3. ЈЕДРО
(nucleus, karyon)
• Једро је ОТКРИО Роберт Браун (1831.).
• Једро се налази у средишту ћелије.
• БРОЈ једара у ћелији је најчешће 1, ређе 2 или више.
• ОБЛИК му је најчешће округао, елипсоидан, а може бити бубрежаст,
режњевит или другачијег облика.
• ВЕЛИЧИНЕ је 0,5 – 500 μm.
7. • 1) Једров (нуклеусни) овој се састоји од
• спољашње мембране једра (са рибозомима),
• унутрашње мембране и
• цистерне.
8. • Спољашња мембрана наставља се на мембране
гранулисаног ендоплазматичног ретикулума и за њу су
везани рибозоми.
• Унутрашња мембрана се наставља на нуклеоплазму и
за њу су везани протеини који повезују хромозоме са
овојем.
• На нуклеусном овоју постоје поре (нуклеусне поре),
преко којих се обавља размена материја између
нуклеоплазме и цитоплазме.
• У једро улазе различити јони и протеини неопходни за
процес репликације и транскрипције.
• У цитоплазму излазе тРНК, иРНК, као и субјединице
рибозома. Број пора је променљив и зависи од
активности ћелије-ћелије активније у процесима
синтезе имају више пора.
9. • 2) Нуклеоплазму (једрову плазму) чине:
– вода, јони, мали молекули, протеини.
-хромозоми-хроматин и једарце(нуклеолус).
10. • 3) Хроматин је добио име по грчком hromos – боја.
– Састоји се од ДНК и протеина (хистона и нехистона).
– Разликују се 2 типа хроматина:
• еухроматин (дифузни) који учествује у синтези иРНК и тРНК и
• хетерохроматин (згуснути) који учествује у регулацији синтезе
протеина.
11.
12. • Хистони су базни протеини због присуства веће
количине базних амино-киселина.
• Они су градивни протеини хроматина, јер
учрствују у „паковању“ ДНК.
• ДНК се око њих намотава као конац око калема
да би огромна дужина ДНК могла да се смести у
једро. Зато се хроматин види као перласта
структура, у којој „перле“, у ствари,
представљају ДНК намотану око хистона
(нуклеозоми).
• Нехистонски протеини су кисели протеини
хроматина. У њих спадају многобројни ензими
који учествују у процесима репликације и
транскрипције.
13. • Хромозом (хроматинско влакно)
• Хромозоми су структуре карактеристичног облика које се у ћелији
могу уочити за време деобе. Најбоље се уочавају за време
метафазе митозе.
14. • Број и изглед хромозома су стални,
карактеристични за сваку врсту и називају се
кариотип.
• Парови хромозома поређани по величини и
облику представљају кариограм.
• Телесне ћелије имају диплоидан број
хромозома 2n. Диплоидан број представља
парове хромозома , при чему један из пара
потиче од оца а други од мајке.
• Хромозоми који су међусобно слични а потичу
један од оца а један од мајке јесу хомологи
хромозоми.
• Полне ћелије имају хаплоидан број хромозома
n. Број хромозома у полним ћелијама човека је
23.
15. • На сваком метафазном хромозому јасно се уочавају две сестринске хроматиде
и центромера.
• Сестринске хроматиде се образују дупликацијом ДНК, па су потпуно једнаке,
садрже исте гене.
• У нивоу центромере сваке хроматиде почетком деобе формира се протеинска
структура кинетохор, за коју се везују влакна деобног вретена.
• Само код неких уочава и секундарно сужење.
• Секундарно сужење има одређено место нахромозому. У њима су смештена
једарца и ту се налазе гени за синтезу рРНК.
16. • Према месту центромере хромозоми се деле на:
• а) метацентричан-центомера је на половини хроматида, па су краци приближно
исте дужине
• б) субметацентричан-центромера је мало померена, па су краци различите дужине
• в) акроцентричан-центромера је много померена, па се дужине кракова јако
разликују
• г) телоцентричан (као последица хромозомских аберација)-недостаје један крак,
јер је центомера постављена терминално.
17. • 4) Једарце (нуклеолус)
• је део једра кога чине
– део ДНК,
– рРНК и
– рибонуклеопротеини.
• Улога му је у синтези рРНК и подјединица
рибозома.
18. • Нуклеолус се образује у пределу секундарног
сужења хромозома, где су локализовани генски
сегменти који кодирају генетску информацију са
синтезу рРНК.
• У људским телесним ћелијама једарце образују
секундарна сужења 5 пари акрозомалних
хромозома, а то су следећи хромозомски парови -
13, 14, 15, 21, и 22.
19. УЛОГЕ ЈЕДРА
• Своде се на улоге ДНК, а то су:
– управља синтезом протеина и метаболизмом
(пренос наследне информације кроз ћелију) и
– врши пренос наследне информације кроз генерације.
20. Нуклеоплазма или кариоплазма
• Унутрашњост једра (нуклеуса) испуњава нуклеоплазма - кариоплазма.
• У односу на цитиосол нуклеоплазма садржи мање воде а више јона калијума, натријума и
хлора док је количина аминокиселина и АТП иста.
• Састав нуклеоплазме се стално мења што зависи од степена активности хроматина и
једарцета. Сталан састав је веома тешко одредити из разлога што се велики број јона налази
само у пролазу.
• У кариоплазми је присутан и нуклеусни скелет грађен од протеинских филамената
причвршћених за једров омотач. Нуклеусни скелет има улогу у одржавању сталног положаја
једрове мембране, хроматина и нуклеолуса. Он такође омогућава и транспорт рибозомалних
киселина, нуклеусних протеина и рибозомалних субјединица кроз нуклеоплазму али и
покрете који се дешавају за време ћелијске деобе унутар једра.
• http://www.biologija.rs/jedro_nukleus.html
