Književnost i jezik

1. w 1Ш
Y U I SSN 0 456— 0 689
UDK 886.1/ 6+ 808.1/ 2:37
КН,иЖ(ЕНО( Т U
j (3IIK
И З САД РЖ АЈА
B a co М и л и н ч еви ћ
Једин ство хумора и сатире у Н уш ићевом
к омедиографск ом делу
Д рагана М рш еви ћ-Радовић
Фразеолош к е иновације и језичк а норма
Будими р М арин
О Змај евим песмама за децу
Јелица Јок ановић-Михајлов
Дијалог у нек им облицима јавног
к о м у н и ц и р а њ а
Расправе и чланци — Н астава — П рилози
П рик ази — Библиографија
3 - 4
1 9 8 8 .
Б £ О Г R А Д

2. К ЊИЖ ЕВНО СТ И ЈЕЗ И К
ЧА СО П И С Д РУ Ш Т ВА ЗА СРП СК ОХ РВА Т СК И Ј ЕЗИ К И К Њ И Ж ЕВН ОСТ
СР СРБИ ЈЕ И Д РУШ Т ВА ЗА СРП СК ОХ РВАТ СК И Ј ЕЗИ К И К Њ И Ж ЕВН ОСТ
СР Ц РН Е Г О РЕ
Уређивачк и одбор
БАЈИЋ ЉИЉАНА (Београд — сек ретар), БОВА Н др BJIA-
ДИМ И Р (Приштина), ВОЈОВИЂ др 3JIATA (Београд), ЖИ В-
К ОВИ Ћ мр Ж И ВА Н (Београд), КАЛЕЗИЋ др СЛОБОДА Н
(Титоград), ЛАЛАТОВИЋ ВАСИ ЛИЈЕ (Н ови Сад), П ОЛО-
ВИ НА др ВЕСНА (Београд), ЋОРИЋ др БОЖО (Београд)
Главни и одговорни у редн ик
ЋОРИ Ћ др БОЖ О
Л ек тор и к орек тор
М ајдевац Радосав
И ЗД АВАЊ Е ОВОГ ЧАСОП И СА СУФИ Н АН СИ РАЈУ : РЕП УБЛИ ЧК А ЗАЈЕД -
Н И Ц А ОСН ОВН ОГ ОБРАЗОВАЊ А СРБИ ЈЕ, РЕП УБЛИ ЧКА ЗАЈЕД Н И Ц А Н А-
УК Е СРБИ ЈЕ, ДРУШ ТВО ЗА СРП СК ОХРВАТСК И ЈЕЗИ К И КЊ И Ж ЕВН ОСТ
ВОЈВ ОД И Н Е.
Часопи с излази четири пута г одиш ње.
Годиш ња и ретплата 4 000 динара, а за ин остран ство двострук о.
Цена једном броју ј е 1 500 а двоброју 2 500 динара.
Студенти и ђаци уж ивају попуст од 50%.
Претплату слати на тек ући рачун Д руш тва за срп ск охрватск и ј език и
к њиж евност СР Ср биј е 60806-678-10841.
Рук описе откуцане с проредом на машини (до 30 редова на страници) слати
Уредништву : Кнез М ихаилова ул. бр. 35, Београд, телефон 630-089.
Рук описи се не враћају .
Ш тампа : РО „ СА ВА М И ХИ Ћ"
, Земун , М арш ала Т ита 46—48

3. К Њ И Ж Е В Н О С Т И Ј Е З И К
X X X V Београд 1988. Број 3— 4
ОДСЕКД ЗД Ш ОСЛОВЕНСКЕ КЊИ1
Б И 6 Л И О Т Е К
и нз. бр. r
Сигн. ж .Ш ... !Р А С П Р А В Е И Ч Л А Н Ц И
ФИЛОЛОИг-ПТ ФАКУЈјУ Н И В с ? 3 / I П А У 5 ЕОГ
Васо М илинчевић (Београд)
»1
ЈЕД И Н СТВО Х УМ ОРА И САТ И РЕ У Н УШ И ЋЕВОМ
К ОМ ЕД И О Г РА Ф СК ОМ Д ЕЛ У
Јануара ове године навршило се п ет децениј а од см рти дра-
матичара, приповедач а, романсиј ера, путописца, аутора Реторик е,
бројних фељтона, хумореск и и к озериј а, пок ретача књиж евних
гласила, уп равник а и орг анизатора позоришта у Београду, Н овом
Саду, Скопљу и Сарај еву, а так ође и песник а — јер управо је због
својих стихова био осуђен на две године тамнице — БРАН И СЛА ВА
Н У Ш И Ћ А .
И ак о се огледао на разним к њиж евним родовима — посебно
ј е неговао све драмск е врсте од траг едиј е до фарсе, Н ушић у срп-
ск ој и југословен ск ој к њиж евности остај е пре свега и изнад свега
као комедиограф. Ту се његов раскошни таленат најцелисходније
оваплотио. Н ушић је сјајно наставио традицију српск е к омедио-
графије. У своме делу синтетизовао је сериозност стеријинске дру-
штвене критике с трифковићевском виртуозношћу у сценској тех-
ници, створивши и богату галерију ж ивописних комичних ликова,
при сутних и у наш е дан е н а сценам а готово свих југословен ск их
позориш та, независно од ју билеја везаних за његов ж ивотопис. То
ј е несумњив знак да ј е Нушић и данас, када ј е решето времена
поприлично просеј ало и његово наслеђе издвајајући плеву од зр-
невља, К Њ И Ж ЕВН О И ТЕАТАРСК И ж ив стваралац. К аж ем књи-
ж евно и театарски зато јер, к ао што је познато, свак о драмско
дело има две егзи стенциј е: сценску и литерарну ( а оне се не мо-
рају поклапати), с тим што је управо сценска примарна, јер сва
д рам ск а д ел а п р евасх одн о су п и сан а з а п ри к ази вањ е н а сц ен и .
Зато би боље било да смо и ми имали прилику да видимо на сце-
ни неко од Нушићевих дела и онда, евентуално, разговарали о
њему. Значајно је да се Н ушићева дела не само играју него и
објављују — постоји низ издања његових сабраних и поготово иза-
браних дела (додуше, још нема критичког), али је и то карактерис-
тично да се врло ретк о срећу Нушићеве к њиге у антик варницама:
читаоци се нерадо од њих одвај ају . . .

4. 2 4 4 Књиж евн ост и ј език
Н ушић ј е Београђанин. У Београду ј е прож ивео нај већи део
ж ивота и одатле ј е црпао највиш е тема за свој е књиж евно дело
па се и тим е разлик уј е од других реали ста, својих саврем еник а,
к оји су м ахом слик али сеоску средину, док он слик а и отк рива
грађанску и бирократску Србију последњих децениј а прошлог и
првих дец ениј а н аш ег век а, са свим м енам а и слож ен остим а, у с-
поном и брзим историј ск им променам а.
Код одређивања духовног порекла Нушићеве комедиографи-
је обично се у литератури наводе две битне компоненте из којих
је израсло Нушићево комедиографско дело : Гогољев Ревизор и
наслеђе Ј. С. Поповића, српског комедиографа из прве половине
19. века. О снаж ном Гогољевом утицају (не само с Ревизором него
и с другим делима) на Нушићево стваралаштво у време писања
првих комедија (Народни посланик, Сумњиво лице, Протекција)
сам писац дао ј е доста убедљиво сведочанство, наводећи да је на-
рочито у Сумњивом лицу — „ гогољијади у два чина" како је, на-
водно, стајало у поднаслову ове комедиј е у првој верзији — најви-
ше присутан знаменити руски комедиограф.
Н аш Стерија такође је надахњивао Нушића својим приме-
р о м и у д авањ у д р у ш т вен е к р и т и к е и у ст вар ању к о м и ч н и х т и -
пова. Биће да ј е и Н ушићево огледање на драмским тек стовима
из српске историј е такође дошло, делом, к ао плод Стеријина ути-
цаја, односно примера. Управо Стеријиним комадом Београд не-
к ад и сад Н уш ић се непосредно инспирисао за своју истоимену к о-
медију о београдском ж ивоту . . .
М еђутим, у литератури о Нушићу неоправдано се превиђао
удео и утицај другог српског комедиографа на Нушићево дело,
Нушићевог непосредног претходника Косте Трифковића. А Триф-
к овићев утицај на Н ушића ниј е ништа мањи од Стеријиног . Ш та-
виш е, Н ушић к ао к омедиограф има виш е духовне и стваралачк е
сродности с Трифк овићем него са Стеријом. О том е ј е у неким
написима мемоарск ог к арактера и сам Н ушић оставио сведочан-
ство пред крај ж ивота. Н ушић је близак Трифковићу, пре свега,
у врсти комедиј е к оју су неговали, затим у мотивима, так ође и у
начину постизања к омичног, и нарочито у сценск ој вештини, у
грађењу заплета и интриг е, у очитој нак лоности према водвиљу .
Ту је Н ушић, несумњиво, пошао Трифковићевим трагом, ако има-
мо на уму домаћу драмску традицију . Н аш е инсистирање на мо-
тивским и другим бли ск остима између ова два српск а к омедио-
графа условљено ј е чињеницом да су у последње време (пре две
деценије) откривени обј ављени Трифковићеви раниј е непознати
тек стови к оји су, чини се, непосредно инспирисали Н ушића прили-
к ом писања првих к омедиј а Н ародни посланик и Сумњиво лице.
Н аиме, та два дела, посебно Н ародни посланик , веома су слична
Трифк овићевим недоврш еним тек стовима (П оштопото посланик
— условни наслов, и Јазавац, „ Књиж евна историја"
, 1968, бр. 1),
к ак о у главној ок осници радње, так о и у бројним детаљима. Ра-
зуме се да ј е Н ушић давао и друкчија, нова реш ења, пок азао више

