реченични чланови

2.  Она реч у реченици која врши радњу, која је носилац стања
или узрочник збивања.
 Подела:
 граматички;
 логички.
 Граматички субјекат је најчешће у номинативу. Изузетак је
вокатив у народним епским песмама: Умори се, Крањевићу
Марко.
 Пример:
 Марко је кошаркаш.
 Логички субјекат није исказан номинативом него неким
другим падежом. У реченици га препознајемо по смислу,
отуда такав назив.
 Пример:
 Ивани је купљена хаљина.

3.  Предикат означава радњу која се дешава у реченици. Главни
је реченични члан који повезује све друге делове реченице у
једну разумљиву целину.
 Подела:
 именски;
 глаголски.
 Именски предикат се састоји од глаголског и именског дела.
 Пример: Књиге су биле прашњаве и старе.
 Глаголски предикат се састоји од глагола у личном
глаголском облику. Ако се састоји од само једног личног
глаголског облика онда је прост, а ако се састоји од два
глагола, од којих је један непотпун, а другим се допуњује
информација, онда је у питању сложен глаголски предикат.
 Примери:
 Маријана би уписала балетску школу. (прост)
 Ања ће почети да учи италијански језик. (сложен)

4.  Објекат је реч која означава предмет над којим субјекат
врши радњу.
 Подела:
 прави;
 неправи.
 Прави објекат је увек у акузативу без предлога и добија се
на питања кога, шта? Јавља се искључиво уз прелазне
глаголе.
 Пример:
 Наташа ће позвати Милана.
 Неправи објекат се налази у осталим падежима, са или без
предлога, јавља се уз непрелазне глаголе и добија се на
питања коме, чему, о коме...
 Пример:
 Ми помажемо мајци.

5.  Атрибут стоји уз именицу и ближе је одређује. Може бити једна
реч или скуп речи. Ближе одређује особину, припадност или
количину неке именице. Одговара на питања какав, чији, од чега?
 Врсте речи које могу бити атрибути у реченици:
 именице;
 придеви;
 заменице;
 бројеви.
 Врсте придева:
 Конгруентни: слаже се с именицом у роду, броју и падежу. Пример:
чоколадне торте.
 Падежни: налази се у неком другом падежу у односу на именицу
коју одређује, са предлогом или без: девојка плаве косе.
 Именички: представља именицу која ближе одређује именицу:
река Дрина.

6.  Апозиција ближе објашњава именицу уз коју стоји, а
може и да замени именицу уз коју стоји. Није једна
реч, већ увек скуп речи или читава реченица. Од
остатка реченице се одваја зарезом.
 Пример:
 Ивана, Јеленина сестра, добро игра одбојку.
 Апозитив у реченици, за разлику од апозиције
означава неку особину именице коју нарочито
желимо да истакнемо. Најчешће се исказује
придевском синтагмом и увек се слаже са именицом
у роду, броју и падежу.
 Пример:
 Моја мама, веома уморна, увек има снаге да се поигра
са мном.

7.  Изражавају се прилозима и именицама са
предлогом или без.
 Подела:
 ПОВ - када (данас, јуче, сутра, јутрос, вечерас)
 ПОМ – где (овде, онде, туда, свуда, тамо, горе,
доле)
 ПОН – како (брзо, споро, аљкаво, гласно, тихо)
 ПОУ – зашто, због чега (предлошко-падежне
конструкције: због болести)
ПОЦ – са којим циљем, са којом намером (ради
дружења)
 ПОК – колико (много, мало, доста, неколико, још)
 ПОД – с ким (са друговима)

8. ХВАЛА НА ПАЖЊИ! 
Елизабета Трифунов