1. У чему је значај рада историјске личности са слике?
Када и где је рођен?
Која су најзначајнија његова дела?
Која године је усвојена његова реформа?
Којим начелом се руководио у свом раду?
Која су два правца његовог рада?

3.  О певачима пре Вукова времена мало се зна.
 * Најранији (неодређен) помен о њима налазимо код византијског
историчара Теофилакта Симокате (из прве половине 8.века), који
је записао да су тадашњи балкански Словени радо певали песме
(не каже какве) уз један музички инструменат (цитру).
 *Исто тако је неодређено и сведочанство српског биографа
Теодосија (из 13. века).
 Тек на почетку 15. века, 1415 године, помиње се српски гуслар на
двору пољског краља Владислава, а мало касније пољски песник
Мјасковски (1549-1622) даје и опис српског гуслара: накривио је
главу, превлачи гудало и пева стару песму...
 — У 16. веку има више помена о певању, али вести о самим
певачима врло су штуре. Словенац Бенедикт Курипешић,
описујући свој пут из Беча у Цариград (1531. године, у путопису
Итинерариум), каже да се у Босни и Хрватској много пева о
Радосаву Павловићу, Малкошићу и Обилићу. “
 Један извештај града Сплита сенату млетачкоме 1547 године
спомиње да је неки слепи војник певао песму о Марку Краљевићу,
а цео га народ пратио, јер су је сви знали.
 Маџарски летописац Себастијан Тиноди спомиње 1554 године као
особито вештог српског гуслара неког Димитрија Карамана."
 Хваранин Петар Хекторовић у Рибању и рибарском приговорању
(1555. године) бележи као народне песнике рибаре Паскоја и
Николу

4. У 17. веку занимљиву белешку о певању и певачима оставио је
Јурај Крижанић:
 "Видео сам како на гозби седе племићи и
војводе, а за њиховим лећима стоје
војници и певају поменуте песме о слави
предака. А све ове песме садрже славу
Марка Краљевића, Новака Дебељака,
Милоша Кобилића и неких других јунака."

5.  —"Старији официри и солдати ништа радије не
приповедају него гди су у највећој ватри и
крвопролитију били. Пјесне наши стари највише су
овога содржанија: "Одсече главу!" "Скреса до рамена
руку!" и "Изгибе толико јунака!" Сви славеносрпски
народи у разним краљевствам и државам, и кад се
жене, и кад празнују, и кад се год часте, и кад год
путују, по мору или по суву, оваке певају пјесне."

6.  Слепи певачи су запажени код многих
народа; такав је, између осталих,
Демодок у Хомеровој О д и с е ј и.

7.  У Вуково доба јуначке песме су се највише певале "по Босни и по
Ерцеговини и по Црној Гори и по јужним брдовитим крајевима
Србије". "По тим мјестима" — писао је Вук 1824 године — "и
данашњи дан готово у свакој кући имају по једне гусле, а по
једне особито на стану код чобана; и тешко је наћи човека да не
зна гуђети, а многе и жене и ђевојке знаду.
 ." И највише их "спјевавају" — каже Вук даље — "људи
средовјечни и старци. По реченим мјестима, куд се данас јуначке
пјесме највише пјевају, нема човека који не зна неколико пјесама
(ако не читави, а оно барем комада од њи), а има и који и знаду и
преко педесет, а може бити и на стотине. Који човек зна педесет
различни пјесама, (ако је за тај посао) њему је ласно нову пјесму
спјевати". А по народу највише разносе песме слепци, путници и
хајдуци.
 путник кад дође у какву кућу на конак, обично је да га увече
понуде с гуслима да пјева, а осим тога путем по ановима и по
крчмама свуд имају гусле, па путници увече пјевају и слушају; а
ајдуци зими најатаку дању леже у потаји, а по сву ноћ пију и
пјевају уз гусле, и то највише пјесме од ајдука."

8. Захваљујући чињеници да је Вук Караџић за велик број песама своје
збирке оставио податке од кога их је чуо и забележио, ми данас,
углавном, знамо ко су творци класичне, вуковске редакције наше
народне епике. Али, иако се знају њихова имена, о њима самима се
веома мало зна. Вук томе није придавао много пажње, тако да је само
оним најбољим посветио више простора у збиркама. Доста опширан
опис неких својих певача оставио је у предговору четврте књиге
народних песама лајпцишког издања. Новија проучавања показала су
да међу песмама записаним од истог певача постоји извесно
"ауторско" јединство и да су даровити певачи Вуковог времена доиста
одиграли пресудну улогу у стварању оне верзије наших народних
песама која је, захваљујући Вуку Караџићу, ушла у писану књижевност
и у њој се утврдила као основна, репрезентативна редакција наше
јуначке епике.
Риста Вукановић

