj. Ova teorija uporedjuje drzavu sa organizmom coveka. Drzava u tom organizmu predstavlja telo a obveznici udove. Pa posto telo ne moze bez udova, tako ni udovi ne mogu bez tela.Da bi se drzava odrzala obav.moraju da placaju porez. 6. TEORIJA REPRODUKCIJE POREZA –Stajn je stvorio teoriju reprodukcije po njemu Poreska snaga treba da stvori porez, porez drzvnu upravu, drzavna uprava opet sa svoje strane poresku snagu. 7. TEORIJA OPSTE NAKNADE – Po ovoj teoriji porezi se ne utvrdjuju s obzirom na licni interes vec s obzirom na potrebe drzave. Porez se javlja kao opsta naknada za usluge drzave i razrezuje se prema ekonomskoj sposobnosti poreskog obveznika. 8. SOCIJALISTICKA TEORIJA – U bivsim zemljama, tzv. realnog socijalizma, opravdanje poreza se nalazilo u gradjanskoj duznosti obveznika da ispuni ovu obavezu. Ova teorija je bila zastupljena i kod nas. OPRAVDANJE POREZA U SAVREMENIM DRZAVAMA – U savremenim uslovima, trziste je najprikladniji mehanizam alokacije resursa. Ono daje praktican odgovor na pitanje: sta, kako i za koga proizvoditi. Medjutim, uslov za delovanje pomenutog mehanizma jeste postojanje savrsene konkurencije privrednih subjekata. Objektivno, to se ne moze postici svuda. Brojne usluge drzave kao sto su narodna odbrana, policija, sudstvo i sl. po pravilu ne mogu biti razmenjivane na trzistu. Za zadovoljenje potreba potrebno je bilo pronaci finansijska sredstva putem drugih mehanizama, imajuci u vidu da se u praksi po pravilu nijedno dobro ili usluga ne mogu dobiti besplatno. Za javna dobra neophodno je pronaci finansijsko pokrice. To pokrice u savremenim uslovima obezbedjuju fizicka i pravna lica koji se pojavljuju kao obveznici poreza. Ali javna dobra kao sto su zdravstvo,policija,sudstvo, kultura ne razmenjuju se na trzistu zbog toga drzava fin.sredstva nabalja od nas korisnika putem + poreskog opterecenja. 14. DVOSTRUKO OPOREZIVANJE Savrmeni privredni zivot karakterise ubrzano sirenje medjunarodnog trzista, razvoj medjunarodne razmene i medjunarodnih tokova kapitala, sto neminovno utice na odredjeno suprostavljanje nacionalnih poreskih sistema koje prakticno izrazava kroz dvostuko oporezivanje.
  17. 17. Dvostruko (visestruko) oporezivanje nastaje kada poreski obveznik placa istu vrstu poreza na isti poreski object dvema ili vise teritorijalno-politickih jedinica istog nivoa (ranga) za isti vremenski period, te zbog toga biva teze poreski opterecen nego da je oporezovan od jedne poreske vlasti. U teoriji se jasno istice da dvostruko oporezivanje ne treba poistovecivati sa *kumuliranjem poreza-je opterecenje istog izvora razlicitim vrstama poreza-placa porez na porez. * nadoporezivanjem -se javlja kada se isti poreski obveznik opterecuje istom vrstom poreza za isti vremenski period ali od strane teritorijalno politickih jedinica razlicitih nivoa (ranga). Dvostruko oporezivanje moze biti *namerno-je najcesce onda kada je poreska vlast zelela da se odredjena izuzeta ekonomska snaga jace optereti. *nenamerno- nastaje nepreciznoscu propisa kojima se regulisu nadleznosti poreskih vlasti *interno-se javlja u okviru jedne drzave i moguce je u federativnoj i unitarnoj drzavi. *medjunarodno - postoji ako dve ili vise drzava oporezuju istog obveznika istom vrstom poreza i iz istog izvora, ili ako jedna medjunarodna organizacija i jedna drzava ucine to isto. Problem internog dvostrukog oporezivanja resava se zakonima o sukobu nadleznosti. Tezi su problemi kod otklanjanja medjunarodnog dvostrukog oporezivanja zbog toga sto se kao aktivni poreski subjekti pojavljuju suverene drzave koja automno podesavaju svoje poresko zakonodavstvo, imajuci u vidu samo svoje sopstvene finansijske interese. U praksi se vrsi 1.unilateralnim propisima sopstvenog zakonodavstva 2.medjunarodnim sporazumima o izbegavanju dvost.oporezivanja, uglavom kroz modifikaciju primene NACELA REZIDENSTVA-tako sto se obavezniku porez na dohodak i dobit u drzavi izvoznicu kapitala priznaje pravo na olaksicu za porez place u inostranstvo i to putem 2METODA: *metod poreskog odbitka, oporezivanje je u nadjelznosti zemalja izvora da se dohodak imovina stvorene u zemlji izvora izuzimaju iz poreske osnovice por.obav. *metod poreskog kredita, prosiruje pravo zemlji rezidenstva da oporezuje svetski dohodak obaveznika dok dvost.oporz.se izbegava tako sto se porez koji je placen u zemlji izvora priznaje u zemlji rezidenstva kao poreski kredit. Kod nas se rezidenstvu koji ostvari dobit ili dohodak koji oporezuje u drugoj drzavi umanjuje porez na dobit za isti iznos tih poreza koji je placen u 2drzavi.
  18. 18. 15. ELEMENTI POREZA Porezi u svom sastavu sadrze vise elemenata. Najznacajniji elementi poreza su: 1. izvor, 2. predmet, 3. osnovica, 4. stopa, 5. obveznik. Pored ovih elemenata, vecina poreza sadrzi i odredjena oslobodjenja i olaksice. Porez ne bi bio porez kada ne bi imao sledece bitne elemente: * poreski predmet (objekt); *poresku osnovicu, *poresku stopu i* poreskog obveznika. Zbog toga zakonodavac mora prvo da izabere cinjenicu koja ce sluziti kao merilo poreske snage, tj. sposobnost za placanje poreza onih koji treba da ga placaju. Ta mera poreske snage naziva se predmetom poreza. Drugo, treba da odredi ko ce placati porez koji se uvodi, tj. treba da odredi ko ce biti obveznik poreza. Trece, treba da odredi sta ce sluziti kao osnovica prema kojoj ce se porez obracunavati-vrednost. I cetvrto, more biti odredjena poreska stopa, tj. iznos koji ce se od svake jedinice poreske osnovice placati na ime poreza. 16. IZVORI I PREDMET POREZA su bitno elementi poreza, merilo poreske snage, ek.snaga je ta koja drzavi daje mogucnost da optereti obavezika odredjenim porezom. *Izvor poreza pokazu odakle porez potice. Normalno je da se obaveza placanja poreza vrsi iz prihoda, odnosno dohotka obveznika. Kada bi se porezi placali redovno iz imovine pretila bi opasnost da obveznik izgubi celu supstancu ove i da nema mogucnosti da ubuduce placa obavezu drzavi. Imovina bi kao poreski izvor mogla da posluzi samo u vanrednim prilikama, u ratnim uslovima ili uslovima odmah iza rata. Kod placanja redovnih poreza na imovinu, tzv. nominalnih poreza na imovinu, gde su stope male, poreski izvor nije imovina. Kod ovih poreza se pretpostavlja ce obveznik ovaj porez placati iz prihoda koje daje imovina ili iz svog dohotka. Postoje porezi kod kojih se zahvataju pojedini izvori i porezi kod kojih se zahvataju odredjeni izvori skupno u celini. Kod carina, poreza na promet i taksa, izvor dazbine je celokupni ekonomski potencijal obveznika koji se izrazava kroz potrosnju. Znaci, pored dohotka i imovine i potrosnja se pojavljuje kao izvor poreza. *Predmet (objekt) poreza pokazuje na sta se porez placa. To moze da bude predmet, cinjenica, akt, radnja, postupak i td. Tako se kao predmet dazbine pojavljuje: vlasnistvo nad odredjenom zgradom ili zemljistem, dohodak, prodaja odredjenog proizvoda, nasledjivanje, vodjenje sudskog spora i td. U vecini slucajeva u samom nazivu poreza je iskazan njegov predmet (npr. porez na dohodak, porez na imovinu, na promet i sl). Izvor i predmet poreza mogu se poklapati ali i razlikovati. Tako kod poreza na dohodak imamo da se porez placa iz dohotka kao izvora a istovremeno je to i predmet poreza. Medjutim, nominalni porezi naimovinu svoj izvor imaju u prihodu ili dohotku a predmet je imovina. Kod carina izvor je potrosnja a predmet izvrseni uvoz proizvoda.