5. Ј единство хумо ра и сатире у Н уш ићевом делу 2 4 5
инвенциј е, раск ош нији стваралачки дух — ук ратк о, створио ј е
далеко импозантниј е комедиографско дело од свога претходника,
који ј е био прекинут у тридесетој години ж ивота, у првој фази
свога стваралаштва. А у к азивање на ове бли ск ости и делими чне
истоветности између тек стова једног и другог комедиографа ни-
к ак о н е значи да се тим е ж ели да умањи Н уш ићев значај и ум ет-
нички дом ет, или да се омаловаж и његова завидна инвенциј а и
бог атство идеја, него нам је намера да се истак не значај традициј е
и н а д о в ез и в ањ а у к њ и ж евн о м ст в ар ал аш т ву и д а се м ањ е т р аж е
у з о р и п о с в ак у ц ен у п р в ен ст в ен о у ст р ан и м к њ и ж ев н о ст и м а .
И стина, и на Н ушића и на Трифк овића, к ао и раниј е на
Стерију, утицали су и други к омедиографи, посебно француски,
и не само они нај већи. Јер у књиж евности, и к ад ј е реч о домаћој
и страној традицији, не утичу само велики пи сци на м але н его
бива и обратно. Ш тавиш е, мали, неостварени писци, често су
уграђени у велик е, ј ер велик и ствараоци транспонују и синтетишу
у сво м е д ел у св е о н о ш т о су з ат ек л и у л и т ер ату р и п р е њ и х . . .
Так ав ј е случај и са Стеријом и Јоак имом Вујићем, његовим прет-
ходник ом и старијим савременик ом, ј ер последња истраж ивања
пок азују да ј е и Стериј а нек е подстицај е добио не само од М оли-
ј ера него управо од Вујића (принцип грађења к омик е к оришће-
њем различитих ј езичких медија, стари и нови ј език, страни и до-
маћи и слично). Чини се да је у ранијим годинама сам Н ушић
намерно био усмерио к њиж евне истраж иваче према Гогољу, али
је пред к рај ж ивота, к ад ј е писао о Трифк овићу, истак ао и ње-
гову изузетну улогу у српској к омедиографији, подразумевајући
и утицај к оји ј е и сам претрпео од свога претходник а (Б. Н ушић :
У славу К осте Трифковића, „ П озориште"
, 1932—33, бр. 22).
Разуме се да у овом временск и ограниченом излаг ању не-
мам претензију да обухватим целокупно Н ушићево комедиограф-
ск о дело. Н амера ми ј е да у овом прегледу, с ј едне стране, дам
одређену класификацију његовог драмског стваралаштва, а с дру-
ге, да на прим еру ј едне или две најк арак теристичније а вероватно
и најзначај ниј е к омедиј е настале у различитим периодима, пок а-
ж ем особеност његове к омедиографије, механизам стварања к о-
мик е, ук азујући и на елементе сатире и друштвене к ритик е и њи-
хово сј едињење са хумором и к омиком у најуспелијим остваре-
њ и м а .
Н ушићеве к омедије тематски бисмо могли (условно) да кла-
сификуј емо у следеће групе:
1. П олитичк а комедиј а (Н ародни посланик, Сумњиво лице,
Протекција, Госпођа министарка, Аналфабета, Власт).
2. Друштвена (грађанска) комедија (П рва парница, Обичан
човек, Свет, П редговор, М истер Долар, Беотрад нек ад и сад, Ож а-
лошћена породица, Уј еж, Доктор, П окојник — који може да иде
и у прву групу. У осталом, то би могле и неке друге комедије из

6. 2 4 6 К њиж евност и ј език
ове групе ј ер власт и политик а непрестана ј е преокупациј а Н ушића
комедиографа).
3. Ревиј а П ут ок о света и друг е ревиј е.
М еђутим, Н уш ићева стваралач к а радозналост исто так о све-
страно се манифестовала и у драми, а не само у комедији. Он
дај е, односно обележ ава нек олико ж анрова и у том домену :
1. Друштвена драма (Тако је морало бити, Пучина, Јесења
киша, Иза божјих леђа, Књига друга, Опасна игра, Жена без
срца . . .).
2. Родољубиви комади (Кнез од Семберије, Растко Н ема-
њић, Данак у крви, Велика недеља, Туђинче, Хаџи Jl oja).
3. Историјски комади (Наход, Томаида, Кнегиња од Три-
бала).
4. Драмске бајке (Љиљан и оморика, Вечност, . . .).
Изричући констатацију да у Нушићевом стваралаштву ко-
медиј е представљају битнији и уметнички к валитетнији део њего-
вог драмског опуса, то не значи, разуме се, да су све комедије под-
ј еднак е ум етничк е вредности и да су све изнад његових дела из
другог ж анра. И ту би се могло на основу квалитета к омике, к ва-
литета смеха који изазивају — условно и упрошћено речено, да
издиференцира више категорија. У прву, могле би се сврстати ко-
медиј е у к ојима је нај изразитија друштвена и политичк а сатира,
а оне су по правилу и уметнички најуспелија остварења (Сумњиво
лице, Н ародни посланик, Ожалошћена породица, Д -р, Госпођа ми-
нистарк а, П ок ојник, Власт).
Ове комедије су се најдуж е и најчешће задрж але на позор-
ници, нашој и страној. Свака од њих има своје специфичне од-
лик е. Сумњиво лице има нај више бој а, најж ивописнију илустра-
цију средине и најсочниј и хумор. Одлик е Н ародног посланик а су
у ж ивим, пластичним лик овима, у верној слици п аланк е и пар-
лам ентаризма у време обреновићевск ог реж има у Србији на пре-
лому два века. Госпођа министарка ж иви опет сочним, елемен-
тарно ж ивотним, сирово слик овитим лик ом Ж и вк е „ мини ст арк е
"
у
којој се огледа малограђанска средина са својим специфичностима.
Ожалошћена породица остаје као веома духовита али и сурова
слик а малограђанског егоизма и упечатљивих ликова (Агатон, Сар-
к а и други . . .). За П окојника би се могло рећи да је посебан ко-
медиографски докуменат о ј едном времену и друштву сурове силе
и насиља. Ту ј е директно наслик ан спрег власти са к орумпи раним
к р у г о ви м а т а к о з в ан о г ви со к о г д ру ш т в а : сп р ег к ап и т ал а и вл а ст и ,
где власт непосредно служ и к апиталу . . . Н аиме, ту су у првом
плану окупљене уј едно омиљене Н ушићеве тем е: власт, породица,
новац . То прик азивање власти у к омедиографск ом виду још је
изразитиј е у и стоименој недоврш еној к омедији Власт, к оја ј е тре-

7. ј единство хумора и сатире у Нуш ићевом делу 2 4 7
бало да засводи његову к омедиографију. Н е само оштрином са-
тире и бритког хумора к оји се к од Н ушића виш е-мање преливао
у сатиру к ад се тиц ало власти, н его и сатиричном алегориј ом и
другим средствима Н ушић ј е настој ао да суштинскиј е разотк риј е
п р и р о д у о н о в р ем ен е в л а ст и , њ ен у к о р у м п и р а н о ст , п р и м и т и вн о ст и
недотупавно ст, али и агресивност . . . Захваљујући ванкњиж евним,
ванлитерарним мерилима у одређеној литератури о Н ушићу к од
нас, пон ек ад ј е сатири чн о уздизано изн ад к оми чног, самим тим
што ј е сатирично, независно од уметничк е вредности . М еђутим,
сатирично к ао феномен иде виш е према дидактици, док ј е к о-
ми чно виш е естетичк а к атегориј а и већ према томе ј е трајниј а
и ун иверзалниј а од сатиричног, к ој е подразум ева став прем а н е-
к ом или неч ем, негирање нек е пој аве с неким одређеним смислом
и тенденцијом . . . И зато спој ова два елемента: сатиричног и к о-
мичног, к ао и хуморног, могу да дају и заи ста дају и к од Н уш ића
у најбољим остварењима највиши уметнички, естетички ква-
л и т е т . . .
Другу групу сачињавале би комедије кој е такође изазивају
о д н о сн о , м ог у д а и з аз о ву см ех , али о н е су у м ет н и ч к и и п ак м ањ е
успеле ј ер смех им није дубље осмишљен, односно, ниј е увек сао-
браж ен садрж ају. Н е извире из унутрашњег устрој ства лик а и си-
туациј а, него ј е виш е спољашње нак алемљен у виду досетки, ви-
цева, к алабура и гегова . . .
У трећу категорију дошла би дела која поседују веома ск ром-
не уметничк е вредности јер смех изазивају првенствено неестет-
ск им средствима и п оступцим а, понек ад и обичним баналностим а
(мада и оваква дела у инвентивној режијској поставци бивају до-
бра подлога за успеле представе: Пут око света . . ., неке једно-
чинк е).
И нтересантно је да је Нушић као комедиограф највиши свој
дом ет достиг ао у делим а н асталим на поч етку и к рају ст варалач-
к ог пута, у Н ародном посланику, Сумњивом лицу и П ок ојнику.
Графички би то била два врхунца повезана једном удолином . . .
Н ародни посланик је комедија о паланачком схватању и по-
имању власти. У њеном средишту је газда Јеврем, приглуп али ж и-
вописно наслик ан трговац, к оји се огаздио зеленашењем и ш вер-
цом. Он би хтео да се окористи и влашћу, рачунајући да ће као
посланик имати могућности да свој полож ај и друштвене везе ис-
к ористи за личне интересе. У њему ј е писац дао пресек и оличио
п ал ан ач к и ж и во т и м о р ал . . .
Управо за так ву личност определио се реж им у изборној кам-
пањи, имајући на уму чињеницу да ће овај помало шеретски ћиф-
та бити савитљив и лојалан властима, да ће говорити у скупштини,
к ак о сам реч е, „ онак о к ак о г а м ини ст ри н ауч е . . .
"
.
Н ушић ниј е од Јеврема правио к арик атуру. П ортретиш е г а
п р ет еж н о р еал и ст и ч к и м ср ед ст ви м а , п о ч е в о д г о во р а, и сам о п о -
неку црту мало дебље извуч е и потенцира. За Јеврема су везане

