SlideShare una empresa de Scribd logo

Aleksandar loven Bioenergetika

•
•
Vesna Dimic
Vesna Dimic

Aleksandar Loven Bioenergetika

Desarrollo personal
1 de 152
Descargar para leer sin conexión
ALEKSANDAR LOVEN BIOENERGETIKA PREVELA DIVNA PERIC-TODOROVIĆ NOLIT BEOGRAD
1 Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975. Mojim roditeljima koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.
Tri vrste duše, tri molitve: Luk sam u tvojim rukama, Gospode. Zapinji me da ne bih istrulio. Ne zapinji me previše, Gospode, slomiću se. Zapni me previše, Gospode, nije važno što ću se slomiti. Nikos Kazancakis, Izveštaj Greku I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija, 1940—1945. Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). On,je bio moj učitelj od 1942. do 1945. godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku, gde je držao tečaj o analizi karaktera. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu, u kome je pomenut funkcionalni identitet karaktera ličnosti sa njenim telesnim stavom ili mi­ šićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na ce- lokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Taj sklop je definisan kao oklop, jer služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako unutar same lič­ nosti tako i od napada drugih ljudi. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina sam se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je pro- izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima, sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan program fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje mentalno sta­ nje. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazva­ nim Euritmika, o konceptu mišićne relaksacije Edmun- da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono što sam snažno osećao, naime, da se kroz rad sa telom može uticati na mentalne stavove ljudi. Rajh je već prvim predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. 9
Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao je da je taj faktor seksualna trauma koju je osoba doživela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim go­ dinama potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. Mada su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono vreme bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije, proces kojim se po­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. „Zašto se", pi­ tao se Rajh, „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje, mora se znati šta se dešavalo u životu tog pa­ cijenta u međuvremenu, kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje prvobitne traume održava prigušivanjem seksualnih osećanja. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom, koji po­ činje da se ispoljava tek kao posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. zajedno sa karakte­ rističnim stavom koji to prati: simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa — naime, ponašanja i stava pacijenta prema, seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem neuro­ za. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predod- ređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. Pošto sam pročitao mnoge Frojdove knjige, u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima, ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Osećao sam da me je Rajh uveo u nov način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti, za to kako osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to kako on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena, razvija se histerični konverzivni simptom. Mišićno oklo- pljavanje, ili hronična mišićna tenzija, služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži, vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja, to je moje interesovanje više raslo. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. U to vreme Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: međutim, ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Neurot- ska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u mi­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. Zdrava osoba nema tih ograničavanja, njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom kreativnom izražavanju. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj kulturi1 . Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično, ja sam ostao malo skeptičan tokom prve polovine te­ čaja. Takav stav, to sam već ranije znao, tipičan je za mene. Tome dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda. iznenada, moj skepticizam je iščezao a da, toga nisam bio ni svestan. U nastavku tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. Razlog za tu promenu mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije, pošto sam kratko vreme proveo na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao jednu od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao sam do polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost, kada sam prestao da čitam. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti, i pošto sam bio nepripremljen da ' A. Lowen, Depression and the Body. (N. Y. Caward, McCann & Geoghegan, Inc. 1972). 1
se suočim sa tom željom, moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. Rajhov tečaj o analizi karaktera završio se januara 1941. godine. U periodu između završetka tečaja i po­ četka moje terapije ostao sam u kontaktu sa njim. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim im­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u program usta­ nove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos prema Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o Raj- hu.)l a Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. go­ dine. Tokom prethodne godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim preparatima i kanceroznom tkivu. Jednoga dana mi reče: „Loven. ako si zaintere- sovan za ovaj posao, postoji samo jedan način da uđeš u njega, a to je da ideš na terapiju". Njegove reci su me trgle, jer nisam razmišljao o tom potezu. Rekao sam mu: „Zainteresovan sam, ali ono što ja. u stvari, hoću jeste da postanem slavan". Rajh je to shvatio ozbiljno, jer je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči pro­ ročanstvom. To je ono što mi je bilo potrebno da pre- vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je do­ življaj koji nikada neću zaboraviti. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa mnom sve u redu. Tre­ balo je da to bude čista trening-analiza. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. Rajh nije koristio kauč. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rečeno mi je da savijem kolena, da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Posle nekog vremena Rajh reče: „Loven. ne dišeš". Odgovorih: „Naravno da dišem, inače bih bio mrtav". Onda on primeti: „Grudni 'a Od 1075. kada je napisana Đioenergetika, do danas A. Loven nije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o životu i radu V. Rajna, iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a biography of Wilhelm Reich, st. Martin's Press/Marek. New York. 1983. (Prim prev.). 12 koš ti se ne kreće, pipni moj grudni koš". Stavio sam ruku na njegov grudni koš i primetio da se diže i spušta sa svakim udahom. Moj očigledno to nije radio. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim udahom. Ništa se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. Malo zatim Rajh reče: „Loven, zabaci glavu unazad i otvori širom oči". Uradio sam što mi je rekao i . . . krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep prolećni dan i prozori prema ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao nezgode sa susedima, doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu, što je prekinulo vrisak. Nastavio sam du­ boko disanje. Čudno, vrisak me nije uznemirio. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Nisam osećao nikakav strah. Posle toga sam još malo disao. Doktor Rajh je tražio da ponovim proceduru: zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. Opet se oteo vrisak. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao, jer tada nije izgledalo da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa mnom nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom karaktera. Analiza karaktera bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su visoko cenili svi analitičari. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne teh­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije auto- nomnog nervnog sistema) i oslobađaju ..vegetativne" energije. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. Nastala je nekih devet godina ranije, u toku analitičke seanse. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa čove- kom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). Posle energetskog napada na njegov otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantan način. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog; koža je bila išarana i imala raz- 13
ličite nijanse; osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv; osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac2 . „Energetski napad; i je bio samo verbalni, ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu progutane metle. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim ten­ zijama"3 . Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'"1 . Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju dah i inhi- biraju izdisanje kao način kontrolisanja osećanja. Zak­ ljučio je da zadržavanje daha služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti, koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. U mom slučaju to ispoljavanje je bio strah. Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. Naredne seanse su imale istu opštu strukturu. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko sam mogao, pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. Rečeno mi je da se predam svome telu, da ne kontro- lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno do­ vele u vezu sa ranim sećanjima i iskustvima. Dublje disanje, na koje nisam bio navikao, prvo je izazivalo jako peckanje u mojim rukama, koje se u dva navrata razvilo u karpopedalni grč, ozbiljno mi grčeći šake. Kako se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem, ta reakcija je nestajala. Drhtaj se pojavljivao u nogama, dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. i u usnama, dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. Jednom prilikom ležao sam na krevetu 1 Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Insti­ tute Press, 1942), str. 239—240. 3 Ibid., str 273. * Ibid., str. 273. 14 dišući, a moje telo je počelo da se njiše bez moje sve- sne namere. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. Onda, ne primetivši da to radim, ustao sam sa kreveta, okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da udaram obema pesnicama. Radeći to, pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega udaram zbog batina koje sam dobio kao dete. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. Rekao je da. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo kada sam došao kući vrlo kasno, tako da se majka nervirala i brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. Interesantan deo tog iskustva, kao i onog sa vrišta­ njem, jeste da se desilo potpuno spontano, bez voljne kontrole. Nešto me je pokrenulo da udarim krevet, kao što me je prethodno pokrenulo da vrištim. Nije tc bila svesna misao, već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim rukama. Drugom prilikom, dok sam ležao na krevetu dišući, osetio sam erekciju. Osećao sam impuls da dodirnem penis, ali sam ga inhibirao. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao dečaka od pet godina kako hodam po stanu u kome sam ži- veo urinirajući po podu. Moji roditelji su bili napolju. Znao sam da to radim u inat mome ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz prve seanse. Od tada nisam vrištao nijednom. Sto je vreme više odmicalo, to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu, osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. Onda se to desilo; to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. Odmah sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se trenutno dešavalo. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred ku­ ćom. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Izašla je besna na mene. Ležeći tamo na Rajhovom krevetu, u svojoj trideset trećoj godini, gle­ dao sam njenu predstavu i koristeći reči koje nisam znao kao beba, rekao sam: „Zašto si ljuta na mene? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". 15
Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao tera­ pijski postupak. Na početku svake seanse pitao je pa­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim, kao i pozitivan, i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teško da uradim. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji, prognao sam sve negativne misli iz glave. Osećao sam da nema ni­ čeg na šta bih se žalio. Rajh je bio vrlo darežljiv prema meni, nisam sumnjao u njegovu iskrenost, in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da imam uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala, kada sam konačno otkrio svoja osećanja. Pošto sam doživeo strah, videvši lice moje majke, nas­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. Viđao sam Rajha tri puta nedeljno, ali sam bio blokiran, jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. Hteo sam da on bude očinski zainteresovan za mene, a ne samo terapeutski, ali poš­ to sam znao da je to nerazuman zahtev, ja ga nisam mogao izgovoriti. Boreći se u sebi sa problemom, ni­ sam nikuda stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio sves- tan mog konflikta. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije, to mi nije polazilo za rukom. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. Izgledalo je da će to trajati beskonačno, kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. „Loven". reče on, „ti si nesposoban da se predaš svojim oseća- njima. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. Bio sam slomljen, plakao sam duboko. To je bilo prvi put od mog detinjstva da sam jecao. Nisam više mogao zadržavati osećanja. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. Ne znam da li je Rajh stvarno nameravao da pre­ kine terapiju sa, mnom, ili je njegova sugestija da okon­ čam tretman bio samo manevar, smišljen sa ciljem da slomi moj otpor, ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. U svakom slučaju, njegova akcija je proizvela željeni rezultat. Terapija je opet krenula. Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje pa­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa- 16 nja. Prema tome, naglasak je bio na dubokom i pot­ punom disanju. Kada se to postigne respiratorni ta- lasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ puno preda, ili, kako je on to nazvao, sa orgastičkom potencijom. Rajh je zaključio da nema neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost, onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. Potpuni orgazam, prema Rajhu, otpušta sav višak energije koji organizam ima i, pre­ ma tome, ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmičkim, kon- vulzivnim pokretima. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje potpuno slobodno i kada se čovek pre­ da svome telu. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja, budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano napred sa svakim izdisa- njem i unazad sa udisanjem. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdi- sanjem i udisanjem. U isto vreme glava vrši pokret sličan karlici, sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a napred sa fazom udisanja. Teorijski, pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ puni orgazam u seksualnom odnosu. Takav pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma5 te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. Međutim, one su bile izražene u vreme 5 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktion des Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927). 2 17
kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički tre­ ner čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika smatrana jednim od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i danas nepoznate mnogima koji se bave seksom, ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost kada čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu, kao što sam je ja doživeo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa Raj- hom, postali, makar privremeno, njegovi entuzijastični sledbenici. Nakon provale plača i izražavanja osećanja prema Rajhu, disanje mi je postalo lakše i slobodnije, sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. U mom životu se desilo nekoliko promena. Oženo sam se devojkom koju sam voleo. Predavanje braku je bio veliki korak za mene. Takođe sam se aktivno pripremao da postanem rajhovski terapeut. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz karakterne analize, koji je vodio dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela ob­ javljenih na engleskom. Kratko vreme pre toga zar vršio sam medicinsku školu i upravo sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama, osećao sam da postajem sve sposobniji da se predam svojim seksualnim osećanjima. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. Rajh je otišao na dug letnji odmor. Završio je go­ dinu u junu a nastavio sredinom septembra. Kada se terapijska godina približila kraju, Rajh je predložio da napravimo jednogodišnju pauzu u terapiji. Ipak, ja nisam bio završio. Refleks orgazma se nije ustalio, ma­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Uporno sam se tru­ dio, ali upravo to nastojanje je bilo kamen spoticanja. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. Bilo je i ličnih razloga za takvu od­ luku. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet, te jeseni 1944. slušao sam tečaj iz op- šte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. godine. Za kratko vreme se 18 refleks orgazma ustalio. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se trudim da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. U isto vreme sam kao rajhovski terapeut imao svog prvog pacijenta, što je dalo elana mome duhu. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan, osećanja sigurnosti u svoj život. Predaja sopstvenom telu, što je ujedno značilo i predaju Rajhu, postala je laka. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim kri­ terij umima. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. Nismo dis- kutovali o mom strahu da tražim ono što želim, čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da bu­ dem uspešan, kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. Ako nije razrešila sve moje probleme, uči­ nila je da postanem svestan tih problema. Međutim,, što je još važnije, otvorila mi je puteve za samoak- tualizaciju i pomogla da krenem napred prema cilju. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je kamen te­ meljac moga života. Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953. U jesen 1945. godine video sam svog prvog paci­ jenta. Mada još nisam bio student medicine, Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim, uključujući i ličnu terapiju. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji, koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući, gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa, naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje, to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Objavlji- 2 ' 19
vanje Funkcije orgazma 1941. godine još više je ubrzalo taj razvoj, mada knjiga nije naišla na povoljne kri­ tike niti je imala veliki tiraž. Rajh je osnovao sopst- venu izdavačku kuću, The Orgone Institute Press, koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a knjige od ruke do ruke. Uprkos tome, njegove ideje su se proširile, doduše sporo, a potražnja rajhovske terapije se povećala. Međutim, bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu, i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. Dve godine pre nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. Septembra 1947. na­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi, koji sam završio juna 1951. godine kao lekar. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo tera­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Kao toliki mladi terapeuti, i ja sam započeo terapiju sa naivnom pretpostavkom da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi, sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Ipak, veru- jem da sam pomogao nekim ljudima. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i prepuš­ tanju bio je dobar pravac. Pre nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog kontakta sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. Tokom rada sa mnom Rajh je povremeno koristio pritisak rukama na neke od napetih mišića, da bi ih relaksirao. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao takav pritisak na vi­ licu. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti, često se graničeći sa ljutnjom, ili je prkosno isturena, ih ne­ prirodno uvučena. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje strukturirani stav. Pod pritiskom, mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno po- 20 drhtavanje u telu i nogama. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat, donji deo leđa i mišići butina. U svim tim slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u kome se mišićna zgrčenost mogla opipati. Dodirivanje pacijenta rukama predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdov- skoj analizi bio je zabranjen svaki fizički kontakt iz­ među analitičara i pacijenta. Analitičar sedi iza pa­ cijenta, neviđen, i funkcioniše tobože kao ekran na koji pacijent projektuje svoje misli. On nije potpuno neaktivan, pošto njegovi usmeni odgovori i interpre­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. On je sedeo naspram pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti, stupao je u fizički kontakt sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Rajh je bio veliki čovek, sa toplim kestenjastim očima, ako se dob­ ro sećam sa seansi, i sa snažnim toplim rukama. Danas mi ne razumemo revolucionarni napredak koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti sum­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. Pričalo se da je Rajh masturbirao svoje pacijente. Ništa nije dalje od istine. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. Srećom, atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme kontakta0 i njena vrednost u terapij­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Naravno, svaki fizički kontakt između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost pred terapeuta — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo kakvu seksualnu aktivnost sa par cijentom. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti tre­ nirani da koriste ruke, da dodiruju i osete napetost 8 Ashley Montagu, Touching: The Human Significance of the Skin (New York, Columbia University Press, 1971). 21
mišića ili da izvrše potreban pritisak, da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije, uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol; i da kroz nežan dodir uspo­ stave kontakt koji pruža podršku i toplinu. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. godine. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj osećar nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. To služi ubr­ zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na jednu u sedmici. U to vreme Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Znajući kako da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost, poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo, što je nazvao strujanjem. Još 1947. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci tera­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno pre nego što se ustalio refleks orgazma. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Genitalni aparat u tome ne učestvuje; nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko prepuš­ tanje može da bude pretvoreno u seksualno uzbuđenje. Ali, nije nužno da do tog prenosa dođe. Te dve si­ tuacije, seksualna i terapeutska, razlikuju se među sobom; prva je više emocionalno i energetski nabijena. Takođe, u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške, koja je moćan faktor, posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti kakav je bio Rajh. Me­ đutim, kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Ti pokreti su osnova potpune orgastičke reakcije. Moramo se se- titi da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks, kriterijum emocionalnog zdravlja, već i orgastičko rea- govanje u seksu. Međutim, refleks orgazma zaista ima neke pozitivne efekte na ličnost. Cak i kada se pojavi u toku terapij­ ske seanse koju karakteriše atmosfera podrške, doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. U isto vreme se oseća pove­ zano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom okolinom. On oseća unutrašnje spokojstvo i dobrobit. 22 Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Na nesreću, to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane kulture ne održava uvek. Tempo, pritisak i filozofija našeg vremena su an- titetični životu. Previše često se sam refleks gubi, uko­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija tra­ žili su od mene dodatnu terapiju, jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Tada sam shvatio da nema prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema je­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. Me­ đutim, još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava neurotske probleme pojedinca. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Sek­ sualnost je bila, i jeste, ključ svih emocionalnih pro­ blema, ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti, s jedne strane, i uslova socijalnog života s druge strane. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko, ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. U jednoj od ranih formulacija, koje su prethodile pojmu instinkta smrti, Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. i seksualnog instinkta. Prvi traži očuvanje pojedinca; drugome je cilj očuvanje vrste. To podrazumeva konflikt između individue i društva, što znamo da je tačno u našoj kulturi. Drugi konflikt, nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara anta- 23
gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Bez obzi­ ra na to, ne može se ići do druge krajnosti, usmera- vajući pažnju samo na seksualnost. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za jednim ciljem kod mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. Ego postoji kao moćna snaga u civi- lizovanom čoveku, koja ne može da se odbaci ili negira. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. Posle mnogo godina teškog rada, i ne bez grešaka, najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od pra­ vila da se uči na svojim greškama. Međutim, bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i or- gastičke potencije, ja ne bih razumeo energetsku dina­ miku ličnosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Ima još mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. Na primer, jedno godinu dana pre nego što sam napustio Njujork radio sam sa mladim čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. Osećao se infe­ riornim, neadekvatnim i imao je mnoge mazohističke tendencije. U to vreme je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma, ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. Ali, uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom, mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Ispričao mi je fascinantnu priču. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. Od­ lazio bi svakoga dana sa posla kući, legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. Onda se jednoga dana desilo čudo. Sva anksioznost je nes­ tala. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Važnije je, međutim, bilo pojavljivanje pot­ pune orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Or­ gazam mu je bio potpun i zadovoljavajući. Bio je pro­ sto drugi čovek. 24 Tužno mi je rekao: „To je trajalo samo mesec dana". Kako je promena iznenadno nastala, tako je i nestala, i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina, opet napredujući samo malčice. Kada sam ja nastavio privatnu praksu on je došao kod mene da nastavi terapiju. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. Ali, čudo se nikada nije ponovo desilo. Nikada nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo kako druk­ čije, koji je bio dostigao tokom kratkog perioda nakon mog odlaska. Kako se može objasniti neočekivani prodor zdravlja, koji se izgleda desio sam od sebe, i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio popularan. U toj priči je glavni junak, Kon- vej, bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih putnika i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La, zaba­ čenu planinsku tvrđavu, bukvalno „nakraj sveta". Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. Vladajući princip je umere- nost, što nije „od ovoga sveta". Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La; spokojan i racionalan na­ čin života bio mu je vrlo prijatan. Ponuđeno mu je da bude vođa te zajednice, ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. Njegov brat, koji se zaljubio u mladu Kineskinju, uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Oni odlaze, ali van doline Konvej sa užasom vidi da mlada Kineskinja po­ staje starica i umire. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Posle mesec dana moj pacijent je takođe isko­ račio iz tog sveta i, učinivši to, ostavio za sobom ank­ sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme, bilo kao studenti ili pacijenti. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. Njegove ideje su imale revolu- 25
cionarnu privlačnost. Siguran sam da je moj pacijent udahnuo tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim dubokim disanjem, mogla da proizvede takav izvan­ redan efekat. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja, osećanje oslobađanja i otkriva­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. Takve transformacije se, međutim, dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. Na nesreću, one nestaju brzo kako su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva, je i prethodno bila. Ostaje nam da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. Svaki otkriva horizont, pret­ hodno zamračen gustom maglom, koji odjednom postaje jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje sećanje. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za prome- nom i razvojem. Ako tražimo transcendenciju. možemo imati mnoge vizije, ali ćemo sigurno na kraju biti tamo odakle smo krenuli. Ako se odlučimo za razvoj, možemo imati sopstvene trenutke transcendencije, ali će one biti vrhunska iskustva na čvrstom putu ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. Sam život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa; kreće se prema razvoju motor­ nih sposobnosti, sticanju znanja, proširivanju među­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. Ti aspekti razvoja se prepliću, pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj, kulturalnoj i soci­ jalnoj sredini. I mada je proces razvoja stalan, on ni­ kada nije ravnomeran. Ima perioda kretanja po rav­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva, pripremajući organizam za novo napredovanje. Svako napredovanje vodi do novih visina ili vrhova i stvara ono što zovemo vrhunsko iskustvo. Svako vrhunsko iskustvo zauzvrat mora biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do novog razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. Jed­ nom sam Rajhu pomenuo da imam definiciju sreće. Podigao je obrve, gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". Spustio je obrve i prokomentarisao: „Nije loše". 26 Ako ova moja definicija vredi, predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija može to postići, ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se pokrenu i uklone prepreke koje su ometale asimilaciju iskustva. Te prepreke su struktu­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. kompromis sa detinjim konfliktima. One stvaraju neurotsko i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. Radeći una­ zad, na, svojoj prošlosti, pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u pre- tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. Ako je prošlost presečena, budućnost ne pos­ toji. Razvoj je prirodan proces; ne možemo ga mi napra­ viti. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. Drvo, na primer, raste naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. Mi saznajemo proučavajući prošlost. Tako osoba može da se razvija samo ako pušta korenje u svoju prošlost. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Kada gledam unazad, u te godine entuzijazma i uz­ buđenja, shvatam da je bilo naivno očekivati da će se duboko strukturirani problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. On je bio svestan situacije. Njegovo traganje za efek- tivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi di­ rektno iz njegove svesti o tome. Traganje ga je odvelo do istraživanja prirode te energije kad živih organizama. Tvrdio je. kao što je po­ znato, da je otkrio novu energiju, koju je nazvao orgon. To je reč izvedena od reči organski i organizam. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i puni telo onoga ko sedi u njemu. Ja lično sam pravio te „akumulatore" i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali korisnim za ponešto, ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou, potrebna je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27
slobodu i ograničava njegov život. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čo- veka prema sebi, prema svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo objašnjenje prirode karakterne strukture i ukazivanje na funkcionalni identitet karakterne strukture i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. Uveo je pojam orgastičke potencije kao kriterij-um emocionalnog zdravlja, što ona svaka.ko i jeste, i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. Pro­ širio je naša znanja o telesnim procesima, otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad, razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa poreme­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. Rajh je jasno istakao da se struktura društva odra­ žava na karakternoj strukturi pojedinačnih članova tog društva, što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. Po mom mišljenju, ako se ta vizija ikada ostvari, to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji nam je Rajh ukazao. Za naš trenutni cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Njegov rad je obezbedio osnovu na ko­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorij- skim prikazivanjem razvoja bioenergetike. Pošto sam 1952. godine — godinu dana nakon po­ vratka iz Evrope — završio stažiranje, shvatio sam da su se odigrale brojne promene u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. do 1947. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Rajh je prestao da radi bilo kakvu terapiju, preselio se u Rendžli, u državi Mejn, gde se posvetio orgonskoj fizici. Naziv „terapija karakterne analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize karaktera i veće naglašavanje primene orgon- ske energije korišćenjem akumulatora. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja prema Raj­ hovim idejama, delom iz otvorenog neprijateljstva mno­ gih psihoanalitičara, od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave, i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh pre- duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. Eksperiment je imao negativan efekat; Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da napuste laboratoriju na neko vre­ me. Sem toga, gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obes- hrabrenosti. Ja nisam delio ta osećanja. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stažu, ubedili su me više nego ikada u valjanost Rajhovih ideja uopšte. Stoga sam bio nevoljan da se identifiku- jem sa grupom orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala kako sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. Smatrano je drskim, ako ne i jeretičkim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstve- nog iskustva. Bilo mi je jasno da takav stav guši svaki originalan i kreativan rad. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom, dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga, otvorio mi je oči za mo­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je na­ glašavao da vilica treba da visi opušteno, u stavu pre­ puštanja ili predavanaj telu. Godinama, dok sam radio kao rajhovski terapeut, takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. U razgovoru, doktor Lui Peletijer (Louis G. Pelle- tier) je pomenuo da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. Pokrećući to agresivno izražavanje, oslobađale 29
su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Naravno, shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno sam se osetio slobodnim da sum­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. S druge strane, kada neko kre­ ne od stava prepuštanja, obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je upravo tada bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima,, mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Tokom te godine pridružio nam se dr Vilijem Voling (William B. Walling), čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je program kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema, a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. U međuvremenu je Rajh imao problema sa zakonom. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan, Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgon- skih akumulatora, jer tako nešto kao što je orgonska energija ne postoji te je, prema tome, prodaja akumu­ latora šarlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju, tvrdeći da naučne teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu. Rajhu su savetovali da ignoriše presudu i njegov pre­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Rajhu je suđena zbog nepoštovanja suda; osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. godine. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. Međutim, šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibi- cija i ograničenja nastalih tokom odrastanja, ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju, bio sam svestan toga da još uvek u mome telu ima mnogo mi­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. Zeleo sam još bogatije i potpu­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Međutim, nisam mogao otići natrag kod Rajha, a ni­ sam imao poverenja u druge rajhovske terapeute. Bio sam ubeđen da to mora da bude pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som preduzmem zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. Iz tog zajedničkog rada na mom telu osmišljena je bioenergetika. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni, tako da sam iz sopstvenog iskustva znao kako one deluju i šta se njima može postići. Od tada, tokom svih ovih godina, uveo sam kao praksu da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi, jer ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. Nasuprot tome, verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da uradi za sebe. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. Imala je potpuno drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala, što sam ranije opisao. To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad, ali takođe i zato što je rad bio više usmeren na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ ma. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Hteo sam da to neko preuzme i uradi za mene. Poku- šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ raktera i meni je bilo lako da se predam. To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu, ali, moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. Konflikt je razrešen kompromisom. U prvoj polovini seanse radio sam na sebi, opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31