  19. 19. 17. OSNOVICA POREZA Osnovica cini bazu, osnovu za odredjivanje visine prihoda. I kada se podudaraju osnovica i predmet poreza, postoji njihovo odredjeno razlikovanje. Npr. kada je predmet poreza dohodak osnovica ce biti konkretizovani stvarni dohodak odredjenog subjekta koji je duzan da plati porez. Da bi se podudarila osnovica za oporezivanje neophodno je da se od bruto izosa (bruto osnovice) odbiju sva odbijanja i olaksice koje se priznaju obvezniku, da bi se dobio neto iznos (neto osnovica) koja bi predstavljala osnov za oporezivanje. Nekada ce biti potrebno da se osnovici pribiju odredjene stavke i tako dobije iznos koji zakonodavac trazi da bi se moglo pristupiti oporezivanju. Primenom odredjene stope na osnovicu, dobija se iznos koji treba platiti drzavi na ime poreskog duga. Postoji vise vrsta osnovice, tako razlikujemo: *osnovicu ad valorem (po vrednosti) . Osnovica ad valorem (po vrednosti) utvrdjuje se procenom vrednosti odredjenog predmeta poreza i najcesca je vrsta osnovice koju u praksi susrecemo. *osnovicu po kolicini utvrdjuje se prema jedinici mere (jedinici tezine (kg, g, t); jedinici zapremine (l, hl) i sl.). *pausalna osnovica-specificna -sumarna za utvrdjivanje osnovice uzimaju se vazni elementi poreskog oblika -stvarna pausalne osovice gde se uzimaju svi elementi koji cine ekonomsku snagu obaveznika. 18. METODI UTVRDJIVANJA OSNOVICE POREZA Drzava mora da utvri osnovicu, jer ona je velicina sama vrednost za utvrdjivanje poreske obaveze.postoje razliciti metodi-a kao najvazniji postoje: 1) METOR ZVANICNOG UTVRDJIVANJA (procena administracije) – Ovaj metod utvrdjivanja osnovice sprovodi poreska administracija ex officio.Administracija sama vrsi procenu odredjenog objekta i obveznik nije duzan da podnosi prijavu. Primer za ovaj metod utvrdjivanja osnovic je porez na dohodak od poljoprivrede-prihod od stocarstva-prihod od poljoprivrednog zemljista. Ovde je katastarski prihod poreska osnovica. Ovaj metod sadrzi pozitivne i negativne osobine. *Pozitivne osobine su te sto obveznik placa porez zavisno od objektivnih kriterijuma iz to ovako utvrdjivanje deluje stimulativno na njega da proizvede vise normiranog dohotka-obaveznik stimulise preko poreza da obradjuje zemlju *Negativna osobina je ta sto se tako dobija pausalna osnovica koja, ipak, ne odrazava pravu ekonomsku snagu velikog broja obveznika, koji odstupaju od proseka. Slaba strana ove metode je i sto je osnovica odredjena katastrom staticna. Ona se vremenom sve vise udaljuje od realnog dohotka-ne odrazava pravu ek.snagu velikog broja obaveznika. 2) METOD AUTOMATSKOG PROCENJIVANJA (indicijarni metod, metod spoljnih znakova) – Ovim metodom se pomocu spoljnih znakova utvrdjuje ekonomska snaga obveznika. Manifestacije spoljasnjeg zivota obveznika, koje su lako uocljive, ovom metodu su dovoljne da iznadju osnovicu za odredjivanje
  20. 20. visine poreskog tereta. Za ovaj ovaj metod kao klasicni primer se navodi francuski porez na vrata i prozore, koji je ukinut 1918. godine. *Dobra strana ovog metoda je da ne zadire u unutrasnje poslove obveznika i njegov unutrasnji zivot. Na taj nacin obveznik ne biva uznemirivan. *Negativna strana je sto spoljni faktori koji se uzimaju kao presudni za odrazavanje ekonomske snage, ne mogu u realnom zivotu to biti. U savremenim drzavama se spoljni znaci zele iskoristiti samo za utvrdjivanje osnovice kod onih objekata koji priblizno na neki nacin odgovaraju realnoj ekonomskoj snazi obveznika.Kod nas Zakonu porez na upotrebu motornih vozila u Srbiji se placa prema radnoj zapremini motora. 3) METOD IZNALAZENJA OSNOVICE POMOCU PRIJAVE OBVEZNIKA (direktni metod) – Kod ove metode polazi se od toga da poreske vlasti ne mogu saznati sve relevantne cinjenice koje su neophodne za iznalazenje osnovice. Stoga je neophodna prijava, gde ce poreski obveznik prikazati svoje prihode i sve druge okolnosti znacajne za utvrdjivanje osnovice. Medjutim, poreske vlasti se ne mogu zadovoljiti samo podnosenjem prijave, jer poreski obveznik znajuci da mu je obaveza teret moze cesto pokusati da prijavi manje prihoda nego sto stvarno ostvaruje ili da prikaze vece troskove nego sto ih ima. Radi predostroznosti neophodna je kontrola prijave od poreske vlasti. * Dobra strana ovog metoda je sto se pomocu aktivnosti obveznika moze iznaci prava ekonomska snaga ako je ovaj lojalan prema fiskalnoj vlasti. * Losa strana je sto se poreska vlast prilikom kontrole prijave mora uplitati u unutrasnje stvari obveznika. Bez davanja izuzetnog znacaja kontroli ovaj metod u praksi ne moze opstati. Zbog toga se on naziva jos i metodom kontrolisane poreske prijave. 4) METOD PLACANJA POREZA PO ODBITKU – Utvrdjivanje osnovice pomocu ovog metoda ne vrsi se ni od strane poreske vlasti niti je obveznik duzan da podnese prijavu. Ovde je trece lice koje isplacuje prihod obvezniku propisom obavezno da utvrdi osnovicu i da na osnovu nje odredi visinu poreza i da ga uplati poreskoj vlasti.-tehnicki obaveznik-poreski platac. *Poz. onemogucava izbegavanje poreza od strane poreskog obveznika. No, njemu se olaksava jer je sav posao oko placanja poreza prenet na trece lice. Takve prednosti ovog metoda uslovile su njegovu siroku primenu u praksi. 5) METOD PARIFIKACIJE (uporedjenja) – Ovaj metod se u praksi srece kao dopuna drugim metodima-dopunski. Naime, kada se za odredjene obveznike ne raspolaze relevantnim podacima za utvrdjivanje obaveze-informacije- dokumentacija, a ne mogu se dobiti od obveznika ili trecih lica ili ih je dao obveznik ili trece lice, ali ne u realnom iznosu, poreski organ je ovlascen da primeni ovaj metod. Kod ovog metoda, polazi se od toga da postoje obveznici koji obavljaju istu ili slicnu delatnost pod istim uslovima-broj zaposelnih-staros, i pretpostavlja se da na osnovu toga ostvaruju isti dohodak. Posto je osnovica jednog poznata, na osnovu nje treba oporezovati drugog. *Neg.tesko je pronaci takvog obaveznika koji ostvaruje isti dohodak
  21. 21. 19. STOPE POREZA Je bitan element poreza, bitno je da se ne zahvati ukupnu osnovicu.Stopa je deo osnovice koji poreski obavezik izdvaja i placa na ime poreza. Od visine poreske stope najvise zavisi koliki ce se prihod zahvatiti od obveznika. Poreska stopa je deo poreske osnovice cijom se primenom na osnovicu izracunava poreski dug. Posto se osnovica najcesce utvrdjuje ad valorem (po vrednosti) i stopa se odredjuje kod najveceg broja poreza u procentima ili promilima,kod spec.osnovice u ukupnom iznocu. Kod osnovica po kolicini, stopa se utvrdjuje u apsolutnom (fiksnom) iznosu sto je problem u uslovima postojanja visoke inflacije. Postoje i porezi kojima se ne utvrdjuje ni osnovica, pa ni stopa, vec se odredjuje samo iznos poreza koji je obveznik duzan da plati. Tu se radi o pausalnom placanju poreza. U teoriji i praksi se pojavljuje vise vrsta poreskih stopa: proporcionalne, progresivne, degreskivne i regresivne. Najcesce se primenjuju proporcionalne i progresivne stope. * Proporcionalne stope su takve stope koje se sa -+smanjem odnosno povecanjem osnovice ne menjaju, odnosno ostaju iste. * Progresivne stope, nasuprot proporcionalnim stopama, su one stope gde se sa +povecanjem osnovice povecava i +stopa. * Regresivne stope su takve stope gde se sa +povecanjem osnovice -smanjuju stope. Ove stope se u praksi retko pojavljuju. * Kod degresivnih stopa sa -smanjem osnovica smanjuju se i -stope. To je obrnuta progresija. 20. OPREDELJENJE ZA ODREDJENU VRSTU PORESKIH STOPA Zajednicki zakljucak svih starijih teorija uglavnom je da se treba opredeliti za proporcionalne stope oporezivanja. neophodno je bilo dati odgovor o visini zrtve koju ce na sebe prihvatiti poreski obveznici. Poslo se od stava da se porezi trebaju rasporediti tako da se ukupna zrtva svede na najmanju meru. Dakle, tezina problema se nalazila u tome kako definisati stanje jednake zrtve. U tom pogledu teorija poznaje: apsolutno jednaku, proporcionalno jednaku i granicno jednaku (najmanje agregatnu) zrtvu. * Po teoriji apsolutno jednake zrtve, poreski sistem tako sto bi svi obveznici platili porez u jednakom iznosu. U ostvarivanju tog cilja moze posluziti porez pod nazivom glavarina.U savremenim uslovima ovaj porez je napusten jer je nepravedan. * Teorija proporcionalne zrtve zagovara potrebu da obveznici placaju porez u istom %procentu u odnosu na poresku osnovicu. Ubrzo je realnost zahtevala suptilniju analizu opravdanja vezanu za visinu placanja poreza. * Oporezivanje prema poreskoj sposobnosti u skladu sa principom drustvenog blagostanja, treba da dovede do podjednakih zrtava.
