SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 12
Голџијев апарат
1 - једро
2 - комплекс једарне поре
3 - гранулисани ЕР
4 - глатки ЕР
5 - рибозоми
6 - протеини
7 - транспортна везикула
8 - комплекс Голџи
9 - cis-страна комплекса Голџи
10 - trans-страна комплекса Голџи
11 - цистерне комплекса Голџи
• Голџијев комплекс (апарат или област) је ћелијска органела у
којој протеини и липиди, створени у ендоплазмином
ретикулуму, добијају своју коначну структуру, обележавају се,
сортирају и усмеравају ка коначном одредишту у ћелији. Камило
Голџи (Цамилло Голги) га је први описао 1898. год. као
унутрашњи мрежасти апарат. Проучавајући грађу Пуркињеових
неурона малог мозга импрегнацијом солима сребра запазио је у
близини једра тамно обојене мреже. Касније ова органела
добија име по њему. Ћелије животиња садрже 3-4 ове органеле
поред једра, мада његов положај углавном зависи од врсте
ткива. Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица
(сакула), које су међусобно скоро паралелно постављене (као
наслагани тањири) и на крајевима су проширене. Уз њих се
налазе мање или веће везикуле (мехурићи) у којима се
смештају производи синтезе Голџијевог апарата.
• Представља мембранску органелу састављену од система спљоштених цистерни
(сакула), везикула и вакуола чија је основна функција кондензација и
модификовање протеина и липида доспелих из грЕР углавном додавањем
угљенохидратне компоненте. Међутим, осим за процес гликозилације овај
комплекс има ензиме и за процесе сулфатације, фосфорилације а и делимичне
протеолизе.
•
Голџијев апарат је обично локализован у близини једра. Међутим у ћелијама са
поларизованом интрацелуларном организацијом, као што су призматичне ћелије
цревног епитела, смештен је у вршном региону цитоплазме изнад једра. Његова
величина варира у зависности од типа ћелије и степена ћелијске активности. Он је
врло добро развијен у секреторним ћелијама као нпр. у ћелијама цревног и
респираторног епитела које продукује мукус (секрет гликопротеинске природе),
као и у ћелијама пљувачних жлезда, ћелијама егзокриног панкреаса и
сперматозоидима.
•
Голџијев комплекс најчешће изграђују 3-12 паралелних и међусобно повезаних
цистерни које су нешто спљоштене по средини, а проширене са стране. Будући да
су све цистерне овог комплекса у извесној мери лучно савијене, може се
разликовати његова конвексна страна, која се зове још и формирајућа или цис
страна, и конкавна, која се назива још и сазревајућа или транс страна. Цистерене
са ове две стране разликују се функционално и биохемијски.
• Помоћу електронске микроскопије доказано је да се
транспортне везикуле које се одвајају од грЕР-а спајају са
цис цисернама Голџијевог апарата и предају им свој
садржај где он бива модификован.
• Након обраде продукт се накупља на крајевима цистерни који се
проширују и задобијају изглед вакуола.Временом ће се ове
вакуоле одвојити као секреторне везикуле, дијаметра 40-80 nm,у
којима је упакован дефинитивни продукт одређеног типа цистерни.
• Према садрћају разликују се три групе везикула које се одвајају
од Голџијевог комплекса
• Прве носе протеине и угљенохидратне компоненте које ће се уградити
у плазмалну мембрану
• Друге представљају примарне лизозоме који носе лизозомалне
ензиме и они остају у ћелији