svojim snažnim toplim rukama, meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. Radeći na sebi, razvio sam osnovne položaje i vež- be koje su danas standardne u bioenergetici. Osećao sam da treba da budem više „u svojim nogama", tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u le- žećem, koji je Rajh koristio. Raširio bih noge, stopala okrenuo na unutra, savio kolena i napravio luk leđima, pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. Držao bih taj položaj nekoliko minuta, osećajući kako utiče da se osećam bliže podlozi. To je imalo dodatni efekat, dublje disanje stomakom. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa, promenio sam položaj savi­ jajući se napred i lagano dodirujući pod vrhovima prs­ tiju, držeći kolena malo savijena. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljava- nja" — pojam specifičan za bioenergetiku. On se laga­ no razvijao tokom godina, kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su ..visoko u oblacima" i da ne­ maju kontakt sa realnošću. Uzemljavanje, ili uspos­ tavljanje kontakta sa realnošću, sa osnovom na kojoj se stoji, sa svojim telom i seksualnošću, postalo je je­ dan od kamena temeljaca bioenergetike. Puna razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. U njoj su takođe opisane mno­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. Još jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Disanje je suštinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji. Međutim, uvek je bio problem učiniti da pacijent diše duboko i puno. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je pro­ izišla iz česte tendencije ljudi da prave luk leđima preko naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se protegnu i dišu. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm, preko kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe7 . Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata, a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pije- rakosom i nastavio sam do danas da ga redovno ko­ ristim. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. Uspostavio sam kontakt sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao, posebno u odnosu na svoju majku. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. Značajnije je, međutim, bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Osećao sam da mada mogu biti povređen, neću biti slomljen. Takođe sam izgubio ira­ cionalni strah od bola. Shvatio sam da je bol tenzija. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti ten­ ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakšanja. Tokom te terapije refleks orgazma se samo povre­ meno javljao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva, jer sam se bio koncentrisao na mišićnu nape­ tost, i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od prepuš­ tanja seksualnim osećanjima. Tendencija ka preranoj ejakulaciji koju sam imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom, kada se uglavnom smanjila, i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji pristup pacijentovim seksualnim teš­ koćama, rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. Fokus na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, mada je teorij­ ski valjan, nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života. Kao analitičar, Rajh je naglašavao važnost karakter­ ne analize. U tretmanu sa mnom donekle je zapostavio taj aspekt terapije. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize karaktera postala orgonska terapija. Mada rad analize karaktera zahteva mnogo vremena i strpljenja, izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. Tada sam odlučio da nezavisno 7 Alexander Lowen, Pleasure (New York, Coward — McCann, Inc., N. Y., 1970). < 33
od toga koliku važnost pridajemo radu sa mišićnim tenzijama, brižljiva analiza uobičajenog načina bitisa- nja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ naku pažnju. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. Ona je objavljena 1958. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Mada još uvek nepotpun kao pregled tipova karaktera, to je osnova za sav rad na karakteru u bioenergetici. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom pre ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. Međutim, ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme, završili vaš razvoj, ostva­ rili svoj pun potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Postoji neka tačka do koje kada čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju, i tako je završava. Ako je terapija bila uspešna, osoba oseća da je sposobna da preuzme potpunu odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Nešto u mo­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. Nastavio sam da radim bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. Verujem da za mnoge pozitivne promene koje su nas­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. Tim promenama su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama, razu­ mevanje prošlosti i tela. Ima više od trideset četiri godine kako sam sreo Rajha i više od trideset dve kako sam počeo svoju tera­ piju kod njega. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. Rad, razmišljanje i pisanje o mo­ jim ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. Pošto živi organizam uk­ ljučuje um, duh i dušu, živeti potpuno život tela znači biti uman, duhovan i duševan. Ako nam nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa našim telom. Imamo odnos prema telu kao prema instrumentu ili mašini. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Ali, isto se može reći 8 Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York, Grune & Stratton, 1958). Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971). 34 i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo identifikovali sa našim telom; u stvari, izdali smo ga, kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. Bioenergetika je terapeutska tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je jedna od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja, kre­ tanja, osećanja i izražavanja sebe. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. Ako se ne kreće slobodno, sužava život tela. A ako je njegova ekspre­ sija sputana, ograničava život svoga tela. Istina, ta ograničenja života ne namećemo voljno. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini, i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći, pres­ tiža i posedovanja. Ipak, prihvatamo ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo, i tako izdajemo naša tela. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda, deo njihovog uobičajenog načina života. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj prvobit­ noj prirodi, što je uslov da budu slobodni, gracilni i lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Sloboda je odsustvo unutrašnjih prepreka proticanju osećanja, gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota manifestacija unutrašnje harmonije koju rađa ovo pro- ticanje. Oni označavaju zdravo telo i takođe zdrav um. Primarna priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Biti uzdržan, oklopljen, nepoverljiv, ograđen, jeste druga priroda u našoj kul­ turi. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja, ali kada takav stav postane ka- rakterološki i strukturiran u ličnosti, pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. 9 Alexander Lowen, The Betrayal of the Body (New York, Mac­ millan, 1967). 35
Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. To nije cilj koji se lako dostiže. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ tanom kavezu i pristup mu je snažno branjen, i psi­ hološki i fizički. Te odbrane se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. Ako naš cilj nije postignut, rezultat je tragičan. Ići kroz život sa zatvo­ renim srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. Smisao, pustolovina, uzbuđenje i slava življenja su van domašaja. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što pokušava da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Mnoga prethodna ispitivanja bila su usmerena na istraživanje uma. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije, ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao netaknut — njena osnova u telesnim procesima. Mi^ spremno priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um, ali to nije novo. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu, isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. 36 II POJAM ENERGIJE Punjenje, pražnjenje, proticanje i pokret Kao što sam naglasio, bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u terminima energetskih procesa tela. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim pro­ cesom na molekularnim i submolekularnim nivoima. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao1 0 , potrebna je energija da bi se pokrenula mašina života. U stvari, energija ima ulogu u pokre­ tanju svih stvari, živih i neživih. U savremenim nauč­ nim tokovima smatra se da je priroda te energije elek­ trična. Međutim, ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi, naročito kada se govori o živim organizmima. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon; ona po prirodi nije elek­ trična. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje dve- ju energija koje su u polarnom odnosu jedna prema drugoj, jin i jang. Te energije čine osnovu kineske medicinske prakse poznate kao akupunktura, čiji su rezultati zadivili lekare na Zapadu. Ne mislim da je važno ovoga trenutka odrediti šta je stvarno životna energija. Ima izvesne valjanosti u svim tim stanovištima i ja ne mogu da pomirim raz­ like među njima. Međutim, možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje, osećanja, mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Na primer, nedostatak 1 0 Albert Szent-Gyorgyi, Bloenergetlcs (New York, Academic Press, 1957). 37
brane može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti, isto kao i prekid unošenja ki- seonika ometanjem disanja. Otrovi koji sprečavaju te- lesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju, takođe će imati takav efekat. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. S druge strane, biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese, vezujući i transfor- mišući je u svoje tkivo, čineći je tako pristupačnom hranom biljojedima. Transformisanje hrane u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je potreban kiseonik. Sagorevanje hrane nije druga­ čije od sagorevanja drveta koje takođe zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. Obična vatra se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom; takođe, ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. Nasup­ rot tome, živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. Kako može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ netku, važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da razumemo neke od faktora koji u tome učestvuju. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija, mada se te dve pojave ne mogu razdvojiti. Količina energije koju jedna osoba ima i način na koji je koristi mora se odražavati na njenu ličnost. Neki ljudi imaju više energije nego drugi; neki su opet uz- držaniji. Impulsivna osoba, na primer, ne može da podnese bilo kakvo povećanje uzbuđenja ili energije; povećano uzbuđenje se mora osloboditi što je brže mo­ guće Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način, ona takođe oslobađa uzbuđenje, ali to radi kruto struktuiranim sklopom pokreta i ponašanja. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. Mada depresivne reakcije i tenden­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikova- nih psiholoških i fizičkih faktora,1 1 jedna stvar je sas- 11 Lowen, Depression and the Body, op. cit. vim jasna. Depresivne osobe su depresivne energetski. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da de­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih pokre­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno, skoro bez pokreta, kao da nema energije da se aktivno po- meri. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. Uopšte rečeno, njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti, a da pri tom ne oseća umor. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. Smanjeno je disanje i apetit, a oslab­ ljen seksualni nagon. U takvom stanju takva osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainte- resujemo za neki cilj, ona bukvalno nema energije da se zainteresuje. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata, jer je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Pošto saslušam priču te osobe, napravim pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje, pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest, navesti je da diše dublje i potpunije. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje, što ću opisati u narednim glavama. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti sama za sebe. inače ne bi došla kod mene da traži pomoć. Znači da moram koristiti svoju energiju da je pokre­ nem. To radim tako što usmeravam čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje, čineći ga dubljim, i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina, nevoljna podrhtavanja ili vibracije. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. posebno kroz donji deo. Glas može postati rezonantniii. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset minu­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da s e „popeo". On se stvarno privremeno izvukao iz de­ presivnog stanja. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja nepos­ redno uočava i doživljava, to nije lek za depresiju. 39
40 izražavanja kroz pokret, glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. Ne retko, to se dešava spontano u toku punjenja energijom. Di­ sanje može spontano postati dublje, kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. Iznenada, bez ikakve na- mere ili svesti o tome, pacijent može početi da plače. U tom trenutku možda neće znati zašto plače. Dublje disanje otvara grlo, napaja telo i aktivira potisnute emocije, rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. Nekad je ono što izbije bes. Međutim, mnogo puta se ništa ne desi, jer je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima, koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. Može biti potrebno razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim radom na hroničnoj mišićnoj tenziji. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. bioenergetika radi sa obe strane jednačine istovremeno, da bi povećala energetski nivo osobe, da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. Prema tome, naglasak je uvek na disanju, ose- ćanju i pokretu, uporedo sa nastojanjem da se trenut­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva unutrašnje snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim po­ tencijalom. Kad god je jedan od tih unutrašnjih kon­ flikata razrešen, energetski nivo se povećava. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme, da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno pro­ ticanje osećanja u telu. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj, ali započinjemo proces razvoja koji vodi u tom pravcu. Svaka terapija je hendikepirana činje­ nicom da kultura u kojoj živimo nije orijentisana pre­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Kao što sam već istakao drugde1 2 , naša, kultura nije usklađena sa vrednostima i ritmom živog tela, već sa mašinama i materijalnom produktivnošću. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i sma- 41 Niti će efekat trajati, pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija, i to ne može biti prora- deno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. Ali, sama analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe, puneći energetski nje­ no telo. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom, a da ne razmatramo i pojam energetskog praž­ njenja. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ trebama i mogućnostima. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. Razvoj koristi energiju. Sem toga, opšte je poznato da će iznos energije koju neko unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. Svaka aktivnost traži i koristi energiju — od lupanja srca, peristaltičkih pokreta utrobe, do hodanja, govore­ nja i seksa. Međutim, nijedan živi organizam nije ma­ šina. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje, već izražavanje sopstvenog bića. Osoba se ispo- ljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizra- žavanje slobodno i prikladno realnosti situacije, doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno odražava na dublje i punije disanje. Sa doživljavanjem zadovoljstva, ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. Kao što sam rekao, neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. Ograničite li pravo osobe da se ispoljava, ograničićete njene mo­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Isto tako, ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe, svoje ideje i osećanja, ograničene unutrašnjim snagama (inhibici- jama ili hroničnim mišićnim tenzijama), njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno), da bi održala ravnotežu energije u telu. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. Put samo- 1 1 Lowen, Pleasure, op. clt.
njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te kulture i da su njen deo. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije potrebno da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama, nasiljem i nesigurnošću. Pojam proticanja treba malo objasniti. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu, čiji je najbolji pri­ mer proticanje krvi. Protičući kroz organizam, krv snabdeva tkivo produktima metabolizma i kiseonikom, obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. Ali, krv je više od posrednika, to je tečnost tela sa energetskim nabojem. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život, toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. Ona je predstavnik i nosilac ero- sa1 3 . Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama, usnama bradavicama i polnim organima. Kada postanu obliveni krvlju (svaki od tih organa je bo­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova), pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo kontakt sa drugom osobom. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja krvi do peri­ ferije tela, posebno do erogenih zona. Da li uzbuđe­ nje donosi krv, ili krv stvara uzbuđenje, nije od zna­ čaja. Oni uvek idu zajedno. Sem krvi, u telu ima i drugih tečnosti sa energetskim nabojem — limfa, intersticijalna i intracelularna teč­ nost. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv, već putuje svim telesnim tečnostima. Energetski govoreći, celo telo se može posmatrati kao jedna ćelija čija je membrana koža. Unutar te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu, zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. Posmatranje tela kao jedne ćelije ne negira činjenicu da unutar nje ima mnogo posebnih tkiva, nerava,, krvnih sudova, sluznica, mišića, žlezda itd., ko­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. Zar niste doživeli talas besa koji se širi gornjim de- lom tela, koji napaja ruke, lice i oči? To se može me- njati od senzacije „kuvanja u odelu" do preteranog snabdevanja glave i vrata krvlju. Kada je osoba toliko u Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. clt. 42 besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. S druge strane, ose­ ćanje besa može imati beo, hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja krvnih sudova na periferiji, što spre­ čava da krv dospe do površine. Takođe postoji crni bes u kome je ljutina prekrivena crnim oblakom mrž­ nje. Proticanje krvi i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije kada protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. Proticanje uzbuđenja duž prednje strane tela, od srca do usta, očiju i ruku će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i po­ kazivanjem osećanja. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje strane tela. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. Deca naročito vole te senzacije, zbog čega se rado ljuljaju. One su naj­ intenzivnije i najprijatnije kada se pojave kao sen­ zacije koje se razlivaju po stomaku, praćene jakim sek­ sualnim uzbuđenjem. Međutim, isto proticanje može biti praćeno anksioznošću, i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode, da su neki delovi strukturirani, ali su mnogi od njih tečni, možemo zamisliti senzacije, osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Senzacije, osećanja i emocije su opažanje unutrašnjih pokreta u tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija, ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona, u prirodan ritam i pulsacije tela. Ti unutraš­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom kontro­ lom. To je najočiglednije kod beba. Posmatranjem te­ la beba može se videti neprekidna igra pokreta nalik talasima jezera, samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. Kako ljudi postaju stariji, njihova pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiraniji i manje elastični, dok najzad sa smrću ne prestanu svi pokreti. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu kom­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. Ta nevoljna komponenta, koja je integrisana sa voljnom akcijom, zaslužna je za živahnost i spon- 43
tanost naših akcija i pokreta. Kada je to odsutno ili smanjeno, telesni pokreti imaju mehanički, beživotni kvalitet. Cisto voljni ili svesni pokreti, sem kinestet- skog osećanja premeštanja u prostoru, izazivaju malo senzacija. Emocionalni ton ekspresivnog pokreta pro­ izlazi iz njegove nevoljne komponente koja nije pred­ met svesne kontrole. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ nata ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva, pokrete koji imaju emocionalni krug, a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Emocionalni život jedne osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela, što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. Otuda se izrazi „prepreka", „umrt- vljenost", i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. Uopšte, o postojanju prepreka može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja, ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. Pošto je telo energetski sistem, ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. Sem energije koja nastaje iz sagorevanja hrane, osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz kontakt sa pozitivnim silama. Sjajan, svetao dan, lepa scena, srećna osoba, imaju sti- mulišući efekat. Mračan i težak dan, ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju negativan uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. Svi smo oset- ljivi na sile ili energije koje nas okružuju, ali njihov uticaj nije jednak na sve ljude. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge, posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i puno. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u kome egzistira, kroz koje izražava sebe i odnosi se prema svetu koji ga okružuje. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu, jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. 44 Um, duh i duša su aspekti svakog živog tela. Mrtvo telo nema um, izgubilo je duh, a duša ga je napustila. Ako ste vi vaše telo, a vaše telo je vi, onda vaše telo izražava ono što vi jeste. To je vaš način bitisanja u svetu. Što je vaše telo životni je, to ste više prisutni. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti, na primer kada ste iscrpljeni, nastojite da se uvučete u sebe. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. Cak vam svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. S druge strane, ima dana kada zračite životom, i svet oko vas izgleda svetliji, bliži, stvarniji. Svi bismo vo- leli da budemo puni života, da osećamo da smo više živi, a bioenergetika nam može pomoći u postizanju tog cilja. Pošto vaše telo govori ko ste vi, ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. Nije slučajno da se koristi izraz „niko"1 4 za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas, ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. To je prosto govor tela. Slično, vaše po­ vlačenje nije tajna. Ljudi ga osećaju, kao što osećaju vašu tugu ili bolest. Umor se ispoljava na mnogo na­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena, opuštenost kože lica, nedostatak sjaja u očima, uspore- nost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili mono- tonost glasa. Uprkos naporu da se to osećanje prikri je, ono izdaje samo sebe, otkrivajući napor usiljenog poku­ šaja. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. Emocije su telesni događaj; one su buk­ valno pokret ili kretanje u telu, koji se ispoljava kroz neku akciju. Bes stvara napetost i, kao što smo videli, napaja gornji deo tela gde su smešteni glavni organi na­ pada, zubi i ruke. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu, stisnutim pesnicama i ustima koja reže. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž vrata i leđa. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih karakteristika, kao i raz- livanje toplote kože i očiju. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. Ali, telo otkriva mnogo više od toga. Stav čoveka prema životu, ili njegov lični stil, odražava se na na­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. Može se " Englesko -nobody* znači niko, ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. (Prim, prev.) 45
razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa, spuš­ tena ramena i malo povijena glava ukazuju na potči- njenost teretu koji joj je stavljen na leđa. Pre nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko, debelo i bezoblično. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. Godinama se bavio trčanjem, držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu, ali bez uspeha. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava jedan aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. bio u stanju da prihvati — naime, da se jedan deo njega identifikovao sa slikom o velikom, debelom tra- pavku koji je više bebast nego odrastao čovek. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. Tada je shva,tio da biti velika, debela, trapava beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste, da bu­ de čovek, da bude izuzetan. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo, ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja, ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. Moj pacijent nije bio samo veliki, de­ beo, detinjasto aljkav. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. Ali, on nije potpuno bio odrastao čovek, jer su ga njegovo nesves- no i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal, ali ne uspeva. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane, jer je imao veliko telo odraslog čoveka, ali sa debelim valjuškama kao beba, Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahte- va deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Biti odrastao, znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ jim nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. Ali, kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt, napor da se bude nezavisan i odgovoran podri- ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. Ponašanje takve osobe može odlikovati preterana nezavisnost, uporedo sa strahom da bude sama. ili nesposobnošću da donese odluku. In­ fantilni aspekti takve ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i tabane, tanke, dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen musku- larni sistem koji nema agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. Na površini osoba izgleda ozbiljno, često strogo, rigid- no, vredno i moralistično. Onda, kada pokuša da se pre­ pusti ili preda, postaje detinjasta. Kod takvih ljudi je to uočljivo kada piju. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. Lice i telo takve osobe imaju čvrst, težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. Mada je često namrgođen, dečački izgled lica, praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. Taj konflikt se javlja, kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti, ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti, pojavljuju se kada se osoba prepusti, kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu in- tegrisani u ličnosti, već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe, od kojih se svako registruje u ličnosti i strukturirano je u telu. Kao što šumar može čitati životnu istoriju drveta na osnovu poprečnog preseka stabla, koje pokazuje go­ dove, tako je i bioenergetski terapeut u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo, ali su oba zasnovana na istim principima. Kako se ljudski organizam razvija, pridodaje slo­ jeve ličnosti, od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. Kada su slojevi dostupni čoveku, lič­ nost je integrisana, oslobođena konflikata. Ako je bilo koji sloj, ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno, 47
osoba je u konfliktu, znači ograničena. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj pridodaje životu mogu se sumirati na sledeći način. beba = ljubav i zadovoljstvo dete = kreativnost i imaginacija dečak ili devojčica = razigranost i zabava mladić ili devojka = romantika i avantura odrasli = realnost i odgovornost Možda bi. kada se govori o kvalitetima, najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. Svaki sloj onda, predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala, novu svesnost sebe i odnosa prema svetu. Međutim, svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. To je funkcija organiz­ ma, aspekt živoga tela. Razvija se u odnosu na rast tela fizički, emocionalno i psihološki. Zavisi od iskus­ tva; stiče dubinu kroz sticanje veština; potvrđuje se kroz aktivnost. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti, neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. Razigranost, u stvari, počinje u detinjstvu, ali dostiže svoj puni raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti karakteristike starijih dečaka i devojčica pre nego mlađih. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smi- saonijom. Bebu karakteriše želja za bliskošću, posebno sa maj­ kom. Beba želi da je drže, maze, da je dobrodošla i da je prihvaćena. Ljubav, kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga, može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. Kada je potreba za bliskošću za­ dovoljena, beba je zadovoljna. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća, mada načini izražavanja mogu biti različiti. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. Čovek koji je u kontaktu sa bebom koja je on nekada bio, a koja je još uvek deo njega, poznaje osećanje lju­ bavi. Ona je takođe u kontaktu sa svojim srcem. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u kome je izgubio kontakt sa svojim srcem, ili periodom kada je bio beba. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto no­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. Kroz to istraživanje ljudi i stvari, prostora i vremena, dete stvara sliku o svetu. Pošto nije opterećena struk­ turiranim smislom realnosti, imaginacija je slobodna. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ jam o sebi — u toku koga, dete istražuje, zamišljajući mogućnosti da bude neko drugo ja, kao svoja mama, na primer. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava ka­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve- 4 49
tu i sebi samom. Pošto su postigli taj stepen, dečak ili devojčica, igrajući se, izazivaju svoj lični svet. Poveća­ no ovladavanje motornim veštinama i igrama sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece, što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. U idealnom slučaju, mladost je vreme za romantiku i avanture, kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa drugom osobom, imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. Kada moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih, znači da je postignut stupanj odraslog. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. Međutim, ako iz­ gubi kontakt sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba, sa kreativnom imaginacijom deteta, sa razigranošću i radošću deteta, i sa duhom avanture i smislom za romantiku koja karakteriše mladost, biće sterilna, uskogruda i rigidna osoba,. Zdrav odrasli je beba, dete, dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ trebu i želju za bliskošću i ljubavlju, sposobnost da bu­ de kreativan, slobodu da bude radostan i da ima duh avanturiste. On je integrisano i potpuno svesno ljudsko biće. Da bismo razumeli živo telo, moramo odbaciti me­ haničke pojmove. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Oči, na primer, nisu samo kamere; one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Srce nije samo pumpa; ono je organ osećanja koji preva- zilazi moći pumpe. Mi smo saosećajna bića, što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da, doživimo senzacju ili osećanje. Opažanje je funkcija uma, što je jedan aspekt tela. Zivo telo ima um, poseduje duh i sadrži dušu. Kako su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um, duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um, proizvod ljudskog mišljenja, da su telo i um, u stvari! jedno. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču jedan na drugi, ali koji nisu di­ rektno povezani. Taj stav se nije potpuno izmenio. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje, koja nemaju veze jedno sa drugim. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. I stvarno, oni na to retko utiču. Ako su telo i um celina, onda istinsko fizičko obrazovanje tre­ ba u isto vreme da bude i pravo mentalno obrazovanje, i obratno. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa pojmom jedinstva, ali propuštamo da ga primenimo na naš svakodnevni život. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati, a da se ne obrati pažnja na telo. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se napuniti detinja glava informacijama. Na nesreću, informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. Stalno previđamo činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. Kada doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća, ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog de- lovanja na telo. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo, pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. Pošto ova tehnika propu­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo, ideje koje se pojavljuju u toku tretmana ostaju nemoćne da dovedu do značajnih promena u ličnosti. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanalizi- ranja stekli obilje informacija, i neka znanja o sebi, ali čiji su osnovni problemi ostali netaknuti. Znanje postaje shvatljivo kada se dešava uporedo sa oseća­ njima. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni strukturirane šablone ponašanja. U prethodnim knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i umak Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioener- •4« 51
getiku. Prvo, um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam ruka bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. Održavajte pažnju na ruci otprilike jedan minut. Za to vreme lagano dišite. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu, koji je sada pod na­ ponom. On može početi da vibrira ili da malo podrhta­ va. Ako to osetite, možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. U bioenergetskom grupnom radu koristim jednu vari­ jantu tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne ruke pri- tiskaju prste druge ruke tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće. Zatim, održavajući taj kontakt, da okrenu ruke prema sebi tako da budu usmerene prema grudima, a onda da pomeraju ruke od sebe ne preki­ dajući kontakt. Kažem im da drže ruke u položaju hi- perekstenzije otprilike jedan minut dišući lagano. Pri kraju minuta ruke su relaksirane i labave. Može se opet osetiti strujanje, napajanje, peckanje i vibracije. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela, primetićete da vam je pažnja usmerena na ruke zbog povećanog napona u njima. Vaše ruke su u stanju povećane ten­ zije ili napona. Ako lagano približite dlanove jedan drugome, tako da budu oko pet do sedam santimetara udaljeni jedan od drugog, u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom, možete osetiti napon medu njima, kao da se neko telo nalazi između. Um može usmeriti pažnju jedne osobe prema unutra ili prema spolja, prema telu ili prema spoljašnjim objektima. U stvari, čovek usmerava energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. Zdrava osoba može naiz- menično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo, tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. Ali, nema svako tu sposobnost. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. 52 Biti svestan svoga tela jedan je od principa bioener- getike, jer jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest, upoznajemo sopstveni um. U toj vezi um funkcioniše kao perceptivni i refleksivni organ, ose- ćajući i definišući nečije raspoloženje, osećanja, želje itd. Stvarno poznavati svoj um. znači znati šta hoćemo, šta osećamo. Ako nema osećanja, nema ničeg u umu (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek nema um (mišljenje). Kada je akcija jedne osobe više pod uti- cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja, onda ta osoba nema svoje mišljenje. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje, znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća, sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne pre- 53
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika
Aleksandar loven Bioenergetika