  22. 22. Primena progresivnih stopa ne podrazumeva bez rezerve egzistiranje tzv. apsolutne progresije, odnosno ne znaci da su imucniji obveznici srazmerno vise platili od siromasnijih. U savremenim poreskim sistemima kao vrlo znacajni prihodi srecu se tzv. posredni porezi cije je dejstvo regresivno. Progresivne stope, da bi ostvarile apsolutnu progresiju, treba da anuliraju regresivno dejstvo posrednih poreza i da se iznad toda zahvati dohodak. Danas se u svetu primenjuje i proporcionalno i progresivno oporezivanje. Prednosti progresivnog oporezivanja su visestruke, a najznacajnije su: - Progresivno oporezivanje je pravednije jer se moze postovati nacelo placanja poreza prema ekonomskoj snazi. Delovanjem progresivnih stopa na ujednacavanje raspodele tereta poreza na obveznike, deluje se u stvari na ostvarivanje principa placanja poreza prema ekonomskoj snazi. - Drugi znacajan razlog za potrebu oslanjanja na progresivno oporezivanje jeste ispoljena sposobnost ovog oporezivanja da dejstvuje u zeljenom pravcu upravljanja privredom. - Ako postoje neophodni uslovi, progresivno oporezivanje moze pozitivno uticati na obveznika da pojaca privrednu aktivnost i tim putem tezi da kompenzira dohodak koji mu je umanjen porezom. - Primarna uloga poreskog instrumentarija je da drzavi ostvari sto obilnija sredstva. Uporedjujuci progresivno i proporcionalno oporezivanje prednost je svakako na strani prvog. Progresivno oporezivanje izrazava i odredjene nepovoljne efekte koje praksa svakodnevno evidentira. Neki od njih su: a/ Glavna slabost je da moze destimulativno uticati na ulaganje rada, preduzetnistvo, povecanje produktivnosti rada obveznika, na kreativnost visokostrucnog kadra i td. Ovi negativni uticaji posebno dolaze do izrazaja ako se barata visokim progresivnim stopama. b/ Druga slabost progresije jeste sto se pojacava motivisanost obveznika da izbegne placanje poreza.evazija.Posto se progresivnim oporezivanjem mogu zahvatiti vrlo znacajna sredstva to moze uticati na obveznike da i pored pretnji moralnim, prekrsajnim i krivicnim sankcijama ipak pokusaju da izbegnu porez ako im se za to pruzi prilika. c/ Primena progresivnih stopa zahteva brojnu, obrazovanu i visokotehnicku opremljenu administraciju. d/ Primenom progresivnog oporezivanja moze se preterano zahvatitit akumulacija. e/ Jos jedna slabost je nemogucnost odredjivanja prave mere oporezivanja. postavlja se pitanje cime se Pravda ovlascenje drzave da moze utvrditi progresivne stope u velikim rasponima?
  23. 23. 21. VRSTE PROGRESIVNIH STOPA Postoje vise vrsta progresivnih stopa, a kao najznacajnije mozemo istaci: 1. GLOBALNA PROGRESIJA – Kod globalne progresije imamo neprekidni rast stopa za pojedine stupnjeve, odnosno stepene. Rast stopa ne moze biti neprekidan. On se mora na odredjenoj visini zaustaviti, da ne bti doslo do zahvatanja cele osnovice, sto bi bilo besmisleno. Tada bi se radilo o konfiskaciji kao vrsti sankcije a ne o porezu kao gradjanskoj obavezi. Na odredjenoj visini, progresija se zaustavlja i nakon toga u ptimeni je proporcionalno oporezivanje. Koja ce to visina biti od koje bi krenula proporcija utvrdjuje se polazeci od politickih kriterijuma. Osnovna slabost globalne progresije kod koje je stopa utvrdjena za ukupnu osnovicu, je sto dolazi do nepravednog oporezivanja onih obveznika koji se nalaze na granici izmedju nizeg stupnja u drugog viseg stupnja za koji se primenjuje vec vise stopa. 2. PROGRESIJA PO TRANSAMA – Progresija po transama je uvedena potrebom otklanjanja slabosti globalne progresije. Kod ove progresije osnovica je rasclanjena na transe (odseke) i za razliku od globalne progresije, osnovica u narednoj transi se zahvata visom stopom samo za razliku koja nastaje zbog koje se i primenje veca stopa. Progresija po transama je posebno pogodna za prienu kod poreza na dohodak. 3. PROGRESIJA SA ODBIJANJEM (indirektna progresija) – Progresivno oporezivanje se moze izraziti i ako se ne primene progresivne stope. Primenom odredjenih odbitaka od osnovice koji se mogu smanjiti sa rastom osnovice i primenom proporcionalnih stopa indirektno se dolazi do progresivnog oporezivanja, u teoriji poznatoj kao progresija sa odbijanjem ili indirektna progresija. U praksi odbici iz osnovice motivisani su razlicitim socijalnim, ekonomskim, politickim i drugim razlozima. Ipak, treba reci da se obicno kada se govori o progresivnom oporezivanju misli da se radi samo o primeni progresivnih stopa. 22. VRSTE PORESKH DUZNIKA - OBVEZNIK POREZA Cesto puta se u teoriji i praksi nije pravilo razlike izmedju termina poreski obveznik i poreski duznik, te su se oni u poreskim zakonima shvatali kao sinonimi. Poreski obveznik je fizicko ili pravno lice kome zakon odredjuje da plati porez. Obveznici poreza, koji su zakonom odredjeni da plate ovaj prihod, morace to i da ucine. Ovim putem se poreski obveznici pojavljuju i kao poreski duznici. Blizak poreskom obvezniku je poreski punomocnik, koji u granicama punomocja dobijenih od obveznika obavlja u njegovo ime i za njegov racun poreske poslove. Poreske poslove za poreskog obveznika mogu obaviti i druga lica koja se pojavljuju kao stranke (poreski duznici) u poreskopravnom odnosu. Ta lica su zakonski zastupnici fizickog i pravnog lica. Kao zastupnici fizickog lica se javljaju roditelji maloletnih lica i staraoci nesposbnih sticenika, dok se kao zastupnici
  24. 24. pravnih lica javljaju fizicka lica upisana u registar odredjen propisima. U odredjenim slucajevima, odredjenim propisima zastupnika po sluzbenoj duznosti postavlja Poreska uprava. Kao vazan poreski duznik u poreskom pravu pojavljuje se i poreski platac. To je lice u poreskopravnom odnosu koje je duzno na osnovu zakona da u ime i za racun poreskog obveznika obracuna i uplati porez. Preciznije, ovde je trece lice (poreski platac) koje isplacuje prihod obvezniku propisom obavezno da utvrdi osnovicu i da na osnovu nje odredi visinu poreza i da ga uplati poreskoj vlasti. Kao nosilac poreskog opterecenja se pojavljuje onaj ko ekonomski gledano placa porezni iznos, odnosno lice ciji se dohodak ili imovina smanjuje zbog poreskog opterecenja. Ako zakonodavac zeli da se porez prevaljuje, tada se onaj kome je zakonom namenjeno konacno porezno opterecenje, zove poreski destinar. To je lice koje se u pravnom smislu moze ali se cesce u propisima ne definise kao poreski subjekt. On se ne mora u propisima odrediti kao poreski obveznk. Medjutim, njemu se precutno po intenciji zakonodavca namenjuje poreski teret. Kada se pojavljuje kao poreski obveznik, tada se za poreskog destinara moze reci da se pojavljuje kao ekonomski ili stvarni obveznik ali ne i pravni. Kao poreski duznici u svojstvu poreskih posrednika se pojavljuju banke ili drugi nosioci platnog prometa. Oni su duzni da sa racuna poreskih duznika na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava obustave i po odbitku uplate utvrdjeni porez, u svoje ime, a za racun poreskih obveznika, odnosno poreskih plataca na odgovartajuce uplatne racune. 