8. 2 4 8 Књиж евност и ј език
и нек е проблематичне и так ође комично и уј едно сатирично дате
личности из варошице: полициј ски писар Секулић и бивши ро-
бијаш и фалсификатор Срета Н умера, између к ојих нема суштин-
ск и ник ак вих разлик а, м ада ј е ј едан представник власти и з ак он а,
а други припада так озваном паралелном свету — подземљу . . . Они
су, служ ећи све реж име к оји се домогну власти, у век спремни на
обману и уцену, на куповање гласова, растурање зборова, лифе-
р о вањ е л аж н и х п оз д р авн и х т ел ег р ам а и н а р аз н е д ру г е н еп о д о п -
ш тине П и сац ј е дао њихове изванредн е аутопортрете и прек о вер-
балне к омик е, к ада они дају свој духовни лик у афирмативном ви-
ду — с њихове тачк е гледишта, хвалећи се својим неморалним
поступцима и негативним моралним и к арактерним особинама
к ао неким подвизима („ Срета: И ти мислиш да мене вређа што
м е зову Срета Н умера две хиљаде ч етири стотине тридесет и ш ест.
То је нумера судск е пресуде којом сам био осуђен на годину
дана. А треба да знаш, господине мој, да ј е та нумера баш учи-
нила да мени ск очи нумера у овој вароши. Д едер реци, ево ти
мени ; к оји ј е то посао к оји би се могао свршити без мене? Ајде,
реци ми ? А к о треба да се растури к ак ав лаж ан глас по вароши,
дај овамо Срету ; ако треба да се поквари какав политички збор,
дај овамо Срету ; ако треба да се фалсификују изборни спискови,
дај овамо Срету ; ак о треба ж алба на изборе, дај опет Срету. И да
не рачунамо ситне послове: расту рање лицитација, сведочење, ч ес-
т и т к е вл ад и , д о п и си , т ел ег р ам п р о т и в н а си љ а и ваз д ан т ак ви х
ствари . . Ш то би рек ао Душ ан М атић : „ П рошлост дуго трај е . . ."
Н ушић врло вешто и духовито заплиће игру у овој к омедији . Си-
мултано прик азуј е изборне битк е владе и опозициј е, не идеализу-
јући ни опозиционог к андидата. И нвентивним смеш тањем против-
ничких к андидата под ј едан кров, добио ј е могућност стварања
к о м и ч н и х з ап л ет а и у н у т а р п о р о д и ц е, т а к о д а се и о н а д ел и и о п -
редељуј е за „ владу
" и „ опозицију
" . А на к рају, Јеврем ће ипак
отићи у скупштину к ао „ посланичк и таст
"
.
К ао Н ушићево најк арактеристичниј е дело мож е се узети
управо Сумњиво лице. У њему су рељефно дошле до израж аја
добре и слабиј е стране Нушићеве комедиографије. Тема третира-
на у овој комедији — бирократска власт у Србији с крај а 19. век а
заиста ј е пруж ала обиље могућности за стварање одличне дру-
штвено-политичк е сатиричне к ом едиј е. Д ело к арак териш е вер-
бална к омик а, к арик атуралност лик ова, љубавна тема, позитивни
л и к о в и — т ак о з в а н и н еу т р ал ц и , з ам ен а л и ч н о ст и , к о м и ч н е, м и з ан -
сценск е ситу ациј е и свој еврсни х епи енд. . Т еж ећи да попут својих
узора Гогоља у Ревизору и Трифк овића у Јаз авцу прик аж е про-
винциј ску бирократију, к апетане, практик анте, писаре и њихове
п о р о д и ц е, д а о ж и ви н ек у л т у р н у и з ап а р л о ж ен у п ал ан ач к у ср ед и -
ну, Н ушић ј е тамо, где ниј е претерао у к арикирању, наслик ао
истин ски ж ивот, то ј ест, дочарао ј е илузију истинск е стварности,
дао пластичне к арак тере, уверљиву атмосферу .

9. Јединство хум ора и сатире у Н ушићевом делу 2 4 9
Комик а у делу произлази к олико из типова толико и из вер-
балних, језичких средстава. Она је овде подређена основној иде-
ји драме, логично и ненатегнуто произлази из карактера. Она је
сјединила у себи индивидуалну говорну к арактеристику дотичне
личности и мисао кој ом писац хоће да ук аж е на неку ненормалну,
комичну појаву у ж ивоту човека и друштва. Значајно је да у
Сумњивом лицу комика речи прати у стопу комику ситуације и
губи се заједно с комиком ситуације у комици карактера као нај-
синтетичнијој и зато, по Бергсону, најдубљој комици.
Размотрићемо типове комике у овом делу и покушаћемо да
дефинишемо њихову условљеност и међусобну испреплетеност.
Већ сам наслов комедије: Сумњиво лице упућује на комику
забуне, интриге. Основна интрига у комаду заснована је, дакле, на
забуни : уместо неког револуционара и анархисте којег виша власт
траж и, среск а власт дотичног м еста лом ата се с неким апотек ар-
ским помоћником, који је усто још и вереник капетанове ћерке:
„ Капетан: Јеси ли га питао шта ј е по занимању ?
Вића: Апотек арски помоћник .
Капетан: . . . Он може рећи и да је певац у цркви Светог Марка,
ал' зато смо ми ту да ценимо његов исказ. . . Апотекарски по-
моћник. Откуд апотекарски помоћник може бити револуционар?!
Пиши ти њему, господине Милисаве, машински шлосер, или
бивши руски официр, или ако хоћеш бивши шпански морнар.
(Ђоки) То си ти, брајко, погрешио,- него признај људски и поштено
да си бар машински шлосер, ако нећеш да признаш да си бивши
руски официр или шпански морнар. . ."
Даље, ту је забуна са шифром: уместо тобожње посебне,
горње, узимају доњу општу шифру што је прилика да се постигну
о н ак о к о м и ч н и сп л ет о ви , а к о м и к а п р о и з и л аз и п р ет еж н о и з в ер
-
балних средстава. Ту су такође и забуне у Ђокином саслушању
које спонтано проистичу из добро вођеног дијалога пуног двосми-
слености, двострук ог могућег значења речи и другог . Разуме се да
треба узети у обзир и ликове, њихово конципирање, јер се у њима
стиче и прелама и к омика забуне, и вербална комика.
Главни јунак Сумњивог лица, к апетан Јеротиј е, веома ј е ж и-
вописно к арактери сан. Н ушић у делу у пуној мери к ористи њего-
во самопортретисање, наиме, писац спретно наводи Јеротија да
сам говори о себи . У тај портрет пи сац ј е утк ао поприлично к ари-
к атурних црта, али је створио изванредно упечатљив лик . Знатно
виш е ј е и ск арик иран, чини се пи сцу најнесимпатичнији, писар
Вића. П рик азан ј е и као друштвено нај опаснији. У његовом пор-
третисању се ј асно огледа пиш чев сати рични став према лику и
према оновременој власти к оју Вића, заједно с к ап етаном Јероти-
ј ем, представља и олич ава. . .