Recomendados

Scalone dokumenty (18)
Scalone dokumenty (18)Scalone dokumenty (18)
Scalone dokumenty (18)gemix gemix
 
Introdução a Containers Docker
Introdução a Containers DockerIntrodução a Containers Docker
Introdução a Containers DockerMatheus Fidelis
 
Aplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansia
Aplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansiaAplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansia
Aplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansiauppmstppbogor
 
Bioenergetika, Aleksandar loven
Bioenergetika, Aleksandar loven Bioenergetika, Aleksandar loven
Bioenergetika, Aleksandar loven Jam R
 
Aleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radostAleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radostNenad Radic
 
Derren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-aDerren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-aNLP Centar Beograd
 
Derren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-a Derren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-a guest529f242
 
Silva metod kontrole uma
Silva metod kontrole umaSilva metod kontrole uma
Silva metod kontrole umaVesna Dimic
 

Recomendados

Scalone dokumenty (18)
Scalone dokumenty (18)Scalone dokumenty (18)
Scalone dokumenty (18)gemix gemix
 
Introdução a Containers Docker
Introdução a Containers DockerIntrodução a Containers Docker
Introdução a Containers DockerMatheus Fidelis
 
Aplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansia
Aplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansiaAplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansia
Aplikasi uji punyakoti untuk deteksi kebuntingan pada ruminansiauppmstppbogor
 
Bioenergetika, Aleksandar loven
Bioenergetika, Aleksandar loven Bioenergetika, Aleksandar loven
Bioenergetika, Aleksandar loven Jam R
 
Aleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radostAleksandar lowen radost
Aleksandar lowen radostNenad Radic
 
Derren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-aDerren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-aNLP Centar Beograd
 
Derren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-a Derren Brown-ova kritika NLP-a
Derren Brown-ova kritika NLP-a guest529f242
 
Silva metod kontrole uma
Silva metod kontrole umaSilva metod kontrole uma
Silva metod kontrole umaVesna Dimic
 
Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijal
Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijalJane%20 roberts%20 %20setov%20materijal
Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijalMaja Mancev
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaNebojsa Jovanovic
 
Aronovic boris ciscenje organizma
Aronovic boris ciscenje organizmaAronovic boris ciscenje organizma
Aronovic boris ciscenje organizmaNenad Radic
 
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša LazarevićSpavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarevićnasaskolatakmicenja
 
Dzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvestiDzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvestiDzony995
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болестиSimonida Vukobrat
 
predmet psihologije
predmet psihologijepredmet psihologije
predmet psihologijeAnita Kliment
 
Jane roberts -_setov_materijal
Jane roberts -_setov_materijalJane roberts -_setov_materijal
Jane roberts -_setov_materijalviktor jagarinec
 
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduEmotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduNebojsa Jovanovic
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxJobKir1
 
Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014Olivera Vukovic
 
1 psihologija kao nauka
1 psihologija kao nauka1 psihologija kao nauka
1 psihologija kao naukanenapavlicic
 
Mirce elijade
Mirce elijadeMirce elijade
Mirce elijadesofijaseminarski
 
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Milica Tušup
 
сигмунд фројд
сигмунд фројдсигмунд фројд
сигмунд фројдУдружење Наставника Доситеј Обрадовић
 
Bez granice -_Ken_Vilber
Bez granice -_Ken_VilberBez granice -_Ken_Vilber
Bez granice -_Ken_VilberStanka Popov
 
Koraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeKoraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeAna Rasic
 
42714791 religija-soc
42714791 religija-soc42714791 religija-soc
42714791 religija-socapis01
 

Más contenido relacionado

Similar a Aleksandar loven Bioenergetika

Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijal
Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijalJane%20 roberts%20 %20setov%20materijal
Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijalMaja Mancev
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaNebojsa Jovanovic
 
Aronovic boris ciscenje organizma
Aronovic boris ciscenje organizmaAronovic boris ciscenje organizma
Aronovic boris ciscenje organizmaNenad Radic
 
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša LazarevićSpavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarevićnasaskolatakmicenja
 
Dzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvestiDzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvestiDzony995
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болестиSimonida Vukobrat
 
Jane roberts -_setov_materijal
Jane roberts -_setov_materijalJane roberts -_setov_materijal
Jane roberts -_setov_materijalviktor jagarinec
 
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduEmotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduNebojsa Jovanovic
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxJobKir1
 
1 psihologija kao nauka
1 psihologija kao nauka1 psihologija kao nauka
1 psihologija kao naukanenapavlicic
 
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Milica Tušup
 
Bez granice -_Ken_Vilber
Bez granice -_Ken_VilberBez granice -_Ken_Vilber
Bez granice -_Ken_VilberStanka Popov
 
Koraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeKoraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeAna Rasic
 
42714791 religija-soc
42714791 religija-soc42714791 religija-soc
42714791 religija-socapis01
 

Similar a Aleksandar loven Bioenergetika (18)

Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijal
Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijalJane%20 roberts%20 %20setov%20materijal
Jane%20 roberts%20 %20setov%20materijal
 
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska PsihoterapijaŠta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
Šta je O.L.I. Integrativna Psihodinamska Psihoterapija
 
Aronovic boris ciscenje organizma
Aronovic boris ciscenje organizmaAronovic boris ciscenje organizma
Aronovic boris ciscenje organizma
 
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša LazarevićSpavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
Spavanje,san i hipnoza- Milan Zeković- Nebojša Lazarević
 
Dzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvestiDzozef marfi moc-podsvesti
Dzozef marfi moc-podsvesti
 
Психосоматске болести
Психосоматске болестиПсихосоматске болести
Психосоматске болести
 
predmet psihologije
predmet psihologijepredmet psihologije
predmet psihologije
 
Jane roberts -_setov_materijal
Jane roberts -_setov_materijalJane roberts -_setov_materijal
Jane roberts -_setov_materijal
 
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metoduEmotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
Emotivno računovodstvo i psihološka matematika u O.l.I. metodu
 
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docxNaslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
Naslov originala SPIRITUAL TECHNOLOGY.docx
 
Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014Svest, novembar 2014
Svest, novembar 2014
 
1 psihologija kao nauka
1 psihologija kao nauka1 psihologija kao nauka
1 psihologija kao nauka
 
Mirce elijade
Mirce elijadeMirce elijade
Mirce elijade
 
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
Razumevanje stida u teorijama ličnosti i psihoterapiji/Understanding of shame...
 
сигмунд фројд
сигмунд фројдсигмунд фројд
сигмунд фројд
 
Bez granice -_Ken_Vilber
Bez granice -_Ken_VilberBez granice -_Ken_Vilber
Bez granice -_Ken_Vilber
 
Koraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicijeKoraci za razvijanje intuicije
Koraci za razvijanje intuicije
 
42714791 religija-soc
42714791 religija-soc42714791 religija-soc
42714791 religija-soc
 

