Upravni govor

1. О ОБЕЛЕЖАВАЊУ
УПРАВНОГ ГОВОРА
др Душка Кликовац

2. УВОД
 У издавачкој и школској пракси у вези с
обележавањем управног говора постоје
недоумице.
I. Обележавање УГ наводницима:
1. редослед наводника и других знакова;
2. да ли се пише зарез као трећи знак у низу;
3. како се раздвајају управни и пишчев говор;
4. кад се УГ не обележава ничим;
5. колико се наводника пише кад се у УГ умеће
пишчев говор;
6. шта се ради кад цитат обухвата више пасуса.
I. Обележавање УГ цртом:
1. кад се управни говор обележава цртом;
2. како се раздвајају управни и пишчев говор.

3. Корпус
 Најважнији правописи (укључујући и
делове о правопису у оквиру граматика,
правописне приручнике и сл.) објављени
у српској и хрватској средини од краја
XIX века до данас:
 експлицитна решења;
 решења која се реконструишу из примера.
 Књиге различитих издавача (9 књига
издатих од 1962. до 2010).

4. НАВОДНИЦИ (1): РЕДОСЛЕД
НАВОДНИКА И ДРУГИХ ЗНАКОВА
 Изводни наводници се увек налазе у
додиру с бар још једним знаком.
 Случајеви:
 УГ се наводи сам (без пишчевог);
 УГ је уклопљен у пишчев (тј. део је
експлицитно наведене пишчеве реченице):
 пишчев говор претходи управном;
 пишчев говор се умеће унутар управног;
 пишчев говор следи за управним.
 Проблеми:
 редослед изводних наводника и тачке;
 редослед изводних наводника и зареза.

5. Редослед изводних наводника и
тачке: УГ без пишчевог (1)
 Питање: какав је редослед
завршног реченичног знака и
изводних наводника кад се међу
наводнике ставе следеће реченице:
 Доћи ћу.
 Долазиш ли?
 Дођи одмах!
 Долазим...
 Проблематичан је само 1. случај.

6. Редослед изводних наводника
и тачке: УГ без пишчевог (2)
 Белић 1923, 1930:
 „Занат је златан.“
 Белић 1950 (мења правило без
образложења):
 „Занат је златан“.
 Дешић 1994:
 „Данас ћу се мало одморити“.
 Од других аутора о томе говоре само још
Боранић (1921) и Бабић и др. (1996), и
прописују тачку испред изводних
наводника.

7. Редослед изводних наводника
и тачке: УГ без пишчевог (3)
 Пракса (ретко се наилази на
различито написане појединачне
примере у оквиру исте књиге):
 „Прича још није готова.“
 „Да, последњи.”
 »Јуче сам стигао.«

8. Редослед изводних наводника
и тачке: УГ без пишчевог (4)
 Решење зависи од тога који од следећа два
случаја сматрамо основним (онда се онај
други управља према основном); сматрамо
да је логичније да се основним сматра први:
 Доћи ћу.
 Марко рече: Доћи ћу.
 Писање тачке испред наводника сагласно је
са случајем (о којем не говори ниједан
правопис) кад се УГ састоји од више од једне
реченице; у пракси се увек пише тачка пре
наводника:
 „Добро. Хајде да пожуримо.“

9. Редослед изводних наводника и тачке:
пишчев говор претходи управном (1)
 Питање: који је редослед знакова кад се међу наводнике
стави УГ у следећим примерима:
 Марко рече: Доћи ћу.
 Марко упита: Долазиш ли?
 Марко викну: Дођи одмах!
 Проблематичан је само први случај:
 Марко рече: „Доћи ћу.“ – Боранић 1921, Правопис 1960,
Анић и Силић 2001, Бабић и др. 1996, Броз 1892,
Пижурица и др. 2010.
 Марко рече: „Доћи ћу“. – Новаковић 1894, Петровић,
Белић, Симић и др. 1998, Пижурица и др. 2010.
 Та два решења узимају у обзир различите тачке: једна је на
крају управног говора, а друга је на крају реченице која
обухвата управни говор.