10. 2 5 0 К њиж евност и ј език
П исар Ж ик а, опет, више ј е дат хуморно, али и ту ј е присутна
сатира, нарочито у оним деловима који приказују Ж икин однос
према газди-М иладину, сељаку и ж ртви Ж икиној . Таса П ракти-
к ант, међутим, виш е ј е ј адан него к омичан, виш е к арик атура него
ж и в л и к . . .
Једна од карактеристика овог дела је да оно нема одређеног
стилског ј единства, јер позитивни ликови одударају од оних дру-
гих, к ао што помало одудара и заврш етак к омедије од ранијег
ток а радње. Н аиме, к ао што ј е већ речено, дело се заврш ава с нек е
врсте хепиендом. П озитивни ликови : капетанова ћерк а М арица,
његова ж ена Анђа, и нареч ени зет Ђок а ни су се уклопили довољно
у општу атмосферу и структуру к омедиј е, к ао што ј е то на пример
к од Гогоља у Ревизору, мада се и овде добро прик азује м ешање
п о р о д и ч н о г и д р у ш т в ен о г , з ван и ч н о г и п р и в ат н ог ж и во т а и о д
-
н о с а . . .
Треба нагласити да замена личности у овој к омедији нема
само м еханички смисао да изазове смех — к ао у обичној к омеди-
ји интриге, већ ј е та замена уј едно и потпора основне замисли :
служ и разотк ривању к арак тера и пок азуј е сатирич ан однос пи сц а
прем а власти и друштву . У том сми слу посебно ј е значајна сцена
са чит ањем т елег рам а. П и сац ту п остиж е симулт ано р азличит е
ефекте и уј едно доста кондензовано развиј а радњу, ј ер из теле-
г р ам а :
— П ок азуј е се пу блици или ч итаоцима к апетанова лаж , ми-
сл и м н а к ап ет ан о в г о в о р о и з л аг а њ у о п а сн о ст и п р и л и к о м х в ат ањ а
су м њ и в о г л и ц а ;
— Уј едно се саопштава гледаоцима и садрж ај телеграма;
— Ту ј е, даље, к онтраст између Ђокиног стварног држ ања и
о н о г а ш т о у т ел ег р ам у к ап ет ан о њ ем у сао п ш т ав а ;
— Читање телеграма ј е дало прилику и за Вићину реакцију,
а посредно, то ј асно пок азуј е к апетаног к арактер, његову глупост
и ограниченост, уј едно и пок вареност, ј ер к апетан ће на к рају лак о
ж ртвовати пи сара Вићу за себичне интересе. Уј едно се посред-
ством читања телеграм а прик азуј е, у сатиричном светлу, не само
к о н к р ет н о са слу ш ањ е н ег о и си ст ем и ст р аг е у о н о м в р ем ен у , а и
ту ј е ј асан пиш ч ев сатирич ан одн ос п рема судству и властим а.
Али вратимо се вербалној к омици у овој комедији и уопште
код Н ушића. Као што је познато, језик сам по себи није комичан.
Он садрж и комику онда када ск рива у себи виш е или мање нега-
тивне црте онога који говори, односно, к ада истиче, показује, не-
савршенство, несклад, његовог мишљења или духовног устрој ства.
Говор наиме постиж е смешне (комичне) ефекте тиме што је он
људска творевина, обликована што је могуће потпуниј е према
облицима људск ог духа. А ак о се то наруши, утолик о је при сутни-
ј а к омик а, н еск лад. . .

11. Јединство хумо ра и сатире у Н уш ићевом делу 2 5 1
Једно од најчешћих средстава вербалне комике јесте ка-
ламбур или игра речима. К аламбур мож е остати на нивоу шале,
ви ш е и л и м а њ е о ш т р о у м н а о п а ск а, а м о ж е п о ст ат и и ел ем ен ат
сатиричног односа према некој појави, друштву или пој единцу
(код Иушића постоје оба вида. . .).
П арадок с је так ође једно од честих и класичних средстава
к омик е, заправо вербалне к омик е. ITo неким теоретичарима пара-
док с ј е срж к омик е, утврђивање оних, на први поглед супротних,
ск ривених веза између одређених појмова. . . („ Умни рад ј е физи-
чк и н еиздрж љив
"
).
Н е треба наглаш авати да ј е и ирониј а, иначе блиск а пара-
док су, ј едно од врло чест о к ориш ћених средст ава вербалнс к оми-
к е. Д одуш е, ирониј а је особито изразита у усменој речи, што ће
рећи на сцени, к ада често од одређене интонациј е речи зависи ње-
но зн ач ење. . . И ронија ј е често и неухватљи ва, зависи од к онтек ста,
од места и врем ена виш е него други елементи. М еђутим, она ј е
заиста снаж но средство и комедиографско и поготово сатирично.
Н ушић ј е к ористио, зај едно с осталим поменутим к омичним сред-
ствима, и иронију, и што ј е још чешће, давао ј е својим к онструк -
циј ама могућност одређеног наговештаја, инсинуациј е, алузиј е, а
то ј е све пруж ало велик е могу ћности глу мцима за надограђивање
тек ста, к ритик е, алузиј е. . .
Вербална к омик а у Сумњивом лицу ду бок ог ј е захвата и
г рана се у различити м правцим а. И м а ту игре речим а, досетк и,
мак сима, парадокса, неусклађености најразличитијих врста. У
своју вербалну к омику Н ушић често уноси к олоквијални, улични
говор, арго, провинцијализм е и ж аргонизм е — говорне особености
одређене средине и тим говором так ође успешно к арактерише и
портретиш е лик ове, дај е им боју, лок ални к олорит и к омичну
црту . И то ј е ј едан од разлог а што су му негативни лик ови уметни-
чк и далек о целовитији и пластичнији од позитивних, к оји су му
так орећи немушти,
Так о Н уш ић к ористи и к анцеларијски говор као одређен вид
вербалне комике. Реч је о томе да се користи ј език у другом ме-
диј уму, то ј ест за друге сврхе, у Сумњивом лицу за „ љубавну
к ореспонденцију
"
између к ап етанове ћерк е и апотек арск ог по-
моћника Ђоке. . . Разуме се да се не ради о некаквом правом де-
ловодном проток олу и п ечату, т е зато к ап етан и к аж е : „ Чудо не
каж е: „ Д а ударим печат на твој распис" — уместо једва чекам да
иритиснем пољубац на твој а уста. . . К апетан Јеротиј е, професио-
нално деформисан, мисли само у оквиру професионалних кате-
горија. Заправо, он и не мисли већ механички преноси одређене
изразе и ситуације у непримерену средину и ситуацију. Н ушић та-
кође зна да употреби на правом месту неку звучну реч као што је
проминцла, која је тада деловала помало егзотично и неодређено
по значењу и ок ренувши ј е нек олик о пута, ствара праву к омику
„ Ђока мирише на проминцле"
, а Анђа одмах додаје, алудирајући
на Ђоку „ Н е мож ете се хранити проминцла.ма"
и слично. . .

12. 2 5 2 К њиж евност и ј език
П исац так ође к ористи и Јеротиј ев и Анђин диј алог да би
портретисао писара Вићу, дајући му најпре духовни портрет, а
к асниј е и физичк и, наравно к арикиран у М аричиним к оментарима
у писму или у дидаск алијама. Али ту ниј е виш е само к омик а него
и сатира прож ета к омик ом . Н аим е, управо к омик а тој сати рично-
сти дај е сок и уверљивост.
Н ушић вешто к ористи и так озване табу-теме, на к ојима се,
к ако рече ј една личност, посебно лепо зарађуј е. У ту к атегорију
иде и династија: „ Jl ajao против династиј е" — довољна ј е оптуж ба.
Сад писац иде даље од тога и даје нове облик е, нове формуле, па
династиј а постаје и „ к рава— музара
"
за полицију, ј ер дају так ве
криве оптуж бе имућнијим грађанима к оји иначе имају неких к ри-
вица, али не оних за к ој е их оптуж ују, те се зато они и не буне
много ј ер опет ј е ту реч о свој еврсној спрези тих грађана, сумњи-
вих радњи и морала, са влашћу, бирок ратијом. . .
К омику Н ушић постиж е и различитим поређењима. За разли-
ку од нормалног поређења у к оме се види у чему ј е различитост
и посебност појединих ствари које се пореде, капетан Јеротије по-
реди негативно с негативним, односно, пореди себе с пи саром Ви-
ћом, говорећи да иако је и он личио на певца, као и Вића, ниј е
Анђи ништа фалило што се удала за њега. Капетан је себе уздигао
к ао н ек о м ерило, норму, да н е к аж ем о идеал, а уп раво тај идеал
је дефектан, а узима се озбиљно, и комика је ту. . .
Вербалне комике има готово у свакој реплици, у читавом
делу. Тако к ада Јеротиј е у своме монологу говори о пецању кла-
сс, тј . о напредовању, мешајући то са пецањем рибе, ваља рећи да
је поређење ту дошло природно, ненамештено — не види се ме-
ханизам намештања, јер о риби је била реч у шифри „ плава
риба" — „ кљукана династија"
, тако да се види да ј е поређење с
пецањем дошло асоциј ативно. Служ ећи се ј езичким средствима,
игром речима, користећи инвентивно различите асоцијације, Ну-
шић постиж е непресушни смех кој и ј е овде усмерен на детронизи-
рање ј едног друштва и његовог морала.
Разговор између капетана и писара Виће о среском шпијуну
Алекси Жунићу иде у класичне примере вербалне комик е:
„ ј еротије (узима визит-к арту и чита) „ Алекса Жунић, срески шпи-
јун"
(говори) : Па је л' он луд? Откуд се јавно говори да је шпи-
јун ?
Вића: Он к аж е, пре док ј е к рио, ниј е мог ао ништа да дозна, а сад
му сви к азују ј едан против другог . .
Овак о к арак т еристич ан детаљ н е раз отк ри ва сам о ли к н ег о
још виш е средину и односе у њој, и оп ет ј е сасвим недвосмислено
да ј е ту садрж ан и пиш чев сати ри чан одн ос прем а средини, пре-
ма друштву и носиоцима так вих особина к ој е, иако су нак арадне,
добиле су право грађанства. . . Д акле, овде није реч само о добро