Aleksandar loven Bioenergetika

  • 1.
  • 3. 1 Naslov originala: BIOENERGETICS Alexander Lowen, M. D. Coward, McCann and Goeghegan, Ine, New York, 1975 Copyright © Alexander Lowen, M. D., 1975. Mojim roditeljima koji su se posvetili meni i omogućil mi da se suočim sa konfliktima u svo joj ličnosti i da ih proradim.
  • 4. Tri vrste duše, tri molitve: Luk sam u tvojim rukama, Gospode. Zapinji me da ne bih istrulio. Ne zapinji me previše, Gospode, slomiću se. Zapni me previše, Gospode, nije važno što ću se slomiti. Nikos Kazancakis, Izveštaj Greku I. OD RAJHA DO BIOENERGETIKE Rajhovska terapija, 1940—1945. Bioenergetika se zasniva na radu Vilhelma Rajha (Wilhelm Reich). On,je bio moj učitelj od 1942. do 1945. godine. Sreo sam ga 1940. godine u Novoj školi za socijalna istraživanja u Njujorku, gde je držao tečaj o analizi karaktera. Zaintrigirao me je opis tog tečaja u katalogu, u kome je pomenut funkcionalni identitet karaktera ličnosti sa njenim telesnim stavom ili mi­ šićnim oklopljavanjem. Oklopljavanje se odnosi na ce- lokupni sklop hronične mišićne napetosti u telu. Taj sklop je definisan kao oklop, jer služi čoveku kao zaš­ tita od bolnih i pretećih emocionalnih iskustava. Oklop štiti čoveka od opasnih impulsa kako unutar same lič­ nosti tako i od napada drugih ljudi. Pre nego što sam sreo Rajha nekoliko godina sam se bavio odnosom tela i uma. To interesovanje je pro- izašlo iz mog ličnog iskustva sa fizičkim aktivnostima, sportom i gimnastikom. Dok sam tridesetih godina bio instruktor za fiskulturu u nekoliko dečijih letovališta došao sam do zaključka da redovan program fizičke aktivnosti poboljšava ne samo moje fizičko zdravlje već takođe ima pozitivan efekat na moje mentalno sta­ nje. U toku svog traganja razmišljao sam o idejama Emila Zak-Dalkroza (Emile Jacques-Dalcroze), nazva­ nim Euritmika, o konceptu mišićne relaksacije Edmun- da Džekobsona (Edmund Jacobson) i o jogi. Mada me te studije nisu potpuno zadovoljile, potvrdile su ono što sam snažno osećao, naime, da se kroz rad sa telom može uticati na mentalne stavove ljudi. Rajh je već prvim predavanjem zaplenio moju paž­ nju. Započeo je tečaj diskusijom o problemu histerija. 9
  • 5. Istakao je da psihoanaliza može da objasni istorijski faktor kod histeričnog konverzivnog sindroma. Pokazao je da je taj faktor seksualna trauma koju je osoba doživela u ranom detinjstvu, a koja je u kasnijim go­ dinama potpuno potisnuta i zaboravljena. Potiskivanje i pretvaranje potisnutih ideja i osećanja u simptome čini dinamski faktor bolesti. Mada su pojmovi potiski­ vanja i konverzije u ono vreme bili dobro zasnovani principi psihoanalitičke teorije, proces kojim se po­ tisnuta ideja pretvara u fizički simptom nije bio uopšte shvaćen. Rajh je smatrao da psihoanalitičkoj teoriji ne­ dostaje razumevanje faktora vremena. „Zašto se", pi­ tao se Rajh, „simptom razvija baš tada kada se razvija a ne ranije ili kasnije?" Da bi se dobio odgovor na to pitanje, mora se znati šta se dešavalo u životu tog pa­ cijenta u međuvremenu, kakav je bio njegov odnos prema seksualnim osećanjima tokom tog perioda? Rajh je verovao da se potiskivanje prvobitne traume održava prigušivanjem seksualnih osećanja. To priguši van je izgrađuje predispoziciju za histerični simptom, koji po­ činje da se ispoljava tek kao posledica nekog kasnijeg seksualnog doživljaja. Za Rajha se prava neuroza stva­ ra gušenjem seksualnog osećanja. zajedno sa karakte­ rističnim stavom koji to prati: simptom je samo nje­ govo otvoreno ispoljavanje. Razmatranje tog elementa — naime, ponašanja i stava pacijenta prema, seksual­ nosti — uvelo je „ekonomski" faktor u problem neuro­ za. Izraz „ekonomski" odnosi se na snage koje predod- ređuju osobu za razvijanje neurotskih simptoma. Rajhova pronicljivost je ostavila snažan utisak na mene. Pošto sam pročitao mnoge Frojdove knjige, u glavnim crtama sam bio upoznat sa psihoanalitičkim stavovima, ali se nisam sećao da se o tom faktoru diskutovalo. Osećao sam da me je Rajh uveo u nov način poimanja ljudskih problema i odmah sam bio oduševljen. Kako je Rajh razrađivao svoje ideje tokom tečaja, meni je postepeno bivalo jasnije puno značenje tog novog pristupa. Shvatio sam da je ekonomski fak­ tor bio važan ključ za razumevanje ličnosti, za to kako osoba upravlja svojom seksualnom energijom ili ener­ gijom u celini. Koliko energije čovek ima i koliko je koristi u seksualnoj aktivnosti? Covekova energetska ekonomija ili seksualna ekonomija odnosi se na to kako on održava ravnotežu između punjenja i pražnjenja ili između seksualnog uzbuđenja i seksualnog rasterećenja. 10 Samo kada je ta ekonomija ili ravnoteža poremećena, razvija se histerični konverzivni simptom. Mišićno oklo- pljavanje, ili hronična mišićna tenzija, služe za održa­ vanje te ekonomije u ravnoteži, vezujući energiju koja se ne može rasteretiti. Što je Rajh više razvijao svoja razmišljanja i opaža­ nja, to je moje interesovanje više raslo. Razlika između zdrave i neurotske seksualne ekonomije nije bila u pita­ nju ravnoteže. U to vreme Rajh je radije govorio o seksualnoj nego o energetskoj ekonomiji: međutim, ti izrazi su po njegovom mišljenju bili istoznačni. Neurot- ska osoba održava ravnotežu vezujući energiju u mi­ šićne tenzije i ograničavajući svoje seksualno uzbuđe­ nje. Zdrava osoba nema tih ograničavanja, njena ener­ gija nije vezana u mišićno oklopi ja van je. Stoga je sva njena energija dostupna seksualnom zadovoljstvu ili bilo kojem drugom kreativnom izražavanju. Njena energet­ ska ekonomija funkcioniše na visokom nivou. Nizak nivo energetske ekonomije je karakteristika većine ljudi i ona je odgovorna za tendenciju ka depresiji koja je endemska u našoj kulturi1 . Mada je Rajh svoje ideje predstavio jasno i logično, ja sam ostao malo skeptičan tokom prve polovine te­ čaja. Takav stav, to sam već ranije znao, tipičan je za mene. Tome dugujem veliki deo svoje sposobnosti da samostalno razmišljam o stvarima. Moj skepticizam prema Rajhu je bio usmeren ka njegovom očiglednom prenaglašavanju uloge seksa u emocionalnim proble­ mima. Seks nije potpuni odgovor, mislio sam. Onda. iznenada, moj skepticizam je iščezao a da, toga nisam bio ni svestan. U nastavku tečaja osećao sam da sam potpuno ubeđen u valjanost Rajhovog stava. Razlog za tu promenu mi je postao jasan otprilike dve godine kasnije, pošto sam kratko vreme proveo na terapiji kod Rajha. Prisetio sam se da nisam do kraja pročitao jednu od knjiga preporučenih za Rajhov tečaj, Frojdova Trt eseja o seksualnosti. Stigao sam do polovine drugog eseja, nazvanog Infantilna seksualnost, kada sam prestao da čitam. Tada sam shvatio da je taj esej dotakao moju nesvesnu želju u vezi sopstvene in­ fantilne seksualnosti, i pošto sam bio nepripremljen da ' A. Lowen, Depression and the Body. (N. Y. Caward, McCann & Geoghegan, Inc. 1972). 1
  • 6. se suočim sa tom željom, moj skepticizam u vezi važ­ nosti seksualnosti nije se više mogao održavati. Rajhov tečaj o analizi karaktera završio se januara 1941. godine. U periodu između završetka tečaja i po­ četka moje terapije ostao sam u kontaktu sa njim. Prisustvovao sam mnogim sastancima u njegovoj kući na Forest Hilu, gde smo diskutovali o socijalnim im­ plikacijama njegovog pojma seksualne ekonomije i raz­ vijali plan za uključivanje tih pojmova u program usta­ nove mentalnog zdravlja. Rajh je u Evropi bio pionir na tom polju. (Taj aspekt njegovog rada i moj odnos prema Lome biće potpunije izložen u narednoj knjizi o Raj- hu.)l a Započeo sam terapiju sa Rajnom u proleće 1942. go­ dine. Tokom prethodne godine bio sam čest posetilac Rajhove laboratorije. On mi je pokazivao neke radove koje je vršio na biološkim preparatima i kanceroznom tkivu. Jednoga dana mi reče: „Loven. ako si zaintere- sovan za ovaj posao, postoji samo jedan način da uđeš u njega, a to je da ideš na terapiju". Njegove reci su me trgle, jer nisam razmišljao o tom potezu. Rekao sam mu: „Zainteresovan sam, ali ono što ja. u stvari, hoću jeste da postanem slavan". Rajh je to shvatio ozbiljno, jer je odgovorio: „Ja ću te napraviti slav­ nim". Tokom godina smatrao sam te Rajhove reči pro­ ročanstvom. To je ono što mi je bilo potrebno da pre- vaziđem otpor i upustim se u svoje životno delo. Moja prva terapijska seansa sa Rajhom bila je do­ življaj koji nikada neću zaboraviti. Došao sam sa naiv­ nom pretpostavkom da je sa mnom sve u redu. Tre­ balo je da to bude čista trening-analiza. Legao sam na krevet u gaćicama za kupanje. Rajh nije koristio kauč. pošto je to bila terapija orijentisana na telo. Rečeno mi je da savijem kolena, da se opustim i da dišem otvorenih usta i opuštene vilice. Sledio sam instrukcije i čekao da vidim šta će se desiti. Posle nekog vremena Rajh reče: „Loven. ne dišeš". Odgovorih: „Naravno da dišem, inače bih bio mrtav". Onda on primeti: „Grudni 'a Od 1075. kada je napisana Đioenergetika, do danas A. Loven nije napisao takvu knjigu. Naikompletnija studija o životu i radu V. Rajna, iz koje se može videti i mesto bioenergelike u odnosu na rajhovsku terapiju, jeste knjiga M. Sharaf, Fury on Earth, a biography of Wilhelm Reich, st. Martin's Press/Marek. New York. 1983. (Prim prev.). 12 koš ti se ne kreće, pipni moj grudni koš". Stavio sam ruku na njegov grudni koš i primetio da se diže i spušta sa svakim udahom. Moj očigledno to nije radio. Legao sam ponovo i nastavio disanje. Ovoga puta mi se grudni koš dizao i spuštao sa svakim udahom. Ništa se nije desilo. Moje disanje se nastavilo lako i duboko. Malo zatim Rajh reče: „Loven, zabaci glavu unazad i otvori širom oči". Uradio sam što mi je rekao i . . . krik sc razlegao kroz moje grlo. Bio je lep prolećni dan i prozori prema ulici su bili otvoreni. Da bi izbegao nezgode sa susedima, doktor Rajh je tražio da ispra­ vim glavu, što je prekinulo vrisak. Nastavio sam du­ boko disanje. Čudno, vrisak me nije uznemirio. Nisam bio emocionalno povezan sa tim. Nisam osećao nikakav strah. Posle toga sam još malo disao. Doktor Rajh je tražio da ponovim proceduru: zabacim glavu unazad i širom otvorim oči. Opet se oteo vrisak. Sada se kole­ bam da kažem da sam vrištao, jer tada nije izgledalo da to ja radim. Vrisak mi se desio. Opet nisam bio u dodiru sa tim, ali sam napustio seansu sa osećanjem da sa mnom nije baš sve onoliko u redu koliko sam mislio. Bilo je stvari (slika, emocija) u mojoj ličnosti koje su bile skrivene od nesvesnog i tada sam znao da će se one opet pojaviti. U to vreme Rajh je svoju terapiju nazivao vegeta­ tivnom analizom karaktera. Analiza karaktera bila je njegov najveći doprinos psihoanalitičkoj teoriji, koji su visoko cenili svi analitičari. Vegetativno se odnosi na mobilizaciju osećanja kroz disanje i druge telesne teh­ nike koje aktiviraju vegetativne centre (ganglije auto- nomnog nervnog sistema) i oslobađaju ..vegetativne" energije. Vegetoterapija je predstavljala prodor od čisto ver­ balne analize do direktnog rada sa telom. Nastala je nekih devet godina ranije, u toku analitičke seanse. Rajh je to opisao ovako: U Kopenhagenu, 1933, radio sam terapiju sa čove- kom koji je izgradio izuzetno jak otpor protiv svo­ jih pasivno-homoseksualnih fantazija. Taj otpor se manifestovao u krajnjoj ukočenosti vrata (kao da je metlu progutao). Posle energetskog napada na njegov otpor, on je iznenadno popustio, ali na alarmantan način. Boja njegovog lica se naglo menjala od belog do žutog ili plavog; koža je bila išarana i imala raz- 13
  • 7. ličite nijanse; osećao je jak bol u vratu i potiljku i imao je proliv; osećao se iscrpljeno i izgledalo je da je izgubio oslonac2 . „Energetski napad; i je bio samo verbalni, ali je bio usmeren ka pacijentovom stavu progutane metle. „Afekti su se pojavili somatski pošto je pacijent na­ pustio psihički odbrambeni stav." Rajh je tada shvatio da energija može biti vezana „hroničnim mišićnim ten­ zijama"3 . Od tada je Rajh proučavao telesne stavove svojih pacijenata. Primetio je da „nema neurotske osobe koja nema tenzije u stomaku'"1 . Uočio je zajed­ ničku tendenciju pacijenata da zadržavaju dah i inhi- biraju izdisanje kao način kontrolisanja osećanja. Zak­ ljučio je da zadržavanje daha služi za smanjivanje ener­ gije organizma redukujući metaboličke aktivnosti, koje zauzvrat smanjuju stvaranje anksioznosti. Za Rajha je prvi korak terapijske procedure bio da učini da pacijent počne da diše lagano i duboko. Drugi korak je bio da pokrene ispoljavanja onih osećanja koja su najočiglednija u pacijentovom licu ili ponaša­ nju. U mom slučaju to ispoljavanje je bio strah. Videli smo kako je moćan efekat imala ta procedura na mene. Naredne seanse su imale istu opštu strukturu. Ležao bih na krevetu i disao slobodno koliko sam mogao, pokušavajući da omogućim da se pojavi duboki udisaj. Rečeno mi je da se predam svome telu, da ne kontro- lišem ispoljavanja emocija ili impulsa koji se pojave. Dogodilo se nekoliko stvari koje su me postepeno do­ vele u vezu sa ranim sećanjima i iskustvima. Dublje disanje, na koje nisam bio navikao, prvo je izazivalo jako peckanje u mojim rukama, koje se u dva navrata razvilo u karpopedalni grč, ozbiljno mi grčeći šake. Kako se moje telo privikavalo na povećanu energiju izazvanu dubokim disanjem, ta reakcija je nestajala. Drhtaj se pojavljivao u nogama, dok sam lagano spajao i razdvajao kolena. i u usnama, dok sam sledio impuls da ih napućim kao da nešto tražim. Nakon toga je došlo do proboja osećanja i sećanja vezanih za njih. Jednom prilikom ležao sam na krevetu 1 Wilhelm Reich, The Fuction of the Orgasm (N. Y. Orgone Insti­ tute Press, 1942), str. 239—240. 3 Ibid., str 273. * Ibid., str. 273. 14 dišući, a moje telo je počelo da se njiše bez moje sve- sne namere. Njihanje se pojačavalo sve dok nisam seo. Onda, ne primetivši da to radim, ustao sam sa kreveta, okrenuo se da se suočim sa tim i počeo to da udaram obema pesnicama. Radeći to, pojavilo se lice moga oca na prekrivaču kreveta i odjednom sam znao da ja to njega udaram zbog batina koje sam dobio kao dete. Koju godinu kasnije pitao sam oca o tom događaju. Rekao je da. su to bile jedine batine koje sam ikada dobio od njega. Objasnio mi je da se to desilo kada sam došao kući vrlo kasno, tako da se majka nervirala i brinula. Istukao me je da to ne bih ponovo uradio. Interesantan deo tog iskustva, kao i onog sa vrišta­ njem, jeste da se desilo potpuno spontano, bez voljne kontrole. Nešto me je pokrenulo da udarim krevet, kao što me je prethodno pokrenulo da vrištim. Nije tc bila svesna misao, već unutrašnja sila koja me je savladala i držala u svojim rukama. Drugom prilikom, dok sam ležao na krevetu dišući, osetio sam erekciju. Osećao sam impuls da dodirnem penis, ali sam ga inhibirao. Onda sam se setio zanim­ ljive epizode iz detinjstva. Video sam sebe kao dečaka od pet godina kako hodam po stanu u kome sam ži- veo urinirajući po podu. Moji roditelji su bili napolju. Znao sam da to radim u inat mome ocu koji me je prethodnog dana grdio što sam držao penis. Trebalo mi je devet meseci terapije da shvatim uz­ rok onog vriska iz prve seanse. Od tada nisam vrištao nijednom. Sto je vreme više odmicalo, to sam više imao utisak da se pojavljuje neka predstava koju iz straha nisam hteo da vidim. Posmatrajući plafon sa mog položaja na krevetu, osećao sam da će se to jed­ noga dana pojaviti. Onda se to desilo; to je bilo lice moje majke koje je gledalo dole prema meni sa iz­ razom intenzivnog besa u očima. Odmah sam znao da je to bilo lice koje me je prestrašilo. Ponovo sam doživeo to iskustvo kao da se trenutno dešavalo. Bio sam otprilike devetomesečna beba koja leži pred ku­ ćom. Plakao sam preglasno za moju majku. Ona je oči­ gledno bila zauzeta u kući i moje uporno plakanje ju je nerviralo. Izašla je besna na mene. Ležeći tamo na Rajhovom krevetu, u svojoj trideset trećoj godini, gle­ dao sam njenu predstavu i koristeći reči koje nisam znao kao beba, rekao sam: „Zašto si ljuta na mene? Plačem samo zato što želim da budem sa tobom". 15
  • 8. Tih dana Rajh je koristio drugu tehniku kao tera­ pijski postupak. Na početku svake seanse pitao je pa­ cijente da mu kažu sve negativne misli koje imaju o njemu. On je verovao da svi pacijenti imaju negati­ van transfer sa njim, kao i pozitivan, i nije verovao pozitivnom ukoliko se nisu prethodno ispoljile nega­ tivne misli i ideje. To mi je bilo vrlo teško da uradim. Pošto sam bio privržen Rajhu i terapiji, prognao sam sve negativne misli iz glave. Osećao sam da nema ni­ čeg na šta bih se žalio. Rajh je bio vrlo darežljiv prema meni, nisam sumnjao u njegovu iskrenost, in­ tegritet ili valjanost njegovih pojmova. Karakteristič­ no je za mene da sam bio odlučio da imam uspešnu terapiju i u tome nisam uspeo sve dok terapija nije skoro propala, kada sam konačno otkrio svoja osećanja. Pošto sam doživeo strah, videvši lice moje majke, nas­ tao je period od nekoliko meseci tokom kojih nisam napredovao. Viđao sam Rajha tri puta nedeljno, ali sam bio blokiran, jer nisam mogao reći Rajhu svoja osećanja prema njemu. Hteo sam da on bude očinski zainteresovan za mene, a ne samo terapeutski, ali poš­ to sam znao da je to nerazuman zahtev, ja ga nisam mogao izgovoriti. Boreći se u sebi sa problemom, ni­ sam nikuda stigao. Izgledalo je da Rajh nije bio sves- tan mog konflikta. Ma koliko da sam pokušavao da di­ šem dublje i punije, to mi nije polazilo za rukom. Posle godinu dana terapije našao sam se u ćorso­ kaku. Izgledalo je da će to trajati beskonačno, kada mi je Rajh sugerisao da okončam terapiju. „Loven". reče on, „ti si nesposoban da se predaš svojim oseća- njima. Zašto ne odustaneš?" Njegove reči su bile grom iz vedra neba. Odustajanje je značilo rušenje svih mojih snova. Bio sam slomljen, plakao sam duboko. To je bilo prvi put od mog detinjstva da sam jecao. Nisam više mogao zadržavati osećanja. Rekao sam mu šta sam želeo od njega i on me je saosećajno slušao. Ne znam da li je Rajh stvarno nameravao da pre­ kine terapiju sa, mnom, ili je njegova sugestija da okon­ čam tretman bio samo manevar, smišljen sa ciljem da slomi moj otpor, ali ja sam imao snažan utisak da je on to ozbiljno mislio. U svakom slučaju, njegova akcija je proizvela željeni rezultat. Terapija je opet krenula. Za Rajha, cilj terapije je bio razvijanje pa­ cijentovih sposobnosti da se potpuno preda spontanim i nevoljnim pokretima tela koji su deo procesa disa- 16 nja. Prema tome, naglasak je bio na dubokom i pot­ punom disanju. Kada se to postigne respiratorni ta- lasi proizvode valovite pokrete tela koje Rajh naziva refleksom orgazma. U toku ranog psihoanalitičkog rada Rajh je došao do zaključka da je emocionalno zdravlje povezano sa spo­ sobnošću ćoveica aa se u toku seksualnog odnosa pot­ puno preda, ili, kako je on to nazvao, sa orgastičkom potencijom. Rajh je zaključio da nema neurotičara koji poseduje taj kapacitet. Neuroza ne samo da ometa prepuštanje već vezuje energiju u hroničnu mišićnu napetost, onemogućavajući na taj način da se energija koristi za seksualno rasterećenje. Rajh je takođe smat­ rao da pacijenti koji posed uju sposobnost doživljava­ nja potpunog orgastičkog zadovoljstva u seksualnom odnosu postaju i ostaju oslobođeni od bilo kog vida neurotskog ponašanja. Potpuni orgazam, prema Rajhu, otpušta sav višak energije koji organizam ima i, pre­ ma tome, ne postoji energija koja bi podržavala ili održavala neurotske simptome i ponašanje. Važno je razumeti da Rajh definiše orgazam razli­ čito od ejakulacije ili klimaksa. Orgazam je nevoljna reakcija celog tela, koja se manifestuje, ritmičkim, kon- vulzivnim pokretima. Isti tip pokreta se može pojaviti kada je disanje potpuno slobodno i kada se čovek pre­ da svome telu. U tom slučaju nema klimaksa ili raste­ rećenja seksualnog uzbuđenja, budući da takvo uzbu­ đenje nije prethodno izgrađeno. Ono što se dešava jeste da se karlica kreće spontano napred sa svakim izdisa- njem i unazad sa udisanjem. Ti pokreti su izazvani res­ piratornim talasima koji idu naviše ili naniže sa izdi- sanjem i udisanjem. U isto vreme glava vrši pokret sličan karlici, sem što se ona kreće unazad sa fazom izdisanja a napred sa fazom udisanja. Teorijski, pacijent čije je telo dovoljno slobodno da ima taj refleks tokom terapijske seanse biće takođe sposoban da doživi pot­ puni orgazam u seksualnom odnosu. Takav pacijent bi se mogao smatrati emocionalno zdravim. Za mnoge ljude koji su čitali Rajhovu Funkciju or­ gazma5 te ideje mogu izgledati kao izmišljotine seksom opsednutog uma. Međutim, one su bile izražene u vreme 5 Te ideje su prvobitno objavljene u ranoj knjizi, Die Funktion des Orgasmus (Internationaler Psychoanalytischer Verlag, 1927). 2 17