10. Редослед изводних наводника и тачке:
пишчев говор претходи управном (2)
 Пижурица и др. 2010, дакле, на два
места дају два различита решења. На
једном месту кажу: тачка на крају
управног говора се изоставља јер је
битнија она која закључује целу
реченицу; изричито наводе аналогију
између следећа два случаја:
 Настављајући своју асоцијацију, промрмља:
„Сва је згода – биће града тешка”.
 „Сва је згода – биће града тешка”, промрмља
настављајући своју асоцијацију.

11. Редослед изводних наводника и тачке:
пишчев говор претходи управном (3)
 Тај правопис на истом месту даје и следеће примере:
 Исписа на табли строфу: „Чемпресова шума бдије.
Месец на њу просу своје хладно сребро. Одсијава модро
летње иње са високих трава. Затим крик – то крикну
буљина на пању.”
 Поаро примети: „Али ви, мадам, нисте били сасвим
задовољни.”
 Коментар је следећи: „Међутим, то [претходно
правило] није никакво чврсто правило нити постојан
обичај, него се често тачка стави одмах уза слово, па
тек онда знак извода. Ни тај поступак није погрешан,
а нарочито је оправдан кад је – као у друга два
примера – пишчев текст само најава, иза које следи
развијен и целовит навод; другим речима: кад је
навод главни део исказа.“

12. Редослед изводних наводника и тачке:
пишчев говор претходи управном (4)
 Кад се УГ састоји од двеју или више
реченица (што опет експлицитно не
разматра ниједан правопис), тачка
се ставља испред наводника:
 Kad se nаvrši godinа, rеčе Bоg аnđеlu:
„Idи vidi, kаkо оnе sirote žive. Aко teško
žive, podaj im bolju hranu.“ – Броз
1862

13. Редослед изводних наводника и тачке:
пишчев говор претходи управном (5)
 Дакле, постоје два решења.
 Марко рече: „Доћи ћу.“
 Марко рече: „Доћи ћу“.
 Друго решење има само једну аналогију,
и то са изостављањем завршне тачке
испред зареза:
 Он рече: „Доћи ћу“. – „Доћи ћу“, рече он.
 Прво решење има више аналогија:
 „Доћи ћу.“ – Он рече: „Доћи ћу.“ – Марко
упита: „Долазиш ли?“ – Марко рече: „Доћи ћу.
Дођи и ти.“

14. Редослед изводних наводника и тачке:
пишчев говор претходи управном (6)
 У пракси се поступа углавном по првом
решењу.
 Један изузетак (у научним текстовима):
 Ucherek citira Freia koji takođe pominje ovaj
termin, pa ga i povezuje sa terminom
kondenzacija: „La transposition syntagmatique
de la phrase en un membre de phrase ou de
deux phrases (ou pluseurs) en une phrase
uniquе est appelée condensation“ (94) (radi se,
naime o primerima tipa La rose rouge – La rose
est rouge i dr.).

15. Редослед изводних наводника и
тачке: УГ се раздваја пишчевим
 У свим правописима је редослед тачке и
изводних наводника исти као да је УГ
непрекинут:
 „Узми овај лијек“, узвикну непозната жена, „и
чувај га док ти затреба.“ – Броз 1892,
Боранић 1921, Правопис 1960, Бабић и др.
1996, Пижурица и др. 2010: 155).
 „Доћи ћу“, рече на крају, „ако будем имао
времена“. – Ново правописно упутство, Дешић
1994.
 Издавачка пракса: тачка је углавном
испред изводних наводника.

16. Редослед изводних наводника и
зареза: УГ се раздваја пишчевим (1)
 Питање: ако УГ ставимо под наводнике, какав ће
бити редослед између првог зареза и првих
изводних наводника:
 Доћи ћу, рече Марко, одмах.
 Долазиш ли, упита Марко, одмах?
 Дођи, викну Марко, одмах!
 Сви препоручују, или сами тако стављају, прво
наводнике (таква је и пракса). Другачије поступа
само Броз 1892:
 „Uzmi ovaj orah,“ reče mu žena, „i čuvaj ga do
potrebe.“
 Различита решења су последица двеју аналогија.
И Брозово решење има оправдања, али није
уобичајено.

