zoran

1. i/ESTEBN Patnje kušaju ljude, neki posustaju
ali najistrajniji stižu na cilj.
RobertDž.Stilmen

3. BESTSELER
RobertDž.StiImen
VELIKA
TRKA
PABO'
BRODA
FORUM - MARKETPRINT

4. BESTSELER broj 2; Glavni i odgovorni urednik: Slavko
DRAGINČIĆ; Urednik; Zorka ĆIRIĆ;
Naslov originala: Robert J. Steelman THE G REAT
YELLOWSTONE STEAMBOAT RACE; Copyright © 1980.
by Robert J. Steelman, objavljeno prema ugovoru sa GPA
Minhen.
Recenzija: Rade OBRENOVIĆ; Prevod: Miroslav NA-
STASIJEVIĆ; Lektor: Zorka ĆIRIĆ; Tehnički urednik: Laslo
TOT; Naslovna strana: Svetozar TOMIĆ; Korektori: Marija
KEČKEŠ, Julija KARDOŠ.
Štampa: maj Tržište: juni 1987. godine.
Izdaje i štampa NIŠRO FORUM - OOUR M ARKBTPRINT,
Novi Sad, Vojvode Mišića broj 1.
Sva prava se zadržavaju, uključujiići prava na reprodukovanje .ove knjige
u celini, ili delimično, ili na bilo koji drugi način.
Oslobođeno osnovnog poreza na promet mišljenjem Pokrajinskog komiteta
ra obraznvanie i kulturu broi 413-210/87. od 30. marta 1987. godine.

5. „Ti brodovi su gazili toliko plitko, da je
jedan humorist rekao za njih da su ...
sazdani tako, da kad reka opadne i p o­
jave se peščani sprudovi, prvi oficir
može da razlije burence piva i plovi
čitave četiri milje samo po peni.”
Ljudi sa reke (Stari Zapad)
Njujork, Knjige Vreme-Život, 1975.

7. Na Gornjem Misuriju i Jeloustonu poplave su dola­
zile u dva navrata. Topljenje snega na prerijama izazi­
valo je visok vodostaj u aprilu. Još veći porast vode nai­
lazio je u junu, kad bi voda od otopljenog snega na pla­
ninama stigla u doline. Ovo drugo nadolaženje, uz već
visoku vodu od prvog, pretvaralo je reke u blatnjave bu­
jice. Kod Springers Lendinga, blizu ušća dveju reka,
stanje sa visokim vodostajem bilo je najgore. Privezani
za dokove jakim konopcima, koji su išli sa pramca i
krme, tu su stajali: „Sultan“ , glavni brod Misurijske
poštansko-putničke parobrodske linije, i uz njega izan-
djali nezavisni brodovi; „Lutalica“ , „General Dikson“ ,
„Pomračenje“ , „Svitac“ , „Pionir“ , „Vrhunski“ i „Neu­
strašivi“ . Kasnije, kad voda opadne, oni će ostvarivati
prilične zarade prevozeći robu i putnike uz i niz reku,
do vojnih postaja, razbacanih gradića i logora kopača
zlata, gde god jedan rečni parobrod može da priđe oba­
li, zarije nos u trstik i izbaci mostić: do Fort Mehouna,
Maslšel Sitija, Logora Kuk, rudnika Srećna Gospa, Če-
jen-agencije na Čeri Kriku, Bizmarka i Janktona. Sada
su, međutim, čekali. Kapetani su proklinjali. Krmanoši,
pod stalnom platom, igrali su poker u salonu „R aj“ .
Vlasnici parobroda kleli su neprekidne kiše, koje su vre­
me plovidbe pomerale sve dublje u leto.

8. Na Viketovom rukavcu, povelikoj rečici koja se uli-
vala u Gornji Misuri blizu Springers Lendinga, jedan
brod je bio privezan mnogo sigurnije nego ostali. „Ruža
Dandija“ zvana „R ozi“ se uznemireno Ijuljuškala na
svom sidrištu. Pored otrcanih konopaca koji su je držali,
jedan gvozdeni lanac išao je od njenog pramca do obli­
žnjeg hrasta, gde je bio zaključan velikim mesinganim
katancem. Ključ toga katanca nalazio se kod šerifa Be­
na Beglija. Na vratima krmanoške kabine bilo je priku­
cano rešenje kojim se „Ruža Dandija“ zadržava u pri­
staništu sve dok njen vlasnik u celosti ne isplati sumu od
tri stotine pedeset dolara, koju duguje Tobinovom
preduzeću za plovidbu.
- Evo! - reče stric Hju Munro, pružajući svom
sinovcu Aleku kutlaču viskija. — Probaj sad ovo,
dečko, da vidim kako će ti se dopasti Munrov brđanski
eliksir!
Alek Munro, gazda i krmanoš „Ruže Dandija“ , bio je
visok mladić, koščat, sa ćubom tamne kose i melanho-
lićnim plavim očima. Brada mu nije bila brijana bar ne-
delju dana. Sedeći na ulegnutoj pletenoj stolici, u zaklo­
nu gornje palube, on odloži knjigu Plutarhovih „Živo­
ta“ i oprezno srknu.
- Sad je bolje - priznade. - Ali, još uvek ima ukus na
motorno ulje.
Hju Munro, glavni i jedini mašinist zarobljene „Ruže
Dandija“ , bio je omalen čovek u potkošulji i pohabanim
pantalonama, veoma nalik na škotskog terijera, uklju­
čujući i sivu dlaku oko njuške. I on oproba piće, pa obri­
sa rukavom svoja brkata usta.
- U pravu si —složi se. - Kad sam stavio novu cev za
kondenzaciju na kazanče, nisam je dobro oprao.
On pijunu preko ograde broda i prosu sadržaj kutlače
u vodu.
Bestseler_____________________________________________________ 8