13. Јединство хумора и сатире у Нушићевом делу 2 5 3
погођеној досетки смеха ради, већ имамо осмишљено комично
портретисање суштинским бојама, а постигнуто језичким, вер-
балним средством .
Ту ј е так ође присутно и оно Алек сино надугачко и нашироко
причање о откривању „ сумњивог лица"
, како га је болео стомак,
зашто ниј е спавао и зашто је рано у стао, шта је предузео — а све
то нема везе са самим предметом, и слично. И у оним случај евима,
к ада писац користи так озване шифре за одређене радње или пој-
мове, такође ј е реч о вербалној к омици. Када се, на пример, ка-
ж е да је „ писар Ж ик а отиш ао у срез
"
, то за саговорник е значи да
се напио. А опет Ж икина шифра за исту ствар, за пијанство, ј есте
да га је „ ухватила промај а
"
. Саговорници то такође добро разу-
м еју, те уз то долазе оп аск е к ак о он ч есто иде у срез, односно, к а-
к о га ч есто хвата пром ај а. . . Значај но ј е да ј е све то постигнуто
помно нађеним реали стичк им уоч авањем детаља и запаж ања који
овом диј алогу дају потребну психолош ку уверљивост.
Н уш ић так ође ко ристи у к омичне сврхе и професионални
ж аргонизам так о што се природан израз за нек е појмове преба-
цује на други ток и к олосек , к ао у разговору између пи сара Ж ик е
и газда-М иладина, к ада Ж ик а к аж е да он ниј е п ек ар да пече
правду, и да ј е к рчми на к ило. И ли к ад говори о зак ону : „ Ј е ли ти
зак он нек и род, к ад г а свак и ч ас п от еж еш . . .?
"
И ли оп ет, к ад се
газда М иладин п ози ва на бог а, Ж и к а п ит а : „ И м аш ли ти нек ог
сигурниј ег сведок а него што ј е бог ?"
Значајно ј е да све ове Ж ик и-
н е р еп л и к е и р ез о н о в ањ а, њ ег о в и к о н т р а -а р г у м ен т и у р аз г о в о р у са
газда-М иладином имају своју унутраш њу логику . Т раж ење си-
гурнијег сведок а од бога није само успела досетка, него и истина.
П ред зак оном, заи ста, ј ачу важ ност има овозем аљск и сведок, ма
к ак о проблематичан био, него апстракција — бог, што опет овде
има и примесе моралног знач ења, ј ер уПраво к од газда-М иладина
так ав сведок к ао бог, одавно ј е иск омпромитован „ Ак о ј е до при-
сеге, заклетве, к рава ј е наша
" — постоји изрека).
К ад смо већ к од Ж ик е писара, пом енимо и оно м есто о ш к о-
ли и науци . Овде оп ет долази до изврнуте логик е к ој а доводи до
несклада и к омичне к атастрофе. Н аиме, при родно би било да онај
к о учи ш к олу десет година буде спремнији од онога к о је учи са-
мо пет година. Али убрзо се открива да ј е реч о нарочитом уче-
њу, о понављању разреда, о Жикиној неспособности, јер да би
савладао одређену норму, тј . „ испек ао занат
"
, к ак о он ж и вопи сно
к аж е, потребно му је двострук о време у односу на друг е. И овде
комику прати сатира ј ер Н ушић, по правилу, увек истиче инте-
лектуалну и духовну неспособност представника власти и сумњив
морал. Ово је учење попраћено још досетком: „ Да је толико био
на робији колико је учио школу, научио би људски бар неки
з а н ат . . .
"
.
П ри м ер ап сурдности к ао к омич ног средства долази до изра-
ж ај а у к апетановом ставу према Ђокином саслушању, односно

14. 2 5 4 К њиж евн ост и ј език
призиању. Капетан му дај е депешу (телеграм) коју ј е већ раниј е
послао министру са Ђок ин им „ признањем"
и п ре саслуш ања, да
би знао, к аж е к апетан, к ак о да се влада, шта да призна. . . Разуме
се да ј е ту јасно израж ен и пишч ев сатирич ан став према к апетну
и његовој работи, односно, потврђуј е се поистовећивање комик е и
сатире. Уколико ј е комика на вишем естетск ом нивоу, утолико ј е
и сатира ј ача, што ће рећи да комик а не разблажује и не неутра-
лиш е сатиру, к ак о су неки к ритичари тврдили, већ ј е оплем ењуј е,
даје јој пластичност и психолошку уверљивост и веродостојност.
Добар пример вербалне комик е израж ен у игри речима, од-
носно, на могућој двострукости значења имамо код речи затвор.
Ту је, наиме исти облик, а могућа су два сасвим различита смисла
који се постижу при прелазу из дословног значења у пренесено
(најчешће се такви идиоматски облици и не могу превести). Писац
ј е бурлескно искористио Запис против затвора нађен код Ђок е.
Када су капетан и његови помоћници помислили како су коначно
нашли прави доказ за Ђокин бунтовнички рад, анархистичку заве-
ру и слично, испостави се да ј е реч о баналном леку против сто-
мачног затвора, а сасвим је природно да се то нађе к од ј едног апо-
текарског помоћника. . . Средствима вербалне комике мож е се при-
додати и к апетанова расејаност, добро темпиран а, к ао и његова
професионална опседнутост канцеларијским језиком и резонова-
њем, када се према ћерки односи као према странки, па јој тражи
механички податке. . . (како се зове, колико јој је година и сл.). Ту
има и елемената комедије карактера јер је реч о так вој деформа-
цији која открива и неке Јеротијеве карактерне особине.
Иначе, и оно водвиљско бацање аката по канцеларији и ју-
рење писара и практиканата није обичан водвиљски манир већ ј е
осмишљен са сатиричк им ставом према бирок ратима и њиховим
отуђењима у вршењу дужности. . .
За разлику од Стерије, Нушић не користи искварен или не-
ки други језик за карактеризацију својих јунака. Његови јунаци
користе уобичајени говории језик средине у којој живе, међутим,
ипак је он успео и у тим оквирима да понеки лик издвоји управо
језиком, фразом коју користи и како је користи. Тако, на при-
мер, Вића своју препотентност испољава и начином говора. Н е-
задовољан к апетановом формулацијом депеше министру, он к а-
ж е саговорницима: „ П а што брате ниј е чек ао ја да му конципи-
рам. . где се истиче то његово ја мимо уобичајеног реда речи.
Чини се да је Нушић инстинктивно нашао ту праву фразу која
дај е јунак ов портрет .
П рим ера апсурдн ости и м еханич к ог схватања и тум ач ења
има доста по читавом тек сту. Так ва места обично су везана уз
к апетана Ј еротија. Он так о говори Ђоки да ће га стрељати при-
знао он или не признао к ривицу, па је боље да призна и мисли
на своју будућност и да има ј едну олак шавну ок олност — к ак о
стереотипно формулиш е. Тај аутоматизам, туђ људск ој мисли,

15. Јединство хумора и сатире у Нушићевом делу 2 5 5
такође изазива комику, као и одређени паралелизми. Аутомати-
зам је примерен аутомату, а не човеку и разуме се да је он у
су п р о т н о ст и са љу д ск о м су ш т и н о м и о т у д а к о м и к а .
К ласична сцена забуне, иначе преузета од Гогоља, јесте чи-
тање писма, односно, замена личности. И ту ј е доста вербалних
двобоја, досетки, ироничних коментара и сатиричног набоја.
П рве своје к омедиј е, настале у последњим децениј ама 19.
век а, Н уш ић је стварао превасходно реали стички м поступк ом,
п о ч ев о д о н и х д ет а љ н и х , и н в ен т а р ск и п р ец и з н и х д а в а њ а п о д а т а -
к а о изгледу сцене у почетку Н ародног посланик а и Сумњивог
лица. Т ак ође ј е, виш е-мање доследно преслик авао типичне и к а-
р а к т ер и ст и ч н е ж и в о т н е п о д ат к е и о сл ањ а о се н а р аз г р а н ат у
опсервацију у разним доменима (и к ад ј е реч о говору, о по-
ступцима, о односима међу људима и сл.).
М еђутим, у даљем свом раду, нарочито у комедијама на-
сталим у последњем периоду стваралаштва, Н ушић је прерастао
г ранице реализма, онај дух к арактеристичан за стару боемију и
помало патриј архалну интимност на прелому два век а. Увек у
к ораку с временом, настојао је да буде подј еднак о приј емчив за
старо и ново, овештало и помодно, за друш твену традицију ми-
нулих обичаја с ј едне и снобизма и помодности с друг е ст ране.
Према тим помодним појавама био је куд и камо сатиричнији
него према патријархалним облицима живота. Једном речју, до-
бро ј е уочавао све померености у људск ом духу и људск ом пона-
шању, настојећи да их превазиђе смехом више него сатиричном
шибом. Увесељавајући гледаоце, Н ушић их ј е уј едно суочавао с
бројним озбиљним друштвеним проблемима и истинама, смешним
и ж алосним. Он сам у писму ћерки 1924, приликом обележавања
своје шездесетогодишњице, када је сумирао свој дотадашњи рад,
рек ао ј е: ,,Ја признајем : н е, ја сам хумори ста а нисам сатирич ар .
Само ја не признај ем да нисам извргао подсмеху и руглу све по-
јаве нашега домаћега и јавнога живота које то заслужују
" .
За разлику од неких других сатиричара Н ушић се није по-
стављао у цензорско-морализаторску позу издан својих јунак а.
И спољавао ј е саосећање и разумевање за људск е слабости. Н иј е
само засмејавао гледаоце већ се и сам зај едно с њима смејао.
М еђутим, у остварењима из последњег периода, он не само
да ј е одступио од стилског обележ ја класичног реализма, већ ј е,
к ак о утврђују неки истраж ивачи, допрео и до анти-драме, то ј ест
сасвим м одерн е к онц епциј е заснован е на ап сурду друг е и дру-
кчије врсте. Т еж ио ј е, наиме, да у својим к омедијама прокламу-
ј е ослобађање личности од нових видова антагонизм а и отуђења,
од м рт вих савести и п оствар ења к ој е доноси инду ст риј ск о дру -
ш тво. Т о ј е понај виш е израж ено у ком едијама М и стер Цолар,
Д-р, Ож алошћена породица и нарочито у П окојнику. У овој ко-
медији виш е нема оног пишчегов так орећи саучесничк о-фамили-
јарног односа према ликовима, а готово да ј е ишчезао из ње и