23. INDIVIDUALNI I KOLEKTIVNI OBVEZNIK POREZA Prilikom oporezivanja dohodka fizickih lica teorija i praksa savremenih drzava poznaju mogucnost vezivanja poreske obaveze za pojedinca, kada se govori o individualnom obvezniku, i vezivanje placanja poreske obaveze za grupu – porodicu (domacinstvo) kada je porodica (domacinstvo) propisima odredjena kao kolektivni obveznik. Mozemo reci da postoje podeljena opredeljenja u savremenim drzavama o tome ko ce se smatrati obveznikom poreza na dohodak. Poslednjih godina postoji sve izrazenija tendencija napustanja zajednickog oporezivanja porodice. Kao najznacajnije slabosti zajednickog oporezivanja porodice jeste pojava arbitrarnosti i neneutralnosti. Poodsticaj za prelazak na individualno oporezivanje je i uvodjenje u ovaj sistem znacajnog broja olaksica radi uvazavanja individualizacije poreske obaveze gledano sa aspekta socijalnog statusa obveznika. Opredeljenje za opterecenje porodice polazi od toga da je nerealno posmatrati pojedinca kao poreskog obveznika i njegov dohodak manje vise izolovano tretirati, nezavisno od njegovih ekonomskih i drugih drustvenih i porodicnih obaveza. Postoje vise sistema kolektivnog oporezivanja porodice. Cist oblik se manifestuje kod tzv. sistema punog zajednickog oporezivanja. Ovde je poreska obaveza vezana za bracnu zajednicu, odnosno porodicnu zajednicu ukoliko bracni par ima dece. U ovom sistem se kao obveznici mogu pojaviti bracni
  25. 25. drugovi ili da se kao obveznici pored njih pojave i drugi clanovi porodice. Da bi se dobila poreska osnovica, sabiraju se prihodi bracnih drugova, odnosno porodice. Efekat ovog sistema se ogleda u: - dolazi do jaceg opterecenja bracnih drugova i clanova porodica u kojima ima vise zaposlenih. Razlog tome je formiranje vece osnovice; - zbog jaceg poreznog opterecenja ovaj sistem dovodi u goru poziciju udatu zaposlenu zenu nego neudatu zaposlenu ili udatu a nezaposlenu zenu; - stimulise se zivot u konkubinatu a moze doci i do fiktivnih razvoda braka, jer je gledano s poreskog stanovista bolje biti samac. Puno zajednicko oporezivanje je motivisano htenjem da se porez placa prema ekonomskoj snazi. Branioci ovakvkog oporezivanja smatraju da pojedinac zivi u porodici, te se i njegova realna ekonomska snaga formira u okviru porodice. Porodice u kojima je vise zaposleno su u privilegovanijem polozaju od onih porodica u kojima ima lica koja ne mogu dobiti posao. U cilju ublazavanja negativnog dejstva cistog oblika zajednickog oporezivanja, drzave koje primenjuju kolektivno oporezivanja koriste sledeca tri sistema zajednickog oporezivanja: sistem primenom tzv. income splliting (deobe dohotka); sistem porodicnih kvota; sistem dvostrukih poreskih lestvica. 1) Primenom Splliting sistema zbrajaju se dohoci bracnog para odnosno poodice. Dobijeni dohoci se dele na polovinu ili vise delova prema dohotku po clanu porodice. Nakon toga vrsi se odredjena odbijanja oja zakon dopusta te se onda formiranjem “fiktivne” osnovice primenjuje odgovarajuca stopa. Utvrdjeni iznos se mnozi s brojem sabiraka. Tako dobijeni iznos je poreska obaveza za porodice. Primenom ovog sistema, poreski teret ce se, formiranjem fiktivnih osnovica zavisno od broja clanova porodice, tako raspodeliti da ce u najboljem polozaju biti porodice u kojima je samo po jedan clan zaposlen. Ovim sistemom se blaze oporezuju lica koja su u braku nego samci. Takodje, ovaj sistem poreskim putem stvara nejednako tretiranje zaposlene udate zene u poredjenju sa nezaposlenom. 2) Kod sistema porodicnih kvota, sabiraju se prihodi svih clanova porodice i dobijeni zbir se deli s brojem tzv. porocinih kvota. Broj porodicnih kvota je s jedne strane uslovljen porodicnim statusom lica ciji se dohodak oporezuju i brojem izdrzavanih lica u okviru porodice. Nacini odredjivanja kvota, njihova relativna velicina i odnosi veoma su diferencirani u praksi. Sva izdrzavana lica nemaju istu tezinu, tako da broj kvota varira. Ukupan porodicni dohodak deli se s brojem dobijenih kvota, a dobijeni iznos se umanjuje za eventualno postojeci egzistencijalni minimum ili neku drugu njemu korespondirajucu velicinu cije je postojanje u ovom sistemu zajednickog oporezivanja nuzno. Konacno, dobijeni iznos se mnozi brojem kvota da bi se dobio iznos poreske obaveze porodice. 3) Kod sistema dvostruke poreske lestvice imamo primenu dve ili vise razlicitih skala poreske progresije koje su u upotrebi zavisno od toga koji se obveznik oporezuje. Primenjuje se ostrija progresija ako se oporezuje
  26. 26. samac. Blaza progresija se primenjuje kada se oporezuje zajednicki dohodak bracnih drugova. Prednost oporezivanja porodice je u tome sto poreski organ ne mora da ispituje verodostojnost pravnih i finansijskih odnosa koji postoje izmedju clanova porodice, koji pritom mogu imati uticaja na velicinu poreske obaveze. Oporezivanje individualnog dohotka je znatno jednostavnije. Izborom pojedinaca za poreskog obveznika garantuje se veca poreska neutralnost i to ne po cenu zrtvovanja socijalno-politickih kriterijuma. Da li postoji ili ne postoji bracna zajendica irelevantno je sa poreskog stanovista. Kod oporezivanja pojedinca se ne formira “fiktivna osnovica” vec stvarna, koja odrazava realnu ekonomsku snagu obveznika. Sprecava se mogucnost da se razlicito oporezuje obveznik zavisno od njegove licne situacije. 24. IZBEGAVANJE PL;ACANJA POREZA O izbegavanju poreza govorimo onda kada obveznik koji je duzan da plati porez ne plati, a ne prevail ga na drugog. U realnom zivotu, do izbegavanja poreza moze doci na zakonit nacin, kada govorimo o dopustenoj (zakonitoj) evaziji, a moze doci i na nezakonit nacin, povredom propisa, kada govorimo ilegalnoj (nezakonitoj) evaziji. 