9. Zaokruživši šakama usta, Alek doviknu za Hjuom,
koji je već jurio prema krmi, u mašinsku prostoriju.
- Prestani već jednom da trošiš naša drva za tu pro­
kletu pecaru! Neće biti dovoljno pare ni da ti odbije nos
kad nam ostanu samo drvca za potpalu!
U zavetrini sada potpuno hladnog kazana čučalo je
sedam Kineza u patikama i kapicama. To je bila Aleko­
va posada. Oni su preostali posle izgradnje pruge koja
je stigla čak do Fort Vedzvorta na reci Dakota i umalo
nisu pomrli od gladi posle pronevere koja se tamo dogo­
dila. Stric Hju je saobraćao sa Kinezima na neki tajan­
stveni način, on na gelskom, a oni na kantonskom, dok
su u Aleka blenuli ne razumevajući ništa. Debeli Sem,
njihov vođa, čučao je pored mangala sa drvenim ugljem
i nešto krčkao u loncu. Ostali su se, klateći perčinima,
gurah oko njega.
„Kuvana ondatra“ , zaključi Alek. N ije mogao da
im plaća već nedeljama, ali istočnjaci nisu imah kuda da
odu.
Dok je kiša dobovala po gornjoj palubi, on ode do
prednjeg vitla, okrete se i sa ljubavlju pogleda svoju
najdražu. „R ozi“ je bila mala u poređenju sa misurij-
skim linijašima, kakav je bio „Sultan“ , ali odvažna i
spremna. Sa svojim koritom nalik na kašiku, mogla je
da ponese dve stotine tona uzvodu, brzinom od pet čvo­
rova, a dva puta toliko ako bi mogla da gazi dublje od
svojih uobičajenih trideset inča. Glavna paluba imala je
otvorene strane i ložište otvoreno spreda, radi boljeg
dotoka vazduha, kazan i veliki prostor za teret i putnike
spremne da plate prevoz. Lanci na pramcu i krmi prote­
zali su se preko visokih podupirača koji su sprečavali da
se korito ugne. Na pramcu je stajao mali mesingani top,
napunjen gvozdenim sečenicama. On je imao da odbije
mogućni napad Indijanaca. Mašina sa jednim cihndrom
9 Bestseler

10. pod visokim pritiskom bila je postavljena na jednu stra­
nu i povezana sa krmenim točkom jednom dugom gvoz­
denom polugom, koja se nazivala „kopač“ . Duž oplate
bilo je poredano dvanaest drvenih buradi sa vodom za
kazan. Jelouston je bio blatnjava, muljevita reka, pa je
svaka kofa vode sadržavala najmanje jednu šaku mulja i
peska. Dobri kapetani uvek bi ostavljali vodu u bačva­
ma, da se slegne kroz bodljikave plodove kaktusa, koji
su služili kao filter.
Blizu vitla, sa „Rozine“ glavne palube su se uzdiza­
la dva hrastova stuba. Njihova podnožja bila su pričv­
ršćena za palubu, a bih su osigurani kosim konopcima
privezanim za gornji deo. Bili su visoki četrdeset stopa,
čak viši nego dimnjaci, i teški po nekoliko stotina funti.
U mrtvim vodama oni su služili za „skokove“ . Kad bi se
„R ozi“ nasukala na kakav sprud, oni su spuštani donjim
delom u vodu. Sistem užadi i koturača koje bi tada po­
kretalo prednje vitlo, on služilo bi kao divovske čakije
koje bi izvlačile brod.
Na „Rozinom“ gornjem delu stajala je krmanoška
kabina, obložena metalnim oplatama i ukrašena ugla­
čanom mesinganom pločom Sa njenim imenom. Kad
jednom dođe do novca, Alek će i krov kabine pokriti
gvozdenim pločama. Prošle sezone uporni Indijanci
shvatili su da je krov ranjiv, pa su za svoje napade birali
litice i uzvišenija mesta, odakle su mogli da pucaju i o-
dapinju strele naniže. Sijuksi su bili naročito preprede­
ni. Kako je većina šumaraka pored reke bila nastanjena
miroljubivim Indijancima, staro Zlo Oko i njegovi Si­
juksi terali su ih odatle i postavljali zasede neopreznim
kapetanima. Ipak, pored svih pretnji i opasnosti, Alek
je čeznuo da zaplovi uzvodno sa punom palubom, dok
mrzovoljna parna mašina tutnji, nalik na kanonadu.
Čak i po visokom vodostaju, on bi se usudio da krene.
Bestseler____________________________________________________ W

11. Bio je izvrstan krmanoš. Jelenski rogovi na zidu krma­
noške kabine značili su priznanje za njegovu veštinu.
A li sada...
Utučen i snužden, on se vrati u zaklon gornje palu­
be po kojoj je dobovala kiša, pa stade da posmatra po­
vorku kola koja se kretala preko mosta na Viketovom
rukavcu. Kola su došla starim vojnim putem s istoka.
Alek se pitao kako su uopšte stigli čak dovde, kad je ki­
ša sve puteve pretvorila u močvare.
Pored voz^ra na prvim kolima sedela je jedna us­
pravna prilika u uniformi, umotana u vojničku kišnu ka­
banicu i sa crnim „kosut“ šeširom, podavrnutim sa stra­
ne na konjički način. Alek, koji je nekada bio kaplar u
Gvozdenoj brigadi kod Getisburga, prepoznade oficir­
ski zlatni gajtan sa visuljcima u obliku žira
Sa svog visokog sedišta na kolima, čovek zaokruži
rukama usta i viknu:
- Ko je ovde glavni?
Alek, koji zahvaljujući svom vojničkom iskustvu
nije mnogo mario za oficire, baci još jedan pogled na
kola, pa nastavi da delje komad drveta.
Oficir je bio razdražen. On siđe s kola i približi se,
noseći „karabin“ u ruci. Bio je nabijen, čvrsto građen
čovek, sa neobično ufitiljenim brčićima i sitnim, sjajnim
očima, kao u lasice.
- Slušaj tamo! - reče on nestrpljivo. - Zovem se
Gembl, Rolo P. Gembl, poručnik. Treća konjička, po­
moćnik intendanta u Fort Van Burenu u Dakoti, ranije
u službi generala Šermana u državi Misuri. Obavljam
jednu važnu misiju i potrebna mi je pomoć civilnih vla­
sti.
Alek ustade i otrese cepke sa svojih farmerki.
- Mislim da je bolje da odete na brežuljak i poraz­
govarate sa Horasom Tobinom.
11____________________________________________________ Bestseler

