SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 11
Фотосинтеза
Фотосинтезата e процес во кој растенијата создаваат
храна. Во него, од неоргански соединенија (јаглерод
диоксид, вода и минерални соли), со помош
насончевата светлина и хлорофилот (кој го има само
во растителните клетки) се синтетизираат органски
соединенија (јаглехидрати, белковини, липиди итн.),
кои се неопходни за исхраната на растението.
Фотосинтезата се одвива само во зелените делови од
растението, т.е. во оние клетки кои
содржат хлоропласти (во кои се наоѓа хлорофилот).
.
Фотосинтеза
Хлоропласти
Хлоропласт е органела која се среќава само
кај растенијата, и тоа во нивните зелени делови. Во
неа се содржи хлорофилоти се
одвива фотосинтезата.Таа во себе содржи
хлорофил (зелена материја) која ја впива
сончевата енергија и со тоа ја почнува
фотосинтезата т.е. процесот во кој растителната
клетка од јаглерод диоксидот и водата создава
шеќер - скроб и кислород.
Хлоропласти
Растенија
Растенијата или билки се многуклеточни автотрофи (многу
мал број се хетеротрофи, како на пример
некои паразитскирастенија) што обично живеат прикрепени
на почвата. Тие сочинуваат посебно царство -
Plantae (порано познато и какоVegetabilia).
Најраните фосили од растенија се од почвени,
т.е. васкуларни растенија. Фосилните
и биохемискитеистражувања укажуваат на тоа дека
растенијата еволуирале од многуклеточни зелени алги.
Генерално, растенијата се делат на неваскуларни (оние кај
кои ситестите клетки не содржат лигнин и кај кои отсуствува
спроводен систем - кисилем и флоем) иваскуларни (оние кај
кои ситестите клетки содржат лигнин и имаат ксилем и
флоем). Науката што ги проучува растенијата се
нарекува ботаника (или многу поретко нарекувана и
фитологија).
Растенија
Скроб
Скроб или нишесте — (C6H10O5)n — растителен полисахарид. Претставува основен
резервен шеќер кај растенијата, односно депо на глукоза и нејзин полимер.
Постојат два основни видови на скроб, кои во скробните зрна се заедно:
Скробни зрна видени со поларизационен филтер, зголемени 800 пати. Тие се
оптички активни.
Амилоза, која се состои од линеарни и неразгранети ланци од неколку илјади
глукозни единици. Овие единици се поврзани со гликозидна врска помеѓу
нивните први и четврти јаглеродни атоми.
Амилопектин, кој се разликува од амилозата по тоа што има многу разгранета
структура. На приближно секоја тринаесетта глукозна единица во ланецот е
прикачен краток страничен ланец преку гликозидна врска на 6 С-атом (јаглеродот
над прстенот). Вкупниот број на глукозни единици во еднамолекула на
амилопектин изнесува неколку илјади.
Скробот е нерастворлив во вода. Растенијата го претвораат вишокот од глукоза во
скроб. Пред скробот да влезе (или да ги напушти) клетките, тој мора да биде
дигериран. Хидролизата на скробот се одвива со помош на ензимите амилази. Во
присуство на амилаза (како што е панкреасната амилаза), водните молекули
навлегуваат во 1 -> 4 врските, цепејќи го ланецот и произведувајќи мешавина од
глукоза и малтоза (претходно се добиваат меѓупродуктидекстрини). Друг тип на
амилаза е потребна за да се раскинат 1 -> 6 врските на амилопектинот.
Скроб
Јаглероден диоксид
Јаглероден диоксид (хемиска формула: CO2) — хемиско
соединение составено од два кислородни атоми и еден атом
најаглерод. Тоа е гас при стандардни услови за температура и
притисок и во таа состојба го има во земјината атмосфера.
Јаглеродот диоксидот е гас без боја и мирис. Потежок е
од воздухот и не гори. Овие својства на јаглеродниот диоксид се
причина тој да се употребува за гаснење на пожари.
Јаглеродниот диоксид малку се раствора во вода при што
реагира со неа образувајќи јаглеродна киселина. Таа е
непостојана и се разложува на вода и јаглероден диоксид.
Поради тоа, јаглеродниот диоксид се употребува за газирање
пијалаци.
Растенијата го користат јаглеродниот диоксид од воздухот,
трансформирајќи го во органски материи, а при тоа
ослободувајќикислород. Животните и луѓето го користат
кислородот во процесот на дишење, при што ослободуваат
јаглероден диоксид. Овој процес се одвива постојано и е основа
за животот на Земјата.
Јаглероден диоксид
Изработиле
Лора Златковска
Златка Поповска