• Трећу групу представљају праве секреторне везикуле које
носе ћелијске продукте намењене за екстрацелуларну секрецију-оне
свој садржај ослобађају егзоцитозом у екстрацелуларни простор
• .
• Камило Голџи (Кортено, 7. јул 1843. — Павија, 21. јануар 1926.)
италијански је научник и лекар, добитник Нобелове награде за
физиологију и медицину 1906. заједно са шпанским хистологом
Сантијагом Рамоном и Кахалом за доприносе у изучавању
нервног система. Пронашао је методу бојења нервних ћелија (по
њему је названа Голџијева метода) солима сребра и тако
омогућио да се први пут те ћелије сагледају у целини. Користећи
своју технику бојења 1898. године открио је ћелијску органелу
која по њему добија име Голџијев апарат.
• Структура
• Структура Голџијевог апарата изучава се најбоље посматрањем
под електонским микроскопом. Изграђен је од два основна дела:
• сакула (од лат. sacculus = кесица) чија мембрана опкољава
унутрашњи простор назван цистерна и
• везикула.
• Сакуле су у облику спљоштених мембранских кеса, лучно савијених, на бочним крајевима
благо проширених и удружених по 3-4 заједно. Спајају се помоћу:
•
• голџина, интегралних мембранских протеина;
• специфичних матриксних протеина
• актинских филамената.
• Према положају у односу на грануларни ендоплазматични ретикулум (гЕР) разликују се
•
• цис- сакуле (cis = са исте стране као) које су близу, окренуте ка гЕР-у;
• транс-сакуле (trans = на другој страни од) удаљене од грануларног ЕР-а;
• med-сакуле или средишње које се налазе између цис и транс кеса.
•
• Везикуле се налазе око сакула и према положају се разликују три
врсте:
• прелазне или преносне које се налазе између гЕР-а и цис кеса
• бочне се налазе уз бочне проширене крајеве сакула;
• секретнорне се налазе уз транс-сакуле, а могу бити и ближе
периферији ћелије.
• Функција
• Образовање протеина и липида почиње у ЕР-у, али се у њему не одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру стичу
у Голџијевом апарату, што важи и за липиде. У ендоплазматичном ретикулуму се формирају терцијерне структуре протеина
и додају ум се ланци угљених хидрата (олигосахарида) у процесу гликозилације. На тај начин настају гликопротеини.
Голџијевом апарату се врши обрада олигосахаридних компоненти тих гликопротеина тако да постају различити чиме су
обележени да се усмере ка тачном одредишту.
• Материје синтетисане у ЕР-у допремају се транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово сазревање,
обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији. Из ЕР-а у Голџијев апарат доспевају:
• секреторни протеини (они које ће ћелија егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама
панкреаса); то је секреторна улога
• протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану;
• протеини (ензими) који ће образовати лизозоме.
• у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и
плазма мембрани.
• Голџијев апарат, дакле, управља кретањем молекула у ћелији. Протеини се усмеравају највише у три правца:
• лизозомални правац, који обухвата обраду и сортирање ензима за примарни лизозом
• конститутивно-секреторни пут за протеине који се преносе у ванћелијски матрикс и плазма мембрану
• регулисано-секреторни за секреторне протеине (пр. инсулин у ендокрином панкреасу)
ТИЈАНА РАКОВИЋ 1-2
• КРАЈ

