2. o Основна полазишта и циљеви Умећа комуникације;
o Како да говоримо и слушамо да би ученици желели
да нас чују и да разговарају са нама;
o Како да активно слушамо ученике и пружимо им
емотивну подршку;
3. • Комуникација је (и) вештина
• Начин комуникације као неодвојиви део личности и
професионалне улоге наставника (као одраз ставова и
вредности; као опредељење, оријентација, знање,
методичко средство, кључ за...)
✓ као избор и стандард у оквиру професионалне улоге
✓ као модел за ученике
ОСНОВНА ПОЛАЗИШТА:
4. Нека од покретачких питања
у вези са овом темом:
Зашто је баш слушање важно и вредно ?
Како да на добар начин слушамо? Како да, нарочито са децом
и младима, настојимо да заиста чујемо и разумемо шта хоће да
нам кажу, а не само шта ми њима хоћемо да кажемо?
Чему доприноси квалитетно слушање у групном и
индивидуалном разговору са ученицима? Које су добити од
слушања са разумевањем?
Како да васпитавамо и развијамо узајамно слушање и
емпатичност у школском контексту?
5. сазнали нешто што желимо да знамо или што други жели да знамо
прикупили и разјаснили информације
донели одлуку/формирали мишљење, стекли увид у нечије
поступке и емоционално стање;
помогли другоме да реши проблем и/или заједно решавали
проблеме
дали или добили повратну информацију/одговор
разумели саговорника и сазнали да ли је нас друга страна (добро)
разумела
да бисмо се повезали, учествовали, поделили нешто са неким...
Слушање често само по себи делује лековито, умирујуће,
окрепљујуће...
Зашто слушамо?
Да бисмо...
6. Скала – континуум слушања
Од неслушања
Преко површног слушања и свих странпутица
До активног слушања са разумевањем
и прихватањем
7. Слушањем (слушалачком вољом и вештином)
често отварамо врата комуникације са дететом,
а свакако их тиме држимо отвореним...
као подстицај,
подршка,
лековитост
Наше „чујем те–разумем те–прихватам те”
посебно је благотворно у ситуацији када се дете бори
са неком тешкоћом у животу, раду, учењу, одрастању...
9. „Слушам Тебе, а не Себе”
✓ „Чујем да ми други нешто говори, али ја хоћу
да му кажем да…” (Слушам себе)
✓ „Пажљиво слушам шта ми други говори и
желим да добро разумем шта ми каже и шта
хоће да ми каже”. (Слушам саговорника)
10. Шта ми ученик
каже?
Шта тиме хоће да
ми каже?
Како се осећа кад
то каже?
Усмерење ка ученику
уместо Шта ја о томе мислим?
Шта ја треба сад да му
кажем?
Како да га убедим да то
није тако или треба да
буде овако...?
11. Шта чује/разуме
наставник А?
✓ Ученик је усамљен,
пати за старом
школом, није се
повезао, недостају
му другови, тешко му
је, незадовољан је;
✓ Разумем га: Баш није
лако кад се промени
средина.
Пример: Ученик каже: „Овде је све безвезе!
У старој школи је све било другачије и боље!
Овде се нико ни са ким не дружи... Све је
ужасно!”
Шта мисли и намерава да каже
наставник Б?
Претерује!
Сувише приговара...
Мора да се прилагоди; Мислим да
мора он да се мало више потруди;
Морам да му скренем пажњу да ...
Морам да му кажем да је немогуће
да му баш нико не одговара!
Ово је добра школа! Другови се
свуда могу наћи... Итд.итд...
уместо
12. „У старој школи ти је баш било
лепо?”
„Недостаје ти старо друштво?”
„Није лако кад одеш из средине
која ти је била драга...”
„Разумем те. Познат ми је тај
осећај. Природно је да се неко
време тако осећаш...”
„Ту сам да ти помогнем... Шта ти
је овде тешко? Јеси ли покушао
да...? Шта мислиш о томе да...?
Хоћеш ли да...”
А – који слуша ученика
„Немој тако ово је добра
школа!”
„Није тачно, они се баш друже,
види како су сви на одмору...”
„Немогуће да је баш све тако
лоше и да баш нико није по
твојој мери!”
„Мораш да се потрудиш и
прилагодиш!”
„Другови се свуда могу наћи...”
„Никако не смеш да изостајеш
из школе!”
Шта може да каже наставник
уместо
Б – који слуша себе
14. Емотивна подршка је „психолошки
кисеоник” – прва помоћ коју пружамо
особи која има неки проблем.
Емоционални канал комуникације је
место повезивања, разумевања и
прихватања.
15. За децу је некад довољна
само магија:
Ту сам. Чујем те!
То често само по себи делује лековито,
умирујуће, окрепљујуће.
Слушањем им указујемо поверење у смисао и снагу онога што
имају да нам кажу, ојачавамо њихове капацитете изражавања,
охрабрујемо их да осећају, да мисле, искажу, поделе и
превазиђу тешкоће; учимо их да и они чују друге (и нас!)
16. Разумевање не значи одобравање!
Нпр. „Чујем да си много љут на друга и разумем колико
те је разочарало то што је урадио. Стани са
узвратним вређањем, то не води решењу. Хоћу да те
без вике чујем и да видимо...”
Нпр. „Оно што си рекао на часу није у реду. Разумем да
си осећао љутњу због оптужбе и схватам како те је
то затекло. Ту сам да и о једном и о другом
поразговарамо.”
