Slajd prezentacije, 2012 - Domaći zadatak 1, Slobodna tema, II-5, Pavlović Danilo

1. ШПАНИЈА
ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ТУРИЗАМ
Прва нишка гимназија ,,Стеван Сремац’’
Ученик: Данило Павловић II-5
Предмет: Информатика

2. ГЕОГРАФСКИ
ПОЛОЖАЈ
УВОД:
Шпанија (España) је југозападна европска држава, граничи се са
Португалијом на западу и Француском и Андором на североистоку.
Излази на Средоземно море на југу и истоку и Атлантски океан на
северу и северозападу, европски део Гибралтара граничи с
Шпанијом. Главни град је Мадрид. У саставу Шпаније се такође
налазе и два архипелага: Балеарска острва у Средоземном мору и
Канарска острва у Атлантском океану. Сеута и Мелиља (две енклаве
на северу афричког континента са статусом аутономних градова), као
и Ливија (енклава у француским Пиринејима), такође припадају
шпанској држави.
Шпанија је чланица Уједињених нација, Европске
уније и НАТО савеза.

3. Рељеф:
 Најстарији део Шпаније, представља 600-800 метара висока
висораван Мезета, која је грађена од прекамбријских и кристаластих
стена и старих кречњака. На северу је окружена младим набраним
Кантабријским планинама и Пиринејима (Пико де Анети, 3.404 m), а
на југу Андалузијским планинама или Бетијским Кордиљерима, који
су грађени од мезозојских и терцијарних наслага.
 Андалузијске планине састоје се од неколико масива, који се
пружају паралелно с обалом Средоземног мора: централни део
Сијера Неваде (Sierra Nevada) с највишим врхом Шпаније (Мулаку,
3.481m). Између јужног руба Мезете, односно Сијера Морене (Sierra
Morene) и Андалузијских планина налази се велика Андалузијска
тектонска депресија. На североисточном рубу Мезете пружају се
Иберијске планине, грађене од кредних и јурских наслага.

4. Клима:
 Шпанија се налази у умереном појасу, а њен неуједначен рељеф утиче
на велику климатску разноврсност. Често се за климу Шпаније каже
да је средоземна (медитеранска). Међутим, то је само донекле тачно
јер само приобално подручје истока, југоистока и југа Шпаније има
средоземне карактеристике. На измене климе превасходно утиче
надморска висина, па долази и до вертикалне климатске зоналности.
Уз то, планине се углавном издижу уз рубним деловима земље, па су
значајна препрека ширењу климатских утицаја из околних простора.
Због тога средишњи део Шпаније - Мезета, има знатно другачије
поднебље, од оног које би одговарало географској ширини тог
простора.
 На истоку и југу Шпаније где преовлађује средоземна клима (често се
наводи и као суптропска) средње месечне темературе током године
крећу се од 13 C до 25 C, а излучи се од 350 - 500 mm падавина. За
ово подручје карактеристично је дуго, топло, суво и сунчано лето,
када максималне температуре достигну и 48 C. Средоземна обала
Шпаније има највећи број сунчаних сати у Европи.

5.  Северозапад Шпаније, односно атлантска обала, која излази и на
Бискајски залив, има свежију климу, па се температуре крећу од 8-
20 C. Са Бискајског залива према полуострву крећу се влажне масе,
па се на планинским падинама излучи највише падавина, око 900-
2.000 mm. Због благе океанске климе и доста падавина, читаво
подручје је под релативно бујном и зеленом вегетацијом, па се ова
регија често назива и „Зелена обала“ (Costa Verde).
 Унутрашњу Шпанију, са континенталном климом карактеришу
средње месечне температуре од 3-23 C, а током зиме често буду и
негативне. У овој регији се просечно годишње излучи испод 500 mm
талога, а на неким деловима мање од 300 милиметара. Источни обод
поприма неке карактеристике медитеранске климе, док се
северозападни руб приближава океанском климату.

6. Хидрографија:
 Основу хидрографске мреже Шпаније чини пет река: Гвадалкивир,
Гвадијана, Тахо (Тежо у Португалу) и Дуеро, које припадају сливу
Атлантског океана и Ебро - притока Средоземног мора. Реке на
северозападу Шпаније имају више воде, краћи ток, релативно велики пад,
а њихова естуарска или ријаска ушћа погодују развоју воденог саобраћаја.
Токови који се спуштају са високих планина (Пиринеја, Бетијских
Кордиљера и др.) имају велике падове и значајан хидроенергетски
потенцијал. У кречњачким теренима реке су најчешће формирале кањоне
или клисуре, стрме одсеке („квесте“) а ту су и водопади и брзаци, погодни
за производњу електичне енргије. Већи токови искоришћени су за
наводњавање плодних равница.
Слика 1: Река Тахо

