Светлана Тодоровић, Љубљана, 2022.

1. Лица са српских новчаница

2. Званична валута Републике Србије је динар.
• Међународна ознака валуте за динар је RSD.
• Издавање новчаница и кованог новца,
утврђивање апоена, доношење одлуке о
пуштању у оптицај и повлачењу из оптицаја
новца врши Народна банка Србије.

3. Новчанице у апоенима:
• 10 динара: с ликом Вука Караџића, реформатора српског језика и сакупљача српских
народних умотворина;
• 20 динара: с ликом Петра II Петровића Његоша, српског књижевника, верског и световног
поглавара Црне Горе;
• 50 динара: с ликом Стевана Мокрањца, српског композитора, који је значајно допринео
националној музичкој уметности;
• 100 динара: с ликом Николе Тесле, српског научника;
• 200 динара: с ликом Надежде Петровић, српске ликовне уметнице с почетка 20. века;
• 500 динара: с ликом Јована Цвијића, српског научника; географа
• 1000 динара: с ликом Ђорђа Вајферта, српског индустријалца, добротвора и најпознатијег
гувернера Народне банке Србије;
• 2000 динара: с ликом Милутина Миланковића, српског научника; астронома и
математичара
• 5000 динара: с ликом Слободана Јовановића, једног од највећих српских политичара и
државника 20. века

4. 10 динара
• Портрет Вука Стефановића Караџића,
отворена књига и Вуков прибор за
писање , три слова модерне српске
азбуке.
Вук Стефановић Караџић (1787—1864) је био реформатор српског језика и правописа, сакупљач народних умотворина и
писац првог речника српског језика. Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.
Вук се целог живота борио да народни језик уђе у књижевни, односно да се пише језиком којим је говорио народ.

5. 20 динара
• Портрет Петра II Петровића Његоша, десно од
портрета приказан је Цетињски манастир.
Петар II Петровић Његош ( 1813 — 1851) био је српски православни владика црногорски и брдски , један
од највећих српских песника и филозофа. Најпознатији је по својој епској поеми „Горски вијенац“, која се
сматра за ремек-дело српске књижевности. Као изразити српски родољуб, Његош у својим књижевним
радовима скоро 200 пута спомиње Србе и Српство.

6. 50 динара
• Портрет композитора Стевана Стојановића
Мокрањца, стилизовани приказ дела
виолине, клавијатура и нотни запис из
Мокрањчеве заоставштине.
Стеван Стојановић Мокрањац (1856-1914) је био српски композитор, музички педагог и оснивач
прве сталне музичке школе у Србији. Надимак Мокрањац добио је по селу Мокрању код Неготина,
одакле му је породица. Најпознатија његова дела су Руковети – петнаест сплетова песама заснованих на
фолклорним мотивима из различитих делова Србије, Босне, Македоније и Бугарске.

7. 100 динара
• Портрет научника Николе Тесле, формула
за јединицу магнетне индукције, приказ
електричног пражњења, приказ једног
Теслиног постројења.
Никола Тесла (1856 -1943) је био један од највећих српских научника који је оставио велики број проналазака о
електричној енергији и о преносу електричне енергије на даљину. Аутор је више од седам стотина патената
регистрованих у 25 земаља. Најзначајнија награда у домену електричне енергије зове се Награда Николе Тесле. У
осам америчких држава датум Теслиног рођења је државни празник. На тај дан на свим јавним зградама мора се
истаћи државна застава, а у свим школама један час посвећује се Тесли.

8. 200 динара
• Портрет Надежде Петровић, приказ
скулптуре Надежде Петровић, обриси
цркве манастира Грачаница, сликарска
четкица.
Надежда Петровић (1873-1915) ) била је српска сликарка и хероина. Једна је од оснивача Кола српских сестара.
Њен опус обухвата скоро три стотине уља на платну, око стотину скица, студија и крокија као и неколико акварела.
Била је такође и болничарка за време балканских ратова и Првог светског рата. Из тог времена (1913. године) потиче и
њена позната фотографија на којој је Надежда у црнини, са великим црвеним крстом на рукаву капута, с љубичицама за
појасом. Успевала је да поред превијања рањеника и наслика своја чувена дела. Са њеном сликом ,,Грачаница“
упознали смо се прошле године када смо причали о Косовском боју.