17. СЛУШАЊЕ СА РАЗУМЕВАЊЕМ
(активно слушање, рефлективно слушање)
ИМАМ ВРЕМЕНА ЗА ТЕБЕ
ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ТО ШТО ГОВОРИШ
ВАЖНО МИ ЈЕ ШТО ТО СА МНОМ ДЕЛИШ
РАЗУМЕМ КАКО СЕ ОСЕЋАШ, ПОШТУЈЕМ И ПРИХВАТАМ ТВОЈА
ОСЕЋАЊА
ПРОВЕРАВАМ ДА ЛИ ДОБРО РАЗУМЕМ ТО ШТО МИ КАЖЕШ
СТАЛО МИ ЈЕ ДА ТЕ ЧУЈЕМ; СЛУШАМ ТЕБЕ, А НЕ СЕБЕ
ЦЕНИМ ШТО ИМАШ ПОВЕРЕЊА У МЕНЕ
ВЕРУЈЕМ ДА МОЖЕШ ДА ИЗАЂЕШ НА КРАЈ СА СВОЈИМ ПРОБЛЕМОМ
ТУ САМ ЗА ТЕБЕ, АКО ТИ ЈЕ ПОТРЕБНА МОЈА ПОМОЋ
ТУ САМ УЗ ТЕБЕ, НА НАЧИН КОЈИ ТЕБИ ОДГОВАРА
18. ДОБИТИ ОД АКТИВНОГ СЛУШАЊА
➢ Омогућава ученицима да изразе своје емоције.
➢ Помаже ученицима да се не боје негативних емоција.
➢ Помаже им да их сами у себи прихватају и да излазе на крај
са њима.
➢ Препушта одговорност ученику за анализу и решавање свог
проблема, уз ненаметљиву подршку и понуду помоћи
наставника. Тиме се јача дечје самопоуздање,
самоодговорност, самосталност.
➢ Помаже у ситуацијама неслагања, решавања конфликтних
ситуација и посредовања у конфликтима.
➢ Активним слушањем и емотивном подршком негује се
блискији и зрелији однос између деце и одраслих.
19. Квалитетним слушањем и техникама активног
слушања наставник подстиче групну
дискусију на часу, охрабрује учешће ученика,
а истовремено их подучава вођењу доброг
разговора и даје им модел доброг слушања.
Нпр. „Важно ми је да чујем како размишљате о овој теми... Аха, тиме
хоћеш да кажеш да се не слажеш са Марковим мишљењем?
Делује ми да већина вас још размишља о претходно реченом?! Да ли је
тако? Шта вам је на уму?
Ако добро разумем, ти мислиш да...? Имам утисак да си ти нешто друго
помислио или хтео да кажеш?! Из овога што кажеш, разумем да...” итд.
Ученици радије узвратно слушају и уважавају одрасле
када имају осећај да одрасли слушају и поштују њихове
ставове, мишљења и осећања.
20. Коначно, слушање са разумевањем је заправо
операционализација исказивања емпатије,
која нам је у животу једних са другима (у
школи, учионици, породици, друштву) и те како
важна и све више недостајућа.
21. Емпатија
• Чин разумевања шта друга особа мисли, осећа и
доживљава; поглед из перспективе те особе;
способност да се „изађе” из свог доживљаја и да се
претпостави и разуме доживљај другог бића.
• Она не значи да се (нужно) слажемо са осећањима и
ставовима друге особе или да и ми то исто осећамо,
• али значи:
✓ да препознајемо шта друга страна осећа, прихватамо
да је то њена истина;
✓ да не судимо о томе из сопствене перспективе,
уверења или искуства.
22. Човек као homo epathicus
❖ „Афективна емпатија”
❖ „Когнитивна емпатија”
❖ Емпатија је диспозиција, потенцијал;
„Потреба детета да помогне је урођена.
Мржња се учи.”
23. Васпитавање емпатичности
Као и сваки потенцијал, подложна је утицају средине
Дечја емпатија се уобличава најпре у породици
Зашто је важно неговати емпатију
❖ значај за морални развој детета
❖ доприноси повећању разумевања и бриге за друге, борби против неједнакости и
предрасуда, повећању осетљивости за угрожене појединце и групе – смањује
вршњачко и свако друго насиље у понашању, конфликтима, комуникацији; кључна је
за решавање конфликата
❖ Обогаћује и чува значајне односе (другарске, пријатељске, породичне, партнерске, брачне,
колегијалне, међугенерацијске,...) и олакшава и продубљује комуникацију и повезивање са
другима; важна је за све видове сарадње и тимског рада (у учионици, зборници и сл.)
❖ Део је емоционалне интелигенције, доприноси постизању успеха и превазилажењу
неуспеха
❖ Разумевање, саосећајност, солидарност и помагање другима чине да се људи
добро осећају!
* идеје за развијање
емпатичности код деце!
24. Хвала на СЛУШАЊУ и хвала што ћемо
наставити да мислимо о овој теми ☺!
Ирена Лободок Штулић, псих.
УГ „Тим Психокод”, Београд
lobodok@open.telekom.rs
064 2237 009
Тим Психокод фејсбук страница:
https://www.facebook.com/TIM-Psihokod-223153744406244
* Презентована тема представља део садржаја акредитованог програма
стручног усавршавања Умеће комуникације (каталошки бр.171, 20 сати, П4,
К4), стога се и ова презентација већим делом састоји од сегмената
припадајућег приручног семинарског материјала Тима Психокод.