Fiziologija krvi Sanja Ilic

1. √ Uloga krvi
√ Zapremina
√ Fizicko-hemijske osobine
√ Sastav krvi

2.  Krv je crveno tečno tkivo,koje
neprekidno cirkuliše u krvnim
sudovima.
Krv je takođe endogena
telesna tečnost svojstvena
samo kičmenjacima.

3.  Uloge krvi :
Respiratorna
Nutritivna
Regulatorna
Odbrambena
Transportna

4. Krv pomoću eritrocita(hemoglobina)
prenosi potreban O2 i odnosi CO2,svojim
leukocitima stupa u borbu protiv svakog
stranog tela koje je dospelo u
organizam,pomoću trombocita i ostalih
faktora za zgrušavanje krvi sprečava
gubitak ne samo tečnosti,nego i onoga sto
se u njoj trenutno nalazi...

5. • Pomoću plazme prenosi hranljive
sastojke svim ćelijama u
organizmu i odvodi štetne
materije.
• Takođe reguliše telesnu
temperaturu i količinu vode u
tkivima.

6.  Krv koja u svom sastavu ima
aglutimine,lizine i dr. Antitela koja
učestvuju u zaštiti organizma
protiv mikroorganizama i drugih
štetnih stvari , na taj način brani
organizam.
 Putem krvi se prenose
hormoni,vitamini,enzimi,lekovi..

7.  Zapremina
 Odrastao čovek telesne mase oko 70kg ima
oko 5l krvi.
 Od te količine plazma čini 2750 ccm, a crvena
krvna zrnca 2250 ccm
 Krv sadrži veliku količinu jona,natrijuma,i
ostalih elektrolita.
 Ph u krvi predstavlja konstantnu vrednost.
 Krv je tečnost u kojoj je stalna koncentracija
H jona,od kojih zavise kiselost,baznost i
neutralnost reakcije krvi.
 Ph se kreče 7,3-7,5.Venska krv je nešto
kiselija od arterijske.

8.  Sastav krvi
Centrifugiranjem krvi kod
koje je sprečeno
zgrušavanje,krv se razdvaja
na dva dela :
Krvnu plazmu
Krvne ćelije

9.  Krvna Plazma :
 Krvna plazma je žućkasta belančevinasta tečnost,u
kojoj se nalaze organske i neorganske materije.
 Krvna plazma sadrži :
 92% voda
 7-8% proteini
 1-2% ostali sastojci

10. • Organski sastojci krvne
plazme:
 Krvna plazma od ogranskih materija sadrži najviše
belančevina,masti..
 Od belančevina naročito su važni:
 Albumini(transportni proteini krvne plazme
,održavaju stalan osmotski pritisak krvi
 Imunoglobulini(učestvuju u odbrambenim
reakcijama imunskog sistema)
 Fibrinogen(njega stvaraju ćelije jetre i od njega
nastaje fibrin za vreme koagulacije)

11.  Neorganski sastojci krvne
plazme :
 Voda
 Mineralne soli(K,Ca,Mg,fosfati i
hloridi..)

12.  Krvne ćelije:
 U krvne ćelije ubrajamo:
 Crvena krvna zrnca(Eritrociti)
 Bela krvna zrnca(Leukociti)
 Krvne pločice(Trombociti)

13. Eritrociti
 Eritrociti su najbrojnije krvne ćelije.
 Imaju izgled okruglih tela(oblik diska)
 Eritrociti slobodno plivaju u plazmi.
 Sastoje se iz vode (62-64%)
 Hemoglobina(31-33%)
 Strome (3-7%)

14.  Stvaranje eritrocita vrši se u crvenoj koštanoj srži.
 Dužina života ER je oko 120 dana.
 Količina hemoglobina kod muškaraca iznosi 140-160g/l
 A kod žena 120-140 g/l
 Hemoglobin je nosilac glavne funkcije ER-prenošenje O2
iz pluća u tkiva
 Oksihemoglobin nastaje vezivanjem gvožđa iz O2

15.  Leukociti
 -Le (bela krva zrnca) čiji je normalan broj kod
zdravih odraslih osoba između 5-8 x 109 / l
 Le možemo podeliti na:
1) Granulocite
2) Agranulocite
Prema izgledu jedra :
1) Polimofonuklearne
2) Mononuklearne

