književnost i jezik

1. Н А С Т А В А
Радој е Симић (Београд)
0 ПАД ЕЖ Н ОЈ СИ Н ОН И М И ЈИ
1. Проблем синонимиј е, лексичке и грамах ичке
Лингвисти се ник ако не слаж у око синонима. Неслагања
су овде ипак друкчиј е природе од оних кој а се тичу теориј ског
објашњења пој единих језичких пој ава: овде се поставља питање
егзистенциј е.
Синоними су речи једнакога или сличног значења.
Тако гласи к ласична дефинициј а. Међутим, ако ј език по-
стој и ради споразумевања међу људима, и ако разнолик ост ње-
гових форми одговара слож ености спољашњег и унутрашњег
света о коме ж елимо нешто рећи, — онда ј е тешк о схватити за-
што долази до сувишних облика, до непотребног к омпликовања
обличке системе преко граница кој е постављај у потребе кому-
никациј е.
Још отк ад ј е Аристотел изнео тврдњу да мноштво речи у
језику постој и да обележ и мноштво ствари, не и обратно, — све
до модерних и модернистичких учења о ј език у к ао систему, тео-
ретичари су принуђени да прикриј у или покрену постој ање ви-
ше речи у ј едном те истом систему за обележ авање идентичног
садрж ај а. Разлог ј е прост: то се противи њихову поимању ј е-
зика к ао хомогеног ј единства, система.
Унутрашња разноврсност у тим оквирима обј ашњива ј е
једино као хетерогеност, к ао последица генетичк ог плурализма,
мултигенезе такорећи. Синоними би у том случај у били сведо-
чанство да су у неки ј език почели продирати елементи других
језика, да је створена у мањој или већој мери билингвална си-
туациј а. Сам ј език се против тога бори уклањањем синонима,
уз статистичку или семантичку, или пак регионалну диферен-
циј ациј у. На тај се начин поново успоставља равнотеж а у си-
стем у .

2. 52 К њиж евност и ј език
То ј е у извесном смислу праволиниј ск о гледање на ј език ,
ар и с т о т ел о в ск о -еу к л и д о в с к о с х в ат ањ е п о п р и н ц и п у д в о в ал ен т н е
логике. Мисао људска се већ из давних времена буни против
оваквог обј ашњавања света. Још ј е гениј ални Хераклит увиђао
да би се он усмрдео у сопственом миру, тај свет хомогених си-
стема, да ниј е неких унутрашњих снага к ој е покрећу еволуциј у,
разарај у устаљене односе и стварај у нове.
В. фон Хумболт први се усудио да у хераклитовском духу
изврши ревизиј у Аристотелова мишљења о речима и стварима:
„реч ниј е замена за сам предмет
"
, „већ израз нашега властитог
схватања о њему
"
. Различити припадници истога ј езичкога к о-
лектива употребиће за исти предметни садрж ај различите ј езич-
ке изразе, зависно од свог схватања о том садрж ај у . Отуда мо-
гућност за егзистенцију више форми, више речи у ј едном језику,
за ј едан садрж ај , могућност синонимиј е.
Али у новој интерпретацији јавља се — додуше из сасвим
других сфера — ј една нова клица сумње у постој ање синонима.
Језик ј е израз индивидуалнога погледа на стварни садрж ај спо-
разумевања. Језик ј е, према томе, и израз индивидуалнога ства-
ралачког акта у процесу споразумевања. Нити ј е могуће у. том
случај у утврдити некакво ј единствено „значење" пој единачне
речи, нити ј е пак могуће упоредити две или више речи по зна-
чењу. Препознај емо став радикалнго идеалистички усмерене „нео-
лингвистике
"
: нема сиНонимиј е ј ер нема семантике. Значење ј е
само научна фикциј а. •. r. •.