  • 9. kada je Rajh već bio veoma cenjen psihoanalitički tre­ ner čija je formulacija karakter-analitičkih pojmova i tehnika smatrana jednim od najvećih doprinosa anali­ tičke teorije. Mnogi psihoanalitičari nisu bili prihvatili te ideje i one su i danas nepoznate mnogima koji se bave seksom, ili ih ovi možda prosto zanemaruju. Rajhovi pojmovi postaju ubedljiva realnost kada čovek doživi njihovu valjanost na sopstvenom telu, kao što sam je ja doživeo. Zbog te ubedljivosti zasnovane na ličnom isku­ stvu, mnogi su psihijatri, i drugi koji su radili sa Raj- hom, postali, makar privremeno, njegovi entuzijastični sledbenici. Nakon provale plača i izražavanja osećanja prema Rajhu, disanje mi je postalo lakše i slobodnije, sek­ sualne reakcije dublje i potpunije. U mom životu se desilo nekoliko promena. Oženo sam se devojkom koju sam voleo. Predavanje braku je bio veliki korak za mene. Takođe sam se aktivno pripremao da postanem rajhovski terapeut. Tokom te godine sam odlazio na klinički seminar iz karakterne analize, koji je vodio dr Teodor Volf, (Theodore P. Wolf) Rajhov najbliži saradnik u SAD i prevodilac prvih Rajhovih dela ob­ javljenih na engleskom. Kratko vreme pre toga zar vršio sam medicinsku školu i upravo sam konkurisao po drugi put na nekoliko medicinskih fakulteta. Moja terapija je napredovala stalno ali sporo. Mada nije bilo dramatičnih proboja osećanja ili sećanja u sean­ sama, osećao sam da postajem sve sposobniji da se predam svojim seksualnim osećanjima. Takođe sam ose­ ćao da postajem bliži sa Rajhom. Rajh je otišao na dug letnji odmor. Završio je go­ dinu u junu a nastavio sredinom septembra. Kada se terapijska godina približila kraju, Rajh je predložio da napravimo jednogodišnju pauzu u terapiji. Ipak, ja nisam bio završio. Refleks orgazma se nije ustalio, ma­ da sam osećao da sam vrlo blizu. Uporno sam se tru­ dio, ali upravo to nastojanje je bilo kamen spoticanja. Ideja o odmoru mi je dobro zvučala te sam prihvatio Rajhov predlog. Bilo je i ličnih razloga za takvu od­ luku. Pošto nisam uspeo da se tada upišem na medi­ cinski fakultet, te jeseni 1944. slušao sam tečaj iz op- šte ljudske anatomije na Njujorškom univerzitetu. Terapiju sa Rajhom sam nastavio jednonedeljnim seansama u jesen 1945. godine. Za kratko vreme se 18 refleks orgazma ustalio. Bilo je nekoliko razloga za takav pozitivan razvoj. Tokom te godine odsustva sa terapije prestao sam da se trudim da zadovoljim Rajha i da postignem seksualno zdravlje i uspeo sam da asi­ miliram i integrišem svoj prethodni rad sa Rajhom. U isto vreme sam kao rajhovski terapeut imao svog prvog pacijenta, što je dalo elana mome duhu. Kada sam dolazio kući osećao sam da sam svestan, osećanja sigurnosti u svoj život. Predaja sopstvenom telu, što je ujedno značilo i predaju Rajhu, postala je laka. Za nekoliko meseci postalo je jasno obojici da je moja terapija došla do uspešne završnice po njegovim kri­ terij umima. Godinama kasnije shvatio sam da mnoge od svojih ličnih problema nisam razrešio. Nismo dis- kutovali o mom strahu da tražim ono što želim, čak i onda kada je sasvim razumno to tražiti. Takođe nis­ mo proradili moj strah od neuspeha i potrebu da bu­ dem uspešan, kao ni nesposobnost da plačem umesto što lupam glavom o zid. Ti problemi su bili konačno razrešeni mnogo godina kasnije kroz bioenergetiku. Ne želim da kažem da je terapija sa Rajhom bila neuspešna. Ako nije razrešila sve moje probleme, uči­ nila je da postanem svestan tih problema. Međutim,, što je još važnije, otvorila mi je puteve za samoak- tualizaciju i pomogla da krenem napred prema cilju. Produbila je i ojačala moje prepuštanje telu kao os­ novi ličnosti. Takođe mi je dala pozitivnu identifi­ kaciju sa sopstvenom seksualnošću koja je kamen te­ meljac moga života. Rad kao rajhovski terapeut, 1945—1953. U jesen 1945. godine video sam svog prvog paci­ jenta. Mada još nisam bio student medicine, Rajh je ohrabrio taj potez zbog mog prethodnog obrazovanja i treninga sa njim, uključujući i ličnu terapiju. Taj trening je obuhvatao učešće na kliničkim seminarima posvećenim karakter-analitičkoj vegetoterapiji, koje je vodio dr Teodor Volf i seminare koje je Rajh držao u svojoj kući, gde smo diskutovali o teorijskim osnovama njegovog pristupa, naglašavajući biološke i energetske pojmove koji objašnjavaju njegov rad sa telom. Sto je više ljudi upoznavalo Rajhove ideje, to je više raslo interesovanje za njegovu terapiju. Objavlji- 2 ' 19
  • 10. vanje Funkcije orgazma 1941. godine još više je ubrzalo taj razvoj, mada knjiga nije naišla na povoljne kri­ tike niti je imala veliki tiraž. Rajh je osnovao sopst- venu izdavačku kuću, The Orgone Institute Press, koja nije imala svoje prodavce i ljude za reklamu. Rajhove ideje su se tako prenosile samo od usta do usta, a knjige od ruke do ruke. Uprkos tome, njegove ideje su se proširile, doduše sporo, a potražnja rajhovske terapije se povećala. Međutim, bilo je vrlo malo ljudi kvalilikovanih za karakter-analizu, i to je — sem mo­ je lične spremnosti — bilo ono čemu treba zahvaliti što sam počeo da radim kao terapeut. Dve godine pre nego što sam otišao u Svajcarsku radio sam kao rajhovsKi terapeut. Septembra 1947. na­ pustio sam Njujork da bih se upisao na medicinski fa­ kultet u Zenevi, koji sam završio juna 1951. godine kao lekar. Dok sam bio u Švajcarskoj radio sam malo tera­ piju sa nekim Svajcarcima koji su čuli za Rajhov rad i želeli da iskoriste prednosti tog novog terapijskog pristupa. Kao toliki mladi terapeuti, i ja sam započeo terapiju sa naivnom pretpostavkom da znam nešto o emocionalnim problemima ljudi, sa sigurnošću zasno­ vanom više na entuzijazmu nego na iskustvu. Gleda­ jući unazad na te godine mogu videti svoja ograni­ čenja i u razumevanju i u sposobnostima. Ipak, veru- jem da sam pomogao nekim ljudima. Moj entuzijazam je bio pozitivna snaga a naglasak na disanju i prepuš­ tanju bio je dobar pravac. Pre nego što sam otišao u Svajcarsku došlo je do značajnog razvoja u rajhovskoj terapiji — korišćenje direktnog kontakta sa pacijentovim telom radi oslo­ bađanja mišićne tenzije koja onemogućava pacijentovu sposobnost da se prepusti osećanjima i da dozvoli da se pojavi orgastički refleks. Tokom rada sa mnom Rajh je povremeno koristio pritisak rukama na neke od napetih mišića, da bi ih relaksirao. Obično je sa mnom i sa drugim primenjivao takav pritisak na vi­ licu. Kod mnogih ljudi mišići vilice su veoma napeti — vilica se drži čvrsto u stavu odlučnosti, često se graničeći sa ljutnjom, ili je prkosno isturena, ih ne­ prirodno uvučena. U svim tim slučajevima vilica nije dovoljno pokretljiva i njeno ukočeno držanje određuje strukturirani stav. Pod pritiskom, mišići vilice postaju umorni i „predaju se". Kao rezultat toga disanje pos­ taje slobodnije i dublje a često se javlja nevoljno po- 20 drhtavanje u telu i nogama. Druga područja mišićne napetosti na koje je primenjivan pritisak bila su vrat, donji deo leđa i mišići butina. U svim tim slučajevima pritisak je primenjivan selektivno samo na ono polje u kome se mišićna zgrčenost mogla opipati. Dodirivanje pacijenta rukama predstavljalo je zna­ čajno odstupanje od tradicionalne prakse. U frojdov- skoj analizi bio je zabranjen svaki fizički kontakt iz­ među analitičara i pacijenta. Analitičar sedi iza pa­ cijenta, neviđen, i funkcioniše tobože kao ekran na koji pacijent projektuje svoje misli. On nije potpuno neaktivan, pošto njegovi usmeni odgovori i interpre­ tacije ideja koje je izrazio pacijent imaju značajan uticaj na pacijentovo mišljenje. Rajh je učinio da analitičar postane direktnija sila terapeutskog proce­ sa. On je sedeo naspram pacijenta tako da ga je ovaj mogao videti, stupao je u fizički kontakt sa njim ka­ da je to bilo potrebno ili preporučljivo. Rajh je bio veliki čovek, sa toplim kestenjastim očima, ako se dob­ ro sećam sa seansi, i sa snažnim toplim rukama. Danas mi ne razumemo revolucionarni napredak koji je ta terapija predstavljala u ono vreme niti sum­ njičavost i neprijateljstvo koje je izazvala. Zbog svog snažnog usmerenja na seksualnost i korišćenje fizič­ kog kontakta između terapeuta i pacijenta praktičari rajhovske terapije bili su optuživani da koriste sek­ sualnu stimulaciju da bi poboljšali orgastičku poten­ ciju. Pričalo se da je Rajh masturbirao svoje pacijente. Ništa nije dalje od istine. Ta kleveta je samo povećala strah koji je okruživao seksualnost i fizički kontakt u ono vreme. Srećom, atmosfera se mnogo promenila u poslednjih trideset godina u odnosu na seksualnost i dodirivanje. Spoznata je važnost dodirivanja kao primarne forme kontakta0 i njena vrednost u terapij­ skoj situaciji se ne dovodi u pitanje. Naravno, svaki fizički kontakt između terapeuta i pacijenta stavlja ve­ liku odgovornost pred terapeuta — da poštuje terapijski odnos i izbegne bilo kakvu seksualnu aktivnost sa par cijentom. Ovde mogu dodati da su bioenergetski terapeuti tre­ nirani da koriste ruke, da dodiruju i osete napetost 8 Ashley Montagu, Touching: The Human Significance of the Skin (New York, Columbia University Press, 1971). 21
  • 11. mišića ili da izvrše potreban pritisak, da bi oslobodili ili umanjili mišićne kontrakcije, uzimajući u obzir paci­ jentovu toleranciju na bol; i da kroz nežan dodir uspo­ stave kontakt koji pruža podršku i toplinu. Danas je teško shvatiti koliko je veliki korak Rajh napravio 1943. godine. Korišćenje fizičkog pritiska olakšava proboj osećar nja i odgovarajućeg obnavljanja sećanja. To služi ubr­ zanju terapijskog procesa, a to ubrzanje je potrebno kada je učestalost terapijskih seansi svedena na jednu u sedmici. U to vreme Rajh je razvio sposobnost čita­ nja tela. Znajući kako da koristi pritisak da bi oslo­ bodio mišićnu napetost, poboljšavao je proticanje sen­ zacija kroz telo, što je nazvao strujanjem. Još 1947. go­ dine Rajh je mogao da u periodu od šest meseci tera­ pije izazove refleks orgazma kod pacijenta. Značaj tog postignuća može se ceniti kada se uporedi sa činjeni­ com da sam ja proveo na terapiji kod Rajha tri godine po tri puta nedeljno pre nego što se ustalio refleks orgazma. Hoću da istaknem da refleks orgazma nije orgazam. Genitalni aparat u tome ne učestvuje; nema izgradnje i oslobađanja seksualnog uzbuđenja. To znači da su putevi za takvo oslobađanje otvoreni ukoliko prepuš­ tanje može da bude pretvoreno u seksualno uzbuđenje. Ali, nije nužno da do tog prenosa dođe. Te dve si­ tuacije, seksualna i terapeutska, razlikuju se među sobom; prva je više emocionalno i energetski nabijena. Takođe, u terapijskoj situaciji osoba ima koristi od terapeutove podrške, koja je moćan faktor, posebno u slučaju čoveka snažne ličnosti kakav je bio Rajh. Me­ đutim, kada nema refleksa orgazma verovatno je da ta osoba neće dozvoliti nevoljnim pokretima karlice da se pojave ni u klimaksu seksualnog odnosa. Ti pokreti su osnova potpune orgastičke reakcije. Moramo se se- titi da je u Rajhovoj teoriji ne samo orgastički refleks, kriterijum emocionalnog zdravlja, već i orgastičko rea- govanje u seksu. Međutim, refleks orgazma zaista ima neke pozitivne efekte na ličnost. Cak i kada se pojavi u toku terapij­ ske seanse koju karakteriše atmosfera podrške, doživ­ ljava se kao stimulišuće i oslobađajuće. Covek oseća da je oslobođen inhibicija. U isto vreme se oseća pove­ zano i integrisano sa telom, a kroz telo i sa svojom okolinom. On oseća unutrašnje spokojstvo i dobrobit. 22 Saznaje da je život tela sadržan u njegovim nevoljnim aspektima. Ja mogu potvrditi tu reakciju kroz lično iskustvo, kao i kroz izjave pacijenata tokom godina. Na nesreću, to divno osećanje se pod stresovima sva­ kodnevnog života naše civilizovane kulture ne održava uvek. Tempo, pritisak i filozofija našeg vremena su an- titetični životu. Previše često se sam refleks gubi, uko­ liko pacijent nije naučio kako da se nosi sa svojim životnim stresom bez pribegavanja neurotskim oblicima ponašanja. To se desilo dvojici Rajhovih pacijenata sa kojima je radio istovremeno. Nekoliko meseci posle očigledno uspešnog završavanja njihovih terapija tra­ žili su od mene dodatnu terapiju, jer nisu bili u stanju da održe napredovanje koje su sa Rajhom postigli. Tada sam shvatio da nema prečice do emocionalnog zdravlja i da je stalno prorađivanje svih problema je­ dini način da se osigura optimalno funkcionisanje. Me­ đutim, još uvek sam bio ubeđen da je seksualnost ključ koji razrešava neurotske probleme pojedinca. Lako je kritikovati Rajha što je stavljao centralni naglasak na seksualnost, ali ja to ne bih radio. Sek­ sualnost je bila, i jeste, ključ svih emocionalnih pro­ blema, ali poremećaji u seksualnom funkcionisanju se mogu razumeti samo u okviru celokupne ličnosti, s jedne strane, i uslova socijalnog života s druge strane. Tokom godina sam nevoljno došao do zaključka da nema jednog ključa koji će otključati misteriju ljud­ ske duše. Moja nevoljnost proizlazi iz duboke želje da verujem da odgovor ipak postoji. Sada mislim u ter­ minima polarnosti sa njihovim neizbežnim konfliktima privremenim razrešenjima. Stanovište o ličnosti koje vidi seks kao njen jedini ključ suviše je usko, ali za­ postaviti ulogu seksualnog nagona u formiranju svake pojedinačne ličnosti predstavlja zanemarivanje jedne od najvažnijih snaga u prirodi. U jednoj od ranih formulacija, koje su prethodile pojmu instinkta smrti, Frojd je postulirao antitezu iz­ među ego-instinkta. i seksualnog instinkta. Prvi traži očuvanje pojedinca; drugome je cilj očuvanje vrste. To podrazumeva konflikt između individue i društva, što znamo da je tačno u našoj kulturi. Drugi konflikt, nerazdvojan od te antiteze, jeste onaj između težnje za moći (ego nagon) i težnje za zadovoljstvom (seksualni nagon). Prenaglašavanje moći u našoj kulturi postavlja ego protiv tela i njegove seksualnosti i stvara anta- 23
  • 12. gonizam između nagona koji bi trebalo u idealnom slu­ čaju da podržavaju i ojačavaju jedan drugog. Bez obzi­ ra na to, ne može se ići do druge krajnosti, usmera- vajući pažnju samo na seksualnost. To mi je postalo jasno posle neuspešnog traganja za jednim ciljem kod mojih pacijenata, ciljem seksualnog zadovoljstva kao što je Rajh radio. Ego postoji kao moćna snaga u civi- lizovanom čoveku, koja ne može da se odbaci ili negira. Terapeutski cilj je da se ego integriše sa telom i sa njegovom težnjom za zadovoljstvom i seksualnim za­ dovoljavanjem. Posle mnogo godina teškog rada, i ne bez grešaka, najzad sam spoznao tu istinu. Niko nije izuzet od pra­ vila da se uči na svojim greškama. Međutim, bez odre­ đenog traganja za ciljem seksualnog zadovoljstva i or- gastičke potencije, ja ne bih razumeo energetsku dina­ miku ličnosti. A bez kriterijuma refleksa orgazma ne mogu se shvatiti nevoljni pokreti i reakcije ljudskog organizma. Ima još mnogo misterioznih elemenata u ljudskom ponašanju i funkcionisanju koje razum ne može shva­ titi. Na primer, jedno godinu dana pre nego što sam napustio Njujork radio sam sa mladim čovekom koji je imao mnoge ozbiljne probleme. Patio je od teške anksioznosti kad god bi prišao devojci. Osećao se infe­ riornim, neadekvatnim i imao je mnoge mazohističke tendencije. U to vreme je imao halucinaciju da mu se davo ceri iz ćoška. Tokom terapije je napravio izvestan napredak u pogledu simptoma, ali se nikako ne može reći da je razrešio sve simptome. Ali, uspostavio je čvrstu vezu sa jednom devojkom, mada je doživljavao malo zadovoljstva u seksualnom klimaksu. Video sam ga opet pet godina kasnije kada sam se vratio u zemlju. Ispričao mi je fascinantnu priču. Kada sam otputovao on je bio bez terapeuta te je odlučio da nastavi terapiju na svoju ruku. To se sastojalo u vežbama disanja koje smo radili tokom terapije. Od­ lazio bi svakoga dana sa posla kući, legao bi na krevet i disao duboko i lako kao što je radio kod mene. Onda se jednoga dana desilo čudo. Sva anksioznost je nes­ tala. Osećao se siguran u sebe i omalovažavanje sebe je nestalo. Važnije je, međutim, bilo pojavljivanje pot­ pune orgastičke potencije u seksualnom odnosu. Or­ gazam mu je bio potpun i zadovoljavajući. Bio je pro­ sto drugi čovek. 24 Tužno mi je rekao: „To je trajalo samo mesec dana". Kako je promena iznenadno nastala, tako je i nestala, i on je ponovo zaronio u svoju staru bedu. Viđao je drugog rajhovskog terapeuta sa kojim je posle radio nekoliko godina, opet napredujući samo malčice. Kada sam ja nastavio privatnu praksu on je došao kod mene da nastavi terapiju. Radio sam sa njim još oko tri godine i pomogao mu da prevazide još mnoge nedos­ tatke. Ali, čudo se nikada nije ponovo desilo. Nikada nije dostigao onaj nivo, seksualno ili bilo kako druk­ čije, koji je bio dostigao tokom kratkog perioda nakon mog odlaska. Kako se može objasniti neočekivani prodor zdravlja, koji se izgleda desio sam od sebe, i njegovo nestajanje? Iskustvo mog pacijenta me je podsetilo na Izgubljeni horizont Džejmsa Ililtona (James Hilton) koji je u to vreme bio popularan. U toj priči je glavni junak, Kon- vej, bio otet iz aviona sa još nekoliko drugih putnika i odveden na tajnu visoravan nazvanu Sangri-La, zaba­ čenu planinsku tvrđavu, bukvalno „nakraj sveta". Za one koji žive na toj visoravni starost i smrt su izgleda odloženi ili obustavljeni. Vladajući princip je umere- nost, što nije „od ovoga sveta". Konvej je bio u iskuše­ nju da ostane u Sangri-La; spokojan i racionalan na­ čin života bio mu je vrlo prijatan. Ponuđeno mu je da bude vođa te zajednice, ali je on dopustio da ga brat ubedi da je to sve samo plod mašte. Njegov brat, koji se zaljubio u mladu Kineskinju, uticao je na Konveja da pobegne sa njima u „stvarnost". Oni odlaze, ali van doline Konvej sa užasom vidi da mlada Kineskinja po­ staje starica i umire. Koja realnost je valjanija? Kon­ vej odlučuje da se vrati u Sangri-La i na kraju priče shvatamo da on luta planinama tražeći svoj „izgublje­ ni horizont". Iznenadna transformacija nastala kod mog pacijenta može se objasniti promenom u smislu za realnost te osobe. Posle mesec dana moj pacijent je takođe isko­ račio iz tog sveta i, učinivši to, ostavio za sobom ank­ sioznost, krivicu, inhibicije vezane za njegov život u tom svetu. Mnogi faktori nesumnjivo doprinose stva­ ranju tog efekta. Bilo je osećanja euforije i uznesenosti među ljudima koji su radili sa Rajhom u to vreme, bilo kao studenti ili pacijenti. Vladalo je osećanje da je Rajh proglasio osnovnu istinu o ljudskom biću i nje­ govoj seksualnosti. Njegove ideje su imale revolu- 25