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)
Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)
Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)
Nikolina Kolenko
 
Zeleni paket prirucnik za nastavnike
Zeleni paket prirucnik za nastavnikeZeleni paket prirucnik za nastavnike
Zeleni paket prirucnik za nastavnike
prnsosmilanvukotic
 
O OKSIDIMA
O OKSIDIMAO OKSIDIMA
O OKSIDIMA
vvlivvli
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
ltixomir
 
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidratiUgljeni hidrati
Ugljeni hidrati
djora1997
 

La actualidad más candente (20)

Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela VeljkovićĆelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
Ćelijske organele - Darko Stevanović - Danijela Veljković
 
9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane9. Gradja i uloge celijske membrane
9. Gradja i uloge celijske membrane
 
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara JovčićL136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
L136 - Biologija - Ćelijske organele - Jelena Stojanović - Barbara Jovčić
 
Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
Једро и хромозоми
Једро и хромозомиЈедро и хромозоми
Једро и хромозоми
 
Organogeneza
OrganogenezaOrganogeneza
Organogeneza
 
5. Citoplazma i celijske organele
5. Citoplazma i celijske organele5. Citoplazma i celijske organele
5. Citoplazma i celijske organele
 
Fehlingova i tolensova reakcija
Fehlingova i tolensova reakcijaFehlingova i tolensova reakcija
Fehlingova i tolensova reakcija
 
Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)
Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)
Ciklus limunske kiseline (Krebsov ciklus)
 
Jedro
JedroJedro
Jedro
 
Zeleni paket prirucnik za nastavnike
Zeleni paket prirucnik za nastavnikeZeleni paket prirucnik za nastavnike
Zeleni paket prirucnik za nastavnike
 
Mejoza
MejozaMejoza
Mejoza
 
O OKSIDIMA
O OKSIDIMAO OKSIDIMA
O OKSIDIMA
 
Promet materije i energije u ćeliji
Promet materije i energije u ćelijiPromet materije i energije u ćeliji
Promet materije i energije u ćeliji
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
 
Celijske organele
Celijske organeleCelijske organele
Celijske organele
 
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidratiUgljeni hidrati
Ugljeni hidrati
 
Митоза и мејоза
Митоза и мејозаМитоза и мејоза
Митоза и мејоза
 
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranuPasivni transport kroz ćelijsku membranu
Pasivni transport kroz ćelijsku membranu
 

Destacado

Destacado (20)

Рибозоми Јелена Шолаја
Рибозоми Јелена ШолајаРибозоми Јелена Шолаја
Рибозоми Јелена Шолаја
 
Нервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићНервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа Вишњић
 
Митохондрије - Михаил Ноговић
Митохондрије - Михаил НоговићМитохондрије - Михаил Ноговић
Митохондрије - Михаил Ноговић
 
Јајна ћелија - Катарина Будимировић
Јајна ћелија - Катарина БудимировићЈајна ћелија - Катарина Будимировић
Јајна ћелија - Катарина Будимировић
 
Митохондрије - Ива Чупић
Митохондрије - Ива ЧупићМитохондрије - Ива Чупић
Митохондрије - Ива Чупић
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
Пластиди - Стефан Олујић
Пластиди - Стефан ОлујићПластиди - Стефан Олујић
Пластиди - Стефан Олујић
 
Структура наследног материјала
Структура наследног материјалаСтруктура наследног материјала
Структура наследног материјала
 
Једро
ЈедроЈедро
Једро
 
Кости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулацијаКости, мишићи и циркулација
Кости, мишићи и циркулација
 
Кости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулацијаКости, мишићи, циркулација
Кости, мишићи, циркулација
 
Ћелијске деобе
Ћелијске деобеЋелијске деобе
Ћелијске деобе
 
Циркулација
ЦиркулацијаЦиркулација
Циркулација
 
Репликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслацијаРепликација, транскрипција, транслација
Репликација, транскрипција, транслација
 
Генетика I
Генетика IГенетика I
Генетика I
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Мишићно скелетни систем
Мишићно скелетни системМишићно скелетни систем
Мишићно скелетни систем
 
Цитологија ФА
Цитологија ФАЦитологија ФА
Цитологија ФА
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 

Similar a Голџијев апарат - Тијана Раковић

Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
plavaplaneta
 
organele za sintezu proteina i lipida.pptx
organele za sintezu proteina i lipida.pptxorganele za sintezu proteina i lipida.pptx
organele za sintezu proteina i lipida.pptx
sanjans2
 
Anatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivoAnatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivo
dr Šarac
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
Violeta Djuric
 

Similar a Голџијев апарат - Тијана Раковић (20)

ćElija
ćElijaćElija
ćElija
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja ErcegovčevićGrađa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
Građa ćelije - 7. razred, Dunja Ercegovčević
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Ćelija
ĆelijaĆelija
Ćelija
 