Таква ј е судбина великих мисли и њихових протагониста:
мали апологети преузимају скелет, упрошћено тумачење; велике
идеј е преобраћај у се у њихову сопствеНу карикатуру. Али у ка-
рикатури је обично само део истине. Тако ј е и са нашим про-
блемом синонимиј е.
Језички знак , реч или сл., обележ ава заиста и тренутни
став н аш п р ем а п р едм ету сп ор азу м евањ а, али и дал ек о вш п е од
тога. Он се уздиж е изнад к онкретног сплета околности у к ој ем
ј е примењен, и успиње се до општиј ег смисла егзистенциј е. у
оквирима читавог ј езичк ог к олек тива, у ширим временским и
просторним оквирима. Славни Сосир ј е ово формулисао к ао
надиндивидуалност ј езичк ог знака. Језички к олектив ј е ипак са-
мо у идеалном смислу „ј едно
"
, „хомогена
"
целина. Јер људск о
др у ш тв о вар и р а, п р ед ст авља н ех ом о ген у ц ели н у ч ак и к ад се
искључи момент еволуциј е на временск ом фону. Та вариј ациј а
С,синхрона
"
) ј есте двој ака: хоризонтална и вертикална. Кад ка-
ж ем „хоризонтална вариј ациј а
"
, мислим на све оне месне и ши-
ре регионалне зај еднице, уж е ћелиј е ј едног већег к олектива што
говори датим ј езиком. Разлик е су час мање, час веће, често врло
приметне. Задиру у фонетску, лексичку, синтаксчику и фразео-
лошку структуру ј езика. Општи „систем"
ј авља се у том правцу

3. 0 падежној синонимији . . . 53
каа скуп неброј ених ситних и крупних вариј анти и прелива. Све
то ипак се држ и у целини, чини „ј единствен ј език ". Различита
изражајна средства у оквирима таквог „јединства"
, ако слу
-
же за обележ авање идентичног предметног садрж ај а, свак ако
заслуж уј у назив синонима. . . К ада к аж ем пак „вертик ална вари-
јација
"
, мислим на разлике које се у ј езику ј ављају међу људи-
ма што ж иве „на истом месту и у исто време". Године старости,
искуство, степен образованости, порекло, врста занимања итд.,
— јесу само неки од момената кој и утичу на дубину познавања
језнка као пратиоца мисли, и способност његове употребе у да-
тој прилици. Тешко би се могла наћи два човека који ће на исти
начин изразити неку мисао о стварном садрж ају, који ће — пре-
ма томе — на исти начин употребити ј езичк а средства к ој а су
у прпнципу свима зај едничка. И овде смо обавезни говорити о
синонимиј и и синонимима.
Ајхи говорећи о синонимиј и и синонимима из ове перспек-
тиве, очигледно пред собом имамо ј езичка средства кој а су ме-
ђусобно издиференцирана, те могу дати допунску информацију
о социј алном или к ак вом другом к арак теристичном детаљу к од
говорника, на једној страни, и који ће на саговорника будити
емоционална, естетска или каква друга „пратећа осенчења" иска-
за. Издиференцирана су стилистички. . . Па ипак , и ј една те иста
личност акумулира не само оно што ј ој ј е неопходно за изрица-
н>е сопствених мисли, већ и елементе к ој и се талож е „ј едни пре-
ко других" и служе за „ј едно те исто".
Синонимиј а се успоставља при сусрету еквивалентних ј езич-
ких средстава у ј едном или вшие ј езичк их носилаца.
2. Синонимиј а и структурни слој еви ј езика
К ад говоримо о синонимима, по правилу мислимо на лек -
сичк и слој ј език а, и то на семантичку еквиваленциј у речи у си-
стему. Мећутим, веруј ем да ј е читабцу већ могло пасти на памет
да се о р еч и м а м о р а г о в о р и т и с а д в а асп ек т а : с а ас п ек т а њ и х о в а
значења, тј . њихова семантичк ог садрж ај а у систему ; а исто та-
ко са гледишта њихове употребне вредности, тј . могућности да
обележ е к онкретни, боље рећи актуелни садрж ај у к онкретном
акту споразумевања. Мож емо, дакле, разлик овати к онтек ст ну
синонимију од системск е. Они к ој и тврде да ј е синонимиј а из-
нимна пој ава у ј език у, на уму имај у ј език к ао систем. К онтек -
стна синонимиј а ј е честа пој ава.