17. Редослед изводних наводника и
зареза: УГ се раздваја пишчевим (2)
 Боранић 1921 и Бабић и др. 1996: кад у
изворној реченици постоји зарез, на том
месту у управном говору зарез претходи
изводним наводницима.
 »Bili smo«, reče Ivan, »kod njega na ručku.«
(Prema: »Bili smo kod njega na ručku.«)
 »Gospodine,« kaže čovuljak mome ocu, »kupite
štogod!« (Prema: »Gospodine, kupite štogod!«)
 То решење је у пракси практично
неспроводљиво.

18. Редослед изводних наводника и
зареза: прво УГ, па пишчев
 Питање: где се пише други део
наводника ако се УГ стави под
наводнике:
 Доћи ћу, рече Марко.
 У правописима и пракси постоји
само једно решење:
 „Доћи ћу“, рече Марко.

19. НАВОДНИЦИ (2): ЗАРЕЗ КАО ТРЕЋИ
ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ ЗНАК У НИЗУ (1)
 Питање: да ли има запете на означеном
месту:
 „Долазиш ли?“_упита Милан.
 „Дођи одмах!“_узвикну Милан.
 Овај случај правописци обично не
разматрају; а кад га помињу, одлучују се
да зареза нема (Броз 1892, Белић, Бабић
и др. 1996) – увек без образложења.
 У пракси се, практично подједнако,
јављају оба решења.

20. ЗАРЕЗ КАО ТРЕЋИ ИНТЕРПУНКЦИЈСКИ
ЗНАК У НИЗУ (2)
 У корист писању запете могу се навести два
аргумента.
 Прво: ако се зарез пише, онда се памти само
једно правило: да се УГ одваја зарезом од
пишчевог говора, било да на крају УГ не стоји
ниједан знак, било да стоје упитник или
узвичник; ако се зарез не пише, треба памтити
два правила: да се зарез пише кад испред
изводних наводника нема интерпункцијског
знака, а да се не пише кад има.
 Друго: треба разликовати следећа два случаја:
 »Pssst!« reče Gandalf. »Neka Torin govori!« A Torin
ovako poče.

21. НАВОДНИЦИ (3): КАКО СЕ РАЗДВАЈАЈУ
УПРАВНИ И ПИШЧЕВ ГОВОР
 Питање: да ли може и једно и друго:
 „Доћи ћу“, рече он.
 „Доћи ћу“ – рече он.
 У свим правописима се препоручује зарез; у неким
правописима дозвољава се и црта. То двојство уводи
Правопис 1960, без образложења (исто предвиђају и
Дешић 1994, Симић и др. 1998, Пижурица и др. 2010).
 Решење са цртом није рационално, између осталог и зато
што се уводи правописно двојство које не носи ни
семантичку ни стилску разлику.
 Белић (1959): запета се не изоставља кад се црта
употребљава за нарочито истицање:
 Гдекоји опет узму на Божић сјекиру и замахну као да
посјеку воћку нероткињу, а други му ко рече: „Не
сијеци, родиће,“ – и кад се то учини три пута застопце,
кажу да ће воћка послије родити.

22. НАВОДНИЦИ (4): КАДА СЕ УПРАВНИ
ГОВОР НЕ ОБЕЛЕЖАВА НИЧИМ (1)
 По правилу се као пример дају народне пословице:
 Ко тражи веће, изгуби и оно из вреће, вели народ
(Белић).
 Пешикан и др. 1993: „ако је за неки текст речима
указано да је туђи, а ако нема потребе да се
нагласи да се текст преузима дословно – од речи
до речи и ако преузети текст по склопу и форми не
одудара од пишчевог личног текста“:
 Ко брзо суди, брзо се и каје – каже народна
пословица.
 Познај самога себе, препоручивао је Сократ.
 Неко је ову максиму друкчије формулисао: што не
можеш оставити за сутра – остави за прекосутра.