ćelija VII
ćelija VIIćelija VII
ćelija VII
 
Нивои организације живих бића
Нивои организације живих бићаНивои организације живих бића
Нивои организације живих бића
 
organele za sintezu proteina i lipida.pptx
organele za sintezu proteina i lipida.pptxorganele za sintezu proteina i lipida.pptx
organele za sintezu proteina i lipida.pptx
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развића
 
Anatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivoAnatomija celija i tkivo
Anatomija celija i tkivo
 
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
 
Građa ćelije
Građa ćelijeGrađa ćelije
Građa ćelije
 
Diferencijacija ćelija
Diferencijacija ćelijaDiferencijacija ćelija
Diferencijacija ćelija
 
Ćelija
ĆelijaĆelija
Ćelija
 
Celija i tkiva
Celija i tkivaCelija i tkiva
Celija i tkiva
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Биологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бићаБиологија и нивои организације живих бића
Биологија и нивои организације живих бића
 

Más de Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Violeta Djuric
 

Más de Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Голџијев апарат - Тијана Раковић

  • 1. Голџијев апарат 1 - једро 2 - комплекс једарне поре 3 - гранулисани ЕР 4 - глатки ЕР 5 - рибозоми 6 - протеини 7 - транспортна везикула 8 - комплекс Голџи 9 - cis-страна комплекса Голџи 10 - trans-страна комплекса Голџи 11 - цистерне комплекса Голџи
  • 2. • Голџијев комплекс (апарат или област) је ћелијска органела у којој протеини и липиди, створени у ендоплазмином ретикулуму, добијају своју коначну структуру, обележавају се, сортирају и усмеравају ка коначном одредишту у ћелији. Камило Голџи (Цамилло Голги) га је први описао 1898. год. као унутрашњи мрежасти апарат. Проучавајући грађу Пуркињеових неурона малог мозга импрегнацијом солима сребра запазио је у близини једра тамно обојене мреже. Касније ова органела добија име по њему. Ћелије животиња садрже 3-4 ове органеле поред једра, мада његов положај углавном зависи од врсте ткива. Састоји се од низа спљоштених, дискоидалних кесица (сакула), које су међусобно скоро паралелно постављене (као наслагани тањири) и на крајевима су проширене. Уз њих се налазе мање или веће везикуле (мехурићи) у којима се смештају производи синтезе Голџијевог апарата.
  • 3. • Представља мембранску органелу састављену од система спљоштених цистерни (сакула), везикула и вакуола чија је основна функција кондензација и модификовање протеина и липида доспелих из грЕР углавном додавањем угљенохидратне компоненте. Међутим, осим за процес гликозилације овај комплекс има ензиме и за процесе сулфатације, фосфорилације а и делимичне протеолизе. • Голџијев апарат је обично локализован у близини једра. Међутим у ћелијама са поларизованом интрацелуларном организацијом, као што су призматичне ћелије цревног епитела, смештен је у вршном региону цитоплазме изнад једра. Његова величина варира у зависности од типа ћелије и степена ћелијске активности. Он је врло добро развијен у секреторним ћелијама као нпр. у ћелијама цревног и респираторног епитела које продукује мукус (секрет гликопротеинске природе), као и у ћелијама пљувачних жлезда, ћелијама егзокриног панкреаса и сперматозоидима. • Голџијев комплекс најчешће изграђују 3-12 паралелних и међусобно повезаних цистерни које су нешто спљоштене по средини, а проширене са стране. Будући да су све цистерне овог комплекса у извесној мери лучно савијене, може се разликовати његова конвексна страна, која се зове још и формирајућа или цис страна, и конкавна, која се назива још и сазревајућа или транс страна. Цистерене са ове две стране разликују се функционално и биохемијски.
  • 4. • Помоћу електронске микроскопије доказано је да се транспортне везикуле које се одвајају од грЕР-а спајају са цис цисернама Голџијевог апарата и предају им свој садржај где он бива модификован.