Y стилистици и граматици опернше се термином перифра-
за, перифрастички итд. Мисли се при том на двој аке могућности
иск азивања нек ог садрж ај а: синтетичк им путем и описно, ана-
литички. Синтак сичка, лексичка и морфолошк а средства, к ак о
видимо, не чине увек једно другоме надградњу или подлогу, већ

4. 54 К њиж евност и ј език
могу ступити и у међусобну конкуренциј у: брзонога срнаПсрна
брзих ногу; наши високоцењени гостиП наши гости које високо
ценимо; само добро радећи мож емо рачунати на напредак//само
ако добро радимо, мож емо рачунати на напредак.
Ни по свој ој унутрашњој грађи ј език ниј е „хомоген" си-
стем. Пој едини структурни слој еви повезани су диј алектичком
узај амношћу, а то значи да елементи једног слоја утичу на оне
друге, међусобно се потискуј у или сл. Славни руски филолог
В. Виноградов с правом ј е тврдио да ј е ј език систем система,
ск уп разнородних и хетерофункционалних елемената способних
да испуне све задатке к ој е пред њих поставља многострана, из-
ванр едн о ги п к а и п о к р етљи в а љу дск а ми сао .
3. Падеж на синонимиј а
Синонимиј а, како видимо, ниј е израз слабости система, већ
напротив, његове слож ености, богатства, разноврсности његових
форми. Српскохрватски падеж ни систем је врло богат формама,
не толико на морфолошком плану колико у области употребе.
Y тој сфери делују многи чиниоци, почев од морфолошких обе-
леж ј а падеж них форми, преко предлошк о-падеж них спој ева до
њихових комбинациј а са другим речима у тексту.
Y оквирима свак ог од поменутих субсистема к ој и садеј ству-
ј у у синтик си — односи су углавном доста ј асни. Y систему као
целини ипак има велики број преплитања и семантичких прекла-
пања, велики број синонима. Разгледаћемо прво шта у зај еднич-
ки систем уносе пој едини елементи, падеж ни облици, предлошке
р еч и , гл аг о л и .
1) Према мојим истраж ивањима, у систему српскохрват-
ских падеж а делуј е низ морфолошких опозициј а:
а) опозициј а номинатив-вокатив, опозициј а к ој а чини ди-
стинкциј у између простог називања предмета, бића итд. Џелица,
Мића, ветар итд.) и апострофирања њиховог Џелице, Мићо,
ветре);
б) опозициј а између простог називања предмета и назива-
ња дела његова садрж ај а, супротстављеног целини; та опозициј а
делуј е на линиј и номинатив-генитив-акузатив (номинативом се
обележ ава неутрално именовање предмета, генитивом се озна-
чава делимичност, акузативом пак потпуност његова садрж ај а);
в) постој и и трећи низ дистиикциј а, к ој и ћемо назвати де-
лимитативним, за разлик у од претходнога, к ој и се мож е назвати
квантификативним (у питању ј е количина садрж ај а именице:
Мама ј е купила крушке — Мама ј е купила крушака — К рушке
леж е на столу); дативом ј е обележ ена неодређеност делимита-
циј е (идем лекару, значи: лекар је гранична сфера кретања, али
без обележавања граничне линиј е или тачке), инструментал обе-

5. О падеж ној синонимиј и 55
лежава делимично ограничење (Идем улицом, значи: улицом ј е
ограничено кретање, али се оно мож е продуж ити, исп. К олона
је прошла Коларчевом улицом и продуж ила преко Теразиј а), ло-
кативом ј е означено потпуно ограничење: идем по граду, проше-
тао сам по граду, људи станују у граду (без обзира на значење
глагола, реченицом ј е означена радња к ој а се цела извршава у
границама што их постављај у димензиј е предмета означеног име-
ницом у локативу).
