Ана Мајетић

1. 1
ТАЈГЕ
ПОЈАМ
Тајге или бореалне четинарске шуме чине биом који се простире у виду појаса на северној
Земљиној полулопти у хладним (субполарним) климатским условима. Северно од тајге
простиру се шумо-тундре и тундре, док су јужно мешовите шуме, шумо-степе и степе.
Сам назив тајга потиче из алтајских језака, где означава високе (и шумовите) планине.
Бореална шума, добија име по грчком богу северног ветра, Бореасу. Овај назив је
прикладан зато што ова врста шуме расте само у северној хемисфери - не због тога што не
постоје климатски услови за бореалну шуму у јужној хемисфери, него што доле има мало
копна на којем би такве шуме могле расти. Алтернативни назив тајга је руска реч која
значи мочварна борова шума. Овај назив је прикладан зато што бореалне шуме често
расту око баруштина испуњених маховином, јер су праве баруштине превише влажне за
раст дрвећа.
РАСПРОСТРАЊЕНОСТ
Бореалне шуме обухватају око 12 милиона квадратних километара, тј. oко 8% копна на
Земљи и чине трећину светских шума. Протежу се од Канаде и Аљаске до Скандинавије,
Русије, Кине, Монголије и делова Јапана и Корејског полуострва. Осим на северу, можемо
их пронаћи и у Северној Америци на вишим надморским висинама као што су Апалачи
горја, Стијењака и Сиера Неваде. Примарно су састављене од четињача (Coniferales) и то
од свега неколико различитих врста, што значи да је разноликост у овим шумама ниска.
Наиме, доминантни родови циркумполарне тајге су смрека (Picea), јела (Abies), бор
(Pinus) и ариш (Larix). Такође, ниска је и продуктивност, као и степен распадања (томе
придоносе ниске температуре)
Тла у оваквим шумама су углавном кисела. Због ниског степена распадања долази до
акумулације органског материјала, што значи да су ова подручја заправо велика
складишта угљеника. Зато имају важну улогу у одржавању глобалне равнотеже угљеника
на Земљи. Будући да је годишње апсорбирају 700 милиона тона угљеника (што је
отприлике једнако годишњој емисији угљеника у Кини).

2. 2
КЛИМА
С јужне стране тајга почиње тамо где је клима за листопадну шуму. Лета су кратка, а
просечна дневна температура виша од 10 степени целзијуса, траје краће од 120 дана, док је
хладни део године дужи од 6 месеци. Северна граница лежи тамо где је просечна дневна
температура од 10 степени целзијуса траје једва 30 дана, а хладно раздобље око 8 месеци.
ПРИЛАГОЂАВАЊЕ КЛИМАТСКИМ УСЛОВИМА
У зависности од капацитета врсте дрвета да се адаптира на нове климатске услове,
климатске промене и глобално отопљавање могу да промене читаве пределе под шумама
широм света. Распрострањеност сваке биљне врсте зависи од температурног опсега и
распореда падавина, а будући да климатске промене погађају глобалну температуру и
образац падавина, очекивано је да ће дистрибуција врста дрвећа пратити ове промене.
Према истраживањима ФАО, врсте дрвећа имају тенденцију да се се померају како на
више надморске висине тако и на веће географске ширине као одговор на климатске
промене. Према овом сценарију, област дрвећа на северној хемисфери има потенцијал
ширења за 100 км северно, док се јужна граница може повући за исти ред величина са
сваким степеном отопљавања изнад регионалних температура.
Неће све врсте дрвећа одговорити померањем свог ареала - неке врсте имају већи
капацитет да се адаптирају на нове климатске услове и настављају да мање више
окупирају тренутна станишта. За друге врсте, климатске промене превазилазе њихове
могућности да се адаптирају, што доводи до изумирања. ФАО упозорава, да ће очекиване
климатске промене у будућности бити толико рапидне, да многи шумски екосистеми неће
моћи да се адаптирају или преместе у другу климатску зону, што ће довести до одумирања
шума и врста у великим размерама.