12. On upre prst kroz iskošene zavese od kiše prema
beloj kući sa verandom na vrhu brda što se nadnosilo
nad Springers Lending.
—Tobin?
Poručnik Gembl brzim pokretima unese ime u svo­
ju beležnicu. Kretao se brzo i odlučno, po čemu je tako-
de ličio na lasicu.
—Horas vodi Tobinovo preduzeče za plovidbu. M o­
žete da vidite njihovu zgradu na padini brežuljka. Tobin
je i gradonačelnik, sve ovo ovde je uglavnom njegovo,
uključujući i veći deo Misurijske poštansko-putničke li­
nije, u akcijama.
Horas Tobin bio je otac Nore Tobin, ah Alek je
smatrao da to ne bi zanimalo poručnika Gembla. Zaista
je bilo čudo kako je jedan ružan star čovek kakav je H o­
ras, sa večito smrknutim licem uokvirenim j akim baken-
bardima, mogao da postane roditelj tako lepe kćeri!
—Hvala —reče Gembl zatvarajući beležnicu. - Na­
stavite s radom.
Protiv svoje volje Alek reče:
—Da, gospodine!
Potom, besan što je ponovo naseo na jedan vojnič­
ki trik, pope se uz lestvice u svoju vlažnu i mračnu
krmanošku kabinu. Proklete širitlije!
Sedeći na visokoj stolici pored kormila od hrasto­
vog drveta, brojao je novac u umrljanoj limenoj kutiji.
Sedamdeset šest, sedamdeset sedam, sedamdeset
osam... sedamdeset osam dolara i šaka sitniša. A sta­
rom Tobinu duguje tri stotine pedeset dolara! Vrativši
novac u kutiju, on je ponovo stavi u ladicu. Sa tugom o-
brisa hrastovi točak kormila i uglača rukavom mesinga­
nu glavčinu.
—„R ozi“ —promrmlja. - Ah, „R ozi“ , šta li ćemo
mi!
Bestseler_____________________________________________________2

13. Na travnatoj obali rukavca kočijaši su zaustavili ko­
la i montirali platneni zaklon, pod kojim su sada čučali
oko vatre. Neki su igrali karte, dok su drugi natezali ču­
turice i boce. Jedan je pekao komad mesa na zapalje­
nom snopiću vrbovog pruća. Neka mačka je mjaukala,
verovatno ljubimica jednog od mazgara. Alek poskoči
kad se vrata zalupiše. Stric Hju je ušao sa kutlačom sve-
žeg Munrovog brđanskog eliksira.
- Mislim da sam ga sada nabo! —objavi. - Probaj!
Piće, doduše, nije imalo onaj oštar miris dima ka­
kav krasi izvanredne proizvode Morganove destilerije
na obali Loh Taja, ah je u nedostatku dima davalo obi­
lje vatre. Rezultat poslednjeg Hjuovog napora palio je
od grla do stomaka.
- Mishm đa će valjati —promrmlja Alek.
Njegov stric ga je gledao ispitivački.
- Opet si se snuždio, dečko?
- A kako čovek da ne bude snužden, kad mutoliki dug
leži na ramenima kao krst, i treba da izgubi na doboš ono
od čega živi? - reče Alek, pa stisnutom pesnicom zapreti
prema velikoj kući Horasa Tobina. - Onaj prokleti mato-
rac će platiti za „Rozi“ po cent umesto dolara i potom će je
ofarbati u boje Misurijske linije! Napraviće od „Rozi“ na-
kinđurenu kurvu, istu kao i drugi njegovi brodovi! —Uzru­
jano je šetao po kabini.- Pre nego što je vidim tako poniže­
nu, striče, sam ću je spaliti do dna!
Hju je odmahivao prstom.
- Hajde đa sada ne pričamo o spaljivanju našeg rođe­
nog mesa i krvi! Stvari će več krenuti nabolje, videćeš.
Lice mu se ozari kad je ugledao kočijaše pod plat­
nenim zaklonom.
- Ako bi mi dao koji dolar iz one limene kutije,
mogaO bih da se pridružim onim sileđžijama za partiju-
dve i pribavim dosta love.
13____________________________________________________ Bestseler

14. - Ni za živu glavu! Taj novac je sve što imamo.
- A li...
- Nema ali!
- Dobro, dobro! —progunđa Hju. —Nema potrebe
da se dernjaš na mene, najvoljenijeg brata tvoga oca! —
On pokaza kutlačom prema kući. —Nemoj misliti da ne
znam šta je to što te u stvari jede!
- Na šta ciljaš?
- Nora Tobin se udaje za Džulijusa Vinkla! To je
ono što tebe izjeda. Ali, tako mi blagoslovenih voda
Loh Taja, ti bi dozvolio da se jadna stara „Rozi“ raspad­
ne dok kukumavčiš za izgubljenom ljubavlju!
Alek je bio ogorčen.
- Nikada nisam voleo Noru Tobin!
- Nego šta nego si je voleo, tvrdoglavi Škote!
- Kako bih mogao da budem ljubomoran na tog gi­
zdavog i blesavog Vinkla? Zar nije prošlog leta doveo
dotle da mu eksplodira kazan na Votermenovom sprudu
kad je pokušavao da nas stigne, pa smo posle morah đa
ga teglimo? Bre, stara „Rozi“ je od borodova Misurij­
ske linije napravila predmet podsmeha na ćelom Jelou­
stonu!
- Truć buć! - uzviknu stric Hju. —Znam ja dobro
protivurečna srca muškaraca iz porodice Munro! Tvoj
otac se isto tako ponašao sa ženama: spolja hladan kao
matori rak, a u srcu izgore od strasti! E pa da znaš, Noru
Tobin nećeš uloviti na taj način, sinovče.
- Ne volim Noru Tobin! Oči su joj prevehke, a je­
zik predugačak. Uostalom, otkako se vratila iz Devo-
jačke škole gospođice Vedel u Omahi, ona je za mene
suviše otmena! Onako, kao kad pije čaj, ona podigne
mah prst. Ili to što govori kroz nos! Nikada nije bila ta­
kva i nije se tako ponašala! Dobro se sećam kad smo...
kad smo m i...
Bestseler_____________________________________________________14