2) Предлошким речима израж авај у се ниј ансе односа к ој е
онда специфик уј у падеж на значења. Те ниј ансе су разноврсне,
али у свакој групи предлога доста ј асне, к ао пгго пок азуј у сле-
дећи случај еви:
од из с(а)
н а у о п о
над под пред међу за
у з н и з к р о з
3) Глаголски вид, глаголск и род и друга лек сичк о-грама-
тичка значења глаголск их речи у велик ој мери су повезана са
могућностима к омбиновања глаголских речи и именских речи у
овом или оном падеж ном облику. Од „других" лексичко-грама-
тичких значења („аспект
"
) посебно место има опозициј а мећу
глаголима мировања (стативност) и глаголима кретања (курзив-
ност). Y то ћемо се уверити порећењем следећих падеж но-пред-
лошких спој ева и глаголских речи:
из к уће трчати
у кући отрчати
у кућу седети
под кућу прогрчати
под кућом становати
испод к уће спавати
кроз к ућу прести
Глаголи трчати и отрчати нпр. могу се комбиновати са из
куће, у кућу, кроз кућу, али је тешко замислити реченицу у ко-
јој би била употребљена комбинациј а ј едног од тих глагола и
секвенце у кући (
*Трчи у кући осећамо к ао хиперкоректну рече-
ницу неког Моравца). С друге стране, са спој евима у кући или
под кућом лако се комбинуј у глаголи седети, становати, прести
и сл. Сада су оне падеж не к онструк циј е к ој е су честе са глаго-
лима кретања (трчати) — искључене.
Овим смо начели питање мећусобних односа чланова раз-
личитих субсистема. Већ раниј е смо к онстатовали да ту не вла-
дају праволиниј ски геометриј ски зак они вић принципи диј алегс-

6. 56 Књижевност и ј език -
гичке узај амности. Прво што на то улућуј е ј есте делимично од-
суство ограничења у мећусобном к омбиновању падеж а, предло-
га и других речи, овде глаголских. Узмимо нпр. испод куће, под
кућу и под кућом. Друга два члана ове групе примера имају
строго разграничеие могућности к омбинациј е: Отрчао ј е под ку-
hy, према Седео ј е под кућом. Први члан, мећутим, показује го-
тово подј еднак „афинитет" према ј едном и другом глаголу: Отр-
чао ј е испод куће и Седео ј е испод куће. Примећујемо да где год
изостај у ограиичења у дистрибуциј и, нема ни функционалних
разлик а мећу к онструкциј ама, те се формирај у синонимни па-
р о в и :
(а) Мића ј е отрчао под кућу//испод куће
(б) Мића ј е седео под кућом//испод куће
4. Типови семантичких неутрализациј а гсод падеж а
Истраж иваћемо узроке кој и доводе до образовања сино-
нимских парова мећу падеж има.
1) Услучај евима к ао:
(а) Ти Котора ни видио ниси
(б) Ти К отор ни видио ниси
— могућност А/ Г (Котор/Котора) условљена ј е развој ем
одричних к онструк циј а у српск охрватск ом ј езику и постепеном
архаизациј ом тзв. словенск ог генитива (на широком простору
иск аз под а звучи архаично). Директни обј ек т обележ ен значе-
њем потпуног обухватања садрж ај а именице глаголск им садрж а-
ј ем, потиск уј е значење негациј е као гранични случај делимич-
ног обухватања.