16. 2 5 6 Књиж евност и ј език
хумор и смех . Отуда ову к омедију не к арак терише ведрина и
оптимизам и у том погледу она ј е слична Стеријиним Родо-
љупцима. Ранији ликови к ао Јеротије, Јеврем, Ж ивк а министар-
к а, и ак о су и о н и д ел о м и сат и р и ч н о о к ар ак т ер и сан и , у о д и о су
на ове из П ок ој ник а, предузимача Спасоја Благој евића и друге,
делују наивно и скоро безазлено. Ови представници модерног
друштва и к рупног к апитала у својој безобзирности и скороје-
вићк ој похлепности и беск рупулозности, не заустављају се ни
пред как вим друштвеним ни моралним бранама да би заштлтили
своје себичне интересе. Они пљачк ају „ пок ојник а" не само мате-
риј ално него и морално и на помолу је био и злочин, да тобож њи
покојник ниј е под присилом, у ч ему ј е и власт уч ествовала, оста-
вио свој а добра и уклонио се у туђину . . .
* * *
Ј едан од разлога ж ивотворности И уш ићевог комичног театра
свакак о ј е и у томе што пој едини пороци к ој е ј е Н ушић так о ин-
вентивно наслик ао нису ишчезли ни у наше дане. И пак , највећа
тековина његове к омедиографиј е ј есте ж ивотворни и неуништи-
ви смех, а управо ј е у томе и највећа мера хуманости. П о томе
је, дак ле, Н ушић саврем ен и свеврем ен к ао и сви велик и к оме-
диографи од антик е до дана данаш њег . . .

17. M ihal Tir (N ovi Sad)
BROJEV I K A O T VORBENO SREDST V O U SLOVA CK OM I
SR P S K O H R V A T SK O M J E Z I K U
Broj evi su sa aspekta tvorbe reči j ednostavna vrsta reči. te im
se u leksdkologijama ni u sl ovackom ni u srpskohrvatskom j eziku
ndj e posvećivala takoreći nikakva pažnja.1 U vezi sa derivacij om i
kompozicijom r eči leksikolozi detaljno govore o imeni cama, prMe-
vima i gl agaMm a kao o otvoiremm sk upovi ma, znatno manj e o prilo-
zima i zameni cama, dok se br oj evi spomi nj u samo uzgred, ili se
potpuno zanemar uj u. Nastanak i razvoj bro jeva od praslovenskog
j ezika do današnjeg staddja slovenskih j ezik a obrađen j e prevasho-
dno u istorijskim gramatikama, pri čemu se autori zadržavaju na
fundamentalnim broj evima kojii predstavlj aju osnovicu za tvor bu
svih br oj eva.
Decimalni br oj evni sistem koji se zasniva na v ezivanj u deset
j ediini ca nižeg reda u j ediai icu vi šeg reda (deset j edmica j e deseti ca,
deset deseti ca predst avlja st ot inu, deset stot ina jednako je hil j ađu)
odražava se i u nazivu konk retnog br oja.2 Pošto slovački i srpsko-
hrvaitski jezik spadaju među slovenske j ezike, sa zvukovnog aspekta
se br oj evi u znatnoj meri sl ažu, a neznatne r azlik e proističu iz speoi-
fičnog dstorijskog razvi tka svak og od ovih dvaju j ezika.
Osniovni dvocif r eni br oj evi od 21 k oj i se ne zavr šavaju na nulu
grade se u slovačkom j ezaku kompozicdjom — nazivi j edini ca se na-
dovezuju po principu subor dinacij e, od jedini ce višeg reda ka jedi -
nici nižeg reda (dvadsat'
pat). Isti pri ncdp važi za trocdf rene broj eve;
kao jedna r eč se pišu stotine, desetice i j edi niice (stotr idsat'šest'
,
dvestopat'desiat, dvestodva). U srpsbohr vatskom j ezik u se slože-
ni cam a smatrajiu samo br oj evi 11— 19, nazivi celi h desetica i du-
1 Na ovak av zaklj učak upućuj u sem gra matika i postoj-eće leksi kol ogij e
sl ovačkog i srpskohrvatskog j ezika; upoređi npr.: ONDRUS P. — HORECKT .
J. FURDl K J : Sučasny slovenskv spisovny j azyk — L exi koldgia. Bratislava,
SPN, 1980. 232 s. — BABI Ć, S.: Tvor ba rij eči u hr vatskom knj iževnom j ezi-
ku. — N acr t za gram ati k u . Zagr eb . J ugoslov ensk a aka dem i j a znanost i i um j e-
tn osti — G lobus, 1986. 551 s.
2 Deoim aJni , odn. dek ađni sistem našao j e prim enu i u i zvedenim na-
zivi ma od osnovnih j edini ca т ета. K ao pr vi deo složenice j avl j aju se: mili -,
cent i -, deci -, deka-, hek to-, ki l o-. . .

18. 2 5 8 К њиж евн ост и ј език
bietni nazivi celih stotina. (Uz llik ove dvesta, trista, četir ista r avno-
pravno se — i to češće — javljajtu dve stotine} tri stotine} četiri sto-
tine). Ostali višečlani brojevi i zgovaraju se i pi šu rastavlj eno, kao
posebne reči : dvadeset /i] pet, sto trideset /i/ šest.3Imeničko svoj-
stvo u srpskohrvatsk om j eziku sačuvali su brojevi hiljada/tisuća,
milion/ milij un i milijarda, dok u si ovačkom j eziku se samo posle-
dnja dva broja pon ašaju kao^im eni ce (i pišu se odvoj eno od br oj a
koji ih determiin iše), a tisic se javlja kao poslednji deo složenice (sh.
deset hiljada/ tisuća prema si . desat'tisic). U srpskohr vatskcm jeeiku
kod Višečl ani h bro j'eva svaiki sastavni deo čuva autonomnost i ima
zaseban akceruat za razliku od 'sl ov ačk og j ezik a gde j e pri ncip nado-
vezivanj a i zaj edni čkog pisanja sto ženih brojeva takoreči dosl edan.
Redni br oj evi su u oba komfr ontirana jezik a izv edeni od osnov -
nih broj eva pomoću adj ek tiivne par adligme. Pr i t ome kor enska
morf ema broj eva 1—4 se menja u slovačkom jeziku dobija likove
prv-, druh-, tret- / tret'-/ , štvrt-} a u srpskohrvatskom jeziku prv-,
drug-, tr eć-, četvr t-. Za r edne br ojeve izveđene od 5 do 10 je u oba
jezik a karakterisitično duženj e koirensk og sam oglasniika s tim da j e
u slovačkom j ezifeu u ista nijiskom r azvoju dobij en dift ong (uporedi
npr . sh. peti, šesti pr ema sl . piaty} šiesty).
K od vi ših rednih broj eva paradigmatsku tvor bu u slovačkom
j ezik u imaju i j ediini ce i desietice; npr. tisic devat'sto osemdesiaty
osmy . U sr pskohrvatsbom jezdb u samo poslednji sastavnd deo daitog
r ednog broj a ima adj efetiiv ni obiik (npr . hil jadu / t isu ću devete to osam-
deset (d) osmi).
O podudar nosti moižemo govoriti i u vezi sa tvorbom razlio-
mački h broj eva; ош se izv ode nastavkom -ina s tim da prema
srpskohrvatskom polovina stoji u sl ovačkom polovica, kod 3 i 4 se
kao osnova j avlj aj u redni broj evi (tretina, štvr tina — trećina, četvr-
tina), dok su razlcnmački br ojevi počev od 1/ 5 izvedeni od osnovndh
broj eva (patina, šestina} sedmina, osmina, devatina — petina,
šestina, sedmina, osmina, devetina). Prema slovačkim iikovima de-
satina} stotina stoje u sirpskohrvatskom j eziku dubleti desetina/dese-
tinka i stotina/ stotinka.4
Multiiplikativnd brorjevi se u slovačkom jeziku grade od os-
novndh br ojeva nastavkom -krđt, a kar akter tv orbene morf eme ima i
reč raz/razy/raz. I u srpskohrvatskom jezdku u ovom slučaju posto-
je dve mo'gućnoisiti : a) nasitavak -put} b) samostalna reč puta (piše se
odvojeno). Drugi naistavak za tvorbu multiplikativnih br ojeva u slo-
vačkom j eziku je -nasobnv. U srpskohrvatskom jeziiku mu odgovara
tvorbend model -struki. K od ovog tipa razlikujemo i adverbijialni
3 Pravopis srpskohrvatskoga književnog j ezika. Novi Said — Zagreb,
M atica sr pska — M atjica hrvatska, 1960, s. 80—81.
4 Zbog poli semij e likova desetina i stotina izvedeni su za označavanj e
razlomačkih broj eva desetinka i stoti nka. Ukoliko ne postoj i mogućnost da
se izv ede nazi v r azlom ačk og broj a, u oba j ezi k a se k or ist e ust al j ene si ntagm e
(npr . 1/ 23 čit amo u sh. j edan kr oz 23, a u sl . j eden lomene 23).

