Биографија

1. Гроздана Олујић
Писање ми је неопходно каоваздух
Гроздана Олујић рођена јеу Ердевику,30. августа 1934. године.
Почела је да пишевеома рано,као гимназијалка,а већса првимроманима стекла јеславу и ван
граница Југославије.Истовремено хваљенаи оспоравана,награђивана и осуђивана да у својим
делима критикујесоцијалистички режим, следећи свој бескрајниталенат стрпљиво јеградила
своју књижевну каријеру,нетежећи за славом,него једноставно изпотребеда пише,како је
рекла у једноминтервјуу:„Писање мије неопходнокаоваздух или хлеб"
Са једнаким успехом писала је за децу, младе и зреле читаоце, преводила, бавила се есејистиком,
а остаћеупамћени и њени разговори са славнимсрпскимписцима,којејеводила још као
студенткиња,објављени у књизи Писцио себи.
Први романo младима иза младеИзлет у небо објавила је у 22. години. Иакоје наишао и на
негативне реакције, будући да је биоиспред свог времена поначину на који је говорио о
младима,преведенје на неколико језика. После романаГласам за љубав (1962), Не буди
заспале псе (1964) и Дивље семе (1967), који је у енглеском преводупостао обавезна лектира
појединихуниверзитетау Америци,јер говорио урбаном животумладих,њиховим
проблемима,љубавимаинедоумицама,штопредстављапрекретницуу савременој
књижевности за омладину,окренуласе писању бајки.
За збирку Седефнаружа и друге бајке (1979) добилаје Награду „Политикиногзабавника”,а
прича Варалица и смрт из ове збирке освојила је награду на конкурсу за најбољумодернубајку
света у организацији Светског конгреса за уметности културу, 1994. године у Сједињеним
Америчким Државама.
Збирка Небеска река и друге бајке објављена је 1984. године. Исте
године, издавачка кућа „Народна књига” објављује збирку Афричка
љубичица, чије су приче укључене у низ светских антологија у
Немачкој, САД, Русији, Израелу, Индији, Енглеској и Француској.

2. Прича Игра награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у
Арнсбергу, у Немачкој.
У нареднимгодинама Гроздана Олујићнастављада пише и објављује књиге бајки:Звездане
луталице,Дечаки принцеза,Принцоблака,Златни тањир и другебајке,Месечевцвет,
Светлосна врата,Каменкоји јелетео и другебајке,Снежни цвети другебајке,Јастуккоји је
памтио сновеи другебајке.
Бајка је легитимни облик света детињства. Сан човеков о
доброти и љубави, понекад је кроз историју бивао затамњен,
али никада угашен. А бајка је управо то. Тај сан. Та светлост…
Последњи шанац одбране од насиља и мрака… Пропламсај наде
да доброта, упркос свему, не престаје да се рађа.
Тек 2009. годинепоново се враћа роману,када су у издању Српскекњижевнезадруга
објављени Гласовиу ветру, прича о српској грађанској породици Арацки,за који јеГроздана
Олујић добила НИН-ову награду.
РоманПреживетидосутра, завршен1962. године,објављенјетек 2017. године,у издању Српске
књижевнезадруге. Списатељица једуго послеоспоравања њеногпрвогромана,у контексту
дискурса социјалистичкеепохе,сматрала да нијевремеза објављивањепричеизДругог
светског рата и чувала јерукопис.Безобзира на велику временску дистанцу,овај романзвучи
савремено а његовепорукесу врло актуелне.
СКЗ и Партенон су 2018. годинеобјавили Сабране романе Гроздане Олујићу шесткњига.

3. У издању Српске књижевне задруге,2001. године објављеноје делоАнтологија љубавнихбајки
света,прво ове врсте у свету, у коме су се на око петстострананашле најлепше кинеске,руске,
српске,хавајске,шкотске, индијске,бразилске, естонске,јапанске,аљаске народне бајке,каои
низ ауторских уметничких бајкиХансаКристијанаАндерсена,браће Грим, ШарлаПероаитд.
Поредбајки и романа,Гроздана Олујићје написалаи бројне есеје окњижевницима:Францу
Кафки, Томасу Вулфу и Марселу Прусту,каои значајну студију Поетикабајке.Објавилаје и студију
Проблемидентитеталичностиуделу Вирџиније Вулф.Бавиласе и преводилачкимрадом.
Преминулаје умарту 2019. године.
Како је говорилаГрозданаОлујић
Од ткива маште,ткива сна, бајка гради свој свет,на први поглед случајан, измишљен, иреалан,
заправо саздан на истинама првога реда. Јер,шта је ако не истина првога редапорука бајке да
љубав надилази сва зла, па чак и саму смрт,пружајући малом читаоцу наду да се и из

4. најмрачније шуме може изаћи, победитизло у себи и ван себе,отворити светлосна врата која
свако од нас носи у себи, помажући другимапомоћи себи, ући у склад са собом и светом око
себе.Зато бајка, као Шехерезадинабитка за живот, не престаје да траје,рађајући се увек изнова
са сваким новим писцем и дететом,од праисторије доданас.
Где видите наду за човека?
У њему самом! У самилости и праштању. У светлости која се у човеку бори с тамом. И побеђује.
Јер,да је нема – живот би се зауставио,закопао у маглу,у непостојање.
Стара и мудра,бајка то добро зна,омогућавајући светлости да надјача и љубави да процвета,
а сва чуда,сви преображаји жабеу принцезу и младића у змију, условљени су и разрешени
осећањемљубави.Уформули бајке,безобзира гдеје и када никла – љубав је покретачка и
одлучујућа снага.Зато несрећа у бајци нијеникада трајно стање.Бајка непризнајеконачност,
потпуни мраки смрт.
Литература :
1. https://srpskaknjizevnazadruga.rs/na-danasnji-dan-30-avgusta-1934-godine-rodjena-je-
grozdana-olujic/?fbclid=IwAR2Ti2ULppZVCExhY1TKI0YsY9ge0CTYrbmDbWpEX_Kz4Py-
Jwn_JGAI2FAСКЗ

5. 1 - Хвала на пажњи !
Ваша наставница Тања