2) Неутрализациј а Г/ И (с) типа:
а) (а) Старац седе браде . •
(б) старац са седом брадом
б) (а) девој ка блистава осмеха
(б) девој к а с блиставим осмехом - .
li li
— у ствари ј е последица могућег двој аког тумачења одно-
са мећу елементима синтагме. Y примерима са генитивом иско-
ришћена ј е способност. овога облика да уз именичке речи опи-
сује^њихову особину, попут каквога описног придева (старац бе-
ле браде — белобради старац). Y.конструкцији с инструмеНта-
лом и предлогом „с" описано ј е друкчиј е схватање тих истих
односа: к ао зај едница предмета од к ој их је ј едан нешто важ ниј и
као предмет споразумевања од другога (старац — брада; девој -

7. О падеж ној синонимиј и 57
ка ■— осмех). Примећујемо да и једно и друго тумачење добро
одговарај у стварном садржај у. Ради се, дакле, о „прелазном слу-
чају
" кој и се може тумачити на различите начине.
3) Навешћемо ј ош један случај са више могућих тумачења:
(а) Затворено ради инвентара
(б) Затворено због инвентара
Неприј атно изненаћење кој е нам прирећују трговци фор-
мулисано ј е двема конструк циј ама к ој е имај у примарно супрот-
но значење: предлог ради описује циљ радње управног глагола,
док због означава узрок . Инвентар логички претходи затвара-
њу радње, и зато се мож е цео однос описати к онструк циј ом са
због, дакле узрочном. Инвентар, мећутим, временски следи иза
затварања радње, те се зато мож е описати и к онструк циј ом за
циљ, с предлогом ради.
4) Конструк циј е:
(а) Идем лекару
(б) Идем к од лекара
— так оће су синонимне ј ер описују идентичан стварни са-
држ ај . Y првом примеру употребљен ј е датив без предлога да
опише к ак о ће се кретање зауставити у месту где ј е лек ар. Дру-
гом реченицом израж ен је тај исти однос као близина, помоћу
предлога код и генитива.
5) Навешћемо ј ош и примере:
(а) Његова кућа била ј е над самим путем
(б) Његова кућа била ј е изнад самог пуга
Првобитно ј е мировање на одрећеном простору на већој
ви си н и од о н о г а ш т о зн ач и и м ен и ц а —
р езер в и сан о з а к о н ст р у к -
циј у са предлогом над и инструменталом. Форма са предлогом
изнад и генитивом обележ ава у првој инстанци место са кој ег
отпочиње к ретање (то ј е у складу са општим аблативним значе-
њем предлошк о-генитивних синтагми). Па ипак , наше ј езичко
осећање се не буни против формациј е к акву смо навели под
(б). То ј е знак да се употребно поље генитивске конструкциј е
ш и р и н а р ач у н и н стр у м ен т ал а .
Мож емо навести и већи број других синонимских парова.
Они пок азују да су узроци формирања синонима доста разно-
врсни, али да ј е последица увек иста: образовање парних к он-
струк циј а са идентичним садрж ај ем.

8. 58 К њиж евиост и ј език
5. Методолошке могућности за обраду падеж них синонима
5.1. Дескриптивна и трансформативна метода
Y настави ј езика ио правилу се примењује дескрипција.
Ученицима се скреће паж ња на неку пој аву у тексту или говору,
та се пој ава описуј е итд. Затим долази фаза репродук циј е и при-
мене знања. Ученици се обучавај у да сами опишу дату пој аву,
затим да ј е откриј у у ј езику, и на крај у се од њих захтева да ј е
примењују у сопственом говору (уколико је таква глотодидак-
тичка припрема потребна; упор. нпр. наставу падеж а за децу
северозападне и ј угоисточне Србиј е; код првих ј е потребна само
лингводидак тичк а настава, к од других ј е пак недовољна ј ер по
правилу нису у могућности да одмах примене стечено знање).