7. ФЛОРА И ФАУНА:
 Шпанија има мало шума свег око 15% укупне површине, и заступљене су
само на вишим деловима планина, највише на северозападу државе. У
унутрашњости Шпаније основу природног пејзажа чине ксерофитне
заједнице. Шикару (matorral), углавном тешко проходну сачињавају грмови
јасена, ловора, рузмарина и дивље маслине, а на лошем земљишту расте
трава. У тим условима успевају лековите биљке, најчешће лаванда, кадуља и
мајчина душица. Простори који су обрасли мајчином душицом називају се
„томиларес“ (tomillares). У пролеће кад шикара и површине под лековитим
травама озелене привлаче живи свет својим шаренилом боја и ароматичним
мирисима.
 Лети је знатно другачије, јер уз стално ведро небо и високу температуру,
вегетација углавном пожути, а у први план долазе огољени камени блокови
(сипари). Југоисточни део Мезете, у таквим условима, има оскудну степску
вегетацију. Средоземну обалу карактерише разноликост, која је углавном
производ људског рада, односно ради се о култивисаним биљним врстама
(агруми, маслине, винова лоза, поврће, чак и палме и друго). У средоземним
климатско-вегетацијским условима живи медитеранска фауна, коју
карактерише велики број гмизаваца, инсеката и птица, док су се крупније
животиње одржале углавном у планинским пределима.

8. ТУРИЗАМ
Познатија туристичка места у Шпанији:
 Коста Брава (Дивља обала) је обалски регион у североисточној
Каталонији, Шпанија, у провинцији Ђирона. Costa на каталанском и
шпанском језику значи 'обала', а Brava значи 'сурова' или 'дивља'.
Коста Брава се пружа од Бланеса, 60km североисточно од Барселоне
до француске границе.Спој врло добре климе лети и изванредних
плажа искоришћени су за изградњу великог броја хотела и
апартмана у приморским местима као што су Бланес, Тоса де Мар,
Љорет де Мар и Л'Естартит. Туризам је брзо заменио риболов као
најважнија привредна грана у региону.Док је део обале Коста Браве
постао развијена туристичка дестинација, остали делови су
задржали традиционалнији изглед и постали су „скривени драгуљ“
за посетиоце који желе нешто више сем сунца, песка и сангрије.
Градови на Коста Брави су 1998. потписали повељу (Carta de Tossa) која
има за циљ да упоредо с туризмом развија заштиту животне средине. То
подразумева заштиту великог броја природних станишта и
микроклиматских места. Острво Медесје први шпански морски
природни резерват који обезбеђује дом за разне врсте риба и морску
флору.

9.  Коста дел Сол (обала сунца) је регија Шпаније која се често
поистовећује са Малагашким приморјем. Ова регија се протеже од
рта Гата до Тарифе. То је географски и туристички веома
интересантно подручје, скоро јединствено у Европи. То је простор где
се додирују највише планине континенталне Шпаније и
питоме, песковите, шљунковите и камените медитеранске обале.
Изнада малашке обале издиже се Сијера Невада, са врховима преко
3400m. Управо та висина омогућава комбиновање купања у мору и
провођење одмора на планини, па чак и смучања у одређеном делу
године. Значајнији туристички градови ове регије су
Малага, Алмериа, Торемолинос, Алгесирас...
Слика 2. обала Марбеља

10.  Канарска Острва су острва у Атлантском океану, 104 километара
западно од рта Хуби у јужном Мароку, и заједно чине једну аутономну
покрајину Шпаније. Чини их 12 острва и острваца са површине
7.273km², са највећим растојањем међу њима од 600 километара.
Седам острва је насељено: Тенерифе, Фуертевентура, Гран Канарија,
Ланзароте, Ла Палма, Гомера и Ијеро. На ових седам острва живи око
1,5 милиона становника, па је густина насељенос То су вулканска и
планинска острва, са бројним кратерима, а посебно на острву
Тенерифе. Канарски кратери спадају међу највеће на свету. На острву
Тенерифе се налази и највиши врх Шпаније Пико де Теиде. Северне
обале су изграђене од црног, сивог, црвеног и белог песка, док су беле
плаже на источним острвима настале таложењем песка из Сахаре. ти
око 200 ст/km². Ненасељена острва су : Алегранса, Грасиоса, Роке де
Есте, Роке де Оесте, Монтања Клара, и Исла де Лобос.

11.  Балеарска острва или Балеари је аутономна покрајина Шпаније која
се налази на острвима архипелага у Средоземном мору. Архипелаг се
састоји од две групе острва:
1. Острва Химнесијас Мајорка (Mallorca), Менорка, Кабрера и још
неколико омањих острва.
2. Острва Питијусас и Форментера поред неколико омањих острва.
Главни град је Палма де Мајорка који се налази на највећем острву,
Мајорци. Званични језици су каталонски и шпански.
Рибарство, пољопривреда и туризам су главна извор прихода на
острвима. Узгајају се тропско воће, грожђе, маслине, пшеница, смоква,
поврће, и бадеми. Воће, вино, маслиново уље и свиње се извозе. Главне
индустрије су производња ципела и мајолика лонаца.
Друга посећенија места су: Коста Дорада,Коста дел Азар, Коста Бланка,
Коста де ла Луз и Андалузија, Кантабријско приморје или Коста Верде,
Унутрашњост Шпаније и Пиринеји.

12. Садржај:
1 - 8 Ге о г р а ф с к и п о л о з а ј
8 - 1 2 Ту р и с т и ч ке д е с т и н а ц и ј е
Литература:
www.wikipedia.com