15. On prekide, sečajući se srećnih dana kada je „Ruža
Dandija“ plovila rekom Jelouston, a paluba joj bila pre­
puna tereta i putnika koji su donosili prihod. Alek je ta­
da uvek gledao daleko napred, prema sidrištu kod
Springers Lendinga, kako bi opet video Noru. To je bilo
pre nego što je Nora otišla na nauke kod gospođice V e­
del. Sećao se leta. Mah čamac je besciljno plutao po
mirnoj vodi Viketovog rukavca, a Nora je brala divlje
cveće po obali. Posmatrao je njene razgolićene, mrke
ruke, rupicu na bradi, i bacao prikrivene poglede na
njene uzdignute grudi ispod čipkastih riševa. Pri pomisli
na Noru, srce mu probi bol. „Rozi“ i Nora! Izgubljene
zauvek!
- Tumaraš okolo kao da si pobrljavio. Čovek ti go­
vori a ti bleneš kao mesečar! - Hju je njihao zlatan sat
ispred Aleka. - Od tvog oca mi je ostala ova sprava. Pre
bih dao svoju desnu ruku nego nju! Ah, nama je potre­
ban novac, Alek. Ako mi ti ne daš novca, ja ću založiti
ovu dragocenu uspomenu! Idem u salun „R aj“ đa se u-
mešam u partiju pokera.
—Sa srećom! —sleže Alek ramenima.
15____________________________________________________ Bestseler
Kiša je i dalje padala. Reka je sve više rasla, preteći
da obori kolje i stubove, na kojima je bilo sagrađeno
pola kuća u Springers Lendingu. U velikoj Tobinovoj
kući trajale su pripreme za veliku zabavu, sa šampanj­
cem iz Sent Luisa, kojom je trebalo da se proglasi verid-
ba Nore Tobin i Džulijusa Vinkla, vlasnika „Sultana“ ,
glavnog broda Misurijske hnije. Kočijaši su se kartali,
pili i tukli se duž „Ruže Dandija“ . Stric Hju Munro iz­
gubio je zlatan sat u partiji karata sa Vunenim Vilijem
Jejtsom.

16. - On je jedan tvor! - gunđao je stric Hju.
- Ko?
- Vili! Vuneni Vili! Taj čovek ima neverovatnu sre­
ću! Imao sam već trieđeset sedam dolara i šezdeset centi
kad me je zviznuo sa tri sedmice! To je da se čovek za­
prepasti!
-Dasamna tvom mestu- upozori ga Alek - jase ne bih
mnogo čudio. Vih je mnogo krupniji od tebe i bar dva puta
ružniji. Kažu đa je jednom ubio grizlija golim rukama.
- Ipak ću ja da povratim taj sat! Nije normalno da
čovek dobija tri iste karte tako često!
- Pogledaj! - prekide ga Alek. - Evo dolazi širitlija
Gembl, ili kako se već zove, sa brkovima tako ufitilje­
nim, kao da će da se bode s nekim!
U sve gušćem sumraku videlo se kako Rolo P.
Gembl trupka uz rnostić.
- Tikvani! - režao je. - Budale! Kukavice!
Oni su buljili u njega.
- Ne vi! - izvinjavao se Gembl, uvijajući brk. -
Oni! - On pokaza rukom prema nanizanim parobrodi­
ma duž pristaništa. - Među tim kapetanima nema pra­
vog muškarca! Zato sam došao do vas, mister Munro. -
On smače s glave svoj kicoški „kosut“ šešir i otrese ga o
nogavicu. - Vojnik je dužan da sluša naređenja, zar ne?
- Pretpostavljam.
- Kombinovani pokret vojnih snaga predviđen je za
dvanaesti jun. Nije bitno o čemu se radi, to je vojna taj­
na. Cilj je, međutim, da se između tri kolone uhvate
prokleti Sijuksi i da se njihovom muvanju jednom za
svagda stane na put. E pa, ja ovde imam sedamnaest ko­
la punih provijanta za Fort Mehoun, a taj provijant je
od izuzetne važnosti za ovu operaciju. No, mi smo već
prekoračili rok. S ovim blatom i svim ostahm, nikada
nećemo stići u Fort Mehoun.
Bestseler____________________________________________________ W

17. Alek počeša neobrijanu bradu.
- Po čemu bi trebalo da se to mene tiče?
Gembl pijunu u Viketov rukavac.
- Putevi su u takvom stanju da je moja jedina šansa
da taj provijant otpremim u Fort Mehoun parobrodom.
Džulijus Vinkl i ostale podle hulje neće da plove rekom
pod ovakvim uslovima! Boje se za svoje brodove. Kažu:
„Sačekajte nedelju-dve, da vidimo kako će reka da iz­
gleda!“ Tako mi boga, ja ne mogu da čekam, a ni gene­
ral Teri ne može da čeka! Biće pakla u Ministarstvu rata
ako ovaj provijant ne stigne u Fort Mehoun do dvanae­
stog ovog meseca!
Videći kohko je Gembl uznemiren, stric Hju mu
nasu limenu šolju svog eliksira.
- Šta je ovo? - upita Gembl piljeći u šolju.
- Škotska životvorna vodica! - reče stric Hju. -
Smiriće vam živce.
- V i ste najbolji krmanoš na reci - nastavi Gembl,
pa se iskašlja, otrese nos i ispi viski. - Oni kao debeli
Džulijus Vinkl ne odgovaraju za ovaj posao. General je
napomenuo da postoji samo jedan čovek koji je u stanju
da plovi parobrodom uz Jelouston u ovo doba godine.
To ste vi!
Alek se nasmeja neveselo.
- Znam, znam - složi se Gembl. - Blagi bože, ka­
kav je ovo talog na dnu šolje? Uostalom, meni su po­
znate vaše finansijske teškoće. Tako sam došao na jed­
nu ideju. Vaš brod je privezan lancem, šerif ga je prid-
ržao zbog duga. E, reći ću vam šta treba da radimo. Ide­
mo zajedno gore, do Tobina, da mu nešto predložimo.
Ako se on saglasi da vas oslobodi sudskog naloga za u-
zapćenje broda, patovarićemo moj provijant na „Ružu
Dandija“ i otploviti gore, do Fort Mehouna... naravno,
ako ste spremni. Onda ću odobriti da vam se isplati pet
17____________________________________________________ Bestseler