Такав поступак применљив ј е нпр. у обради морфологиј е
падеж а, или пак морфосинтаксе. Ученици прво науче структуру
генитива, датива итд., обучавај у се да издвој е падеж не наставке,
предлоге или синтак сичк е позициј е к ој е могу заузимати пој едини
падеж ни облици. На основу тога покушавај у да у тек сту иденти-
фикуј у падеж не облике или синтаксичке конструкциј е с овим
или оним падеж ом . Задатак мож е гласити нпр.: отк рити све
обј екте у тексту; пронаћи облик генитива и описати његову слу-
ж бу итд. На основу спољашњих елемената (морфолошк их или
морфосинтаксичких) ученик уочава сличност и разлике мећу об-
лицима и к онструк циј ама. Так ав поступак применљив ј е у тек-
сту управо зато што се нај чешћи случај еви понављај у на блиск ом
одстој ању .
К ак о поступити са синонимним к онструкциј ама?
Процес анализе текста не би се могао ослонити на неке
спољаш ње елементе из простог разлога што ј е овде спољаш њи
идентитет управо иск ључен : на првом месту ј е ј еднак ост са-
држ ај а. За ученика ће истраж ивање семантичких ек вивалената у
тексту бити претеж ак задатак . Чак и за наставник а. . . Уверићемо
се прегледом следећег тек ста са врло ј едноставним односима у
о с н о в и :
СТОЛИ Ц Е
Столице су данас биле друкчиј е размештене. Обично
су стај але око стола као на свечаној сесиј и, ј едан ред уза
зид, други окренут лећима улазу, а ј една од њих чело стола
к ао да одрж ава ред. Днас ј е само ј една била к рај зида. Две
се удобно сместиле при прозору, и приј атно ћаск ају. Неко-
лико их ј е без реда стај ало по соби, а „надзорник "
, одгур-
нут, леж ао ј е над самим степениш тем што води у подрум.
Савршен неред.

9. О падежној синонимији 59 •
Само двеЈсонструкциј е могли бисмо евентуално упоредити,
са евентуалном могућношћу да доћемо до закључка о ј еднакости
садрж ај а:
(а) Данас ј есамо једна била крај зида
(б) . . .један ред уза зид. . .
Отк уда то?
Y школск им условима ове пој аве ј е могуће истраж ивати је-
дино у оптималним условима. За синониме такви су услови зами-
сливи при истоветном к онтк есту. Y нашим примерима к онтек ст
јеразличит, и односи су тиме помућени.
Шта ј е к онтек ст?
Ак о су пред нама два иск аза к ој е треба упоредити,
претпостављамо њихова два дела: (а) део који испитуј емо, (б) део
који остај е ван наше анализе. Део исказа под (б) ј е контекст за
испитивану појаву. Мож емо, према томе, претпоставити следећу
ситуациј у :
(а) Данас је само једна била крај зида
(б) Данас је само једна била уза зид
Интересуј у нас конструкције крај зида и уза зид. Њихови
односи су ј асни, ј ер остатак исказа (а) и исказа (б), дакле кон-
текст, остаје неизмењен: Данас ј е само једна била. . . Схематски
ово мож емо представити ј едноставном скицом:
к рај зида
Данас је само једна била
у з а з и д
Два тек ста кој и би задовољавали овај основни услов за
испитивање синонима тешко ј е наћи. Да ће се наћи ј единствен
текст у којем се такве конструкције понављају на блиском одсто-
јању, сасвим ј е невероватно.
Али поглед на нашу скицу подсећа нас на извесне друкчиј е
могућности. Исказ (а) разликуј е се од исказа (б) оним крај зида
(у односу на уза зид). Ако, дакле, у исказу (а) конструкцију крај
зида з а м ен и м о конструкциј ом уза зид, исказ (а) се м ењ а
и постај е иск аз (б). Рећи ћемо: супституциј ом крај зида/ / уза зид
постиж емо морфосинтаксичку промену (а) —» (б). Та ј е промена
позната у лингвистици под називом т р а н с ф о р м а ц и ј а.
