1. Kultura i menadžment
U savremenim uslovima poslovanja gotovo je ne zamislivo da se posluje u granicama matične
zemlje. Uvažavanje kulturnih razlika postaje neophodno u uslovima svetskih ekonomskih kretanja,
tačnije, u uslovima globalizacije neophodan je bolji menadžment pristup da bi se prevazišle kulturne
razlike i da bi se ostvarili što bolji poslovni rezultati.
Veliki broj kompanija je fokusiran u početku svog poslovanja na okvire svoje matične zemlje
sa odgovarajućim proizvodima i uslugama koji su pogodni za dato trzište. Vremenom sa rastom i
razvojom kompanije, ukazuje se potreba za delovanjem na tržištu drugih zemalja. Različite kulture
uslovljavaju da se one naročito poštuju dizajniranjem novih proizvoda na tržište. Menadžeri koji
poznaju i poštuju kulturne razlike i koji se bave edukacijom u oblasti prevazilaženja kulturnih razlika
daleko su uspešniji od onih koji to ne čine. Kultura je determinanta menadžera i kao takva zauzima
posebno mesto u menadžmentu. Da bi određeni proizvod bolje plasirali, neophodno je da poznajemo
verske i nacionalne crte naroda i zemlje sa kojom želimo da poslujemo.
Kultura
Savremeni poslovni svet suočen je sa problemima kao što su :
1)brzina i neujednačost
2)velike i brze tehničke i tehnološke promene koje je teško pratiti u cilju boljeg razumevanja odnosa
kulture i menadžmenta, neophodno je definisati pojam kulture. On se definiše na više načina u
zavistnosti od autora ili zemlje iz koje dolazi.
Kultura je savremeni deo nauke o upravljanju odnosima menadžmenta. Sam pojam kulture
dobija tri značenja: 1. Intelektualno
2. ekonomsko
3. mikrobiološko
1. Odnosi se na viši oblik kolektivnog izražavanja i odnosi se na jednu zemlju, jedan narod, jedan
kontinent...
2. ...je pridodato pojmu kulture i odnosi se na plodno zemljište, biljke, uzgajanje životinja,
vegetaciju...
3. Odnosise na mikrobiologiju i ima marginalan značaj
Pojam kulture prvi put se pojavljuje još u vreme stare Grčke i Rima. U Grčkoj nastaje od
pojma „topos“ što znači „način“ ili „ postupak izražavanja“. Izokrat je izjavio u IV veku pre Hrista
„One koji dele naš etos treba pre nazvati grcima, nego one koji dele našu krv.“ Filozof Sonofont u VI
veku pre Hrista takođe se bavio zančenjem pojma kulture ali slikovitim prikazima. Hipokrit, otac
medicine, je smatrao da razlike koje postoje između naroda se mogu objasniti podnebljem i
biologijom ali i sistemom obrazovanja, vaspitanja, kao i različitim običajima. U Rimskom dobu
pojam kulture je sveden na obrazovanje i tumačen kao potreba malog broja probranih ljudi. U
Rimskom dobu kultura se vezuje za reč „colere“ što znači „ obožavanje Bogova“.
Za razliku od obog perioda u srednjem veku naučnici posmatraju kulturu na potpuno drugačiji
način. Formulaciju kulture dao je nemac, baron Samjuel Pufendorf, pravnik i istoričar... : „ Kultura
omogućava svakom čoveku da dostigne istinski ljudski život zahvaljujući nadmetanju delatnostima i
otkrivanju drugih ljudi, ali takođe i zahvaljujući ličnim naporima i promišljanjima svakog pojedinca a
zahvaljujući i božanskoj inspiraciji.“ 20 vekova trajala je razrada pojma kulture i ona se ne posmatra
na jedan književan i intelektualni način pa se njen domen poštuje i na druge vrednosti i druge nauke
gde spada i sam menadžment. U latinskom jeziku pod kulturom se podrazumeva obrađivanje,
negovanje, gajenje, što podrazumeva sve ono što nastaje ljudskim radom. Kultura je deo samog
čoveka, podrazumeva kulturne nauke i potreba kao i znanje. Jedan od najpotpunijih definicija kulture
je: Kultura je sastavni deo društvenog i individualnog života, skup svih ljudskih tekovina, materijalnih
i duhovnih, bez kojih ne bi postojalo ljudsko društvo ni u najjednostavnijim oblicima svoje
organizacije. Materijalna kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji se koriste u

2. određenim kulturama za proizvodnju proizvoda i usluga kao i njihovu distribuciju i
postrošnju.Karakteristike kulture su :
1. Načelost
2. Deljivost
3. Komunikativnost
4. Stečenost
5. Diferenciranost
6. Trajnost
7. Kumulativnost
8. Dinamičnost
Naučna i tehnološka revolucija i uticaj na kulturu
U 20. Veku prisutan je tehnološki progres što znači da su tehnika i tehnologija imale uticaja
na savakodnevni život ljudi a time i veliki uticaj na koncept kulture. Savremeno doba donopsi i nove
pritiske, postavljanje novih uslova rada u kompaniji ali u svemu tome ima i štetnog delovanja na
kulturu pa samim tim ovde vezujemo kulturu i sl.vreme gde tehnologiju možemo posmatrati kao
sredstvo kulture. Pod pojmom kultura podrazumeva se način življenja neke grupe kao i duhovna
dobra koja je ta grupa stvorila tokom zajedničkom života. Interkultura je ukrštanje znanja i mešanje
iskustva iz različitih kulturnih zajednica širom sveta.
Interkulturni menadžment je proces nametanja, mešanja, prihvatanja i uzajamnim očuvanjem
kulturnih vrednosti između različitih civilizacija a u cilju globalizacije međunarodnog poslovanja.
Savremeni tokovi poslovanja
...podrazumevaju novo doba u eri novih poslovnih kretanja, bitno je poboljšati proces
komuniciranja i smanjiti razlike između naroda, kao i uskladiti poslovne standarde, poslovne tokove
koje treba poznavati za uspešno poslovanje su :
1. Povećanje efikasnosti
2. Smanjivanje troškova
3. Upravljanje odnosa sa strankama
4. Obuka zaposlenih
5. Potvrda očuvanja životne sredine
6. Nastup u ime organizacije
7. Pravila i tabui poslovanja
Poslovna kultura se gradi isključivo uspešnom komunikacijom.