  • 13. cionarnu privlačnost. Siguran sam da je moj pacijent udahnuo tu atmosferu, koja je. zajedno sa njegovim dubokim disanjem, mogla da proizvede takav izvan­ redan efekat. Izlaženje iz sopstvenog sveta i uobičajenog samstva jeste transcendentalno iskustvo. Mnogi ljudi su imali slično iskustvo kraćeg ili dužeg trajanja. Zajedničko za sve je osećanje olakšanja, osećanje oslobađanja i otkriva­ nja potpuno živog sella i spontanog reagovanja. Takve transformacije se, međutim, dešavaju neočekivano i ne mogu biti planirane ili programirane. Na nesreću, one nestaju brzo kako su se i pojavile i blistava kočija postaje preko noći tikva kakva, je i prethodno bila. Ostaje nam da se čudimo — šta je prava realnost naše« bića? Zašto ne možemo ostati u oslobođenom stanju? Mnogi moji pacijenti su imali neka transcendentalna iskustva u toku terapije. Svaki otkriva horizont, pret­ hodno zamračen gustom maglom, koji odjednom postaje jasno vidljiv. Mada se magla opet spusti, ostaje sećanje. i ono stvara motivaciju za stalno traganje za prome- nom i razvojem. Ako tražimo transcendenciju. možemo imati mnoge vizije, ali ćemo sigurno na kraju biti tamo odakle smo krenuli. Ako se odlučimo za razvoj, možemo imati sopstvene trenutke transcendencije, ali će one biti vrhunska iskustva na čvrstom putu ka bogatijem i si­ gurnijem samstvu. Sam život je proces razvoja koji počinje sa razvojem tela i njegovih organa; kreće se prema razvoju motor­ nih sposobnosti, sticanju znanja, proširivanju među­ ljudskih odnosa i završava se u skupu iskustava koja nazivamo mudrost. Ti aspekti razvoja se prepliću, pošto se život i razvoj dešavaju u prirodnoj, kulturalnoj i soci­ jalnoj sredini. I mada je proces razvoja stalan, on ni­ kada nije ravnomeran. Ima perioda kretanja po rav­ nom kada dolazi do asimilacije iskustva, pripremajući organizam za novo napredovanje. Svako napredovanje vodi do novih visina ili vrhova i stvara ono što zovemo vrhunsko iskustvo. Svako vrhunsko iskustvo zauzvrat mora biti integrisano sa ličnošću da bi došlo do novog razvoja i da bi osoba završila u stanju mudrosti. Jed­ nom sam Rajhu pomenuo da imam definiciju sreće. Podigao je obrve, gledao u mene ispitivački i pitao šta je to. Odgovorih: „Sreća je svest o razvoju". Spustio je obrve i prokomentarisao: „Nije loše". 26 Ako ova moja definicija vredi, predlažem mnogim ljudima da dođu na terapiju kada osete da im je raz­ voj zaustvaljen. Mnogi pacijenti gledaju na terapiju kao na ponovno zasnivanje procesa razvoja. Terapija može to postići, ukoliko obezbedi doživljavanje i po­ mogne da se pokrenu i uklone prepreke koje su ometale asimilaciju iskustva. Te prepreke su struktu­ rirani oblici ponašanja koji predstavljaju nezadovolja­ vajuće rešenje. kompromis sa detinjim konfliktima. One stvaraju neurotsko i ograničeno samstvo od koga čovek hoće da pobegne ili da ga se oslobodi. Radeći una­ zad, na, svojoj prošlosti, pacijent u terapiji razotkriva po­ četne konflikte i nalazi nove načine da se snađe u pre- tećim životnim situacijama koje su ga prisilile da pos­ tane „oklopljen" da bi preživeo. To je samo ponovno oživljavanje prošlosti da bi se pravi razvoj u sadašnjosti olakšao. Ako je prošlost presečena, budućnost ne pos­ toji. Razvoj je prirodan proces; ne možemo ga mi napra­ viti. Njegovi zakoni su zajednički svim živim bićima. Drvo, na primer, raste naviše jedino ako mu je korenje duboko u zemlji. Mi saznajemo proučavajući prošlost. Tako osoba može da se razvija samo ako pušta korenje u svoju prošlost. A prošlost jedne osobe je njeno telo. Kada gledam unazad, u te godine entuzijazma i uz­ buđenja, shvatam da je bilo naivno očekivati da će se duboko strukturirani problemi modernog čoveka lako razrešiti bilo kojom tehnikom. Neću da kažem da je Rajh imao iluziju o ogromnom cilju sa kojim se suočio. On je bio svestan situacije. Njegovo traganje za efek- tivnijim načinom rada sa tim problemima proizlazi di­ rektno iz njegove svesti o tome. Traganje ga je odvelo do istraživanja prirode te energije kad živih organizama. Tvrdio je. kao što je po­ znato, da je otkrio novu energiju, koju je nazvao orgon. To je reč izvedena od reči organski i organizam. Smislio je aparat da bi mogao da sakuplja tu energiju i puni telo onoga ko sedi u njemu. Ja lično sam pravio te „akumulatore" i koristio ih na sebi. Oni su se pokazali korisnim za ponešto, ali nisu imali uticaja na probleme ličnosti. Da bi se ti problemi razrešili na individualnom nivou, potrebna je još uvek kombinacija brižljivog analitičkog rada fizičkog pristupa koji pomaže osobi da oslobodi hronićnu mišićnu napetost koja koči njegovu 27
  • 14. slobodu i ograničava njegov život. Na socijalnom nivou treba da dode do evolucionarnih promena u stavu čo- veka prema sebi, prema svojoj okolini i čovečanstvu uopšte. Rajhov doprinos na oba nivoa je veliki. Njegovo objašnjenje prirode karakterne strukture i ukazivanje na funkcionalni identitet karakterne strukture i telesnog stava predstavljajti značajan napredak u razumevanju ljudskog ponašanja. Uveo je pojam orgastičke potencije kao kriterij-um emocionalnog zdravlja, što ona svaka.ko i jeste, i ukazao na njenu fizičku osnovu u telu. Pro­ širio je naša znanja o telesnim procesima, otkrivajući značenje i važnost nevoljnih telesnih pokreta. Najzad, razvio je relativno efikasnu tehniku za rad sa poreme­ ćajima emocionalnog (nevoljnog) života pojedinca. Rajh je jasno istakao da se struktura društva odra­ žava na karakternoj strukturi pojedinačnih članova tog društva, što je uvid koji razjašnjava iracionalne aspek­ te politike. Video je mogućnost ljudskog bitisanja oslo­ bođenog inhibicija i pritisaka koji guše životne im­ pulse. Po mom mišljenju, ako se ta vizija ikada ostvari, to će se desiti ukoliko se sledi pravac na koji nam je Rajh ukazao. Za naš trenutni cilj Rajhov najveći doprinos je opi­ sivanje centralne uloge koju telo mora igrati u svakoj teoriji ličnosti. Njegov rad je obezbedio osnovu na ko­ joj je izgrađena tvorevina bioenergetike. Razvoj bioenergetike Ljudi me često pitaju: „Po čemu se bioenergetika razlikuje od rajhovske terapije?*' Najbolji način da se odgovori na to pitanje jeste da se nastavi sa istorij- skim prikazivanjem razvoja bioenergetike. Pošto sam 1952. godine — godinu dana nakon po­ vratka iz Evrope — završio stažiranje, shvatio sam da su se odigrale brojne promene u Rajhovim stavovima i stavovima njegovih sledbenika. Entuzijazam i uzbuđe­ nje koji su bili tako očigledni u periodu od 1945. do 1947. godine zamenjeni su osećanjima proganjanja i utučenosti. Rajh je prestao da radi bilo kakvu terapiju, preselio se u Rendžli, u državi Mejn, gde se posvetio orgonskoj fizici. Naziv „terapija karakterne analize" 28 napuštena je u korist naziva „orgonska terapija". Rezul­ tat toga bilo je gubljenje interesovanja za umetnost analize karaktera i veće naglašavanje primene orgon- ske energije korišćenjem akumulatora. Osećanje proganjanja je proizašlo delimično iz kritič­ kog stava medicinskih i naučnih udruženja prema Raj­ hovim idejama, delom iz otvorenog neprijateljstva mno­ gih psihoanalitičara, od kojih su neki jasno pokazivali da žele da mu dođu glave, i treće zbog anksioznosti u Rajhu i njegovim sledbenicima. Osećanje utučenosti poticalo je od neuspeha eksperimenta koji je Rajh pre- duzeo u laboratoriji u Mejnu, koji se ticao interakcije orgonske energije i radioaktivnosti. Eksperiment je imao negativan efekat; Rajh i njegov asistent su se razboleli i morali da napuste laboratoriju na neko vre­ me. Sem toga, gubljenje vere u relativno brzu i efi­ kasnu terapiju neuroza doprinelo je raspoloženju obes- hrabrenosti. Ja nisam delio ta osećanja. Moja petogodišnja izola­ cija od Rajha i njegovih stremljenja omogućila mi je da zadržim oduševljenje i entuzijazam ranijih godina. A medicinsko obrazovanje, i moje iskustvo na stažu, ubedili su me više nego ikada u valjanost Rajhovih ideja uopšte. Stoga sam bio nevoljan da se identifiku- jem sa grupom orgonskih terapeuta — a ta nevoljnost se još više povećavala kako sam postajao svestan da su Rajhovi sledbenici razvili skoro fanatično obožava­ nje njega i njegovog rada. Smatrano je drskim, ako ne i jeretičkim, dovesti u pitanje bilo koji od njegovih stavova, ili menjati njegove pojmove u svetlu sopstve- nog iskustva. Bilo mi je jasno da takav stav guši svaki originalan i kreativan rad. Takva razmišljanja su uti­ cala na to da sačuvam nezavisan položaj. Dok sam bio u tom duševnom raspoloženju razgovor sa drugim rajhovskim terapeutom, dr Peletijerom koji je bio van oficijelnog kruga, otvorio mi je oči za mo­ gućnost menjanja i proširivanja Raj hove tehničke pro­ cedure. U toku čitavog mog rada sa Rajhom on je na­ glašavao da vilica treba da visi opušteno, u stavu pre­ puštanja ili predavanaj telu. Godinama, dok sam radio kao rajhovski terapeut, takođe sam naglašavao taj po­ ložaj. U razgovoru, doktor Lui Peletijer (Louis G. Pelle- tier) je pomenuo da je u radu sa svojim pacijentima primetio da je pomagalo kada su isturali vilicu kao u prkosu. Pokrećući to agresivno izražavanje, oslobađale 29
  • 15. su se neke tenzije u zgrčenim mišićima vilice. Naravno, shvatio sam da je to efikasno ako se primeni na oba načina i iznenadno sam se osetio slobodnim da sum­ njam i da menjam ono što je Rajh radio. Ispostavilo se da su oba položaja uspešnija kada se koriste na smenu. Pokretanje i ohrabrivanje pacijentove agresije olakšava njegovo prepuštanje i predavanje nežnim seksualnim osećanjima. S druge strane, kada neko kre­ ne od stava prepuštanja, obično završava osećanjem ispoljavanja tuge i besa zbog bola i frustracija koje doživljava u svom telu. Tokom 1953. godine udružio sam se sa dr Džonom Pijerakosom (John C. Pierrakos), koji je upravo tada bio završio psihijatrijski specijalistički staž u bolnici King Kantri. Doktor Pijerakos je bio na rajhovskoj terapiji i bio je Rajhov sledbenik. U to vreme mi smo još uvek sebe smatrali rajhovskim terapeutima,, mada više nismo bili službeno povezani sa organizacijom rajhovskih lekara. Tokom te godine pridružio nam se dr Vilijem Voling (William B. Walling), čije je obrazo­ vanje bilo slično Pijerakosovom. Njih dvojica su bili u istom razredu u medicinskoj školi. Prvi rezultat tog ud­ ruživanja bio je program kliničkih seminara na kojima smo prikazivali naše pacijente u cilju traganja za dubljim razumevanjem njihovih problema, a u isto vreme obučavanje drugih terapeuta o pojmovima pris­ tupa telu. Godine 1956. formalno je osnovan Institut za bioenergetsku analizu sa ovim ciljevima. U međuvremenu je Rajh imao problema sa zakonom. Kao da je opravdala njegovo osećanje da je proganjan, Uprava za namirnice i lekove (FDA) donela je sud­ sku odluku o zabrani prodavanja i rasturanja orgon- skih akumulatora, jer tako nešto kao što je orgonska energija ne postoji te je, prema tome, prodaja akumu­ latora šarlatanstvo. Rajh je odbio da ospori ili da brani takvu akciju, tvrdeći da naučne teorije ne mogu bit! predmet sudskog razmatranja. FDA je dobila parnicu. Rajhu su savetovali da ignoriše presudu i njegov pre­ kršaj su agenti FDA ubrzo otkrili. Rajhu je suđena zbog nepoštovanja suda; osuđen je i izrečena mu je kazna od dve godine zatvora. Umro je u zatvoru u Luizburgu novembra 1957. godine. Tragedija Raj hove smrti pokazala mi je da čovek ne može biti spašen protiv svoje volje. Međutim, šta je sa osobom koja se iskreno zalaže za svoj lični spas? Ako 30 se pod „spasom" podrazumeva oslobođenje od inhibi- cija i ograničenja nastalih tokom odrastanja, ne mogu tvrditi da sam taj stepen dostigao. Bez obzira na to što sam uspešno završio rajhovsku terapiju, bio sam svestan toga da još uvek u mome telu ima mnogo mi­ šićne tenzije koja me sprečava da doživim radost za kojom sam čeznuo. Osećao sam njen ograničavajući uticaj na moju ličnost. Zeleo sam još bogatije i potpu­ nije seksualno doživljavanje — doživljavanje za koje sam znao da je moguće. Moja odluka je bila da ponovo otpočnem terapiju. Međutim, nisam mogao otići natrag kod Rajha, a ni­ sam imao poverenja u druge rajhovske terapeute. Bio sam ubeđen da to mora da bude pristup telu i tako sam izabrao da sa svojim kolegom Džonom Pijerako­ som preduzmem zajednički poduhvat pošto sam bio stariji i po godinama i po iskustvu. Iz tog zajedničkog rada na mom telu osmišljena je bioenergetika. Osnovne vežbe koje smo koristili isprobali smo i testirali prvo na meni, tako da sam iz sopstvenog iskustva znao kako one deluju i šta se njima može postići. Od tada, tokom svih ovih godina, uveo sam kao praksu da na sebi probam sve ono što tražim da pacijent uradi, jer ne verujem da iko ima prava da traži od drugog da uradi ono što nije spreman da traži od sebe. Nasuprot tome, verujem da niko ne može uraditi za drugog nešto što nije u stanju da uradi za sebe. Moja terapija sa Pijerakosom trajala je skoro tri go­ dine. Imala je potpuno drugačiji kvalitet od onoga sa Rajhom. Bilo je manje doživljavanja koja su me spon­ tano pokretala, što sam ranije opisao. To je bilo tako uglavnom zato što sam ja usmeravao rad, ali takođe i zato što je rad bio više usmeren na oslobađanje mišić­ nih napetosti nego na predavanje seksualnim osećanji­ ma. Bio sam svestan da želim da isprobam više stvari. Hteo sam da to neko preuzme i uradi za mene. Poku- šavanje i kontrolisanje su aspekti mog neurotskog ka­ raktera i meni je bilo lako da se predam. To sam mogao da radim sa Rajhom zbog poštovanja prema njegovom znanju i autoritetu, ali, moje predavanje je bilo ograničeno samo na taj odnos. Konflikt je razrešen kompromisom. U prvoj polovini seanse radio sam na sebi, opisujući svoje telesne senzacije Pijerakosu. U drugoj polovini on je kopao po stegnutim mišićima 31
  • 16. svojim snažnim toplim rukama, meseći i relaksirajući ih da bi se pojavilo strujanje. Radeći na sebi, razvio sam osnovne položaje i vež- be koje su danas standardne u bioenergetici. Osećao sam da treba da budem više „u svojim nogama", tako da sam radije počinjao u stojećem položaju nego u le- žećem, koji je Rajh koristio. Raširio bih noge, stopala okrenuo na unutra, savio kolena i napravio luk leđima, pokušavajući da mobilišem donju polovinu tela. Držao bih taj položaj nekoliko minuta, osećajući kako utiče da se osećam bliže podlozi. To je imalo dodatni efekat, dublje disanje stomakom. Pošto je taj položaj izazivao pritisak u donjem delu leđa, promenio sam položaj savi­ jajući se napred i lagano dodirujući pod vrhovima prs­ tiju, držeći kolena malo savijena. Tada se osećanje u mojim nogama povećalo i one su počele da vibriraju. Te dve proste vežbe su postale pojam „uzemljava- nja" — pojam specifičan za bioenergetiku. On se laga­ no razvijao tokom godina, kako je postajalo očigledno da svim pacijentima nedostaje osećanje da im noge čvrsto stoje na podlozi. Taj nedostatak je odgovarao njihovom osećanju da su ..visoko u oblacima" i da ne­ maju kontakt sa realnošću. Uzemljavanje, ili uspos­ tavljanje kontakta sa realnošću, sa osnovom na kojoj se stoji, sa svojim telom i seksualnošću, postalo je je­ dan od kamena temeljaca bioenergetike. Puna razrada pojma uzemljavania u odnosu na realnost i iluzije predmet su šeste glave. U njoj su takođe opisane mno­ ge vežbe koje se koriste za postizanje uzemljenja. Još jedna od novina koje smo otkrili tokom toga rada bilo je korišćenje stolca za disanje. Disanje je suštinsko u bioenergetici, kao i u rajhovskoj terapiji. Međutim, uvek je bio problem učiniti da pacijent diše duboko i puno. Još je teže učiniti da disanje postane slobodno i spontano. Ideja o stolcu za disanje je pro­ izišla iz česte tendencije ljudi da prave luk leđima preko naslona stolice ukoliko dugo sede za stolom i žele da se protegnu i dišu. Ja lično sam imao naviku da to činim dok sam radio sa pacijentima. Sedenje u fotelji je smanjivalo moje disanje i imao sam običaj da se izvijam unazad i protežem da bi mi disanje postalo ponovo dublje. Prvi stolac koji smo koristili bile su kuhinjske merdevine visoke oko 60 cm, preko kojih 32 sam čvrsto obmotavao ćebe7 . Ležanje leđima na stolcu imalo je efekat stimulisanja disanja kod svih pacije­ nata, a da nije bilo potrebno raditi vežbe disanja. Ja sam lično koristio stolac tokom svoje terapije sa Pije- rakosom i nastavio sam do danas da ga redovno ko­ ristim. Tokom drugog perioda terapije postigao sam bitno različite rezultate. Uspostavio sam kontakt sa svojom tugom i besom više nego što sam to ranije uspevao, posebno u odnosu na svoju majku. Oslobađanje tog osećanja imalo je stimulišuće dejstvo. To su bili trenuci kada se moje srce otvaralo i kada sam osećao da zra­ čim i blistam. Značajnije je, međutim, bilo osećanje dobrobiti koje sam često imao. Moje telo je postepeno postajalo opuštenije i ^snažnije. Sećam se nestajanja osećanja lomljivosti. Osećao sam da mada mogu biti povređen, neću biti slomljen. Takođe sam izgubio ira­ cionalni strah od bola. Shvatio sam da je bol tenzija. Kada sam se prepustio bolu mogao sam razumeti ten­ ziju koja ga je proizvela, i to je dovelo do olakšanja. Tokom te terapije refleks orgazma se samo povre­ meno javljao. Nisam bio zabrinut zbog njegovog od­ sustva, jer sam se bio koncentrisao na mišićnu nape­ tost, i taj intenzivni rad je odvukao pažnju od prepuš­ tanja seksualnim osećanjima. Tendencija ka preranoj ejakulaciji koju sam imao istrajala je uprkos očigled­ nom uspehu terapije sa Rajhom, kada se uglavnom smanjila, i moja reakcija na klimaks je postala zado­ voljavajuća. Taj razvoj dovodi do toga da se shvati da je najefikasniji pristup pacijentovim seksualnim teš­ koćama, rad na ličnim problemima — problemima koji nužno uključuju seksualnu krivicu i anksioznost. Fokus na seksualnost, koji je Rajh uspostavio, mada je teorij­ ski valjan, nije doneo rezultate koji bi se održali pod uslovima modernog života. Kao analitičar, Rajh je naglašavao važnost karakter­ ne analize. U tretmanu sa mnom donekle je zapostavio taj aspekt terapije. To je još više zapostavljeno kada je terapija analize karaktera postala orgonska terapija. Mada rad analize karaktera zahteva mnogo vremena i strpljenja, izgledalo mi je da je on neophodan za posti­ zanje solidnih rezultata. Tada sam odlučio da nezavisno 7 Alexander Lowen, Pleasure (New York, Coward — McCann, Inc., N. Y., 1970). < 33