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Oсетливост на дразби кај растенијата
Oсетливост на дразби кај растенијатаOсетливост на дразби кај растенијата
Oсетливост на дразби кај растенијата
Olimpija Jovceska
 
Царство животиња
Царство животињаЦарство животиња
Царство животиња
jasminas
 
нивои организације биолошких система
нивои организације биолошких системанивои организације биолошких система
нивои организације биолошких система
Maja Simic
 

La actualidad más candente (20)

Razmnozavanje biljaka
Razmnozavanje biljakaRazmnozavanje biljaka
Razmnozavanje biljaka
 
Локомоторен систем, Мускулен систем
Локомоторен систем, Мускулен системЛокомоторен систем, Мускулен систем
Локомоторен систем, Мускулен систем
 
Oсетливост на дразби кај растенијата
Oсетливост на дразби кај растенијатаOсетливост на дразби кај растенијата
Oсетливост на дразби кај растенијата
 
Fotosinteza
Fotosinteza Fotosinteza
Fotosinteza
 
Делови на растението
Делови на растениетоДелови на растението
Делови на растението
 
Koren
KorenKoren
Koren
 
Znacaj biljaka za coveka
Znacaj biljaka za covekaZnacaj biljaka za coveka
Znacaj biljaka za coveka
 
Lisajevi
LisajeviLisajevi
Lisajevi
 
Rastitelni tkiva
Rastitelni tkivaRastitelni tkiva
Rastitelni tkiva
 
Zaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u SrbijiZaštićene biljne vrste u Srbiji
Zaštićene biljne vrste u Srbiji
 
Oprašivanje i oplođenje
Oprašivanje i oplođenjeOprašivanje i oplođenje
Oprašivanje i oplođenje
 
Biljna tkiva
Biljna tkivaBiljna tkiva
Biljna tkiva
 
Лековите биљке - Lekovite biljke
Лековите биљке - Lekovite biljkeЛековите биљке - Lekovite biljke
Лековите биљке - Lekovite biljke
 
Царство животиња
Царство животињаЦарство животиња
Царство животиња
 
Биљна ткива
Биљна ткиваБиљна ткива
Биљна ткива
 
Fotosinteza
FotosintezaFotosinteza
Fotosinteza
 
нивои организације биолошких система
нивои организације биолошких системанивои организације биолошких система
нивои организације биолошких система
 
13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka13. Zivotni ciklus biljaka
13. Zivotni ciklus biljaka
 
Lanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramidaLanac ishrane i trofička piramida
Lanac ishrane i trofička piramida
 
Kruženje materije i proticanje energije
Kruženje materije i proticanje energijeKruženje materije i proticanje energije
Kruženje materije i proticanje energije
 

Más de valentinastanoevska

сетила за откривање светлосни дразби
сетила за откривање светлосни дразбисетила за откривање светлосни дразби
сетила за откривање светлосни дразби
valentinastanoevska
 
сетила и сетилни механизми
сетила и сетилни механизмисетила и сетилни механизми
сетила и сетилни механизми
valentinastanoevska
 
сетило за примање мехнички дразби
сетило за примање мехнички дразбисетило за примање мехнички дразби
сетило за примање мехнички дразби
valentinastanoevska
 
сетило за мирис и вкус
сетило за мирис  и вкуссетило за мирис  и вкус
сетило за мирис и вкус
valentinastanoevska
 
