Geografija

1. 10.
Стене, руде и
фосилна горива
(учити са слајдова)

2. 10.1. Грађа стена
❖ 99% литосфере је изграђено од 8 хемијских
елемената: O, Si, Al, Na, K, Ca, Mg, Fe. Ови елементи
или њихова једињења граде минерале, а минерали
граде стене.
❖ Најзначајнији минерали су: кварц, лискун, фелдспат,
оливин, пироксен и амфибол. Минерали имају
кристалну структуру.
❖ Стене су изгрђене од једног или више минерала, а по
начину настанка деле се на:
- седиментне
- магматске
- метаморфне

3. 10.2. Седиментне стене
❖ Настају таложењем
честица у води или на
копну.
❖ Диjагенезом тј.
литификацијом
(окамењавање честица
услед истискивања воде
или њихово слепљивањe
због хемијских реакција)
стварају се седиментне
стене. Оне данас
доминирају површином
Земље.
❖ На основу начина
настанка седиментне
стене се деле на:
- кластичне (механичке)
- органогене (биогене)
- хемијске

4. 10.3. Кластичне (механичке) седиментне стене
❖ Настају дробљењем стена услед колебања температуре, дејства ветра, леда, раста корења биљака ....
Уситњене стене могу бити транспортоване ветром, рекама, глечерима ... Ако се дробљење врши на
обронцима планина формираће се сипари.
❖ Представници кластичних седиментних стена су: пешчар, лес,
дробина, шљунак, бреча (дијагенеза дробине), конгломерат
(дијагенеза шљунка), муљ ....

5. 10.4. Органогене (биогене) седиментне стене
❖ Садрже фосилне остатке биљака и/или животиња.
❖ Типични представници су: кречњак, доломит, креда ....
❖ Посебну групу чине каустобиолити: угаљ, нафта, асфалт ...

6. 10.5. Хемијске седиментне стене
❖ Настају излучивањем или таложењем из раствора.
❖ Хемијско растварање или распадање стена дешава се услед њихове изложености утицајима СО₂,
кисеоника, органских киселина, термалних вода .... Кишница у контакту са СО₂ постаје кисела.
Пролазећи кроз земљиште тропских предела апсорбује још више СО₂ и постаје још киселија.
❖ Типични представници су: кухињска со, шалитра, гипс, глина, боксит (руда алуминијума) ....
Хемијски процеси у кречњаку стварају сиге (пећинске украсе), травертин (Памукале у Турској),
бигар ...

7. 10.6. Магматске стене
❖ Настају хлађењем, односно кристализацијом магме. Оне су у почетку доминирале грађом
литосфере.
❖ На основу места настанка магматске стене се деле на:
- Ефузивне (изливне, површинске):
базалт, андезит, риолит ...
- Интрузивне (утиснуте, дубинске):
габро, диорит, гранит ...
- Пирокластичан материјал:
пловућац, чађ, пепео,
вулканске бомбе, лапили ...

8. 10.7. Пирокластичан материјал

9. 10.8. Метаморфне стене
❖ Настају метаморфозом
магматских или седиментних
стена под утицајем високих
притисака, темературе, водене
паре и гасова.
❖ Типични представници су:
кречњак → мермер
гранит → гнајс
пешчар → кварцит ...

10. 10.9. Руде и рудна лежишта
❖ Руда је стена која садржи метале и нематале у толикој количини да ју је
рентабилно експлоатисати
❖ Рудна лежишта по начину постанка могу бити:
- магматска
- седиментна

11. 10.10. Магматска рудна лежишта
❖ Настају:
▪ На местима хлађења магме:
- у дубљим слојевима Земљине коре при
већим температурама (>1000 °С) издвајају се
Ni, Pt, Cr, Fe …
- у плићим слојевима, на нижим
температурама (400-500°С) стварају се
лежишта Sn, U, W, Mo …
▪ Хидротермалном минерализацијом →
термална вода транспортује растворе до
пукотина у којима се формирају рудне
жиле (слој 3):
- обојених метала: Zn, Cu ….
- племенитих метала: Аu, Ag
❖ Горњи слојеви литосфере сиромашни су
рудама магматског порекла

12. 10.11. Седиментна рудна лежишта
❖ Реке транспортују честице метала и металних једињења. На местима где успоравају свој
ток долази до седиментације ових честица и стварања секундарних рудних лежишта Fe,
Mg, Zn, Cu, Au ….

13. 10.12. Фосилни енергенти
❖ Спадају у необновљиве изворе енергије (насупрот хидро, соларној, геотермалној или енергији ветра).
1. Угаљ
❖ Угаљ је биогена стена настала таложењем биљака у топлим и влажним срединама. Биљке је прекрио
седиментни слој који је истиснуо ваздух. У анаеробним условима дошло је до хумификације услед које се
прво формирао тресет (биљни остаци су видљиви голим оком). Овај процес је трајао десетинама хиљада
година. Након њега започиње фаза карбонификације (уз повећан притисак и темературу у анаеробним
условима). У њој се дијагенезом и метаморфозом тресет претвара у лигнит, па у мрки и камени угаљ и на
крају у антрацит

14. 10.13. Фосилни енергенти
2. Нафта
❖ Настала је таложењем планктона и микроорганизама на дну мора. У срединама са мало или
без кисеоника, уз помоћ анаеробних бактерија дошло је до разлагања органских материја.
Масне и воштане супстанце нагомилале су се у виду муља. Муљ je касније био прекривен
седиментним слојем. Под његовим притиском и повећаном темературом масти се претварају
у прабитумен од којег касније настаје нафта. Слана вода, која се обично налази уз нафту,
сведочи о њеном морском пореклу.
3. Природан (земни) гас
❖ Јавља се самостално или уз нафту (обично изнад ње јер је лакши). Док гори, ослобађа мало
СО₂ па се сматра еколопким огривом.

15. Хвала
на пажњи