18. stotina dolara. Tako možete isplatiti Tobinu dug, povra­
titi brod, a još će vam i ostati novca.
Alek trepnu. Ideja je bila privlačna.
- Suni mi malo od toga đavolskog pića - reče stricu.
- Alek - zakuka stric Hju. - Niko još nije video
ovoliku vođurinu na Jeloustonu!
Razmišljajući o Gemblovoj ponudi, Alek uze gutljaj
eliksira.
- Bojim se! - priznade stric Hju. - Alek, razmisli
dobro o svemu pre nego što razbijaš „R ozi“ o neko zalu-
talo stablo!
Alek pomisli na „Ružu Dandija“ obojenu bojama
Misurijske linije, sa zastavom tog preduzeća. On na to
neće pristati, nikada! Bolje je da ona završi časno na
dnu, raspolućena, nego da krene u kurvanjski život kod
Horasa Tobina!
- Poručniče - odluči se on - ja prihvatam vašu po­
nudu. - Dohvativši fenjer iz ormarčića, on ga upali i
okrete fitilj. - Smrkava se —dodade. - Idemo! I ti, stri­
če. Mi smo ortaci.
- Jok ja! - pobuni se stric Hju. —Imam ja pametni­
jeg posla nego da idem i kumim Horasa Tobina.
- A šta bi to, moliču, moglo da bude?
Hju ne obrati pažnju na ovo pitanje.
- I sam znaš, sinovče, da Tobin ima srce tvrđe od
semenke hikorija. I nekoliko puta manje! Ne bi ti dao ni
da pokupiš dlačice kad mu ošišaju bradu!
- U redu - sleže Alek ramenima. - Čini kako ho­
ćeš tvrdoglavi starče!
Onda klimnu glavom poručniku Gemblu i podiže
fenjer kako bi osvatlio put kroz zavese od kiše.
- Idemo!
Velika Tobinova kuća blistala ja od lampi i sveća,
osvetljena za veridbenu zabavu. Činilo se da su pozvani
Bestseler____________________________________________________

19. svi iz Springers Lendinga, kao i kapetani, prvi oficiri i
blagajnici na brodovima. Pošljunčeni prostor ispred ve­
rande sa stubovima bio je pretrpan kanicama i lakim
otvorenim kolima. Konji sa sedlima mokrim od kiše bili
su privezani za dugačku motku za vezivanje, smeštenu
ispod strehe, koja je imala da štiti životinje od letnjih
vrućina ih zimskih snegova. Unutra je svirala neka škri-
pava violina uz pratnju bendža „Dođi gde moja ljubav
sanjari“ . Alek kucnu na vrata, na kojima je, od razno­
bojnih staklenih pločica, bila lepo prikazana devojka
nagnuta nad šumski izvor. Tobinova crnoputa služavka.
Besi dođe na vrata. Bila je u rastegnutoj kecelji i beloj
kapici, prikačenoj iglom za guste kovrdže.
- Mister Alek!
- Zdravo., Besi! —reče on. —Želeo bih da vidim mi­
ster Tobina.
Na Besinom tamnom licu pojaviše se zabrinute bo­
re.
- Vi niste pozvani mister Alek. Znate kako oni
paze...
- U redu je - odvrati Alek prolazeći pored nje, pa
iscedi svoju mokru kapetansku kapu u stalak za kišob­
rane. —Ovo je poslovno.
Okrećući vlažnu kapu u rukama, on zastade. Nora
Tobin stajala je na ulazu u salon. Iza nje su dopirali zvu­
ci veselja.
- Alek! - reče ona iznenađeno.
- Da, ja sam - odvrati on, pa se nespretno okrete. —
Ovo je poručnik Gembl, iz Fort Van Burena u Dakoti.
Morao je priznati da se Nora na veličanstven način
izmenila. Tokom dugog boravka u Omahi, izgubila je
svoju mrku, suncem opaljenu boju i dečački izgled. Sa­
da, u pripijenoj beloj haljini poprskanoj šljokicama, ke-
stenjastoni kosom skupljenom u punđu češljevima sa di
19____________________________________________________ Bestseler

20. jamantima i licem belim od pudera, ali rumenim i napu­
ćenim usnama, ona je koketno išla prema njemu, hlade­
ći se lepezom.
—M i... smo ovde poslom - mucao je Alek. - Ne­
mamo ništa sa.. .sa... - On proguta pljuvačku, pa mah­
nu glavom prema salonu. - Nemamo ništa sa vašom za­
bavom.
Sa čudnim pogledom svojih plavih očiju, ona je la­
gano mahala lepezom zapahnjujući ga mirisom francu­
skog parfema. Nikada Nora nije tako mirisala, niti je i-
kada ovako izgledala. Ona se osmehnu.
—Poručniče Gembl, drago mi je što sam vas upo­
znala.
Gembl teatralno kroči napred i poljubi joj ruku.
—Na usluzi, madmoazel.
Norine plave oči se raširiše.
—Kakvo zadovoljstvo sresti kulturnog i vaspitanog
čoveka u ovoj surovoj okolini!
Alek se premeštao s noge na nogu.
—Nora, mi smo ovde poslom. Imamo posao s tvo­
jim ocem. Možemo li do njega?
Nora trepnu, pa lakim pokretom glave pokaza pre­
ma biblioteci Horasa Tobina, na kraju hodnika. Da li je
imala nameru da mu nešto kaže?
—Besi, molim te idi gore, do prednje dnevne sobe.
Tamo su otac i ostala gospoda. Reci mu da su ovde
Alek i poručnik Gembl i da žele da ga vide po nekom
poslu. - Onda se ona okrete Gemblu —Gospodine, ho­
ćete li nas izviniti za trenutak? Imam nešto da kažem
mister Munrou.
Gembl se opet nakloni. Alek primeti da to čini vrlo
stručno. Nora povuče Aleka u zamračenu biblioteku i
zatvori vrata, tako da se samo tanak tračak svetlosti pro­
bijao unutra. Njeno nabeljeno hce kao da je svetlelo u
Bestseler 20