1) ZAKONITO (dozvoljeno) IZBEGAVANJE POREZA – Mogucnosti zakonitog izbegavanja poreza su raznolike. Mane u zakonskim propisima bi mogli definisati kao klasicne zakonske praznine ili rupe u zakonu, nastale slabostima prilikom koncepiranja propisa. One su manje zastupljene i opasne po sirinu izbegava placanja poreza od objektivne protivrecnosti i slozenosti savremenog privrednog drustvenog zivota, koje je tesko potpuno i tolerantno poreskim propisima obuhvatiti a da ne bi ostale sustinske dileme o ostavljanju velikog prostora za neopravdanu ali zakonitu evaziju poreza. Druga mogucnost dozvoljenog izbegavanja poreza je u tzv. skrivenom oslobadjanju odredjenih obveznika poreskog tereta na taj nacin sto drzavna vlast koncepiranjem zakona ostavlja mogucnost odrejdenim grupama obveznika da ne plate porez. Treca mogucnost je vezana za signalno dejstvo poreza. Ovde se izrazava psiholoska reakcija poreza na placanje poreske obaveze iako porez nije uveden nego se samo nagovestava i raspravlja u parlamentu o tome, o cijem se toku informisu obveznici putem stampe, televizije i td. Ova cinjenica je dovoljna za obveznike da preduzmu odredjene mere i pripreme se za nastupajuce promene u poreskom opterecenju. Obveznici to i cine u velikom broju tako sto prilagodjavaju svoju aktivnost nastupajucoj situaciji i sto dotadasnju potrosnju prilagodjavaju novim uslovima. Neki obveznici se prilagodjavaju novoj poreskoj situaciji tako sto menjaju mesto boravka gde su obavljali svoju delatnost i idu u drugi deo zemlje gde je poreski teret manji. 2) NEZAKONITO (nedozvoljeno) IZBEGAVANJE POREZA – Postoje dva oblika nezakonite evazije: defraudacija (utaja) i kontrabanda (krijumcarenje).
  27. 27. Defraudacija poreza jeste svesna i aktivna zakonom inkriminisana radnja ili propustanje obavezne radnje od strane poreskog obveznika koja je sracunata na to da se izbegne placanje neposrednih poreza. Prakticno se ovo dejstvo moze ostvariti tako sto se lazno vode i prikazuju poslovne knjige. Moguce je da se duzna obaveza prijavljivanja prihoda ne vrsi ili se prijavljivanje vrsi u mnogo manjoj meri nego sto je ostvaren dohodak. Kontrabanda, kao drugi oblik nezakonitog izbegavanja poreza, javlja se kod posrednih poreza (porez na primet, carina). Roba koja podleze oporezivanju krisom se protura (svercuje) i zato se koriste razne smicalice i nepravilnosti. UZROCI IZBEGAVANJA POREZA – Zbog izbegavanja poreza, drzava ce imati manje sredstava nego sto je planirala radi zadovoljavanja drustveih potreba, te ce morati da iznadje nova sredstva. Do tih sredstava ce se cesto doci tako sto ce se povecati poresko opterecenje onih obveznika koji su bili lojalni drzavi i nisu pokusali da izbegnu porez. Rasirenost izbegavanja poreza govori o nezadovoljavajucem poreskom moralu. U svetu je zapazena cinjenica razlicitog nivoa poreskog morala u razlicitim delovima sveta. Na odluku obveznika da lid a plati ili ne plati porez uticu mnogi faktori. Medju najvaznijim su: - Rezonovanje obveznika da li je poreski teret pravilno odredjen; - Sistem sankcija i njihova dosledna primena; - Visina opterecenja obveznika putem poreza; - Nemalu ulogu na odluku obveznika da li da plati porez ima i stav javnog mnjenja; - U otklanjanju izbegavanja poreza znacajnu ulogu ima i propagandna aktivnost drzave. 25. PREVALJIVANJE POREZA Od izbegavanja se razlikuje prevaljivanje poreza, iako se i u jednom i u drugom slucaju radi o efektima koji nastaju cinom njihovog uvodjenja. Razlika je u tome sto se kod izbegavanja porez ne placa, on je izmanevrisan, a kod prevaljivanja zakonom odredjeni poreski platac putem menjanja cena prebaci poreski teret i celini ili delimicno na druga lica, ili ova lica na njih prebaceni teret prevale u celini ili delimicno na treca lica. U prvom slucaju, kod izbegavanja poreza, drzava biva ostecena. Dok, u drugom slucaju, kod prevaljivanja, porez se ipak placa i drzava dolazi do prihoda. Radi pracenja efekata koja prevaljivanje donosi, u finansijskoj nauci su iskristalisane 4 grupe ili faze,a to su: 1/ PERKUSIJA ILI IMPAKT – U ovoj fazi utvrdjuje se poreska obaveza i oznacuje fizicko ili pravno lice koje je duzno da plati porez. 2/ REPERKUSIJA ILI PREVALJIVANJE – Obveznik se oslobadja u ovoj fazi poreskog tereta tako sto fa unosi u cenu svojih proizvoda, kada se kaze da je prevalio porez unapred ili se obveznik oslobadja poreskog tereta tako sto ce smanjiti cenu robe koju nabavlja ili ce platiti manju nadnicu radniku, kada se kaze
  28. 28. da izvrseno prevaljivanje unazad. Postoji i bocno prevaljivanje poreza koje se sastoji u tome sto se poreski obveznik, u nemogucnosti da porez prevail unapred ili unazad, porez unosi u cenu robe koja nije opterecena i tako se lisava poreskog tereta. 3/ INCIDENCA – Ova faza pokazuje posledice oporezivanja koje nastaju kada vise ne postoji mogucnost da se porez prevail vec da on dobija svog poreskog destinatora. 4/ DIFUZIJA – je cetvrta faza u kojoj se porez u talasima i postepeno sve vise siri preko celog trzista i utice na promene u ponudi i potraznji. Ovde imamo opsti efekat oporezivanja koji se izrazava preko oscilacije u ponudi i traznji. Ove oscilacije mogu se odraziti na proizvodnju, gde cemo imati strukturalne promene, ili sto je najgore, da se izazove smanjenje globalne potraznje. Glavni cinioci od kojih zavisi prevaljivanje poreza su svakako ekonomski. Da vi se moglo doci do pravaljivanja, mora da postoji cena preko koje se porez prevaljuje na drugog. U vezi s tim, zavisno od elsticnosti ili neelasticnosti ponude i traznje jednog oporezovanog predmeta, zavisi da l ice uopste ili delimicno doci do prevaljivanja. Kada je traznja malo elasticna (kao npt. kod osnovnih prehrambenih proizvoda) mogucnost prevaljivanja je povecana. PRIMER: Uvoz zita iz inostranstva. Uvoznik je platac poreza, carine (perkusija). On ce placeni porez verovatno uspeti da prenese na trgovca brasnom, a ovaj dalje na pekara (prevaljivanje). Najzad, potrosac ce mozda morati da plati porez ali ga nece moci dalje prevaliti (incidenca). 26. NACELA OPOREZIVANJA Da bi se ostvarili brojni ciljevi putem poreza potrebno je da postoje odredjena rukovodna nacela, odnosno principi kojih se treba pridrzavati prilikom koncepiranja poreskog sistema. Nacela oporezivanja se razlikuju zavisno od istorijskih, politickih, ekonomskih i drugih relevantni h uslova koji postoje u odredjenoj drzavi. Adolf Vagner je poreska nacela svrstao u 4 grupe u okviru kojih je postavio 9 pravila kojih se treba pridrzavati prilikom oporezivanja. Vagnerova nacela su: 1/ Finansijsko-politicka nacela (u koje se ukljucuje izdasnost i elasticnost placanja poreza); 2/ Ekonomsko politicka nacela (u koje se ukljucuje izbor poreskog izvora i izbor poreskog oblika); 3/ Socijalno-politicka nacela (u koje se ukljucuje opstost i ravnomernost); 4/ Poresko-tehnicka nacela (u koje se ukljucuje odredjenost, ugodnost i jeftinoca). Zbog jasnoce i preglesdnosti, Vagnerova nacela su izuzetno pogodna da posluze kao osnova za objsnjenje nacela oporezivanja u obrazovne svrhe.