3. 3
ФЛОРА
У ужем ботаничком смислу, под тајгом се подразумева тамна зимзелена четинарска шума
коју изграђују смрче и јеле. У ширем смислу, тајгама припадају и светле листопадне шуме
ариша. У евроазијским тајгама расту сибирски ариш (Larix sibirica), дауријски ариш (Larix
gmelinii) , сибирска јела (Abies sibirica), пљоснатолистна бреза (Betula platyphylla), као и
смрче (Picea abies i Picea obovata). У мање климатски суровим областима расте и
сибирски бор (Pinus sibirica). У Северној Америци присутне су следеће врсте
источноамерички ариш (Larix laricina), балзамска јела (Abies balsamea), бела смрча (Picea
glauca) црна смрча (Picea mariana). Банксов бор (Pinus banksina) је такође становник
бореалне шуме али је заступљенији у њеним јужним пределима.
У поређењу са другим шумама бореалне су веома једноставне зато што имају далеко мање
врста; у ствари готово све дрвеће у овим шумама јесу четинари.
Четинарско дрвеће, као бор, смрека и јела, на више начина се разликују од другог
шумског дрвећа. Уместо широког спљоштеног лишћа оно има мале воскасте иглице, а
уместо цветова стварају семенке у шишаркама. Иглице четинара очито имају мању
површину од широког лишћа и зато су мање ефикасне код фотосинтезе. Међутим, њихова
мала величина и густи воскаст покров штите их леда и ветра, који би тешко оштетили
шире листове. Зимзеленим четинарима не отпадају иглице у јесен. Иако је превише
мрачно да би ово дрвеће вршило фотосинтезу током зиме, отпадање иглица и њихов
поновни раст у току кратког лета прадстављали би велики гибитак енергије.
ФАУНА
Очувани биоми тајги богати су и животињским врстама. Фауну тајги чине:
 Широко растрострањене врсте (попут вука, ласице, хермелина)
 Шумске врсте (мрки медвед, веверица, рис)
 Врсте пореклом из јужних широколисних шума (ровчице, јеж, зец, пољски мишеви,
јелен, срна)

4. 4
 Врсте које су заједничке за тајге и тундре (ирвас / карибу)
 Ендемичне врсте тајги (атјаска крстица, шумски леминг, самур) и полуендемичне
(пругасте веверице, лос, ждеравац)
Ждеравац
Ждеравци можда личе на псе или медведе, али су оне џиновски рођак ласице или куне.
Долазе на своје кад стигне зима, када користе широка стопала да се лако крећу по снегу.
Источносибирску тајгу насељавају тигрови, док се у канадским тајгама срећу пуме. Реке и
језера у тајгама су богате рибом нарочито лососом.
Због хладноће и мрака бореалне шуме су смрзнуте већи део године и дивљи свет трпи
хладноћу, чекајући на интензивне активности током лета. Чак је и лето превише хладно за
скоро све животињске крви, као што су водоземци и гмизавци.
Звечарке заиста преживљавају на јужним ободима шуме, али су водоземци неубичајни на
копну и само неколико врста опстаје у често залеђеној води. Сисари, као мрмоти и
медведи и звечарке спавају зимски сан или се пасивизирају током најхладнијих месеци.
Невероватно је да шумске жабе издрже зиму у речном леду, активирајући се када се лед
отопи.
Сисари који не спавају зимски сан често усвајају сасвим други начин живота да би
преживели у зимским месецима. На пример, крда ирваса селе се у шуме, враћајући се у
тундру само у лето. Мали глодари као што су мишеви и ровчице, граде у току зиме тунеле
у снегу, а лосови преживљавају једући кору. Како бореалне шуме расту споро и на махове,
у њима готово да нема животиња у поређењу са другим шумама. Међутим многе
животиње које живе тамо много су крупније од рођака који живе даље на југу. На пример,
лос је највећи јелен на свету, а сибирски тигар је највећа мачка. Ждеравци су много
крупније од већине куна, а канадски гризли је много већи од медведа на југу.

5. 5
Разлог за ово је што веће животиње, да би преживеле, једу мање хране по јединици тежине
од мањих. Ово се дешава зато што већина животиња има вишу телесну масу у поређењу са
својом површином него мања животиња. Зато веће животиње спорије губе топлину од
мањих, баш као што велики чајник с чајем остаје дуже топао од мале шоље, и не морају да
сагоревају храну тако брзо. Научници су запазили да чак и животиње исте врсте, као што
су ласице или зечеви, постају крупније ако живе даље на северу.