9. 500 динара
• Портрет Јована Цвијића, приказ
картографске пројекције земље и
Балканског полуострва у позадини.
Јован Цвијић (1865 — 1927) био је српски географ, антропогеограф, етнограф, доктор филозофије, оснивач
Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије, професор и ректор Београдског
универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Највећи део свог
стваралаштва је посветио својој домовини и Балканском полуострву. Преко тридесет година је путовао кроз наше
крајеве и објављивао радове о свим видовима народног живота, родовима и родбинским везама, сеобама и
кретањима народа, као и социјалним приликама.

10. 1000 динара
• Портрет Ђорђа Вајферта, приказ комплекса
некадашњег објеката Вајфертове пиваре
Ђорђе Вајферт (1850 – 1937) је био зачетник српске индустрије, рударства и енергетике и производње пива у Србији,
један од оснивача и вишегодишњи гувернер Народне банке Србије.
Ипак ће остати запамћен као највећи добротвор. О томе најбоље његов мото по којем је живео и радио: „Мораш
давати да би поново стекао“ . Помагао је и подизао школе а посебан однос је имао према високој школи у Београду,
будућем Београдском универзитету коме је оставио своју светски познату нумизматичку збирку од преко 14 хиљада
новчића. Највише је помагао децу, посебно ратне сирочиће, као и разна удружења жена која су функционисала у
Србији. Као добровољац учествовао је у оба рата Србије са Турском.

11. 2000 динара
Милутин Миланковић (1879 - 1958) је био научник, истражитељ наше планете и аутор астрономске
теорије климатских промена. Организација НАСА је Милутина Миланковића сврстала међу 15 умова свих
времена који су се бавили планетом. Први је објаснио смене ледених доба током протеклих 600 000
година. Њему у част, једном кратеру на тамној страни Месеца дато је његово име. Такође се и једно
небеско тело, један планетоид зове 1605 Миланковић.
Портрет Милутина Миланковића, фигура Милутина
Миланковића за радним столом, испод које је графички
приказ његових прорачуна померања снежне границе за
протекли део квартара од 600 000 година.

12. 5000 динара
• Портрет Слободана Јовановића
Слободан Јовановић (1869 - 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник
Министарског савета Краљевине Југославије, председник Министарског савета Краљевине Југославије у Лондону,
професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета,
професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Током оба балканска рата 1912. и 1913. године био
је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске.

13. Повежи имена ликова са новченица са
њиховим занимањима
Милутин Мланковић сликарка
Стеван С. Мокрањац научник (математичар, астроном...)
Вук Караџић географ
Никола Тесла правник, историчар, политичар
Надежда Петровић добротвор, индустријалац
Ђорђе Вајферт реформатор језика и правописа
Јован Цвијић композитор
Петар Петровић Његош филозоф, књижевник, црногорски владика
Слободан Јовановић научник, изумитељ наизменичне струје

14. Повежи имена ликова са новчаница и њихове портрете
• Стеван Мокрањац
• Милутин Миланковић
• Вук Караџић
• Никола Тесла
• Ђорђе Вајферт
• Слободан Јовановић
• Надежда Петровић
• Јован Цвијић
• Петар Петровић Његош
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

15. Направимо своју новчаницу
Хајде да се забавимо! Нацртајмо новчаницу какву желимо, нацртајмо свој лик,
унесимо симболе, грб и одредимо јој износ.

16. Кованице
Наш данашњи задатак је да на гугл мапи Републике Србије
пронађемо храм и манастире који се налазе на кованицама.
https://www.google.com/maps/d/u/0/viewer?msa=0&mid=13RDIEkP1lbqQdZYRhuBw7V1i9Y4&ll=43.69519108811439%2C2
0.524692499999986&z=7
У Србији се у оптицају налази и новац који се кује:
- 1 динар: с рељефом зграде Народне банке Србије у Београду
- 2 динара: здање манастира Грачаница
- 5 динара: здање манастира Крушедол
- 10 динара: здање манастира Студеница
- 20 динара: здање храма Светог Саве на Врачару

17. Хвала на пажњи!
Наставница Српске допунске школе
Светлана Тодоровић
Љубљана, 2022.