9. Тешан Подруговић
 Тешан Подруговић (умро око 1820) био је најизразитији пример
певача који не ствара нове песме, већ само прави редакције
постојећих. Вук га је више ценио од свих својих певача. За њега је
он био идеал народног певача. Као његову главну врлину истакао
је да је песме "разумевао и осећао" и да их је знао лепо и "по
реду" казивати. Највећу похвалу одао му је тврдњом да би он и
"најгору песму", кад је чује, "после неколико дана казао онако лепо
по реду, као што су и остале његове песме". Тешан радо пева о
сјају и величини нашега средњег века, он воли велелепне поворке,
сјајна господска одела и блесак злата. Његови јунаци одликују се
не само храброшћу него и лепотом стаса, сјајем изгледа и одела,
господственим држањем и поступцима, понекад и витешком
угледношћу. Велелепност његових историјских визија често је
осенчена и ублажена хумором. Тешан је несумњиво најизразитији
хумориста међу Вуковим певачима и приповедачима. Од њега је
Вук забележио двадесетак песама (Женидба Душанова, Марко
Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и Љут ица Богдан,
Марко Краљевић познаје очину сабљу, Марко Краљевић и
Арапин, Цар Лазар и царица Милица, Новак и Радивој продају
Грујицу, Сењанин Тадија и др.) и једну од најнеобичнијих и
најбољих наши приповедака Међедовић.

10. Старац Милија
Други Вуков певач, Старац Милија (умро
после 1822), у приступу традиционалним
епским темама показао је највише
самосвојности. Од њега је Вук забележио
само четири песме, али су међу њима две
најдуже песме његове збирке: Женидба
Максима Црнојевића и Бановић Страхиња.
Певач са смислом за широке епске
композиције и за драматичне ситуације и
сукобе, Милија је више него други Вукови
певачи умео загледати у душу својих јунака.
Он је међу њима највише психолог.

11. Филип Вишњић
Филип Вишњић (1767-1834) је један од
најпознатијих српских гуслара и твораца
српских народних пјесама. Филип Вишњић се
родио на Мајевици, у селу Трнова, општина
Угљевик. Ослепевши од великих богиња још као
дете, Вишњић је постао професионални певач. С
гуслама у рукама је путовао по читавом
босанском пашалуку, па и даље, све до Скадра.
По селима и на манастирским саборима певао је
Србима, а пролазећи кроз градове певао је на
дворовима турских првака. Две публике тражиле
су различите песме тако да је Вишњић имао два
различита репертоара, један за своје
хришћанске а други за муслиманске слушаоце.
Његове песме о Светом Сави карактеристичне су
за манастирски, хагиографски репертоар слепих
певача.

12. ССттаарраацц РРаашшккоо
Милијин земљак Старац Рашко (оба су родом
из Колашина) певач је сасвим друкчијег
профила. Он је показао највише смисла за
историју, за духовну културу средњег века, аи
и за тамна фолклорна предања. У низу песама
пева о опадању и пропасти српског царства
(Урош и Мрњавчевићи, Зидање Раванице,
Маргита девојка и војвода Рајко и др.). У
многим песмама испољио је склоност према
легендама и чудима, што је нарочито
приметно у песми Зидање Скадра, која је
најлепша међу онима што су од њега
забележене.

13. Посебну скупину међу Вуковим певачима чине слепе жене. Код њих се може уочити
појачана емоционалност, саосећање према страдањима и страдалницима, лирска
мекоћа, смисао за догађаје из породичног живота и за породичне односе. Док су
певачи највећма из брдских крајева Црне Горе и Херцеговине, певачице су из
равничарских предела северне Србије и Срема.
Међу њима је најбоља Слепа Живана (умрла 1828), песник породичне љубави,
пријатељства и мушке лепоте. Међу песмама које су од ње забележене најпознатије
су: Војвода Кајица, Наход Момир и Иво Сенковић и ага од Рибника. Живана је
подучавала и друге жене певачком занату.
Њена ученица била је Слепа Јеца, од које је Вук добио једну од најлепших песама
своје збирке, Смрт војводе Пријезде.
Од осталих жена певача издваја се анонимна Слепица из Гргуровца од које је Вук,
преко Лукијана Мушицког, добио шест песама, међу којима две антологијске
вредности, Косовка девојка и Марко Краљевић укида свадбарину, обе о злосретној
судбини заручница, и две косовске песме карактеристичне по религиозној
интерпретацији догађаја, Пропаст царства српскога и
Обретеније главе кнеза Лазара.
Треба споменути и Слепу Степанију од које је Вук такође забележио
неколико песама. (Царица Милица и Владета војвода )

14. ЕВАЛУАЦИЈА
Ко су Вукови певачи?
Ког певача је највише ценио?
Шта га издваја од других?
О чему највише пева Филип Вишњић?
Ко је најбољи психолог?
Набројте жене певаче?