  29. 29. (I) FINANSIJSKO-POLITICKA NACELA OPOREZIVANJA Izdasnost i elasticnot, cijim se ostvarenjem izrazavaju finansijsko-politicka nacela oporezivanja, javljaju se u svim savremenim drzavama i u svim vremenima. a) NACELO IZDASNOSTI (DOVOLJNOSTI) – Glavni razlog posezanja drzave za uvodjenje poreza jeste da namakne sto veca sredstva za zadovoljenje svojih potreba. To ce drzava moci ako pronadje i uvede poreske oblike ciji je fiskalni efekat odnosno randman znacajan. Pod fiskalnim efektom (randmanom) se podrazumeva stepen fiskalnosti jedne dazbine. Najbolja je ona dazbina ciji je stepen fiskalnosti najveci, tj. optimalan. Postoje vise faktora od cega zavisi randman poreza. Pored vrste prihoda, svakako je znacajna visina i vrsta stopa. Ako su stope vece treba ocekivati da ce i prihodi biti obilniji. Primena, izuzetno visokih stopa moze da ima suprotno dejstvo. Visoke stope uticu na pojavu otpora kod obveznika, da bez obzira na zaprecenost sankcijama izbegnu porez. Poresko opterecenje ne sme da predje tzv. apsolutni poreski limit. Prelaskom navedenog limita dovelo bi da i i pored uvodjenja novih poreza ili povecanja stopa ipak ne dodje do povecanog fiskalnog efekta odnosno randmana vec obrnuto do smanjenja prihoda. N aporeski randman utice i broj obveznika koji placaju porez. Poreski sistem u celini uvazava nacelo izdasnosti, ali to ne mora da bude slucaj sa svakim pojedinacnim porezom. b) NACELO ELASTICNOSTI – Poreski sistem mora u redovnim prilikama da sadrzi u sebi takve poreske oblike koji su u stanju da se svojim finansijskim iznosima uskladjuju s kretanjem rashoda. To ce biti moguce ako postoje poreski oblici koji daju znacajna sredstva, promenama nekih od elemenata poreza koij se na lak i bezbolan nacin mogu izvesti ili cak i bez promena kod poreza ali promenama u privredi. Neki porezi, koji direktno izrazavaju ekonomsku snagu obveznika, osetljivi su na konjukturne promene. Tako kada se je privreda u fazi prosperiteta oni iskazuju i obezbedjuju veca sredstva te i zadovoljenje znacajnih rashoda. Kod njih se povecanom proizvodnjom povecava osnovica te se primenom istih stopa dobija veci prihod. Ovde govorimo o ekonomskoj elasticnosti poreza. Potrebe drzave se bitno ne menjaju zavisno od toga kako privreda posluje. I u kriznim uslovima, potrebe drzave ostaju na odredjenom nivou pa je potrebno pronaci prihode koji su manje podlozni pre svega nepovoljnim kunjukturnim kretanjima u privredi, kako bi se delimicno kompenzirao gubitak sredstava od ekonomski elasticnih poreza i time omogucilo pokrice rashoda koji su nuzni za zadovoljenje datog obima i strukture zadovoljenja potreba. (II) EKONOMSKO-POLITICKA NACELA OPOREZIVANJA Izuzetno je znacajno da se efekti koje ostavljaju porezi poklapaju sa ciljevima koji su unapred utvrdjeni, jer samo u tom slucaju porezi bi sigurno podsticali privredni razvoj, delovali stabilizaciono na privredu odredjene zemlje i td. U teoriji postoji
  30. 30. misljenje da treba koncipirati takav poreski sistem i politiku koji bi podsticajno delovali na ponudu rada i doprineli usavrsavanju proizvodnih procesa. Postoje i shvatanja da porezi treba da budu neutralni i da se ne uplicu u izboru izmedju rada i dokolice. Preveliko zahvatanja ostrim stopama moze delovati destimulativno na napore obveznika da proizvode jer im se ne isplati. Ceste i radikalne promene i uvodjenje novih poreza moze negativno delovati na poreske obveznike – na produktivnost rada, stimulaciju, koncentraciju akomulacije i td. Istrazivanja pokazuju da su poreske stope kljucni cinilac kod odredjivanja ekonomskog zdravlja razvijenih zemalja. Ingenioznost, spremnost za preuzimanje rizika i produktivnost su motori ekonomskog rasta, a svi oni zavise od valjanih povezanih inicijativa. Visoke poreske stope najsigurnije su put za gusenje tih inicijativa i zaustavljanje motora. Za ostvarivanje ekonomskih ciljeva izuzetno je znacajno i pravilno opredeljenje drzave za odredjenu vrstu poreza. Prirodno je das vi porezi ne mogu biti efikasni u jednakoj meri u ostvarivanju prave lepeze ciljeva koji se postavljaju. Kod opredeljenja za izvore oporezivanja, teorija preporucuje da se u redovnim prilikama treba oslanjati na porez iz prihoda i dohotka. Ovi izvori su periodicni i stalno se obnavljani. Jasno se istice potreva da se drzava pridrzava odredjenih ekonomskih nacela pri koncepiranju poreskog sistema i voljenja poreske politike. Ta nacela su: Prvo, nepristupanje radikalnim promenama poreskog zahvatanja bez vece nuzde; Drugo, potrebno je izbegavati preterano zahvatanje putem poreza; Trece, neophodno je napraviti pravilan izbor vrste poreza koji bi optimalno odgovarao ostvarenju zeljenih ekonomskih ciljeva; Cetvrto, prevashodno poresko opterecenje u redovnim prilikama treba oslanjati na poreze koji se placaju na prihode i dohodak obveznika a ne na imovinu. (III) SOCIJALNO-POLITICKA NACELA OPOREZIVANJA Socijalno-politicka nacela oporezivanja ce se izraziti u poreskom sistemu ako se ostvari pravednost u raspodeli poreskog tereta medju obveznicima. Pitanje pravednosti oporezivanja je jedno od najstarijih nacela koje se pred porez postavlja. U razlicitim vremenskim periodima, teoreticari su nejednako poimali ovo nacelo. U robovlasnistvu i feudalizmu se smatralo da je pravedno ako porez placaju samo podredjeni slojevi. S pobedom Francuske revolucije i nastupanja kapitalistickih drustvenih odnosa, probija se stav da ce se pravednost kod poreza ostvariti ako se postuju nacela opstosti i ravnomernosti poreske obaveze. U savremenoj teoriji se zahteva ostvarivanje tzv.tzv. horizontalne i vertikalne pravicnosti obveznika u poreskom sistemu. * Horizontalna pravicnost sadrzala bi potrebu da svi placaju porez i da se obveznici jednako tretiraju u svim relevantnim aspektima. Svi su duzni da placaju porez, bez obzira kojoj klasi, kastri, rasi ili sloju pripadaju. Medjutim, ostra raslojenost drustva na imucne i siromasne je brzo pokazala da je nemoguce do kraja ostvariti nacelo opstosti. Nuzno je bilo da se radi zastite siroasnih slojeva, umanji njihova obaveza ili da se oslobode obaveze. Prakticno je pitanje dali se sve drzave bez obzira na kom stepenu razvoja se nalaze mogu dosledno ostvariti
