Anketa o primeni mehanizama odbrane kod gimnazijalaca.

1. МЕХАНИЗМИ
ОДБРАНЕ
Приредиле:
Исидора Врховац и
Марија Хрњак
II4
Ментор:
Симонида Вукобрат,
проф.психологије XV београдска гимназија,
април 2015.

2. САДРЖАЈ
Дефиниција
Подела
Резултати анкете

3.  Механизми одбране су несвесни, аутоматски
начин реаговања на фрустрације путем којих
особа покушава да сачува самопоштовање и да се
одбрани од непријатних осећања.
 Примена механизама одбране је веома
распрострањена појава и није патолошка појава,
појављује се код већине људи и честа је.
 Ови облици постају болесни оног момента када
неко искључиво тако реагује у животним
проблемима, тј. када постану доминантан начин
реаговања.
 Пут лечења као и пут квалитетног суочавања са
реалношћу увек води од несвесног ка свесном.

4. Деле се на:
Потискивање – процес несвесног заборављања или
брисања из свести непријатних мотива и с њима повезаног
стида, кривице и самоосуђивања.
Негирање - одбрана од опасности тако што се не
прихвата чињеница да опасност постоји.
Померање - преусмеравање агресије или друге емоције
тамо где је безопасно.
Сублимација – преусмеравање негативне енергије на
активности које су друштвено корисне (бављење спортом
или хобијем као начин да се ослободимо негативне
енергије).
Регресија – враћање на претходне развојне нивое, тј. на
облике понашања која су карактеристични за млађи узраст
(плакање, бес, умокравање..).

5.  Пројекција - пројектовање сопствене одговорности на
другог.
 Рационализација - чест механизам одбране од
одговорности за неуспех. Одвија се у два корака:
a) кисело грожђе – омаловажавање жељеног, а недостижног
циља;
b) сладак лимун – величање лако достижног циља.
 Идентификација са агресором – особа се идентификује
се са оним који је прави инфериорним, не би ли се на другој
страни (тамо где је то могуће) показала супериорност са којом
смо се индетификовали код агресора (нпр. запослени који трпи
понижења од стране шефа, почиње да понижава своју жену и
децу).
 Реакциона формација – појава да испољавамо потпуно
супротна осећања од оних која су очекивана у некој ситуацији
(смејемо се кад нам је непријатно).

6. Наша анкета
• Желели смо да проверимо да ли ученици наше
гимназије примењују механизме одбране. У ту
сврху, направили смо анкету која се састојала од
низа ситуација које могу бити провокативне и
нелагодне и замолили наше вршњаке да процене
да ли би применили неки од механизама одбране
када би се нашли у њима. Резултати анкете
показали су да наши вршњаци примењују
механизме одбране, а најчешћи су: сублимација,
потискивање, негирање и реакциона формација.
• На наредним слајдовима, наводимо мало
детаљније резултате.

7. • Резултати анкете:
У задатку који је гласио: “Добио/ла си мању оцену него што
си очекивао/ла. Шта ћеш урадити?”
Понуђени механизми одбране били су: негирање,
пројекција и рационализација. Решења су изражена у
процентима.

8. У задатку који је гласио: “Имаш јединствен стил. Дошао/ла
си у школу и друштво је почело да те вређа зато што им се не
допада како изгледаш. Шта ћеш урадити?”
Понуђени механизми одбране били су: реакциона
формација, негирање, идентификација са агресором.

9. У задатку који је гласио: “Заљубљен/а си у најбољу
другарицу/најбољег друга, а не желиш да поквариш ваш
однос. Шта ћеш урадити?”
Понуђени механизми одбране били су: негирање, кисело
грожђе и сладак лимун.

10. У задатку који је гласио: “Ниси завршио/ла средњу школу и
не можеш да нађеш посао. Шта ћеш урадити?”
Понуђени механизми одбране били су: потискивање,
пројекција и регресија.

11. У задатку који је гласио: “Посвађао/ла си се са родитељима и
изнервиран/а због тога. Шта ћеш урадити?”
Понуђени механизми одбране били су: сублимација,
пројекција, померање.

12. • Анкета, чија се решења налазе у овој
презентацији, рађена је у одељењу 2/4
Петнаесте београдске гимназије.