21. tami. Alek pomisli da je sigurno stavila previše pudera.
Nekada se Nora uvek rugala ženskoj sujeti!
- Pravi si gusan, Alek! —prošišta ona. - Tako si me
zbunio. Zar nisi video da ti namigujem, ne bih li privu­
kla tvoju pažnju?
- Mislio sam...
- Uvek je bilo teško privući tvoju pažnju! Hoću da
kažem, privući te tako d a ... tako d a ...
- Ne znam na šta mishš —pobuni se on. —Na kraju
krajeva, kako bih mogao znati?
- Oh, ti! —uzviknu Nora praveći čitavu oluju svo­
jom lepezom. —Hoću da kažem... jednostavno, ne mo­
gu... - Ona naglo sklopi lepezu. —I sam znaš da treba
da se verim sa Džulijusom Vinklom.
Stajao je glupo pored nje, uznemiren od opojnog
francuskog mirisa, jer je mnogo više bio naviknut na mi­
ris mašinskog ulja, pare i blatnjave vode.
- To je dobra partija. Hoću reći... zar ne mishš ta­
ko? Najzad, Džulijus je glavni kapetan Linije i akcio­
nar, takođe. Ima perspektivu da jednoga dana bude vr­
hovni zapovednik. Tata tako kaže.
- Šta se mene tičete ti i Džulijus Vinkl? Ne bih ni
dolazio ovamo da nisam morao zbog posla - reče Alek,
prekrstivši ruke, kako bi obezbedio đa između njih bude
malo veće rastojanje. —Uopšte nisam ni pozvan!
Ona je bila spremna da žestoko reaguje, ali se ugri­
ze za jezik.
- Naravno da nisi pozvan! Na kraju, šta smo nas
dvoje bih jedno drugom? Kako bi Francuzi rekli, to ne
bi ni bilo „comme ii faut“ da tebe pozivam na svoju ve­
ridbenu svečanost!
- Ne znam francuski - promrmlja on. - Samo gel-
ski. Kako god bilo, mi ionako nikada nismo bili ništa
jedno drugom. To je bila samo prolazna veza.
21_____________________________________________________Bestseler

22. Pri slabom svetlu, mogao je da vidi odsjaj u njenim
ovlaženim očima.
- A ko saviješ ugao maramice i otreš njime ugao
oka - savetovao je - izvadićeš tu trunku, ili šta već
imaš u oku. Sada moram da idem, Noro.
- Alek, čekaj!
Sa rukom već na bravi, on se okrete.
- Zašto moraš da budeš tako ukočen i ... sve ostalo?
- Nisam ja ukočen! - šlaga on.
U stvari, bio je tako ukočen i napet, da se bojao da
će se raspasti kao igračka na feder kad se previše navije.
- Samo sam želela još jednom da porazgovaram s
tobom.
- Nema o čemu da se razgovara —reče on. —Želim
ti srećan brak i gomilu dece.
U sebi se strese pri pomisli na čitavu bandu malih
Džulijusa Vinkla uz njen skut.
- Zaista, Noro!
Trebalo je da ga opomene drhtaj u njenom glasu.
Kad je bila ljuta, Nora je umela da besni, pa čak i da
psuje, ah izgleda da je boravak kod gospođice Vedel to
u njoj prigušio.
- Ti si prokleti lažov! —viknu ona. —Alek, zašto se
igraš sa mnom na taj način? Evo, ja treba da se udam za
čoveka koji može da mi pruži udobnost, sigurnost i po­
ložaj, a ti na to imaš da kažeš samo neke prljavštine!
- Dakle, tako stoje stvari! - reče on slavodobitno. -
Udobnost, sigurnost i položaj. A sve što ja imam, to je
„Ruža Dandija“ , koja izgleda kao čajnik u poređenju sa
Vinklovim „Sultanom“ ! Nije trebalo da dižeš nos od
mene i „Rozi“ ! E pa, da ti kažem, moja fina damo: „R o­
zi“ je bolji i brži brod od Vinklovog „Sultana“ , pod bilo
kakvim uslovima! A ja sam bolji čovek nego Džulijus
Vinkl u kojoj god hoćeš igri!
Bestseler____________________________________________________ ^

23. - O ne! Nisi! - uzviknu ona. - Zahvaljujući Džuli­
jusu ja se osećam kao žena, a ne kao drugar za pecanje!
Džulijus mi govori lepe reči, donosi mi poklone, udvara
se kako treba! A šta si ti uvek činio? Postupao sa mnom
kao sa dečakom, pričao o zakivkma za kazan i tovarima
hrastovog drveta za loženje, o broju obrtaja u minutu!
Tako se ne postupa sa devojkom ... hoću reći
ženom!
Odjednom pokajnički, on pokuša da je uhvati za
ruku. Ovog puta ona je povuče. Plakala je u svoju čip­
kanu maramicu. Sada je morao da shvati da su to bile
prave suze, a ne neka trunka u oku.
- Čuj - molio je. - Čuj, Noro, žao mi je, ah. ..
- Oh, odlazi! - jecala je ona. - Ništa ti ne razu­
meš, Alek! I nikada nisi ni razumeo!
Začu se diskretno kucanje na vratima. U hodniku
je stajao Rolo Gembl zviždućući nehajno. Violina i ben­
džo su svirah.
„Moja ljubav je plavooki cvetak.
B ez nje će m i doći crni p e ta k ... “
- Idemo gore - reče Alek.
U velikom salonu bih su uklonjeni turski ćilimi i go­
sti su igrali. Dok ih je Besi piratila uz vehko stepenište,
Gembl došapnu Aleku;
- Zašto mis Tobin plače?
- Otkuda ja to, do đavola, mogu da znam? —od­
seče Alek.
U dnevnoj sobi na spratu stari Horas je imao kan­
celariju. Sada je tu sedeo pijući burbon sa prijateljima;
Džulijusom Vinklom i šerifom Benom Beglijem.
Alek i poručnik Gembl stajali su na ivici osvetljenog
kruga.
- Čujem da želiš da me vidiš Alek —reče stari H o­
ras.
23____________________________________________________ Bestseler