  • 17. od toga koliku važnost pridajemo radu sa mišićnim tenzijama, brižljiva analiza uobičajenog načina bitisa- nja jedne osobe i njenog ponašanja zaslužuju podjed­ naku pažnju. Napravio sam intenzivnu studiju karak­ ternih tipova i njihove psihološke i fizičke dinamike ponašanja. Ona je objavljena 1958. godine pod naslo­ vom The Physical Dynamics of Character Structure*. Mada još uvek nepotpun kao pregled tipova karaktera, to je osnova za sav rad na karakteru u bioenergetici. Završio sam svoju terapiju sa Pijerakosom pre ne­ koliko godina osećajući se veoma dobro u vezi svega što je postignuto. Međutim, ako me neko pita „Jeste li razrešili sve vaše probleme, završili vaš razvoj, ostva­ rili svoj pun potencijal kao ličnost ili se oslobodili svih mišićnih tenzija?" — moj odgovor bi još uvek bio „Ne"'. Postoji neka tačka do koje kada čovek dođe ne oseća više da je neophodno ili poželjno da nastavlja terapiju, i tako je završava. Ako je terapija bila uspešna, osoba oseća da je sposobna da preuzme potpunu odgovornost za sopstveno bitisanje i nastavlja razvoj. Nešto u mo­ joj ličnosti je uvek naginjalo ka tom pravcu. Napustiti terapiju nije značilo da ću prestati da radim na svome telu. Nastavio sam da radim bioenergetske vežbe i sa svojim pacijentima u individualnom radu i u grupi. Verujem da za mnoge pozitivne promene koje su nas­ tavile da se dešavaju u mojoj ličnosti treba da zahva­ lim toj predanosti svome telu. Tim promenama su u celini prethodila duboka razumevanja sebe sama, razu­ mevanje prošlosti i tela. Ima više od trideset četiri godine kako sam sreo Rajha i više od trideset dve kako sam počeo svoju tera­ piju kod njega. Radio sam sa pacijentima više od dva­ deset sedam godina. Rad, razmišljanje i pisanje o mo­ jim ličnim doživljavanjima i doživljavanjima mojih pa­ cijenata dovelo me je do jednog zaključka: Život poje­ dinca je život njegovog tela. Pošto živi organizam uk­ ljučuje um, duh i dušu, živeti potpuno život tela znači biti uman, duhovan i duševan. Ako nam nedostaju ti aspekti našega bića to je zato što nismo dovoljno u našem telu ili sa našim telom. Imamo odnos prema telu kao prema instrumentu ili mašini. Znamo da ćemo imati problema ako se ovo desi. Ali, isto se može reći 8 Alexander Lowen, The Physical Dynamics of Character Struc­ ture (New York, Grune & Stratton, 1958). Štampano takođe pod naslovom The Language of the Body (New York, Macmillan, 1971). 34 i za automobil, od koga toliko zavisimo. Mi se nismo identifikovali sa našim telom; u stvari, izdali smo ga, kao što sam istakao u prethodnoj knjizR Svi naši lični problemi proističu iz te izdaje i ja verujem da većina naših socijainin problema ima isti koren. Bioenergetika je terapeutska tehnika koja pomaže lju­ dima da uspostave vezu sa svojim telom i da im po­ mogne da uživaju u najvišem mogućem stepenu u životu tela. Taj naglasak na telu uključuje seksualnost koja je jedna od njegovih osnovnih funkcija. Ali, on uključuje čak i mnogo osnovnije funkcije disanja, kre­ tanja, osećanja i izražavanja sebe. Osoba koja ne diše duboko smanjuje život svoga tela. Ako se ne kreće slobodno, sužava život tela. A ako je njegova ekspre­ sija sputana, ograničava život svoga tela. Istina, ta ograničenja života ne namećemo voljno. Ona se razvijaju kao način samoodržanja u okolini, i kulturi koja negira vrednost tela u korist moći, pres­ tiža i posedovanja. Ipak, prihvatamo ta ograničenja naših života propuštajući da u njih sumnjamo, i tako izdajemo naša tela. U tom procesu mi takođe rušimo prirodnu sredinu od koje zavisi dobrobit naših tela. Takođe je tačno da su mnogi ljudi nesvesni telesnog nedostatka koji imaju — nedostatka koji je postao nji­ hova druga priroda, deo njihovog uobičajenog načina života. U stvari, mnogi ljudi prolaze kroz život sa og­ raničenim iznosom energije i osećanja. Cilj bioenergetike je da vrati ljude njihovoj prvobit­ noj prirodi, što je uslov da budu slobodni, gracilni i lepi. Sloboda, gracilnost i lepota su prirodni atributi svakog životinjskog organizma. Sloboda je odsustvo unutrašnjih prepreka proticanju osećanja, gracilnost je izražavanje tog proticanja kroz pokret, dok je lepota manifestacija unutrašnje harmonije koju rađa ovo pro- ticanje. Oni označavaju zdravo telo i takođe zdrav um. Primarna priroda svakog ljudskog bića jeste da bu­ de otvoreno za život i ljubav. Biti uzdržan, oklopljen, nepoverljiv, ograđen, jeste druga priroda u našoj kul­ turi. To su načini koje smo usvojili da bismo zaštitili sebe od povređivanja, ali kada takav stav postane ka- rakterološki i strukturiran u ličnosti, pravi mnogo oz­ biljnije povrede i više obogaljuje nego što je činila prvobitna patnja. 9 Alexander Lowen, The Betrayal of the Body (New York, Mac­ millan, 1967). 35
  • 18. Bioenergetika nastoji da pomogne ljudima da otvo­ re svoje srce prema životu i ljubavi. To nije cilj koji se lako dostiže. Srce je dobro zaštićeno u svom koš­ tanom kavezu i pristup mu je snažno branjen, i psi­ hološki i fizički. Te odbrane se moraju razumeti i pro­ raditi ako hoćemo da postignemo cilj. Ako naš cilj nije postignut, rezultat je tragičan. Ići kroz život sa zatvo­ renim srcem je kao putovati okeanom zaključan u brodskom magacinu. Smisao, pustolovina, uzbuđenje i slava življenja su van domašaja. Bioenergetika je pustolovina otkrivanja sebe. Razli­ kuje se od sličnih ispitivanja po tome što pokušava da ljudsku ličnost razume kroz razumevanje tela. Mnoga prethodna ispitivanja bila su usmerena na istraživanje uma. Tim ispitivanjem su dobijene mnoge važne in­ formacije, ali čini mi se da je najvažniji domen ličnosti ostao netaknut — njena osnova u telesnim procesima. Mi^ spremno priznajemo da ono što se dešava u telu nužno utiče na um, ali to nije novo. Moje mišljenje je da energetski procesi tela određuju šta će se deša­ vati u umu, isto kao što određuju šta će se dešavati u telu. 36 II POJAM ENERGIJE Punjenje, pražnjenje, proticanje i pokret Kao što sam naglasio, bioenergetika je proučavanje ljudske ličnosti u terminima energetskih procesa tela. Taj izraz se takođe koristi u biohemiji za definisanje one oblasti istraživanja koja se bavi energetskim pro­ cesom na molekularnim i submolekularnim nivoima. Kao što je Albert Sent Đerđi (Albert Szent-Gyorgyi) istakao1 0 , potrebna je energija da bi se pokrenula mašina života. U stvari, energija ima ulogu u pokre­ tanju svih stvari, živih i neživih. U savremenim nauč­ nim tokovima smatra se da je priroda te energije elek­ trična. Međutim, ima drugačijih mišljenja o njenoj prirodi, naročito kada se govori o živim organizmima. Rajh je pretpostavio postojanje bazične kosmičke ener­ gije koju je nazvao orgon; ona po prirodi nije elek­ trična. Kineska filozofija pretpostavlja postojanje dve- ju energija koje su u polarnom odnosu jedna prema drugoj, jin i jang. Te energije čine osnovu kineske medicinske prakse poznate kao akupunktura, čiji su rezultati zadivili lekare na Zapadu. Ne mislim da je važno ovoga trenutka odrediti šta je stvarno životna energija. Ima izvesne valjanosti u svim tim stanovištima i ja ne mogu da pomirim raz­ like među njima. Međutim, možemo prihvatiti osnovnu postavku da je energija uključena u sve procese ži­ vota — kretanje, osećanja, mišljenje — i da bi se ti procesi prekinuli kada bi snabdevanje organizma ener­ gijom bilo ozbiljno ugroženo. Na primer, nedostatak 1 0 Albert Szent-Gyorgyi, Bloenergetlcs (New York, Academic Press, 1957). 37
  • 19. brane može tako ozbiljno da iscrpe energiju organiz­ ma da dovede do smrti, isto kao i prekid unošenja ki- seonika ometanjem disanja. Otrovi koji sprečavaju te- lesne metaboličke aktivnosti tako što smanjuju energiju, takođe će imati takav efekat. Opšte je prihvaćeno da se energija životinjskog or­ ganizma stiče kroz sagorevanje hrane. S druge strane, biljke imaju sposobnost da zarobe i koriste sunčevu energiju za svoje životne procese, vezujući i transfor- mišući je u svoje tkivo, čineći je tako pristupačnom hranom biljojedima. Transformisanje hrane u slobod­ nu energiju koju životinje mogu koristiti za svoje ži­ votne potrebe je složena hemijska procedura za koju je potreban kiseonik. Sagorevanje hrane nije druga­ čije od sagorevanja drveta koje takođe zahteva kiseo­ nik za održanje tog procesa. U oba slučaja je sago­ revanje vezano za iznos raspoloživog kiseonika. Ova prosta analogija ne objašnjava komplikovan fe­ nomen života. Obična vatra se gasi kada je iscrpljeno snabdevanje gorivom; takođe, ona sagoreva ne obazi­ rući se na energiju oslobođenu sagorevanjem. Nasup­ rot tome, živi organizam je samostalna vatra koja se sama reguliše i obnavlja. Kako može da izvodi to ču­ do — da gori a da ne sagori — još uvek je velika misterija. Pošto još ne možemo da resimo ovu zago­ netku, važno je za nas koji želimo da održimo blistavu i stalnu vatru života u sebi da pokušamo da razumemo neke od faktora koji u tome učestvuju. Nismo se još navikli da mislimo na ličnost u smislu energija, mada se te dve pojave ne mogu razdvojiti. Količina energije koju jedna osoba ima i način na koji je koristi mora se odražavati na njenu ličnost. Neki ljudi imaju više energije nego drugi; neki su opet uz- držaniji. Impulsivna osoba, na primer, ne može da podnese bilo kakvo povećanje uzbuđenja ili energije; povećano uzbuđenje se mora osloboditi što je brže mo­ guće Kompulzivna osoba koristi svoju energiju na drugi način, ona takođe oslobađa uzbuđenje, ali to radi kruto struktuiranim sklopom pokreta i ponašanja. Odnos energije i ličnosti se najjasnije ispoljava kod depresivnih osoba. Mada depresivne reakcije i tenden­ cije ka depresiji proizlaze iz međuodnosa komplikova- nih psiholoških i fizičkih faktora,1 1 jedna stvar je sas- 11 Lowen, Depression and the Body, op. cit. vim jasna. Depresivne osobe su depresivne energetski. Studije uz pomoć filmskih snimanja pokazuju da de­ presivna osoba izvodi samo polovinu spontanih pokre­ ta uobičajenih kod nedepresivnih osoba. U ozbiljnijim slučajevima depresije osoba može sedeti mirno, skoro bez pokreta, kao da nema energije da se aktivno po- meri. Njeno subjektivno stanje često odgovara objek­ tivnoj slici. Uopšte rečeno, njoj nedostaje energija da se aktivno pomera. Može se žaliti na osećanje iscrp­ ljenosti, a da pri tom ne oseća umor. Depresija njenog energetskog nivoa se očitava u opadanju svih energet­ skih funkcija. Smanjeno je disanje i apetit, a oslab­ ljen seksualni nagon. U takvom stanju takva osoba ne bi mogla da odgovori na naše pokušaje da je zainte- resujemo za neki cilj, ona bukvalno nema energije da se zainteresuje. Radio sam sa mnogo depresivnih pacijenata, jer je to jedan od najčešćih problema zbog koga ljudi dolaze na terapiju. Pošto saslušam priču te osobe, napravim pregled njene istorije i procenim njeno opšte stanje, pokušavam da joj pomognem da izgradi svoju energiju. Najneposredniji način da se to postigne jeste povećanje količine kiseonika koju ona unosi u organizam — to jest, navesti je da diše dublje i potpunije. Ima više načina da se pomogne čoveku da pokrene svoje di­ sanje, što ću opisati u narednim glavama. Ja polazim od pretpostavke da osoba to ne može učiniti sama za sebe. inače ne bi došla kod mene da traži pomoć. Znači da moram koristiti svoju energiju da je pokre­ nem. To radim tako što usmeravam čoveka da radi neku jednostavnu aktivnost koja lagano utiče na disa­ nje, čineći ga dubljim, i koristim fizički pritisak i do­ dir da bih to stimulisao. Važna stvar je da se sa ak­ tiviranjem disanja povećava energetski nivo. Kada se poveća energetski napon mogu se javiti u nogama fina, nevoljna podrhtavanja ili vibracije. To se tumači kao znak izvesnog proticanja uzbuđenja kroz telo. posebno kroz donji deo. Glas može postati rezonantniii. pošto više vazduha protiče kroz grlo a lice može blistati. Ne mora biti potrebno više od dvadeset do trideset minu­ ta da se postigne ta promena i da pacijent oseća da s e „popeo". On se stvarno privremeno izvukao iz de­ presivnog stanja. Mada se efekat dubljeg i potpunijeg disanja nepos­ redno uočava i doživljava, to nije lek za depresiju. 39
  • 20. 40 izražavanja kroz pokret, glas i oči mora biti otvoren da bi moglo doći do energetskog pražnjenja. Ne retko, to se dešava spontano u toku punjenja energijom. Di­ sanje može spontano postati dublje, kao rezultat le­ žanja na stolcu za disanje. Iznenada, bez ikakve na- mere ili svesti o tome, pacijent može početi da plače. U tom trenutku možda neće znati zašto plače. Dublje disanje otvara grlo, napaja telo i aktivira potisnute emocije, rezultat čega je erupcija i oslobađanje oseća­ nja tuge. Nekad je ono što izbije bes. Međutim, mnogo puta se ništa ne desi, jer je osoba možda suviše upla­ šena da se otvori i prepusti osećanjima. U tom slučaju će postati svesna tog „uzdržavanja" i mišićnih tenzija u grlu i grudima, koja sprečavaju izražavanje oseća­ nja. Može biti potrebno razlabaviti uzdržavanje direkt­ nim fizičkim radom na hroničnoj mišićnoj tenziji. Pošto napajanje i otpuštanje funkcionišu kao celina. bioenergetika radi sa obe strane jednačine istovremeno, da bi povećala energetski nivo osobe, da bi otvorila samoizražavanje i da bi obnovila proticanje osećanja u telu. Prema tome, naglasak je uvek na disanju, ose- ćanju i pokretu, uporedo sa nastojanjem da se trenut­ no energetsko funkcionisanje dovede u vezu sa životnom istorijom dotične osobe. Taj kombinovani proces laga­ no razotkriva unutrašnje snage (konflikte) koji spreča­ vaju osobu da funkcioniše sa punim energetskim po­ tencijalom. Kad god je jedan od tih unutrašnjih kon­ flikata razrešen, energetski nivo se povećava. To znači da osoba unosi više energije i da je više oslobađa kroz kreativne aktivnosti koje pružaju zadovoljstvo i uživa­ nje. Ne želim da stvorim utisak da bioenergetika može razrešiti sve goruće probleme, da može otkloniti sve hronične napetosti i obnoviti potpuno i slobodno pro­ ticanje osećanja u telu. Možda mi ne postižemo pot­ puno taj cilj, ali započinjemo proces razvoja koji vodi u tom pravcu. Svaka terapija je hendikepirana činje­ nicom da kultura u kojoj živimo nije orijentisana pre­ ma kreativnoj aktivnosti i zadovoljstvu. Kao što sam već istakao drugde1 2 , naša, kultura nije usklađena sa vrednostima i ritmom živog tela, već sa mašinama i materijalnom produktivnošću. Ne može se izbeći za­ ključak da inhibitorne snage samoizražavanja i sma- 41 Niti će efekat trajati, pošto osoba ne može sama da održava kvalitet dubljeg disanja. Ova nesposobnost je suštinski problem depresija, i to ne može biti prora- deno izuzev kroz dublju analizu svih faktora koji su učestvovali u stvaranju relativno umrtvljenog tela i depresivne ličnosti. Ali, sama analiza neće mnogo po­ moći ukoliko nije praćena stalnim nastojanjem da se poveća energetski nivo te osobe, puneći energetski nje­ no telo. Ne može se diskutovati o pojmu punjenja energi­ jom, a da ne razmatramo i pojam energetskog praž­ njenja. Zivi organizam može funkcionisati samo ukoli­ ko postoji ravnoteža između punjenja i pražnjenja ener­ gije. To održava stalan nivo energije u skladu sa po­ trebama i mogućnostima. Dete koje raste unosiće više energije nego što će je otpuštati i koristiće taj višak energije za rast. Isti je slučaj sa konvalescentima ili čak ličnim razvojem. Razvoj koristi energiju. Sem toga, opšte je poznato da će iznos energije koju neko unosi odgovarati iznosu koji oslobađa kroz aktivnost. Svaka aktivnost traži i koristi energiju — od lupanja srca, peristaltičkih pokreta utrobe, do hodanja, govore­ nja i seksa. Međutim, nijedan živi organizam nije ma­ šina. Njegova osnovna aktivnost nije mehaničko izvo­ đenje, već izražavanje sopstvenog bića. Osoba se ispo- ljava kroz akcije i pokrete i kada je njeno samoizra- žavanje slobodno i prikladno realnosti situacije, doživ­ ljava osećanje zadovoljstva i uživanja zbog pražnjenja energije. To zadovoljstvo i uživanje zauzvrat stimulišu metaboličku aktivnost koja se neposredno odražava na dublje i punije disanje. Sa doživljavanjem zadovoljstva, ritmičke i nevoljne aktivnosti života funkcionišu na optimalnom nivou. Kao što sam rekao, neposredan doživljaj aktivnosti samoizražavanja su zadovoljstvo i uživanje. Ograničite li pravo osobe da se ispoljava, ograničićete njene mo­ gućnosti za zadovoljstvo i kreativni život. Isto tako, ako su sposobnosti čoveka da izrazi sebe, svoje ideje i osećanja, ograničene unutrašnjim snagama (inhibici- jama ili hroničnim mišićnim tenzijama), njen kapaci­ tet za zadovoljstvo je umanjen. U tom slučaju osoba će smanjiti unošenje energije (naravno nesvesno), da bi održala ravnotežu energije u telu. Povećanje energetskog nivoa jedne osobe se ne može obezbediti prostim punjenjem kroz disanje. Put samo- 1 1 Lowen, Pleasure, op. clt.
  • 21. njenja našeg energetskog funkcionisanja proizlaze iz 1 te kulture i da su njen deo. Svaka senzitivna osoba zna koliko je mnogo energije potrebno da bi zaštitila sebe od izbezumljenog tempa modernog života sa svim pritiscima i tenzijama, nasiljem i nesigurnošću. Pojam proticanja treba malo objasniti. Proticanje predstavlja kretanje u organizmu, čiji je najbolji pri­ mer proticanje krvi. Protičući kroz organizam, krv snabdeva tkivo produktima metabolizma i kiseonikom, obezbeđujući mu energiju i uklanjajući štetne proiz­ vode sagorevanja. Ali, krv je više od posrednika, to je tečnost tela sa energetskim nabojem. Njeno stru­ janje do svake tačke u telu daje život, toplinu i uzbu­ đenje tom delu tela. Ona je predstavnik i nosilac ero- sa1 3 . Pomislite na ono što se dešava u erogenim zo­ nama, usnama bradavicama i polnim organima. Kada postanu obliveni krvlju (svaki od tih organa je bo­ gato snabdeven velikom mrežom krvnih sudova), pos­ tajemo uzbuđeni osećamo toplinu i ljubav i tražimo kontakt sa drugom osobom. Seksualno uzbuđenje je sinhronizovano sa povećanjem proticanja krvi do peri­ ferije tela, posebno do erogenih zona. Da li uzbuđe­ nje donosi krv, ili krv stvara uzbuđenje, nije od zna­ čaja. Oni uvek idu zajedno. Sem krvi, u telu ima i drugih tečnosti sa energetskim nabojem — limfa, intersticijalna i intracelularna teč­ nost. Proticanje uzbuđenja nije ograničeno samo na krv, već putuje svim telesnim tečnostima. Energetski govoreći, celo telo se može posmatrati kao jedna ćelija čija je membrana koža. Unutar te ćelije uzbuđenje se može prostirati u svim pravcima ili proticati u speci­ fičnom pravcu, zavisno od prirode naše reakcije na stimulus. Posmatranje tela kao jedne ćelije ne negira činjenicu da unutar nje ima mnogo posebnih tkiva, nerava,, krvnih sudova, sluznica, mišića, žlezda itd., ko­ ji svi sarađuju kao delovi celine da bi obezbedili njen život. Proticanje uzbuđenja se može doživeti kao osećanje ili senzacija koji često prkose anatomskim granicama. Zar niste doživeli talas besa koji se širi gornjim de- lom tela, koji napaja ruke, lice i oči? To se može me- njati od senzacije „kuvanja u odelu" do preteranog snabdevanja glave i vrata krvlju. Kada je osoba toliko u Lowen, The Physical Dynamics of Character Structure, op. clt. 42 besna da joj se zacrveni pred očima to znači da. joj je mrežnjača preplavljena krvlju. S druge strane, ose­ ćanje besa može imati beo, hladan kvalitet i izgled zbog sužavanja krvnih sudova na periferiji, što spre­ čava da krv dospe do površine. Takođe postoji crni bes u kome je ljutina prekrivena crnim oblakom mrž­ nje. Proticanje krvi i uzbuđenja naviše mogu stvoriti pot­ puno različite emocije kada protiču različitim kanali­ ma i deluju na različite organe. Proticanje uzbuđenja duž prednje strane tela, od srca do usta, očiju i ruku će povećati osećanje čežnje izraženo otvaranjem i po­ kazivanjem osećanja. Proticanje ljutine odvija se ug­ lavnom duž zadnje strane tela. Proticanje krvi u uz­ buđenju duž donjeg dela tela stvara zanimljive sen­ zacije. Može se imati utisak kao da se vozi uspinjačom ili da se ide brzo liftom gore-dole. Deca naročito vole te senzacije, zbog čega se rado ljuljaju. One su naj­ intenzivnije i najprijatnije kada se pojave kao sen­ zacije koje se razlivaju po stomaku, praćene jakim sek­ sualnim uzbuđenjem. Međutim, isto proticanje može biti praćeno anksioznošću, i tada se doživljava kao ose­ ćanje propadanja u stomaku. Kada se shvati da se telo sastoji od 99 procenata vode, da su neki delovi strukturirani, ali su mnogi od njih tečni, možemo zamisliti senzacije, osećanja i emo­ cije kao tok ili talase te telesne tečnosti. Senzacije, osećanja i emocije su opažanje unutrašnjih pokreta u tom relativno fluidnom telu. Nervi posreduju u opa­ žanjima i usklađivanju reakcija, ali impulsi i pokreti koji su u osnovi toga su utkani u deo energetskog napona, u prirodan ritam i pulsacije tela. Ti unutraš­ nji pokreti predstavljaju telesnu pokretljivost kao raz­ ličitu od voljnih pokreta koji se vrše voljnom kontro­ lom. To je najočiglednije kod beba. Posmatranjem te­ la beba može se videti neprekidna igra pokreta nalik talasima jezera, samo što su ti pokreti proizvedeni unutrašnjim silama. Kako ljudi postaju stariji, njihova pokretljivost se smanjuje. Oni postaju strukturiraniji i manje elastični, dok najzad sa smrću ne prestanu svi pokreti. Svi naši voljni pokreti takođe sadrže nevoljnu kom­ ponentu koja predstavlja suštinsku pokretljivost orga­ nizma. Ta nevoljna komponenta, koja je integrisana sa voljnom akcijom, zaslužna je za živahnost i spon- 43