Трансформациј е и супституциј е у ствари су одрећени експе-
риментални поступци. Ти су поступци препоручљиви к ак о у
истраж ивачк ом процесу так о и у лингводидактици, у настави ј е-
зика. Пок ушаћемо да то демонстрирамо на граћи падеж них си-
н о н и м а .

10. 60 К њиж евност и ј език
5.2. Примена трансформативне методе у обради
п ад еж н их си н о н им а
Поучени горњим разлагањем мож емо сада експериментално
приступити ономе другом примеру к ој и смо покушали деск рип-
циј ом приредити овоме са столицама:
. ј едан ред уза зид —■. (уза зид/ / крај зида) —> ј едан ред
крај зида
Супституциј ом уза зид/ / крај зида извршили смо трансфор-
мациј у ј едан ред уза зид —> ј едан ред крај зида.
Важ но ј е упамтити да наше трансформациј е морај у задо-
вољити ј едан услов: да садрж ај иск аза остане неизмењен. То ј е
други ек сперимент помоћу к ој ега се испитуј е синонимност суп-
ституисаних конструкциј а. Према томе: ако се методом транс-
формациј е одрж ава идентитет садрж ај а исказа, супституисане
к онструк циј е су синонимне.
Обрада падеж них синонима мож е се организовати у три
фазе: припрема, дискусиј а, закључци.
а) Припрема
Y овој фази врши се облик и експериментална обрада ј е-
зичке грађе. Нај боље ј е одабрати известан тек ст, анализирати га
(можда при обнављању градива о падеж има) утврђивањем врсте
и значења падеж них к онструк циј а. Затим долази истраж ивање
трансформационих могућности. Ово ћемо последње демонстри-
р ат и н а н аш ем т ек ст у :
(1) Обично су стај але око стола/ / крај стола/ / поред стола
(2) . . . к ао на свечаној сесиј и/ / при свечаној сесиј и/ / код
свечане сесиј е
(3) . . . окренут лећима улазу/ / ка улазу/ / према улазу
(4) . . . а ј една од њих чело стола/ / уврх стола
(5) Две су се удобно сместиле npu прозору/ / поред npo-
зорај ј до прозора/ / код прозора/ / уз прозор
(6) Неколико их ј е без реда/ / у нереду стај ало. . .
(7) Неколик о их ј е. . . стај ало no соби/ / у соби
(8) . . . леж ао ј е над самим степеништем/ / изнад самог сте-
п е н и ш т а
(9) . . што води у подрум/ / према подруму/ / до подрума
Овакву, или ј ош разноврсниј у слик у добили бисмо ако би-
см о у чениц им а дали за задатак да сам ост ал но , и ли у з н аш у п о-
моћ, истраже трансформационе могућности падежних конструк-
циј а у нашем тексту .

11. О падеж ној синонимиј и 6 1
б) Дискусиј а
" • •' '
Y диск усиј и су нај важ ниј а два питања: прво ј е питање ис-
правности трансформациј а, друго ј е провера исправноста пој еди-
них к онструкциј а. Овде нећемо репродук овати читав поступак
већ ћемо дати модел за ј едан и други тест.
(1) Y дискусиј и о исправности трансформациј а врло ј е зна-
чајно проверити синонимност полазних и новодобијених кон-
струкциј а. Семантичка диференциј ација мећу њима. мож е на-
стати из два разлога: због неслагања у лексичком саставу полазне
и трансформиране структуре; или због неслагања у граматичком
њиховом садрж ај у . Овде се не мож емо упуштати у потања раз-
матрања. Пок азаћемо само на примерима ј едног и другог ни-
в о а к а к о с е м о г у о т к р и т и н ес л а га њ а . : i . . ..