автномен нервен систем
автномен нервен системавтномен нервен систем
автномен нервен систем
valentinastanoevska
 
Bespolovo i polovo razmn zivotni
Bespolovo i polovo razmn zivotniBespolovo i polovo razmn zivotni
Bespolovo i polovo razmn zivotni
valentinastanoevska
 
органи кај растението марија митриновска
органи кај растението марија митриновскаоргани кај растението марија митриновска
органи кај растението марија митриновска
valentinastanoevska
 
вулкани и земјотреси
вулкани и земјотресивулкани и земјотреси
вулкани и земјотреси
valentinastanoevska
 
Vidovikarpi prezentacija Valentina Stanoevska
Vidovikarpi prezentacija Valentina StanoevskaVidovikarpi prezentacija Valentina Stanoevska
Vidovikarpi prezentacija Valentina Stanoevska
valentinastanoevska
 
Promeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina Stanoevska
Promeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina StanoevskaPromeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina Stanoevska
Promeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina Stanoevska
valentinastanoevska
 

Más de valentinastanoevska (20)

сетила за откривање светлосни дразби
сетила за откривање светлосни дразбисетила за откривање светлосни дразби
сетила за откривање светлосни дразби
 
сетила и сетилни механизми
сетила и сетилни механизмисетила и сетилни механизми
сетила и сетилни механизми
 
сетило за примање мехнички дразби
сетило за примање мехнички дразбисетило за примање мехнички дразби
сетило за примање мехнички дразби
 
сетило за мирис и вкус
сетило за мирис  и вкуссетило за мирис  и вкус
сетило за мирис и вкус
 
автномен нервен систем
автномен нервен системавтномен нервен систем
автномен нервен систем
 
Cerepen mozok
Cerepen mozokCerepen mozok
Cerepen mozok
 
Izla;uvawe
Izla;uvawe Izla;uvawe
Izla;uvawe
 
Rbeten mozok
Rbeten mozokRbeten mozok
Rbeten mozok
 
Fotosinteza
FotosintezaFotosinteza
Fotosinteza
 
Bespolovo i polovo razmn zivotni
Bespolovo i polovo razmn zivotniBespolovo i polovo razmn zivotni
Bespolovo i polovo razmn zivotni
 
Koza i koznitvorvini
Koza i koznitvorviniKoza i koznitvorvini
Koza i koznitvorvini
 
Koza
KozaKoza
Koza
 
органи кај растението марија митриновска
органи кај растението марија митриновскаоргани кај растението марија митриновска
органи кај растението марија митриновска
 
Moi prezentacii
Moi prezentaciiMoi prezentacii
Moi prezentacii
 
Srce i krvni sadovi
Srce i krvni sadoviSrce i krvni sadovi
Srce i krvni sadovi
 
Zemjina revlucija
Zemjina revlucijaZemjina revlucija
Zemjina revlucija
 
Izvori na svetlosna energija
Izvori na svetlosna energijaIzvori na svetlosna energija
Izvori na svetlosna energija
 
вулкани и земјотреси
вулкани и земјотресивулкани и земјотреси
вулкани и земјотреси
 
Vidovikarpi prezentacija Valentina Stanoevska
Vidovikarpi prezentacija Valentina StanoevskaVidovikarpi prezentacija Valentina Stanoevska
Vidovikarpi prezentacija Valentina Stanoevska
 
Promeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina Stanoevska
Promeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina StanoevskaPromeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina Stanoevska
Promeni na materiite poddejstvo na vozduh,voda Valentina Stanoevska
 