24. Iako je lično zaključao katanac koji je okovao
„Ružu Dandija“ , Ben Begli je uvek bio Alekov prijatelj.
Možda je zbog toga i bio tako dobar šerif: Ben je umeo
da ostane u prijateljskim odnosima čak i sa zločincima
koje je držao u svom zatvoru.
Džulijus Vinkl ne reče ništa. Doteran, u šivenoj
uniformi, posmatrao je Aleka sa gađenjem. Gledao ga
je žmirkajući debelim kapcima.
- Ovo je poručnik Rolo Gembl - objasni Alek -
odozdo, iz Fort Van Burena. Ima pošiljku vojnog provi­
janta koji mora da stigne gore, u Fort Mehoun do dva­
naestog ovog meseca.
- Čuo sam več za to - zagrokta Tobin. - Pa, izvoli­
te, poručniče, kad ste već opet ovde.
- Da, gospodine - reče Gembl pocrvenevši. - Sa­
mo, ovog puta imam drugačiji pređlog.
- A to bi bilo?
- Kao što znate, gospodine, nisam imao uspeha u
ubeđivanju hrabrih rečnih kapetana da neko od njih
prenese moj provijant uz reku.
Džulijus Vinkl delikatno uzdahnu.
- Reka je vrlo visoka!
- Saznao sam da postoji jedan pravi krmanoš na reci -
reče Gembl mahnuvši glavom prema Aleku.- Nevoljaje u
tome što ste vi „Ljiljan iz Doline“ kapetana Munroa...
- „Ružu Dandija“ ! - ispravi ga Alek.
- Uzaptili ste njegov brod zbog duga.
- Tačno - složi se Horas Tobin. - Munro mi je du­
žan tri stotine i pedeset dolara, a meni je taj novac i te
kako potreban. Ne možete zamisliti koliko košta da čo­
vek uda kćerku kako valja!
- Gospodine —reče Gembl. —Ako biste oslobodili
Munroa od uzapćenja, mi bismo natovarili moj tovar na
„Ružu Makrija“ ...
Bestseler____________________________________________________ M

25. - „Dandi“ ! - primeti Alek. - „Ruža Dandija“ ! Tre­
balo bi da zapamtite njeno ime. Ona je najbrži brod na
reci!
- Izuzev „Sultana“ možda - promrmlja Džulijus
Vinkl meko.
Ne obraćajući pažnju na upadicu, poručnik Gembl
nastavi:
- Kapetan Munro će me izvući odavde i ja ću mu za
prevoz platiti pet stotina dolara. Možda je to malo pre­
visoka cena, ali s obzirom na hitnost, opravdana. Onda
može da vam isplati dug.
Oči Horasa Tobina se suziše.
- U gotovu?
- U gotovu.
- I to na licu mesta? Unapred?
- Nemam ni pare. Morao sam da isplatim kočijaše
kad su počeli da ošljare po blatnjavim putevima. Ah,
kad stignemo u Fort Mehoun, intendant će izdati nalog
za isplatu.
Tobin zatrese svojom sedom glavom.
- Nema pogodbe! Zar mislite da sam idiot? Ona ru­
ševina Aleka Munroa ima da se prevrne na ovoj voduri-
ni! Vi ćete izgubiti svoj dragoceni teret, Gembl, a ja
svoje zakonsko pravo da naplatim dug. Ne gospodine!
Nisam stigao dovde donoseći praznoglave odluke. A
sad, ako ste završili sa besmislicama, molim vas da me
izvinite. Dole imam goste i moram da objavim nešto
važno u vezi sa svojom kćerkom Norom i kapetanom
Vinklom, koji sedi ovde.
On ustade, gledajući ih prezrivo. Džulijus Vinkl se
lukavo smeškao.
- Bojim se da niste razumeli, gospodine! - reče
Gembl kruto. —Ova operacija je pod neposrednim nad­
zorom ministra rata.
25 Bestseler

26. - A ja sam pod nadzorom akcionara Misurijske
poštansko-putničke linije, u šta je uključen i veliki broj
udovica i siročadi!
- Svakako će biti posledica u vezi sa vašim ugovori­
ma sa vladom - upozori Gembl.
Tobinovi bakenbardi se nakostrešiše kao pod uda­
rom električne struje. Njegov podvoljak postade ruži­
čast, pa purpuran.
- Onda - grmnu on - i vi možete očekivati posledi-
ce od mog prijatelja, senatora Klejborna u Komitetu
oružanih snaga u Kongresu! Dakle, ne pretite mi više!
Alek uhvati Gembla za ruku.
- Nema smisla više govoriti! Hajdemo!
Kad su izašh, šerif Begh zaustavi Aleka.
- Sinko - reče - žao mi je što se Horas poneo tako
grubo prema tebi i tvom prijatelju. Ipak, u pravu je,
znaš, reka je previsoka i tako to. - Silazio je s Alekom
niz vehko stepenište. - Ah nemoj sada učiniti nešto ne­
promišljeno. Ja te znam. Nisi stekao tu reputaciju na re­
ci zato što si mekušac.
Alek isturi bradu.
- Starac hoće „Rozi“ , Bene, ali je neće dobiti!
Besi ih otprati do izlaza.
- Uhvatićete nazeb i umreti, mister Alek —bunila
se. —Pričekajte trenutak, samo da ukradem jedan ki­
šobran iz stalka. Ionako im ne treba toliko kišobrana.
- Hvala, Besi - reče Alek umorno, stavljajući na glavu
svoju kapu na kojoj je bila reč K A PE TA N izvezena iznad
štitnika uvrnutim zlatnim gajtanom. —Sve je u redu.
Crna žena ostade na verandi gledajući za njima za­
brinuto, dok su koračali preko pošljunčanog kolskog
prilaza i zastali u zaklonu ispod limenog krova kod
prečke za vezivanje konja. Violina i bendžo su ponovo
svirali: ..Moja Hubav je plavooki cvetak...“
Bestseler____________________________________________________ M