  31. 31. nacelo neoporezivanja minimuma za egzistenciju. Bogatim drzavama, ce to svakako lakse biti a siromasnim mnogo teze. Zavisno od toga li se radi o ekonomski razvijenim drzavama ili siromasnim da ce se razlicit odgovor na to sta se podrazumeva pod minimumom za egzistenciju. U siromasnoj drzavij realnije je ocekivati da ce se prilikom utvrdjivanja egzistencijalnog minimuma imati u vidu samo rashodi obveznika za stanovanje, ishranu, odecu, obucu, a u razvijemin drzavama pored ovih vodila bi se briga i o nekim obrazovnim, kulturnim, higijenskim i drugim potrebama. Danas se oslobadjanja i olaksice, pored socijalno-politickih razloga, cine i iz nekih drugih razloga. Tako se oslobadjaju od poreza diplomatsko-konzularni predstavnici i predstavnici odredjenih medjunarodnih organizacija na bazi reciprociteta. Isto, postoje oslobadjanja i olaksice iz ekonomskih, demografskih i drugih razloga. Tako se dodatno krnji nacelo opstosti placanja poreske obaveze. * Vertikalna pravicnost ce se u praksi izraziti kroz ravnomerno opterecenje obveznika. Ravnomerno oporezivanje u konstelaciji razlicitih bogatstava ce se ostvariti ako se postuje pravilo da onaj ko ima vise vise i placa za potreve drzave – odnosno da se porez placa prema ekonomskoj snaci. Glavni problemi u praksi za ostvarivanje vertikalne pravicnosti su: a) konkretno odredjivanje obveznika koji bi placali porez po visim stopama; b) formulisanje odgovarajucih propisa; c) koliki veci iznos sredstava je neophodno da plate obveznici sa jacom ekonomskom snagom.  (detaljnije na str. 108, 109) (IV) PORESKO-TEHNICKA NACELA OPOREZIVANJA Poresko-tehnicka nacela (administrativno-tehnicka nacela) za razliku od drugih, najvecim delom ne dolaze u sukob sa drugim nacelima. Ona su u interesu i drzave i obveznika. S jedne strane, drzava kojoj su za ispunjavanje njenih funkcija potrebna sredstva u utvrdjenom iznosu i predvidjenom vremenu, mora imati takve poreze da njihovo utvrdjenje i naplata budu odredjeni i ekspeditivni. S druge strane, poreski postupak, ako nije prost, odredjen i ugodan za poreskog obveznika i ako mu ne pruzi garancije da se moze zastitit od gresaka poreske administracije, nece naici na onu saradnju kod poreskog obveznika bez koje se postojanjemodernog poreskog sistema tesko moze zamisliti. U teoriji su opsteprihvacena sledeca poresko-tehnicka nacela: a) NACELO ODREDJENOSTI POREZA – U oporezivanju su vazeci principi da: nema poreza bez zakona (nullum tributum sine lege) i da nema oporezivanja bez predstavljanja u parlamentu (no tacation without representation). Nepostovanje propisa u ovoj materiji imalo bi stetnih reperkusija na stabilnost drustveno-politickog i drustveno-ekonomskog sistema i na ostvarivanje demokratskih prava gradjana. Zakonom se uinapred utvrdjuje poreska obaveza koja ocekuje obveznika. Unapred se zna ko ce placati porez, na sta ce se placati, kako ce se placati i td. U nacelu se zabranjuje retroaktivna primena poreskih propisa, kada bi takva primena
  32. 32. bila na stetu obveznika. Slozena stvarnost uslovljava potrebu da se ponekad odstupi od postovanja nacela zabrane retroaktivnosti. To odstupanje se u praksi pojavljuje u odnosu na celokupan zakon po pravilu kod vanrednih poreza ciji se ratio legis moze ostvariti samo njihovim uvodjenjm sa povratnim dejstvom. Da bi zakoni o porezima udovoljili svojoj svrsi, oni moraju biti jasni i dostupni obveznicima. Cesto, prakticno oni nisu takvi i samom prirodom poreza kao slozenog instrumenta kojim se ostvaruju razliciti ciljevi. b) NACELO UGODNOSTI PLACANJA POREZA – Tesko je govoriti o ugodnosti placanja poreza kada se ta obaveza izvrsava a da se za to ne dobija individualna proitvnaknada. Ipak, imajuci u vidu navedena ogranicenja, poreska vlast je duzna da stvori sve neophodne uslove koi ce obvezniku olaksati placanje poreske obaveze. Postoji vise mogucnosti da se obvezniku omoguci da lakse podnese poreski teret. Tako, poresku obavezu treba naplatiti onda kada obveznik i ostvari prihod. A moguce je i da se utvrde vise rokova za placanje poreza. Poreska vlast se mora odnositi prema obveznicima sa poverenjem i uvazavanjem. Ona ne sme unapred da ne veruje obvezniku, te da zbog toga pristupi utvrdjivanju bitnih elemenata oporezivanja, polazeci od toga da je obveznik lazno podneo prijavu iako nisu postojale indikacije koje bi na to ukazivale. U opravdanim sluvajevima, poreska vlast je duzna da obvezniku na njegov zahtev omoguci odlaganje placanja obaveze ili da mu omoguci placvanje u ratama dospelih obaveza. Mora se voditi racuna da se obveznik poziva radi utvrdjivanja i naplate poreza u vreme kada je njemu najpogodnije, a ne onda kada zbog prirode posla on ne sme da odsustvuje sa svog gazdinstva. c) NACELO JEFTINOCE (EKONOMICNOSTI) NAPLATE POREZA – Da bi naplatila porez, drzava mora da angazuje svoje sluzbenike i neophodna materijalna sredstva. Prirodno je da to iziskuje potrebu trosenja novcanih sredstava. Nacelo jeftinoce (ekonomicnosti) zahteva da ta sredstva budu sto manja, odnosno da neto iznos naplacenog poreza bude sto veci. Postoji vise faktora od kojih zavisi jedftinoca ubiranja prihoda. Najpre je to dobra organizacija i strucnost radnika koji rade na naplati prihoda. I opredeljenje na manji broj poreskih oblika iziskuje manje troskove. Treba imati u vidu da u poreskom sistemu mogu postojati i takvi poreski oblici koji su finansijski neizdasni a skopcani s velikim troskovima ubiranja. Takav je kod nas bio porez na ukupan prihod gradjana, koji je davao simbolicne prihode a zbog tehnike ubiranja zahtevao znacajnije troskove. Nazalost, slicanih karakteristika je i sadasnji godisnji porez na dohodak gradjana. 27. PORESKE STRUKTURE SAVREMENIH DRZAVA
  33. 33. U savremenim uslovima manifestuju se znacajne promene poreskih sistema. Strukturna obelezja poreznog sistema zemalja clanica EU i dalje su ostala jednaka, a razlike su i dalje izrazee u udelima poreza u BDP-u, ukupnom poreznom opterecenju i njegovom sastavu. Nakon nekoliko godina uzastopnog pada udela poreznih prihoda u BDP i njegove najnize vrednosti u 2009., taj udeo je 2010. stabilizovan na oko 38,4%. Najvazniji pribavljeni javni prihodi proizilaze kroz primenu u praksi dve velike grupe prihoda, tzv. neposrednih i posrednih poreza. U najvecem broju zemalja clanica OECD i zemalja clanica EU dominiraju poreski prihodi koji se ostvaruju po osnovu sledecih najvaznijih poreza: poreza na dohodak (fizickih lica i korporacija); dopronosa za socijalno osiguranje i poreza na imovinu – neposrednih poreza i poreza na proizvode i usluge – posrednih poreza. U istoriji drzava menjale su se poreske strukture i znacaj pojedinij vrsta poreza u okviru njih. Sa razvojem privrednom i drustvenog zivota pojavljuju se brojna osporavanja poreza na dohodak kao najbolje i najpouzdanije vrste poreza u poreskom sistemu savremene drzave. Pojavljuju se autori koji umesto porezu na dohodak, primat daju porezima na potrosnju u okviru kojih svakako najvaznija uloga se daje porezu na dodatnu vrednost (PDV). Istrazivanja pokazuju da je PDV jedan od poreskih oblika s najnizim negativnim ucincima na privredni rast. Prakticne reperkusije teorijskih istrazivanja i rasprava manifestuju se kroz prenos poreskog opterecenja sa dohotka na potrosnju poreskih obveznika. Drugim recima, porezi na potrosnju reformama poreskih sistema dobijaju ravnomerniji tretman u osnosu na porez na dohodak. Argumentacija za vece oslanjanje drzave na oporezivanja potrosnje (posredne poreze) zasniva se na tome da ovi porezi podsticajno deluju na povecanje stednje sto se prirodno, pozitivno reprodukuje na povecanje investicija. Nezaobilazan je i fiskalni