23. КАДА СЕ УПРАВНИ ГОВОР НЕ
ОБЕЛЕЖАВА НИЧИМ (2)
 Закључујемо: наводници се приликом навођења
туђег говора не употребљавају (а) онда кад његово
дословно преношење није битно, него је битна
његова садржина и, у исто време, (б) кад се писац
не ограђује од тих речи, него се с њима слаже. То
се најчешће догађа кад је творац тих речи уопштен
и анониман, или ако је нечија индивидуална мисао
постала позната и усвојена колико и пословица.
 Следећи примери (који се налазе у правописима)
не би били прихватљиви:
 У шуми, гдје се је склонио, чуо је: Није ово
свршетак, ово је почетак новога живота.
 То је познато, рече неко из круга, да Грузијанке
имају дивне очи.

24. НАВОДНИЦИ (5): КОЛИКО СЕ НАВОДНИКА
ПИШЕ КАД СЕ У УГ УМЕЋЕ ПИШЧЕВ ГОВОР
 Питање: да ли се у наводнике стављају оба дела
УГ:
 „Доћи ћу“, рече Марко, „чим будем могао.“
 „Доћи ћу – рече Марко – чум будем могао.“
 Друго решење препоручивало се само у неким
старијим српским правописима (Стојановић 1891) –
као случај уметнуте реченице. Тако се понекад
поступа и данас у пракси. Новији правописи, ако
такав случај помињу, препоручују 1. решење.
 Друго решење је неприкладно због тога што се не
види на први поглед шта је управни говор, а шта
не. Сем тога, део који се налази између црта по
правилу служи за истицање – што за овај случај
није прикладно.

25. НАВОДНИЦИ (6): ШТА СЕ РАДИ КАД
ЦИТАТ ОБУХВАТА ВИШЕ ПАСУСА (1)
 У „Картотеци језичких недоумица“ у Списима
Одбора за стандардизацију српског језика (Списи:
265) налазимо и следеће:
 У досадашњим правописима није нормирана
употреба наводника за дуже текстове, оне од више
пасуса. У већини страних језика у таквом случају
сваки пасус почиње наводником, а само се
последњи и завршава наводником. Би ли такав
пропис требало усвојити и код нас, јер, ако се
наводник ставља само на почетку и на крају
текста, читалац лако губи из вида да је посреди
цитат?
 Правописи о томе не кажу ништа, а у издаваштву
се тако понекад чини.

26. НАВОДНИЦИ (6): ШТА СЕ РАДИ КАД
ЦИТАТ ОБУХВАТА ВИШЕ ПАСУСА (2)
 Једини траг том решењу налазимо
код Новаковића (1894):
Сеја брата на сунашце звала:
„Хајде, брате, на сунашце јарко.
„Да се јарка сунца нагрејемо,
„И љепоте красне нагледамо,
„Како језде кићени сватови“.

27. ЦРТА (1): КАД СЕ УПРАВНИ
ГОВОР ОБЕЛЕЖАВА ЦРТОМ (1)
 Начелно, у већини правописа о црти се
говори као о алтернативном знаку за
обележавање УГ, који „замењује“
наводнике или „стоји (у)место њих“.
Истиче се, међутим (Пешикан и др. 1993;
Бабић и др. 1996), да се дијалози у
приповедачким текстовима чешће наводе
помоћу црте. Пешикан и др. помињу и
могућност да се два поступка комбинују:
„црта у реалним дијалозима, а наводници
у замишљеним монолозима или
дијалозима.“

28. ЦРТА (1): КАД СЕ УПРАВНИ
ГОВОР ОБЕЛЕЖАВА ЦРТОМ (2)
 Пешикан и др. (1993: 279): цртом се наводи дијалог
„уопште кад се туђи текст (говор неке личности) даје
у посебном ставку (пасусу)“. Слично кажу и други
савремени аутори. Тако је и у свим правописима осим
најстаријег (Стојановић 1891).
 Издвачка пракса: црте обележавају по правилу
реплике које се пишу једна испод друге. Насупрот
томе, наводници лако испуњавају задатак да у оквиру
истог пасуса обележе реплике различитих говорника:
 Када су играчи одлазили, Торнштајн је потапшао
Ерика по руци. „Жао ми је због Харалда“, прошапутао
је загледавши се у Ерикове очи. Ерик је прихватио
пружену руку: „Хвала, Торнштајне“.