  • 5. • Након обраде продукт се накупља на крајевима цистерни који се проширују и задобијају изглед вакуола.Временом ће се ове вакуоле одвојити као секреторне везикуле, дијаметра 40-80 nm,у којима је упакован дефинитивни продукт одређеног типа цистерни. • Према садрћају разликују се три групе везикула које се одвајају од Голџијевог комплекса • Прве носе протеине и угљенохидратне компоненте које ће се уградити у плазмалну мембрану • Друге представљају примарне лизозоме који носе лизозомалне ензиме и они остају у ћелији • Трећу групу представљају праве секреторне везикуле које носе ћелијске продукте намењене за екстрацелуларну секрецију-оне свој садржај ослобађају егзоцитозом у екстрацелуларни простор
  • 6. • . • Камило Голџи (Кортено, 7. јул 1843. — Павија, 21. јануар 1926.) италијански је научник и лекар, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 1906. заједно са шпанским хистологом Сантијагом Рамоном и Кахалом за доприносе у изучавању нервног система. Пронашао је методу бојења нервних ћелија (по њему је названа Голџијева метода) солима сребра и тако омогућио да се први пут те ћелије сагледају у целини. Користећи своју технику бојења 1898. године открио је ћелијску органелу која по њему добија име Голџијев апарат.
  • 7.
  • 8. • Структура • Структура Голџијевог апарата изучава се најбоље посматрањем под електонским микроскопом. Изграђен је од два основна дела: • сакула (од лат. sacculus = кесица) чија мембрана опкољава унутрашњи простор назван цистерна и • везикула.
  • 9. • Сакуле су у облику спљоштених мембранских кеса, лучно савијених, на бочним крајевима благо проширених и удружених по 3-4 заједно. Спајају се помоћу: • • голџина, интегралних мембранских протеина; • специфичних матриксних протеина • актинских филамената. • Према положају у односу на грануларни ендоплазматични ретикулум (гЕР) разликују се • • цис- сакуле (cis = са исте стране као) које су близу, окренуте ка гЕР-у; • транс-сакуле (trans = на другој страни од) удаљене од грануларног ЕР-а; • med-сакуле или средишње које се налазе између цис и транс кеса. •
  • 10. • Везикуле се налазе око сакула и према положају се разликују три врсте: • прелазне или преносне које се налазе између гЕР-а и цис кеса • бочне се налазе уз бочне проширене крајеве сакула; • секретнорне се налазе уз транс-сакуле, а могу бити и ближе периферији ћелије.
  • 11. • Функција • Образовање протеина и липида почиње у ЕР-у, али се у њему не одиграва до краја. Протеини своју коначну структуру стичу у Голџијевом апарату, што важи и за липиде. У ендоплазматичном ретикулуму се формирају терцијерне структуре протеина и додају ум се ланци угљених хидрата (олигосахарида) у процесу гликозилације. На тај начин настају гликопротеини. Голџијевом апарату се врши обрада олигосахаридних компоненти тих гликопротеина тако да постају различити чиме су обележени да се усмере ка тачном одредишту. • Материје синтетисане у ЕР-у допремају се транспортним везикулама до Голџијевог апарата где се врши њихово сазревање, обележавање и сортирање да би се усмерили ка тачном одредишту у ћелији. Из ЕР-а у Голџијев апарат доспевају: • секреторни протеини (они које ће ћелија егзоцитозом избацити у међућелијски простор; нпр. инсулин у ћелијама панкреаса); то је секреторна улога • протеини и липиди који ће бити послати у ћелијску мембрану; • протеини (ензими) који ће образовати лизозоме. • у биљним ћелијама у Голџијевом апарату се обавља синтеза производа који су намењени вакуоли, ћелијском зиду и плазма мембрани. • Голџијев апарат, дакле, управља кретањем молекула у ћелији. Протеини се усмеравају највише у три правца: • лизозомални правац, који обухвата обраду и сортирање ензима за примарни лизозом • конститутивно-секреторни пут за протеине који се преносе у ванћелијски матрикс и плазма мембрану • регулисано-секреторни за секреторне протеине (пр. инсулин у ендокрином панкреасу)