(а) Y примеру (6) супституисане су конструкције без реда
и у нереду. Неслагање на синтак сичком плану ј е очигледно: пред-
лог без означава изузимање, а у у апстрактној ефери може обе-
леж и ти . сам о н еш то су пр отн о од тога —
у к љу ч еност у н ек и м е-
диј , у неку сферу и сл. Предметна квази синонимиј а настај е
услед комплементарног односа мећу лексемама ред и неред: не-
гациј а не доноси семантичк и елемент кој и унек олико одговара
значењу предлога без. Предлог у доноси нешто ново, чега у кон-
струкииј и без реда није било. И то ј е тај диференциј ални еле-
мент. Y заплетеним односима ипак примећуј емо да ј е нај зна-
чај ниј а сметња настала због лексичке разлике на линиј и
ред — неред. ~- . :•":.' •••-•• •:
(б) Y примеру (1) претпостављена ј е једнакост око—крај—
—поред (стола). Примећуј емо да то „и јесте и ниј е" тачно. То
јест, да је тачно у извесној мери. Та „мера" тиче се блискости
значења трију предлога: сви они обележ авају близину. Али сва-
ки од њих то чини „на свој начин
"
: предлог крај не инсистира
на могућности протезања, као поред, или обухватања са више од
ј едне стране — к ао ок о.
(в) Y примеру (9) коинцидирају конструкције у подрум,
према подруму и до подрума. Акузатив, датив и генитив са разли-
читим предлозима. Генитивом са до обележ ава се растој ање до
одређеног предмета, датив и предлог према означавај у циљ кре-
тања, док се акузативом и предлогом у упућуј е на место завршет-
ка к ретања у унутрашњости. Ак узативна и генитивна к онструк -
циј а дај у прецизниј у слику лок алних релациј а од дативск е, али
пошто се и оне мећусобно разликуј у у начину прецизирања, ни
мећу њима нема потпуне семантичк е еквиваленције.
(2) Y расправи о исправности падеж них конструкциј а мо-
рамо се послуж ити нормативним приручницима, наравно. Нек е
конструкциј е су доста честе на субстандардним нивоима изра-
ж авања — нису прихваћене са гледишта к њиж евној езичк ог узу-

12. 62 К њиж евност и ј език
са, те их тако и морамо вредновати. Мећу нашим примерима
имамо ј едан так ав случај .
¥ трансформацији (2) дали смо три могућности: на свеча-
ној сесиј и/ / при при свечаној сесиј и/ / код свечане сесиј е. И по-
р ед р азл и к е у осн овн ом зн ач ењ у п р ед ло га н а и п р и , у сп ост ављен
ј е предметни идентитет двеј у к онструк циј а ј ер именица сесија
има апстрак тно значење, недимензионираног ј е к арак тера њен
садрж ај .
С те стране и предлог код с генитивом обележ ава истоврсне
апстрактне релациј е, и ту се трансформациј ама нема шта при-
говорити. Приговор ј е друге природе, и то врло битан: предлог
код у српскохрватском књижевном језику не треба употребља-
в ат и у з и м ен и ц у п р о ц есу ал н о г зн ач ењ а т и п а п и са њ е, ч и т а њ е,
цртање итд. па и седница, сесија итд. Због тога треба и овај
ч лан си н они м ск ог низа одстр ани ти к ао н еи спр аваб .
в) Закључци
Зак ључни део часа о синонимиј и падеж а не мора имати
било каквих специфичних пој единости у односу на сваки други
час. Стога се овде не морамо задрж авати на томе. Пре мислим
да ј е потребно закључити нашу дискусиј у. Трансформативна ме-
тода применљива ј е у настави само уколико ј е наставник добро
припремљен за обраду ј езичких тема. Провера семантиЧке и/ или
функ ционалне ек виваленциј е падеж них синтагми захтева добро
познавање граће. Одбир ненормативних обрта и њихово одстра-
њење спада већ у тананости к ој е захтевај у дубље залаж ење у
проблеме. Још ј е понај теж е упустити се у стилистичк а ниј ан-
с и р а њ а . . .