пробрани ученички радови из 1. круга акције писања рецензија књига Оштро перо

1. Секс за почетнике - Катарина Ковачић 8/1
Приручник "Секс за почетнике" је интересантан и, пре свега, један веома необичан
приручник. Истакла бих да је оно што краси овај приручник управио несвакидашњи
приступ ауторке, кроз хумор жели да нас едукује о веома важној теми - сексу, о којем
већина одраслих има став као о табу-теми.
Необичан је речник. Нађе се понека псовка, а велики "плус" је језик који је
прилагођен нашем узрасту. Ипак, приручник није само за децу, већ је и за одрасле јер,
управо из њега могу да сазнају како да се приближе деци и како да их у све упуте на
време.
Један од најбитинијих елемената приручника је указивање на то кад треба да ступимо
у прве сексуалне односе. Прво прихватајући себе са свим врлинама и манама, због
себе, а не због партнера. Треба да будемо сигурни у то, зрели и самоуверени, да то
урадимо са особом коју волимо, поштујемо и до које нам је стало, никако "ради реда"
и да бисмо се "отарасили" још једног терета.
Две интересантне и различите особе нас воде кроз приручник, Цвета и Савета. Веома
занимљиви ликови са различитим погледима и ставовима о сексу. Савета као глас
разума, о свему добро промишља и детаљно дефинише проблем. А Цвета, потпуно
другачија - секс је инспирише и занима, воли да прича о њему "простонародно".

2. Једна од предности овог приручника је доза хумора која мења приступ овој теми.
Ништа више ми није толико страшно, страно и опасно.
Са моје тачке гледишта, приручник је одличан и потребан. Обухватио је све теме о
којима треба да се образују млади. Свакако ми није било досадно док сам га читала.
Веома су занимљиве и шаљиве илустрације које приручнику дају посебан значај.
Поново бих га прочитала јер је занимљив, поучан и користан и препоручила бих га
својим вршњацима јер је значајан за стварање става о сексу.
Како постати и остати глуп - Сања Дрча 7/2
Књигу је лако разумети, требало је да буде мало озбиљније написана, мада и овако је
добра, јер је и они којима не иде баш добро књижевност могу разумети. Одлично је
урађена, али се разликује од осталих књига које сам читала, јер нема радњу. Тачније
ово и није роман, већ приручник о (не)учењу.
По самом наслову можемо предвидети да се у књизи ради о томе како не треба учити,
али књига нам, међутим, говори да ако не учимо, можемо постати глупи. Од свих
књига које сам до сада прочитала, ова је најнеобичнија, јер није класична већ мало
луцкаста. Свиђа ми се што су у свакој лекцији наглашени пажња, савет, опрез и
напомена, онога шта не треба радити. Књига нам говори управо о томе да ће нам знање
много користити у животу и олакшати нам неке ствари. Посебно бих издвојила
реченицу из тринаесте лекције, која гласи: ''Најбоље је да учиш кад ти дођу гости, на
дочеку Нове године, на свом или, још боље, туђем рођендану, на туђем , или још
боље, свом венчању...'' Ова реченица јесте духовита, али не довољно. Зар они мисле
да би ико учио на распусту, венчању или рођендану – то ни највећа паметница не би
урадила. Тачно је да не треба увек учити, већ треба знати када се учи, а када нема
времена или није прилика за учење, али, исто тако, не треба бити толико глуп да
ништа не знаш и да те ништа не интересује.
Књига има 39 лекција. Неке лекције нису убедљиве и интересантне, рецимо лекција
о храни. То је скроз непотребно. Наравно да се нећемо преједати, не само пред учење,
већ се не треба преједати, јер знамо да ће нам бити мука. Неубедљива је и
деветнаеста лекција, о осветљењу. Нико неће учити у мраку или у полумраку. Како
неко може да стави руку преко очију и каже: '' Ко је угасио светло?'' Пример је слаб
и неубедљив, а недостају и поједине упечатљивије ситуације. Могла је бити мало
конкретније написана, са више разумевања и са бољим примерима. Лекције су могле
бити боље повезане у целину. Свиђа ми се абецеда глупости, не зато што је глупа и
нема смисла, већ зато што је духовито написана. Гледано са једне стране, тај постер
са абецедом глупости не бих залепила на зид, али са друге стране, залепила бих га на
зид да ме подсећа на све глупости које сам некад радила. Језик и стил којим је књига

3. писана су ми се веома свидели, а илустрација је много добра. Не свиђа ми се то што
нам неке ствари објашњавају кроз магарећи речник, као да смо стварно ''глупи", а то
не знамо. Ипак, поред свих примера о глупостима има и фантастичне делове.То су
лекција о памћењу и индекс. Индекс јесте заснован на глупостима, али је и занимљив
- нисам чула више глупости на једном месту.
Морам признати да сам на неки начин уживала читајући је. Део који ме је фасцинирао
је предговор, зато што нас на интересантан начин уводи у тему. Добро је што се у
књизи не ради само о томе како постати и остати глуп, већ и о томе како постати
паметан. Мислим да ауторка треба да напише књигу ''Како постати и остати паметан''
за све оне којима се ова књига свидела.