19. Број еви к ао творбено средство 2 5 9
oblik -struko (u sloivačkom j ezik u -nđsobne): petostruko, šestostruko
— pčit'nđsobne, šest'ndsobne. Od broj eva 2 i 3 izvedeni su u sl ovač-
kom j ezik u sem likova dvoj nasobny, tr oj nasobny i lik ovi dv o-
j ity, troj ity, frekvent ovani naročibo u hemij skoj terminol ogij i
(dvoj itd vazba, troj ita vazba). Prema ovim izvedenicama stoje u
srpskohrvatskom j ezik u složeni ce dvogub, tr ogub (dvoguba veza,
tr ogu ba veza).
K od zbir nih broj eva javlja se u oba j ezik a isrt d sufiks -oj e (dvo-
j e, tr oj e) i -or o (patoro — petor o) dodat na odgovarajući osnovni
broj . U srpsikohrvat sikom j eziku uz varijant -oro positoj i i dublet ni
lik na -ero (petoro/ petero, šestoro/ šestero).
Za sl ovački j ezik k arak terističnii su broj evi za označav anj e biror-
ja vrsti određenih predmeta, odnosno broj a načdna glagol ske raidnj e
(druhove čislovky): patoraka far ba = pet vrsti boj e, dvoj ako
vysvetl'ovat' = objašnj avati na dva načina.
Iz navedeni h struik turni h modela pr oist iče da osnovni brojevi
služe za tvorbu drugih vrsta brojeva pri čemu od relativno ograni -
čenog broja str ukturnih elemenaita dobij amo takoreći potpun o otvo-
r en sk up r eoi .
U vezi sa broj evim a kao tvorbenim sredstvom možemo posma-
trati odnois ove v rste reči prema dr ugim vrstama reči . Od broj eva
se mogu izv esti num er alni siupstanitdvi . Numeralni supstantivi ozna-
čavaju cifr e (odnotsno brojke), klasdfikacione stepene, grupe odgo-
var ajućeg broja pojedinaca (jeddinica) itd. Javljaju se u oba j ezika:
j ednotka (u sh. j ezdlku j edinica), dvoj ka, troj ka štvorka (u sh. jeziku
četvorka/ četverka) i sL Ovaj skup reči zadržao je semantičku i for-
malnu povezanost sa broj evi ma, ald ih Idngvi sti ne smatraju broj e-
vima. Inače numeralini supstantivi mogu se izvesti od svi h brojeva
(npr . dvadsat'osmička — dvadeset / %/ osmica, dvestodvoj ka — dve-
sta dvoj ka).
U gramatici Mluvnice češtiny / 2/ fe datoj u Pragu 1986. g. go-
v ori se o tzv. veli činskim brojevi ma (čislovky velikostni),5 slovačiki
čislovky vel'kostne. U slovačkom (i u češkom) jezik u njihova deri-
vacđona m oć je u odn osu na srpiskohrvatsk i j ezik v eča : tisicov >,
šest'tisicovy, stotisicovy, mili°nov$, miliardovy (u sh. j ezik u od
ovi h brojeva samo milionski/ milijunski, npr. milionski/ milij unski
auditorij um). Ovi broj evi izr ažavaj u veličin u, obim, visinu (u pre-
nesenom značenj u) deter mini sane pojave broj em j edini ca — sastav-
nih delova. (Npr.: K niha vyšla v paf tisicovom naklade = K nji ga
j e objavlj ena u tiražu 5 000 prim erak a. — Obraz mđ viacmilionovii
hodnotu = Slika ima višemilionsku/ višemilij unsku vrednost).
Brojevd ovog tipa javlj aju se sam o kod većih vr ednosti — u
slovačk om jeziku počev od tisic, a u sr pskohrvatsk om je ovakav br oj
5 PETR, J. a k ol .: M luvnice češtiny / 2/ . Tvaroslovi. Praha, A cademia,
1986. s. 120— 121.

20. 2 6 0 К њиж евност и ј език
izveden od milion/ milij un. Reč nulovy (npr. nulovy zisk = nakakva
dobit) j e u ovome izuzetak . Oblik milionovy može biti bliže određen
drugim br oj em (dvojmi]i onovy = dvomilionski/ dvomilijunski, pol -
milionovv = polamiliionski/ polamilijunski, štvrt'miI i6novY =
— oetvrtmilionski/ četvrtmilijunski). Značenj e r eči stotisicovy i
statisicovy j e razl ičito: prva j e izvedena od broja stotisic (= sto
hiljada), druga ad statisice (= stoitine hiljada).
Od numeralm h l eksema mogu se i u sl ovačk om i u srpsk o-
hrvatskom j eziiku dobiti i glagoli kao složenice. Pre svega se to
odnosi na multipMkativne brojeve sa sastavnim delom -nasobny,
odnosno -struki kao osnovi ce za derivaciju. Uporedi zdvojnđsobit'
— udvostručiti, strojnđsobit' — utrostručiti, zdesat'nasobit' —
— u deset ost r u či t i.
U oba konf rontirana j ezika postoj i veliki broj složenica adj ek-
tivnog tipa čija je prva k omponenta broj . Redne brojeve sadrže
složenice tipa prvotriedny, druhotriedny — prvorazredni, drugo-
razredni, a osnovne broj eve složeni ce tipa desat'ročny, tisicročny
— desetogodišnji, hiljadugodišnj i/ tisućugodišnj i. Za razliku od slo-
vaokog j ezika gde se baze direktno spajaju u srpskohrvatskom j e-
ziku kod složeni ca sa osnovnim br oj em nalazimo spoj nik -o-, od-
nosno —u—(ako j e moguč i bubletni lik bez navedenih spojnih vo-
kala; uporedi petnaestogodišnji i petnaestgodišnji).6 Numeralne
složenice adj ektivnog tipa češće su u slovačkom j eziku (desat'-
litr ovy hrniec = lonac od deset litar a, stogr amove balenie = Pa~
kovanj e od sto gr ama).
Post oj e i supst antivne složenice s osnovni m br oj em i bro-
j evni m pri devom kao sastavni m del om pri čemu broj evna kompo-
nenta označava kolđk o j edini ca sadr ži deter minisani poj am :
dvoj čtslo — dvobroj, dvojrad — dvored, troj uholnik — trougao/
/trokut, štvoruholmk — četvorougao/ četverokut. Prema slovački m
sinteti čkim oblicima desat'nasobok, stondsobok st oj e srpsk ohr vatsk i
analitički izrazi desetostruka vr ednost, stostr uka vr ednost (Desat'-
nasobok čisla 10 j e 100 = Desetostr uka v rednost br oj a 10 j e 100),
a srpskohrvabskim rečima trospratnica, višespratnica odgovaraju u
slovačkom j ezik u troj poschodova budova, viacposchodova budova.
U školskoj praksi su u slovačk om uobičajene imeni oe tipa
prvdk, druhak, tretiak sve do osmak k ojima u sr pskohrvatskom
odgovaraju prvak, drugak, trećak. . osmak (ali i prvoškolac/prvaš,
drugoškolac/drugaš. . ,).7 Skup i menica sa numeričkom komponen-
tom bogatij i j e u slovačkom j eziku. Prema univerbi zovanim liko-
vima stovkar, dvestovkđr /dvoj stovkđr , osemstovkđr stoj e u sr psk o-
hrvatsk om j eziku opishi oblici trkač na sto/ dvesto/ osamsto meta-
ra. Univerbizovand oblik navodi S. Babić u Tvor bi rij eči u hr vat-
skom knj iževnom j eziku (s. 112) sam o za trkača na 100 m etara
6 Vidi u Tvorbi rij eči u hrvatskom književnorn j eziku od S. Babića s. 30.
7 Ibidem, s, 112.

21. Број еви к ао творбено средство 2 6 1
(stometr aš). U slovačkom j eziku su pomenute im enl oe izvedene od
numeralnih supstantiva stovka, dvojstovka/ dvestovka, osemstovka?
n as t a v k o m - a r .
A dverbijalni m slovačk im izrazima dvoj mo, tr oj mo, štvormo
odgovaraju u srpskohrva'tskom jeziku analitički lizrazi u dva/ tri
/ četiri primer ka.
i e "k -k
U prilogu su obrađena sam o neka pitanja iz tvor be r eči sa
num eralnom komp onentom. Sem li ngvi sti čk e literature na k on-
frontiraniim dvama jezicim a d-r agoceniu građu za prilog predstavlja-
li su deskriptivni r ečnici sr psk ohrvatskog i slovačkog j ezika i usme-
ni i pisani publi cistjički i sk azi .
M i h a l T i r
N UM E R A L S A S F O R M I N G CO M P ON E N T S I N T H E SL O V A K A N D
S E R B O - C R O A T I A N L A N G U A G E
Su m mar y
Der ivatives and compounds in Slovak and Serbo-Croatian, with a
numer al as a str uetural component are st udied i n the paper . The r eiation
betiw een numerals and nouns, adj ectiv es, adverbs and verbs is studi ed f rom
the point of wor d for mation. Inst ead of co-mipounds w ith num erical compo-
nen t in Slovak , w e have sometames syntagmes w it h a numeral as a separ ate
w o rd i n Ser b o- C roa t i an .
8 JA CKO, J.: Ndzvy športovcov s priponami -ar / -ГагЈ a i ch štylistick&
diferenciacia. K ultura slova, 13, 1979, s. 265—268.