znacaj potrosnih poreza, sto se posebno manifestuje kroz relativno lagodan nazin dolazenja do obilnih prihoda. Finansijsko ucesce opstih poreza na potrosnju u ukupnim poreskim prihodima zemalja OECD u 2002. godini iznosilo je 18,7%. Procenat ucesca u pojedinim zemljama znatno odstupa od ovog proseka. Pored svojih pozitivnih osobina, posredni porezi su pokazali i snazno regresivno dejstvo, zbog cega se izrazava njihova nepravednost. Razlog ovome je taj sto relativni udeo potrosnje u dohotku pada sa rastom dohotka obveznika. Branioci PDV-a kao glavnog posrednog poreza u najvecem broju savremenih drzava ovu njegovu osobinu relativiziraju, isticuci da se on moze oplemeniti, uciniti manje nesocijalnim primenom diferencijalnih stopa i davanjem oslobodjenja. Analize su pokazale da u sistemu PDV sa diferenciranim poreskim stopama, bogati gradjani izvuku dva puta vise koristi nego siromasni gradjani, mereno u apsolutnim iznosima. Uzrok ovome je nemogucnost u praksi razlikovanja skupih kvalitetnih proizvoda od jeftinih prehrambenih proizvoda koje kupuju siromasni gradjani. Primena PDV sa diferenciranim stopama radi ublazavanja regresivnosti je izuzetno skup posao. Primena diferenciranog oporezivanja kod PDV uz zadani iznos prihoda koji se mora ubrati, efektuira se kroz povecanje standardne stope. Krajnji ishod navedenim tokovima uzrokuje izopacenje raspodele poreskog tereta na potrosace i
  34. 34. napustanje neutralnosti. Davanje sve veceg znacaja porezima na potrosnju, ipak nije dovelo u pitanje opstanak glavnih neposrednih poreza u savremenim drzavama, iako je njihovo ucesce nejednako u ukupnim poreskim prihodima razlicitih drzava. Zbog finansijske i ekonomske krize znacajno se pogorsalo stanje javnih finansija u vecini zemalja clanica EU, sto je uslovilo promenama fiskalne politike u 2011 i prvoj polovini 2012. godine. Najveci broj zemalja clanica je povecao stope i/ili osnovice poreza na dohodak, poreza na potrosnju (PDV i akciza) i doprinosa za socijalno osiguranje. U EU postoje vidljive razlike u zastupljenosti neposredih i posrednih poreza, u poreskom sistemu. U vecini starih clanica je priblizna zastupljenost direktnih i indirektnih poreza. U novim clanicama ucesce direktnih poreza u ukupnim porezima je bitnije nizi. 28. PORESKA KONKURENCIJA Danas je nemoguce izgraditi prihvatljiv poreski sistem drzave nezavisno od odvijanja medjunarodnih ekoenomskih odnosa. Istovremeno egzstiraju nacionalni porezni sistemi i porezne politike i svaka zemlja ljubomorno cuva svoj fiskalni suverenitet. Upravo iz toh konflikta interesa sad avec globaliziranog kapitala i, po svojoj naravi, jos uvek nacionalno odredjenih poreznih politika, proizilaze svi najvazniji problemi oporezivanja na medjunarodnom planu. Karakteristicno za vazece poreske sisteme je da na njihovo sustinsko modeliranje znacajan relevantan upliv ima tzv. poreska konkurencija (tax competition). Pod poreskom konkurencijom podrazumevamo koriscenje poreznih diferencijala (nize porezne stope i porezne olaksice) radi privlacenja sto ceceg dela inozemne potraznje robe i usluga i tokova kapitala, a delimicno i drugih faktora proizvodnje na svoje podrucje. Mogucnost koriscenja poreske konkurencije je povoljna u savremenim uslovima globalne ekonomije koja se karakterise izuzetnom mobilnoscu medjunarodnog trzista robe, rada i kapitala. Koriscenje poreske konkurencije u praksi ima pozitivnih i negativnih uticaja na poreski sistem drzave. * Kao glavni pozitivni uticaji mogu se istaci nastojanje ka koncepiranju sistema koga karakterise relevantno sirenje preskih osnovica i snizenje poreskih stopa sto pozitivno deluje na porast investicija. Ovi procesi smanjuju iznos javnih prihoda drzave i rime uticu na njeno ozbiljnije i racionalnije ponasanje prilikom trosenja sredstava. Poreska konkurencija utice i na spontano uskladjivanje poreskih propisa, tako sto se faktori proizvodnje usmeravaju ka drzavama koje imaju najnize poresko opterecenje, ali istovremeno uticu na drzave sa vecim opterecenjem da preduzmu mere prilagodjavanja propisa sa onim zemljama koje su privukle kapital zahvaljujuci povoljnim porezima. * Poreska konkurencija izaziva i negativne efekte. Ona, najpre izaziva mogucnost snaznog izbegavanja poreza od mnogih kompanija i pojedinaca. Drugo, formira se u praksi deformisani poreski sistem kojem je glavni cilj
  35. 35. da privuce finansijski i drugi mobilni kapital. Dolazi do snaznog prebacivanja poreskog tereta sa mobilnog na imobilni kapital. Na prakticnom terenu, poreska konkurencija je uslovila da se u mnogim savremenim drzavama sustinski promeni struktura njihovih poreskih sistema. Smanjuje se znacaj i ucesce u ukupnim poreskim prihodima poreza na dobit i poreza na dohodak gradjana zbog stimulisanim poreskim putem, seljenja zakonom utvrdjene poreske osnovice. Postoje autori koji se zalazu za osnovanje svetskog udruzenja za oporezivanje koji bi uskladjivao poreske sisteme na medjunarodnom planu. Optimalno resenje bi bilo moguce sprovodjenjem poreske harminizacije univerzalnog karaktera na svetskom nivou. Medjutim, u medjunarodnim strucnim krugovima se na realnost ove mogucnosti gleda sa velikom dozom pesimizma, zbog velike osetljivosti drzava na ogranicavanje suvereniteta na fiskalnom planu. 29. PORESKI SISTEMI U ZEMLJAMA U TRANZICIJI Zemlje, tzv. realnog socijalnizma su u zelji da izgrade privredu na osnovu trzisnog nacina privredjivanja, posle sa radikalnim izmenama svojih poreskih sistema. Prve korake u tom pravcu napravila je Madjarska uvodjenjem u sistem PDV 1988. godine. Opredeljenje je bilo ka izgradnji poreskih sistema po uzoru na porezne sisteme razvijenih zemalja trzisne privrede, ali posebno bodeci racuna na specificnosti svojih privrednih i drustvenih uslova. Oslanjanje na iskustva razvijenih zemalja znacilo je da su tranzicijske zemlje od zapadnih zemaja preuzele osnovne tipove poreza kao sto su: porez na dohodak, porez na dobit, porez na prihod i doprinose za socijalna osiguranja; kao i temeljna nacela po kojima su oni oblikovani. Pocetna sustina koncepta je bila u potrebi ostvarenja odredjenih nuznih pretpostavki: - Prvo, neophodno je bilo osetno smanjiti ukupno poresko opterecenje privrede da bi se omogucilo trzisno poslovanje; - Drugo, trebalo je izvrsiti prenos dela poreskog opterecenja sa preduzeca na gradjana. Navedena optereca privrednih subjekata (pravnih lica) imala su negativne efekte na njihovu mogucnost da investiraju. Zbog izlozenih razloga mnoge od drzava u tranziciji pocela je da ispituje puteve za jace opterecenje gradjana; - Trece, priblizavanjem direktnih i indirektnih poreza proporciji koja se pojavljuje i u razvijenim zemljama zapada. I pored regresivnog efekta, ucesce indirektnih poreza u ukupnim javnim prihodima u zemljama u tranziciji je vece nego u zemljama Zapada. Razlog ovome su realni uslovi koji postoje u zemljama bivseg realnog socijalizma. 30. POREZ NA DOHODAK GRADJANA

×