  • 22. tanost naših akcija i pokreta. Kada je to odsutno ili smanjeno, telesni pokreti imaju mehanički, beživotni kvalitet. Cisto voljni ili svesni pokreti, sem kinestet- skog osećanja premeštanja u prostoru, izazivaju malo senzacija. Emocionalni ton ekspresivnog pokreta pro­ izlazi iz njegove nevoljne komponente koja nije pred­ met svesne kontrole. Fuzija svesnih i nesvesnih eleme­ nata ili voljnih i nevoljnih komponenata izaziva, pokrete koji imaju emocionalni krug, a ipak su koordinirane i efikasne akcije. Emocionalni život jedne osobe zavisi od pokretljivosti njenog tela, što je funkcija proticanja uzbuđenja kroz telo. Poremećaji tog proticanja se javljaju kao prepre­ ke u defovima gde je telesna pokretljivost smanjena. U tim područjima tela može se lako osetiti i opipati napregnutost mišića. Otuda se izrazi „prepreka", „umrt- vljenost", i „hronična mišićna tenzija" odnose na isti fenomen. Uopšte, o postojanju prepreka može se za­ ključiti gledanjem umrtvljenog područja, ili dodiriva­ njem zgrčenih mišića. Pošto je telo energetski sistem, ono je u stalnoj ener­ getskoj interakciji sa svojom sredinom. Sem energije koja nastaje iz sagorevanja hrane, osoba postaje uzbu­ đena ili se napaja kroz kontakt sa pozitivnim silama. Sjajan, svetao dan, lepa scena, srećna osoba, imaju sti- mulišući efekat. Mračan i težak dan, ružnoća i depre­ sivni ljudi imaju negativan uticaj na našu energiju i izgleda da vrše na nas depresivni uticaj. Svi smo oset- ljivi na sile ili energije koje nas okružuju, ali njihov uticaj nije jednak na sve ljude. Osoba sa visokim na­ ponom je otpornija na negativni uticaj. U isto vreme ona pozitivno utiče na druge, posebno kada je pro ti­ can je uzbuđenja u njenom telu slobodno i puno. Lepo je biti sa takvom osobom i mi svi to intuitivno osećamo. Vi ste vaše telo Bioenergetika stoji na jednostavnom stanovištu da je svaki čovek svoje telo. Nijedna osoba ne postoji neza­ visno od tela u kome egzistira, kroz koje izražava sebe i odnosi se prema svetu koji ga okružuje. Bilo bi glupo protiviti se tom stanovištu, jer bi inače čovek mogao nabrojati delove sebe koji nisu delovi njegovog tela. 44 Um, duh i duša su aspekti svakog živog tela. Mrtvo telo nema um, izgubilo je duh, a duša ga je napustila. Ako ste vi vaše telo, a vaše telo je vi, onda vaše telo izražava ono što vi jeste. To je vaš način bitisanja u svetu. Što je vaše telo životni je, to ste više prisutni. Kada telo izgubi nešto od svoje životnosti, na primer kada ste iscrpljeni, nastojite da se uvučete u sebe. Efe­ kat bolesti je isti — povlačenje. Cak vam svet može izgledati udaljen ili kao da se vidi kroz izmaglicu. S druge strane, ima dana kada zračite životom, i svet oko vas izgleda svetliji, bliži, stvarniji. Svi bismo vo- leli da budemo puni života, da osećamo da smo više živi, a bioenergetika nam može pomoći u postizanju tog cilja. Pošto vaše telo govori ko ste vi, ono pokazuje i ko­ liko ste prisutni u svetu. Nije slučajno da se koristi izraz „niko"1 4 za označavanje osobe koja nije ostavila utisak na nas, ili „neko" za osobu koja je ostavila snažan utisak. To je prosto govor tela. Slično, vaše po­ vlačenje nije tajna. Ljudi ga osećaju, kao što osećaju vašu tugu ili bolest. Umor se ispoljava na mnogo na­ čina koji se mogu videti i čuti — spuštenost ramena, opuštenost kože lica, nedostatak sjaja u očima, uspore- nost i težina pokreta i nedostatak rezonance ili mono- tonost glasa. Uprkos naporu da se to osećanje prikri je, ono izdaje samo sebe, otkrivajući napor usiljenog poku­ šaja. Kroz telesno izražavanje se takođe može čitati šta neko oseća. Emocije su telesni događaj; one su buk­ valno pokret ili kretanje u telu, koji se ispoljava kroz neku akciju. Bes stvara napetost i, kao što smo videli, napaja gornji deo tela gde su smešteni glavni organi na­ pada, zubi i ruke. Besnu osobu možemo poznati po cr­ venom licu, stisnutim pesnicama i ustima koja reže. Kod nekih životinja je druga manifestacija te emocije nakostrešenost dlake duž vrata i leđa. Naklonost i lju­ bav dovode do mekšanja svih karakteristika, kao i raz- livanje toplote kože i očiju. Tuga ima izgled kao da će osoba da se provali od plača. Ali, telo otkriva mnogo više od toga. Stav čoveka prema životu, ili njegov lični stil, odražava se na na­ čin držanja tela i na način na koji se kreće. Može se " Englesko -nobody* znači niko, ali razdvojeno na no-body znači °ez tela. (Prim, prev.) 45
  • 23. razlikovati osoba sa takozvanim otmenim ili kraljev­ skim držanjem tela od osobe čija savijena leđa, spuš­ tena ramena i malo povijena glava ukazuju na potči- njenost teretu koji joj je stavljen na leđa. Pre nekoliko godina sam radio sa mladim čovekom čije je telo bilo veliko, debelo i bezoblično. Zalio se da ga je zbog tela toliko stid da je odbijao da se na plaži skine u ku­ paće gaće. Takođe se osećao seksualno neadekvatnim. Godinama se bavio trčanjem, držao je dijete da bi sa­ vladao svoju telesnu manu, ali bez uspeha. U toku terapije je shvatio da njegova telesna pojava odražava jedan aspekt njegove ličnosti koji on prethodno nije. bio u stanju da prihvati — naime, da se jedan deo njega identifikovao sa slikom o velikom, debelom tra- pavku koji je više bebast nego odrastao čovek. To se] takođe izražavalo kroz način na koji je sedeo zava­ ljen u stolici i kroz aljkavost u njegovom oblačenju. Tada je shva,tio da biti velika, debela, trapava beba jeste njegov nesvestan stav koji je usvojio da bi se suprotstavio roditeljskim zahtevima da poraste, da bu­ de čovek, da bude izuzetan. Njegov stvarni konflikt je bio dublji nego što je izgledalo, ali sve to je bilo skupljeno u njegovom telesnom stavu. Na svesnom ili ego-nivou on se slagao sa zahtevima roditelja, ali se na njegov nesvesni ili telesni otpor nije moglo uticati nikakvim svesnim naporom. Čovek ne može uspeti u životu boreći se protiv sebe. Napor da se nadvlada telo osuđen je na propast. Moraju se shvatiti i sličnost i razlike psihičkog i fi­ zičkog procesa. Moj pacijent nije bio samo veliki, de­ beo, detinjasto aljkav. On je bio čovek koji se sve­ srdno trudio da funkcioniše na tom nivou. Ali, on nije potpuno bio odrastao čovek, jer su ga njegovo nesves- no i njegovo telo zadržavali na tom detinjastom ni­ vou. On je bio čovek koji pokušava da ostvari svoj potencijal, ali ne uspeva. Njegovo telo je dramatično otkrivalo obe njegove strane, jer je imao veliko telo odraslog čoveka, ali sa debelim valjuškama kao beba, Nesvesni konflikti između različitih aspekata ličnosti onesposobljavaju mnoge ljude na sličan način. Najčeš­ ći je konflikt između nezadovoljenih potreba i zahte- va deteta u čoveku i težnji i stremljenja odraslog. Biti odrastao, znači da je čovek nezavisan (da stoji na svo­ jim nogama) i preuzima odgovornost za zadovoljava­ nje svojih htenja i želja. Ali, kod ljudi koji imaju taj 46 konflikt, napor da se bude nezavisan i odgovoran podri- ven je nesvesnim željama da ih neko podržava i da neko preuzme brigu o njima. Rezultat je mešovita sli­ ka i psihološki i fizički. Ponašanje takve osobe može odlikovati preterana nezavisnost, uporedo sa strahom da bude sama. ili nesposobnošću da donese odluku. In­ fantilni aspekti takve ličnosti se mogu manifestovati kroz male dlanove i tabane, tanke, dugačke noge koje ne pružaju odgovarajući oslonac ili nerazvijen musku- larni sistem koji nema agresivne potencijale da bi pos­ tigao ono što mu treba ili što želi. U drugim slučajevima se radi o konfliktu između detinje razigranosti i realnosti odraslog dela ličnosti. Na površini osoba izgleda ozbiljno, često strogo, rigid- no, vredno i moralistično. Onda, kada pokuša da se pre­ pusti ili preda, postaje detinjasta. Kod takvih ljudi je to uočljivo kada piju. Kroz šegačenje i šale iz njih izbija dete. Lice i telo takve osobe imaju čvrst, težak i iznuren kvalitet koji čini da izgleda staro. Mada je često namrgođen, dečački izgled lica, praćen osmehom ili keženjem pokazuje osećanje nezrelosti. Taj konflikt se javlja, kada se ne dozvoljava puno i slobodno izražavanje dečije razigranosti. Potiskivanje detinje seksualne radoznalosti i sklonosti ka šali ne uklanja te tendencije. One su zakopane i uklonjene iz svesnosti, ali ostaju da žive u dubljim slojevima lič­ nosti, pojavljuju se kada se osoba prepusti, kao izvr­ tanje prirodnih tendencija. Ti kvaliteti deteta nisu in- tegrisani u ličnosti, već su odsečeni ili zatvoreni kao telo strano egu. Ličnost je zbir životnog iskustva osobe, od kojih se svako registruje u ličnosti i strukturirano je u telu. Kao što šumar može čitati životnu istoriju drveta na osnovu poprečnog preseka stabla, koje pokazuje go­ dove, tako je i bioenergetski terapeut u stanju da čita životnu istoriju jedne osobe na osnovu njenog tela. U oba slučaja je potrebno znanje i iskustvo, ali su oba zasnovana na istim principima. Kako se ljudski organizam razvija, pridodaje slo­ jeve ličnosti, od kojih svaki ostaje živ i aktivan i kod odraslog čoveka. Kada su slojevi dostupni čoveku, lič­ nost je integrisana, oslobođena konflikata. Ako je bilo koji sloj, ili bilo koje iskustvo potisnuto i nedostupno, 47
  • 24. osoba je u konfliktu, znači ograničena. Šematski gra­ fikon oslojavanja prikazan je na sledećoj slici: Kvaliteti koje svaki sloj pridodaje životu mogu se sumirati na sledeći način. beba = ljubav i zadovoljstvo dete = kreativnost i imaginacija dečak ili devojčica = razigranost i zabava mladić ili devojka = romantika i avantura odrasli = realnost i odgovornost Možda bi. kada se govori o kvalitetima, najbolje bilo reći da razvoj o kome mi govorimo jeste razvoj i šire­ nje svesti. Svaki sloj onda, predstavlja novo oseća­ nje sebe i svojih potencijala, novu svesnost sebe i odnosa prema svetu. Međutim, svest nije odvojena 48 ili izolovana jedinica ličnosti. To je funkcija organiz­ ma, aspekt živoga tela. Razvija se u odnosu na rast tela fizički, emocionalno i psihološki. Zavisi od iskus­ tva; stiče dubinu kroz sticanje veština; potvrđuje se kroz aktivnost. Izjednačavajući slojeve sa kvalitetima ličnosti, neću da kažem da svaka nova dimenzija samstva biva potpuno formirana u određenom periodu života. Razigranost, u stvari, počinje u detinjstvu, ali dostiže svoj puni raz­ voj tek pošto je ta faza prošla. Verujem da su svest o igri i osećanju radosti karakteristike starijih dečaka i devojčica pre nego mlađih. Potpunije izlaganje sva­ kog sloja i njegovih kvaliteta učkiiće jednačinu smi- saonijom. Bebu karakteriše želja za bliskošću, posebno sa maj­ kom. Beba želi da je drže, maze, da je dobrodošla i da je prihvaćena. Ljubav, kao što sam istakao u jednoj od ranijih knjiga, može da se definiše kao želja za intimnom bliskošću. Kada je potreba za bliskošću za­ dovoljena, beba je zadovoljna. Rezultat lišavanja te potrebe oseća se kao bolno stanje. Svako osećanje ljubavi kod odraslog proizlazi iz tog sloja njegove ličnosti. Osećanje ljubavi kod odraslog nije suštinski različito od onog što beba oseća, mada načini izražavanja mogu biti različiti. U osnovi svih osećanja ljubavi je želja za intimnom bliskošću. Čovek koji je u kontaktu sa bebom koja je on nekada bio, a koja je još uvek deo njega, poznaje osećanje lju­ bavi. Ona je takođe u kontaktu sa svojim srcem. Čo­ vek nije u mogućnosti da doživljava potpunost ljubavi u onom stepenu u kome je izgubio kontakt sa svojim srcem, ili periodom kada je bio beba. Detinjstvo pridodaje novu dimenziju i novi kvalitet životu. Potreba za stalnom bliskošću ustupa mesto no­ voj potrebi za ispitivanjem sveta — potrebi koja je olakšana povećanom sposobnošću motorne koordinacije. Kroz to istraživanje ljudi i stvari, prostora i vremena, dete stvara sliku o svetu. Pošto nije opterećena struk­ turiranim smislom realnosti, imaginacija je slobodna. Tokom te faze se na svesnom nivou takođe stvara po­ jam o sebi — u toku koga, dete istražuje, zamišljajući mogućnosti da bude neko drugo ja, kao svoja mama, na primer. Mislim da se može reći da se detinjstvo završava ka­ da čovek stekne usklađenu sliku o svom ličnom sve- 4 49
  • 25. tu i sebi samom. Pošto su postigli taj stepen, dečak ili devojčica, igrajući se, izazivaju svoj lični svet. Poveća­ no ovladavanje motornim veštinama i igrama sa dru­ gom decom stvara oblik radosne igre koja je slobodna i koja bogato nagrađuje. Viši je stepen uzbuđenja u igri dečaka i devojčica nego u igri mlađe dece, što je takođe zaslužno za osećanje radosti koja se doživlja­ va tokom te faze života. Takođe je veće osećanje slo­ bode proizašlo iz nezavisnosti koja još nije opterećena odgovornostima. Mladost karakteriše dalji porast nivoa mogućeg uz­ buđenja vezanog za pojavu interesovanja za osobe sup­ rotnog pola i rastući intenzitet seksualnih potreba. U idealnom slučaju, mladost je vreme za romantiku i avanture, kombinovano sa dubokim zadovoljstvom zbog bliskosti sa drugom osobom, imaginacijom i mental­ nom kreativnošću deteta i izazovom i razigranošću mladosti. Kada moguće posledice imaju ozbiljnu real­ nost i čovek preuzima odgovornost za njih, znači da je postignut stupanj odraslog. Odrasli je osoba koja je svesna posledica svoga pona­ šanja i preuzima odgovornost za njih. Međutim, ako iz­ gubi kontakt sa osećanjima ljubavi i bliskosti koje je upoznao kao beba, sa kreativnom imaginacijom deteta, sa razigranošću i radošću deteta, i sa duhom avanture i smislom za romantiku koja karakteriše mladost, biće sterilna, uskogruda i rigidna osoba,. Zdrav odrasli je beba, dete, dečak ili devojčica i mladić ili devojka. Nje­ govo osećanje za realnost i odgovornost uključuje po­ trebu i želju za bliskošću i ljubavlju, sposobnost da bu­ de kreativan, slobodu da bude radostan i da ima duh avanturiste. On je integrisano i potpuno svesno ljudsko biće. Da bismo razumeli živo telo, moramo odbaciti me­ haničke pojmove. Mehanizmi funkcionisanja tela su važni ali oni ne objašnjavaju to funkcionisanje. Oči, na primer, nisu samo kamere; one su senzorni organ za opažanje i ekspresivni organ za reagovanje. Srce nije samo pumpa; ono je organ osećanja koji preva- zilazi moći pumpe. Mi smo saosećajna bića, što znači da imamo moć da osetimo i opažamo i da, doživimo senzacju ili osećanje. Opažanje je funkcija uma, što je jedan aspekt tela. Zivo telo ima um, poseduje duh i sadrži dušu. Kako su ti pojmovi bioenergetski shva­ ćeni? 50 Um, duh i duša Danas rado govorimo da je dihotomija telo — um, proizvod ljudskog mišljenja, da su telo i um, u stvari! jedno. Suviše dugo smo ih posmatrali kao odvojene entitete koji utiču jedan na drugi, ali koji nisu di­ rektno povezani. Taj stav se nije potpuno izmenio. Naš proces obrazovanja je još uvek podeljen na mentalno i fizičko obrazovanje, koja nemaju veze jedno sa drugim. Malo nastavnika fizičkog obrazovanja veru je da gim­ nastikom i atletikom mogu uticati na detetove kapaci­ tete za učenje. I stvarno, oni na to retko utiču. Ako su telo i um celina, onda istinsko fizičko obrazovanje tre­ ba u isto vreme da bude i pravo mentalno obrazovanje, i obratno. Ja mislim da je problem u činjenici da se na recima slažemo sa pojmom jedinstva, ali propuštamo da ga primenimo na naš svakodnevni život. Pretpostavljamo da se dečiji um može obrazovati, a da se ne obrati pažnja na telo. Pod pretnjom neuspeha ili kažnjavanja može se napuniti detinja glava informacijama. Na nesreću, informacija ne postaje znanje ukoliko nije po­ vezana sa iskustvom. Stalno previđamo činjenicu da je iskustvo telesni fenomen. Covek doživljava samo ono što se dešava u njegovom telu. Doživljavanje je živo ili tupo u onom stepenu u kome je telo živo. Kada doga­ đaji iz spoljašnjeg sveta deluju na telo čovek ih oseća, ali ono što stvarno doživljava posledica je njihovog de- lovanja na telo. Slabost psihoanalitičke tehnike jeste da zapostavlja telo, pokušavajući da pomogne pacijentu da proradi svoje emocionalne konflikte. Pošto ova tehnika propu­ šta da obezbedi ikakvo značajno telesno iskustvo, ideje koje se pojavljuju u toku tretmana ostaju nemoćne da dovedu do značajnih promena u ličnosti. Suviše često sam viđao pacijente koji su tokom godina psihoanalizi- ranja stekli obilje informacija, i neka znanja o sebi, ali čiji su osnovni problemi ostali netaknuti. Znanje postaje shvatljivo kada se dešava uporedo sa oseća­ njima. Samo je duboko razumevanje nabijeno jakim csećanjima u stanju da promeni strukturirane šablone ponašanja. U prethodnim knjigama sam u izvesnom stepenu iz­ ložio problem tela i umak Ovde bih želeo da istaknem neke mentalne funkcije koje imaju značaja za bioener- •4« 51
  • 26. getiku. Prvo, um ima usmeravajuću funkciju u odnosu na telo. Kroz um osoba može usmeriti svoju pažnju na različite delove tela i dovesti ih u centar pažnje. Doz­ volite da sugerišem prost eksperiment. Držite svoj dlan pravo ispred sebe tako da vam ruka bude relaksirana i usmerite svu pažnju na dlan. Održavajte pažnju na ruci otprilike jedan minut. Za to vreme lagano dišite. Može se desiti da svoj dlan osećate drugačije. Možete osetiti strujanje i blago peckanje u dlanu, koji je sada pod na­ ponom. On može početi da vibrira ili da malo podrhta­ va. Ako to osetite, možete shvatiti da ste usmerili stru­ janje uzbuđenja ili energije u svoj dlan. U bioenergetskom grupnom radu koristim jednu vari­ jantu tog eksperimenta da bih pojačao intenzitet do­ življaja. Tražim od ljudi da raširenim prstima jedne ruke pri- tiskaju prste druge ruke tako da dlanovi budu udaljeni što je više moguće. Zatim, održavajući taj kontakt, da okrenu ruke prema sebi tako da budu usmerene prema grudima, a onda da pomeraju ruke od sebe ne preki­ dajući kontakt. Kažem im da drže ruke u položaju hi- perekstenzije otprilike jedan minut dišući lagano. Pri kraju minuta ruke su relaksirane i labave. Može se opet osetiti strujanje, napajanje, peckanje i vibracije. Ako radite tu vežbu za doživljavanje tela, primetićete da vam je pažnja usmerena na ruke zbog povećanog napona u njima. Vaše ruke su u stanju povećane ten­ zije ili napona. Ako lagano približite dlanove jedan drugome, tako da budu oko pet do sedam santimetara udaljeni jedan od drugog, u relaksiranom stanju dok su još uvek pod naponom, možete osetiti napon medu njima, kao da se neko telo nalazi između. Um može usmeriti pažnju jedne osobe prema unutra ili prema spolja, prema telu ili prema spoljašnjim objektima. U stvari, čovek usmerava energiju bilo na sebe bilo na spoljašnji svet. Zdrava osoba može naiz- menično usmeravati pažnju na te dve tačke lako i brzo, tako da je skoro istovremeno svesna svoga telesnog ja i okoline. Takva osoba je svesna onoga što se sa njom dešava kao i onoga što se dešava drugima. Ali, nema svako tu sposobnost. Neki ljudi postaju suviše svesni sebe i razvijaju opterećujuću samosvest. Drugi su toliko svesni onoga što se dešava oko njih da gube svesnost o sebi. To je čest slučaj kod preosetljivih osoba. 52 Biti svestan svoga tela jedan je od principa bioener- getike, jer jedino na taj način stvarno saznajemo ko smo — to jest, upoznajemo sopstveni um. U toj vezi um funkcioniše kao perceptivni i refleksivni organ, ose- ćajući i definišući nečije raspoloženje, osećanja, želje itd. Stvarno poznavati svoj um. znači znati šta hoćemo, šta osećamo. Ako nema osećanja, nema ničeg u umu (na šta bi se obratila pažnja) i tako čovek nema um (mišljenje). Kada je akcija jedne osobe više pod uti- cajem drugih ljudi nego vlastitih osećanja, onda ta osoba nema svoje mišljenje. Ako osoba ne može da izgradi svoje mišljenje, znači da je svesna dva suprotna osećanja koja su podjednako snažna. U takvom slučaju odluka je uglavnom nemo­ guća, sve dok jedno osećanje ne postane jače i ne pre- 53