16.  Prema načinu bojenja,te granule se dele na :
 Neutrofilne,eozinofilne,bazofilne.
 Neutrofili(leukociti koji štite organizam od
bakterijskih i gljivičnih infekcija)
 Eozinofili(jedna od komponenti imunskog
sistema odgovorni su za borbu protiv
multićelijskih parazita i odr infekcija..)
 Bazofili
 Monociti su su najveće ćelije periferne
krvi, veličine 16-22µm
 Limfociti vode poreklo u kostnoj srži,stvaraju
se u limfnim žlezdama,slezini,tankom crevu.
 Veličina 8-9µm

17. neutrofil
Bazofil

19. Trombociti
 Veličina 2-5µm
 Životni vek 4-8 dana
 Stvaraju se u kostnoj srži
 Tr su najsitniji uobličeni elementi krvi
 Imaju najvažniju ulogu u toku hemostaze tj. U procesu
zaustavljanja krvarenja posle povrede itd..

20.  Koagulacija krvi
 Koagulacija krvi odvija se u 3 faze:
√ I faza:
Stvaranje aktivnog tromboplastina(traje nekoliko
min)
√ II faza:
Stvaranje protrobina u trombin(12-18sec) obavezno
Ca
√ III faza:
Pretvaranje fibrinogena u fibrin(1-3sec)
Normalno vreme koagulacije po metodi Lintajta
iznosi 4-10min

21.  Sedimentacija eritrocita – taloženje ER na dno
nekog staklenog suda , kome je prethodno dodat
neki antikoagulant a najčesće je to Na-citrat.
 Normalna sedimentacija: 0-20mm kod žena
0-15mm kod muškaraca

22.  Hemoliza eritrocita-proces pri kome
dolazi do izlaska hemoglobina iz er
usled prskanja membrane er ili
menjanja njene propustljivosti
 Hemoliza se vrši kao fiziološki proces
 Patološka hemoliza-kada se opna er
oštećuje usled davanja pogrešne
krvne grupe ...

23. Krvne Grupe:
Postoje 4 osnovne krvne grupe: O,A,B,AB
Krvne grupe O,A,B otkrio je Landsteiner
1900god,
AB grupu otkrili su njegovi saradnici,2godine
kasnije
Ove krvne grupe dopunjene su
nizom podgrupa:
A1 A1B
A2 A2B .. itd

24. Svaka krvna grupa ima Rh faktor
odnosno rezus faktor koji je dobio naziv
po rezus majmunu.
Svi ljudi su podeljeni na Rh+ i RhLjudi sa Rh+ stvaraju rezus protein,a
ljudi saRh- krvlju
ne stvaraju.

25. O krvna grupa
Krvna grupa O je univerzalni davalac
krvi tj ona se može dati svakoj drugoj
krvnoj grupi,ali može primiti krv samo
od O krvne grupe.
Krvna grupa O u ER nema aglutinogena
a u serumu ima aglutinin anti A i anti B
Postoji pozitivna i negativna O grupa.

26. A krvna grupa
Krvna grupa A može dati krv
krvnim grupama A i AB, a može
je primiti od krvne grupe O i A.
Krvna grupa A u ER ima
aglutinogen A ,a u serumu
aglutinin anti B.

27. B krvna grupa
 Krvna grupa B može dati krv krvnim
grupama B i AB,a može je primiti od
krvne grupe O i B.
 Krvna grupa B ima aglutinogen B u ER
, a aglutinin anti A u serumu.

28. AB krvna grupa
 Krvna grupa AB je univerzalni primalac tj ona
može primiti krv od svih krvnih grupa,ali
može dati krv samo
krvnoj grupi AB.
 Krvna grupa AB u ER ima aglutinogen AiB,a
aglutinin nema u serumu.
 Jasno je da sve to važi samo onda ako se
poklapa i Rh-faktor jer osoba koja je Rh- ne
sme primiti dva puta u životu Rh+ krv ,moglo
bi doći do propadanja krvnih stanica.

30. Važnost normalnog
funkcionisanja
celokupnog
kardiovaskularnog
sastava ogromna je,a
prekid rada, njegovih
najvažnijih delova dovodi
do sigurne smrti u
Najkraćem roku.