фотосинтеза

  • 1. Фотосинтеза Фотосинтезата e процес во кој растенијата создаваат храна. Во него, од неоргански соединенија (јаглерод диоксид, вода и минерални соли), со помош насончевата светлина и хлорофилот (кој го има само во растителните клетки) се синтетизираат органски соединенија (јаглехидрати, белковини, липиди итн.), кои се неопходни за исхраната на растението. Фотосинтезата се одвива само во зелените делови од растението, т.е. во оние клетки кои содржат хлоропласти (во кои се наоѓа хлорофилот). .
  • 3. Хлоропласти Хлоропласт е органела која се среќава само кај растенијата, и тоа во нивните зелени делови. Во неа се содржи хлорофилоти се одвива фотосинтезата.Таа во себе содржи хлорофил (зелена материја) која ја впива сончевата енергија и со тоа ја почнува фотосинтезата т.е. процесот во кој растителната клетка од јаглерод диоксидот и водата создава шеќер - скроб и кислород.
  • 5. Растенија Растенијата или билки се многуклеточни автотрофи (многу мал број се хетеротрофи, како на пример некои паразитскирастенија) што обично живеат прикрепени на почвата. Тие сочинуваат посебно царство - Plantae (порано познато и какоVegetabilia). Најраните фосили од растенија се од почвени, т.е. васкуларни растенија. Фосилните и биохемискитеистражувања укажуваат на тоа дека растенијата еволуирале од многуклеточни зелени алги. Генерално, растенијата се делат на неваскуларни (оние кај кои ситестите клетки не содржат лигнин и кај кои отсуствува спроводен систем - кисилем и флоем) иваскуларни (оние кај кои ситестите клетки содржат лигнин и имаат ксилем и флоем). Науката што ги проучува растенијата се нарекува ботаника (или многу поретко нарекувана и фитологија).
  • 7. Скроб Скроб или нишесте — (C6H10O5)n — растителен полисахарид. Претставува основен резервен шеќер кај растенијата, односно депо на глукоза и нејзин полимер. Постојат два основни видови на скроб, кои во скробните зрна се заедно: Скробни зрна видени со поларизационен филтер, зголемени 800 пати. Тие се оптички активни. Амилоза, која се состои од линеарни и неразгранети ланци од неколку илјади глукозни единици. Овие единици се поврзани со гликозидна врска помеѓу нивните први и четврти јаглеродни атоми. Амилопектин, кој се разликува од амилозата по тоа што има многу разгранета структура. На приближно секоја тринаесетта глукозна единица во ланецот е прикачен краток страничен ланец преку гликозидна врска на 6 С-атом (јаглеродот над прстенот). Вкупниот број на глукозни единици во еднамолекула на амилопектин изнесува неколку илјади. Скробот е нерастворлив во вода. Растенијата го претвораат вишокот од глукоза во скроб. Пред скробот да влезе (или да ги напушти) клетките, тој мора да биде дигериран. Хидролизата на скробот се одвива со помош на ензимите амилази. Во присуство на амилаза (како што е панкреасната амилаза), водните молекули навлегуваат во 1 -> 4 врските, цепејќи го ланецот и произведувајќи мешавина од глукоза и малтоза (претходно се добиваат меѓупродуктидекстрини). Друг тип на амилаза е потребна за да се раскинат 1 -> 6 врските на амилопектинот.
  • 9. Јаглероден диоксид Јаглероден диоксид (хемиска формула: CO2) — хемиско соединение составено од два кислородни атоми и еден атом најаглерод. Тоа е гас при стандардни услови за температура и притисок и во таа состојба го има во земјината атмосфера. Јаглеродот диоксидот е гас без боја и мирис. Потежок е од воздухот и не гори. Овие својства на јаглеродниот диоксид се причина тој да се употребува за гаснење на пожари. Јаглеродниот диоксид малку се раствора во вода при што реагира со неа образувајќи јаглеродна киселина. Таа е непостојана и се разложува на вода и јаглероден диоксид. Поради тоа, јаглеродниот диоксид се употребува за газирање пијалаци. Растенијата го користат јаглеродниот диоксид од воздухот, трансформирајќи го во органски материи, а при тоа ослободувајќикислород. Животните и луѓето го користат кислородот во процесот на дишење, при што ослободуваат јаглероден диоксид. Овој процес се одвива постојано и е основа за животот на Земјата.