22. Јелица Јокановић-М ихајлов (Београд)
ДИЈАЛОГ У Н ЕКИМ ОБЛИ ЦИМА ЈАВН ОГ КОМУН ИЦИРАЊА*
П оследње децениј е су период наглог ширења утицаја и по-
већања улоге средстава масовне комуникациј е, посебно радија и
телевизиј е, медиј а који се служ е првенствено ж ивом речју . М о-
дерно информисање се више не да ни замислити без учешћа ра-
диј а и телевизиј е, чију важ ност повећава чињеница да ј е њихово
лрисуство постало и свакодневно, да се формирала навика код
најширег круга корисника да се управо овим медијима обраћају
у траж ењу информациј а и да њима поклањају највише поверења.
Са своје стране, ови медији су стално развијали и усаврша-
вали бројне начине саопштавања информациј а, предузимали су
прикупљање повратних информација и умели да придобију нове
к орисник е.У овом процесу стварани су и специфични начини пре-
нош ења порук е. Они су ч есто засновани на традиционалним ви-
довима к омуницирања, али к оји су сада, услед постојања специ-
фичности самог медија, добили нове карактеристик е, а често и
нове функциј е.
Тако је у последње време изразито порастао број дија-
лошк их форми у емисиј ама нај различитијих типова: од информа-
тивн о-политичк их до забавних и ек оном ск о-п ропаг андних . Све
Биш е информациј а о нај важ нијим друштвеним, научним, култур-
ним и другим збивањима преноси се путем диј алог а у интервјуи-
ма, округлим столовима, дискусионим трибинама, к онтакт-емиси-
ј ам а, разговорима у студију са позваним г остом итд.
Све ове различите диј алош к е облик е к аратк ериш е акту-
елност теме кој а ј е повод за разговор, обавезно присуство профе-
сионалног саговорник а (најчешће је то новинар или коментатор)
у улози водитеља, к ао и наруш еност к амерне атмосфере због при-
су ства мик рофона, сниматеља и наравно, присутног у свести свих
сабеседник а, сазнања да диј алог прате гледаоци, односно слуш ао-
ци програма. Ток и трај ање ових диј алога одређују у велик ој ме-
ри околности кој е намеће медиј . Употреба форме диј алога ради
информисања лица физички неприсутних самом чину к омуници-
* Рађено у оквиру пројекта к оји финансира Републичк а заједница на-
ук е Србиј е.

23. Дијалог у неким облицима ј авног комуницирања 2 6 3
рања постој ала ј е и раниј е, а постоји наравно и данас, нпр. пи са-
ни облик интервјуа у штампи. М едији о којима се овде говори,
међутим, имају две битно друкчије карактеристике: они преносе
ж иву реч и могу ј е пренети онда к ада ј е изговорена. Они уз то
могу преносити и остале акустичке (телевизија и визуелне) к омпо-
ненте к омуник ациј е.
Специфичности условљене природом и функцијом медија
не лишавају, разуме се, овај вид к омуницирања општих к аракте-
ристик а диј алога. Так о и овде основу садрж ај а чини слање или
траж ење информације, односно подстицање сабеседник а на актив-
к ост, а сам дијалог ј е у начелу организован на принципу мини-
малних парова ,- питање — одговор, односно подстицај
— реак ци-
ја, као што ј е то случај у свак одневном к омуницирању на улици,
на радном м есту, у породици. Т ек пој ава реакциј е другог саго-
ворник а на подстицај првог, односно појава одговора на по-
стављено питање, дозвољава прелазак на следећу к арику у диј а-
лош к ом ланцу минималних парова. Ч есто од садрж ај а претходног
минималног пара зависе не само облик и садрж ај наредног, него
и могућност настављања дијалога. Тако у примеру који следи
водитељ емисије свој е друго питање мож е поставити само ако је
на прво добио одговор и ако је тај одговор потврдан, док би од-
ричан одговор искључио други минимални пар и ск ренуо диј алог
у д р у г о м п р а вц у :
— Да ли сте и раније побеђивали на овако јаком такмичењу?
— Јесам пре две годин е.
— Је ли теж е било победити онда или сада?
— Ја м и слим — сада.
Обе стране у диј алогу су, дакле, активни учесници у процесу к ому-
ницирања, па стога неузимање у обзир к омпетентности саговорни-
к а, његових ставова, потреба и мотива мож е довести до ремећења
тем атск е у см ерености диј алог а, п а и до њег овог прек идања.
Структура типичног дијалога ј е у см ерена к а изазивању реак -
циј е, стварању одно са према к азаном, а тек затим к а детаљнијем
расветљавању садрж аја и развијању теме к оја му ј е повод. К од мо-
нолог а ј е, наравно, обрнуто, али нек е елементе к арактеристичне
за монолог срећемо и у пој единим видовима диј алошких к омуни-
к ација (нпр. у интервјуима) на радију и телевизији.
За дијалоге у к ојима свак одневно уч ествуј емо к арак теристи-
чно ј е сук цесивно смењивање к омуник ацијских улог а. Овде, међу-
тим, од п оч етк а до к рај а трај е п одела улог а у спостављен а н а п о-
четку : новинар или к оментатор, дакле онај професионални уче-
сн и к , з ад р ж ава у ло г у вод и т еља, у см ер ав а и р егу л и ш е и т о к и т р а-
јање дијалога, па чак и садрж ај исказа свог или својих сабеседни-
ка. Форма и мера у којима се ова улога манифестуј е зависе од ти-
па дијалошк е ситуациј е и конк ретног садрж ај а. Сабеседник је ме-

24. 2 6 4 Књиж евност и ^език
ђутим (њих мож е бити и више) од почетк а до к рај а у улози оног
к оји информиш е, али к оји сам ниј е у прилици да друге пита, под-
стиче, још мање да к ан алиш е и усмерава дијалог у целини .
Треба имати у виду да у оваквим говорним ситуацијама ни-
један од саговорника није учесник који заступа искључиво себе
к ао личност. Њ егова припадност одређеним друштвеним групам а
утич е на његов став, садрж ај диј алога и укупн о понаш ање у говор-
ној ситуацији . Отуда ч есто непоклапање његовог личног става са
наступом у вербалној к омуник ацији. Н пр. водитељк а наглаш ено
емотивно к ритикује ситуацију у којој део града за празник ниј е
био снабдевен свим врстама хлеба, а њен саговорник покуш ава,
так ође са приметном емоционалном ангаж ованош ћу, да оправда
пропуст свој е организациј е. Н ити ј е водитељк а била лично пого-
ђена насталом ситуацијом у снабдевању, нити њен саговорник
сноси личну к ри вицу . Њ ихова припадност овим двем а друштвеним
групама и условљава емоционално обој ену к омуник ацијску актив-
ност, а то зн ачи и сасвим одређен избор граматичк их, лек сичк их
и синтак сичких средстава и њихову посебну прозодиј ску органи-
зацију .
Свест о сопственој припадности одређеној друштвеној групи
и дож ивљавање саговорник а так ође к ао припадник а нек е друштве-
не групе умногоме утиче на успостављање врло специфичних од-
носа у току оваквог комуницирања, па зато и на сам избор ј ези-
чк их средстава. Так о ће исто питање имати два лик а у зависности
од говорне ситуациј е, свак ак о од садрж ај а и теме, али умногоме
и од припадности друштвеној групи. Ако су нпр. сабеседници који
говоре о неким пропустима из сфера својих делатдости, рецимо,
ј едан и стак нути привредник или познати ум етник, или ако ј е то у
другом случају нпр. ј едан представник нек е к омуналне организа-
циј е, онда водитељево неутрално питање „ К ак во j e Ваш е мишље-
ње?" мож е у првом случају добити форму типа ,,Да ли бисте нам
рек ли к ак во ј е Ваш е мишљење?
"
са јасном интонацијом упитно-
ст и и ч а к л о г и ч к и м а к ц ен т о м н а у п и т н о м д а л и , ш т о у ц ен т а р ст а -
вља н е питање о узрок у пропуста, нег о постој ање или одсу ство ж е-
ље сабеседник а да говори . У другом случају, сабеседнику се поне-
к ад поставља директно питање „ Зашто ј е до тога дошло ?"
, чим е
му се не нуди могућност (као што је то било у првом случају)
да он одговор да к ао сопствено, дакле мање обавезујуће, мишље-
ње, а не ретк о се питање претвара у императивну реченицу ,,Ре-
ците зашто ј е до тога дошло!" Уз реченичну интонацију (у уж ем
смислу) у оваквим случај евима важ ну улогу имају и одлик е темпа
к ао и општа тембрална обој еност иск аза, к ој а ј е за сабеседник а
носилац информациј е о стању говорник а, али и о његовом ставу
према теми и саговорнику . У и сто врем е и сабеседник у овој улози
себе сматра пре свега представник ом свој е друштвене груп е па
зато настоји да свом излагању да лик и структуру к оји треба да га
издигну из свак одн евног к олосек а. У т еж њи да свом излаг ању