29. ЦРТА (2): КАКО СЕ РАЗДВАЈАЈУ
УПРАВНИ И ПИШЧЕВ ГОВОР
 У новијим правописима усталила се пракса коју су најпотпуније
илустровали Пешикан и др. 1993:
(1) – Добро, узећу ово, иако ми је мало нелагодно.
– Зашто, кад тим не оштећујеш никога.
(2) – Добро, узећу ово, иако ми је мало нелагодно – сагласи се момак.
– Зашто, кад тим не оштећујеш никога – храбрио га је старији.
(3) – Добро, узећу ово – сагласи се момак – иако ми је мало нелагодно.
– Зашто – храбрио га је старији – кад тим не оштећујеш никога.
(4) – Добро, узећу ово. Ипак ми је мало нелагодно.
– Зашто?! Не оштећујеш тиме никога.
(5) – Добро, узећу ово – сагласи се момак. – Ипак ми је мало нелагодно
– додаде с неким снебивањем.
– Зашто?! – зачуди се старији. – Не оштећујеш тиме никога. [Или:]
– Зашто?! Не оштећујеш тиме никога – храбрио га је старији.
(6) – Добро, узећу ово – сагласи се момак. Мало поћутавши, додаде: –
Ипак ми је мало нелагодно.
– Зашто?! – зачуди се старији. Видећи да се онај и даље колеба,
објасни: – Никога тиме не оштећујеш.

30. ЗАКЉУЧАК (1): опште напомене о
обележавању УГ
 Наводницима аутор текста експлицитно читаоцу
ставља до знања да речи обележене тим знаком
нису његове, него туђе. Њима се УГ обележава и
кад се реплике пишу једна испод друге и кад се
пишу у продужетку.
 Основна функција црте јесте да раздвоји делове
реченице одн. текста; отуда и њена употреба да
обележи УГ. Црта се употребљава:
 на почетку сваке реплике кад се оне пишу једна
испод друге;
 између реплика и пишчевог говора унутар истог
пасуса – кад пишчев говор следи за УГ или кад се
умеће унутар УГ (кад пишчев говор претходи
управном, обично се управни издваја у нови
пасус).

31. ЗАКЉУЧАК (2): обележавање УГ
наводницима и цртом
 Најприкладнија решења (што значи да су
утемељена на аргументима, подржана аналогијама,
сразмерно једноставна, налазе се у правописима и
устаљена су у пракси):
 „Доћи ћу.“
 Милан рече: „Доћи ћу.“
 „Доћи ћу“, рече Милан.
 Милан рече: „Доћи ћу“ – али се не помаче.
(ради истицања)
 „Доћи ћу“, рече Милан, „одмах.“
 „Долазиш ли?“, упита Милан.
 „Дођи одмах!“, викну Милан.
 „Долазим...“, замишљено рече Милан.

32. ЗАКЉУЧАК (2): обележавање УГ
наводницима и цртом
 Тиме би се искључила следећа
решења:
 „Доћи ћу“.
 Милан рече: „Доћи ћу“.
 „Долазиш ли?“ упита Милан.
 „Долазиш ли?“ – упита Милан.
 „Доћи ћу – рече Милан – одмах.“
 „Доћи ћу, рече Милан, одмах.“

33. ЛИТЕРАТУРА
 Душка Кликовац, „О обележавању
управног говора“, Научни састанак
слависта у Вукове дане, 42/3, 2013,
стр. 15–42. (У том раду се налазе и
подаци у другим изворима који се
наводе у презентацији.)

34. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!