27. —Prokletstvo! —prasnu Gembl. —Palo mi je na um
da preuzmem komandu njegovog broda uprkos svima
njima! General bi me podržao, to sam siguran. To bi
značilo ozbiljno ugrožavanje moje karijere, a li...
—Trenutak samo!
- A ? - Kiša je upropastila Gemblove ufitiljene
brčiće. Sada su žalosno visili. - Šta imate na umu?
- Još nismo izgubili.
- Kako to mislite?
—Natovarićemo vaš teret na „R ozi“ i zbrisaćemo
odavde! Ona je privezana prilično uzvodno. Po ovoj kiši
i uz šum reke neće nas čuti dok ne bude prekasno.
Gembl zavrte glavom.
- Ne mogu od vas tražiti da to učinite. Ne zaboravi­
te dokument o zabrani plovidbe na vratima vaše krma­
noške kabine. I šta je sa lancem na kobilici, ili kako već
nazivate prednji deo broda?
- Do đavola i dokument! - uzviknu Alek. - Do đa­
vola lanac! Nekoliko minuta posla sa teškim maljem i
katanac je razbijen!
—Ne tako glasno! Zar želite da vas svi u kući čuju?
Ako već armija Sjedinjenih Država treba da bude sau-
česnik u jednom prestupu, ja ne bih da se to razglasi po
celoj državi!
Prvi put otkako je „R ozi“ okovana lancem, Alek se
osećao lakim, srećnim i svežim.
—Življe, življe! —požurivao je Gembla kad su kre­
nuli iz zaklona. —Moramo da probudimo one pijane ma-
zgare i nateramo ih da utovare teret!
27 Bestseler

29. II
Kad su se vratili na „Ružu Dandija“ , kiša je presta­
la. Umesto nje, spustila se gusta magla. Napipavali su
put kroz natrpanu robu, upravljajući se prema lampi u
krmanoškoj kabini. Rolo Gembl je žurio da probudi po-
spale kočijaše. Alek pronađe jedan težak čekić i s napo­
rom ga podiže na rame.
- Gde je stric Hju? - upita jednog drenaljivog Kineza.
Čovek podiže glavu sa jutane vreće, pored koje se
šćućurio, i pogleda ga, dok se sladunjav dim opijuma ši­
rio iz njegove lule.
- Stric Hju! —ponovi Alek čineći pokret kao da pije
iz boce. - Moj stric! Onaj smrdljivi starac koji tera
mašinu!
Čovek ga je gledao praznim očima. Ipak reče nešto
na melodičnom kantonskom jeziku, na šta se pojavi De­
beli Sem u filcanim papučama.
- Stric Hju, Debeli Seme! Gde se, dovraga, izgu­
bio?
Debeli Sem je bio dobar mornar, mada se plašio
aždaja, za koje je smatrao da žive u reci Jelouston i izla­
ze noću da bi proždirale ljude. On je preuzeo dužnost
merača dubine na „Ruži Dandija“ , a pored toga i još
mnoge druge dužnosti: kuvar, vođa palube, podmazi-
vač i mlađi krmanoš. Alek dodade:

30. - Ubeleži ovaj teret koji se tovari. Plovimo s njim
gore, za Fort Mehoun.
Kose oči Debelog Sema piljile su prema sanduci­
ma, vrećama i buradima koje su kočijaši unosili preko
mostića. Onda se zagleda u mračnu reku.
- Poludeli, kapetane?
Alek se uputi prema onom kraju lanca koji je bio
privezan na obali, noseći malj.
- Ne, nisam poludeo. Probudi strica Hjua i . ..
- On ne tu —odvrati Debeli Sem gurajući ruke u ši­
roke rukave.
- Nije tu? - zinu Alek. - A gde je, do đavola?
Debeli Sem je izgledao zagonetno. On i stric Hju
bili su nerazdvojni drugovi. Ponekad je stric Hju proi­
zvodio u svojoj destileriji za njega piće od pirinča zvano
,,ng ka py“ .
- Ne zna...
Podižući malj, Alek se vrati istim putem.
- Pre nego što ti rascopam tu usijanu glavu, gde je
stric Hju?
Debeli Sem ustuknu, nespretno se igrajući svojim
perčinom.
- Ide igra poker - reče drhteći. - Odavno.
- Poker? Ali, nije imao ni centa! Zašto bi onda... ?
Alek oseti kako mu se jeza razliva po stomaku. Jur­
nu uz lestvice krmanoške kabine i otvori limenu kutiju.
Sedamdeset osam dolara u novčanicama behu nestali.
Sve što je ostalo bila je šaka sitnine.
- Stara budalina! - procedi kroz stisnute zube setiv­
ši se tajanstvenih reči koje je Hju izgovorio kad su on i
Rolo Gembl napuštah brod:
„Imam ja pametnija posla nego da idem i kumim
Horasa Tobina!“
Okrete se kad je Gembl ušao u kabinu.
Bestseler 30

31. - Ne biste li pojačali paru, ili kako vi već to kažete
na brodu?
Gembl je povratio nešto od svoje oštrine, ali vi­
deći Aleka ovako smrknutog on prestade da fitilji br­
čiće.
- Nešto nije u redu?
Alek zatvori limenu kutiju, strpa je u ladicu i s tre­
skom je zalupi.
- Porodična stvar —promrmlja i požuri niz lestvi­
ce. — Debeli Seme! — naredi zatim. — Naloži vatru!
Zatim pošalji jednog od tvojih momaka u krčmu u
Springers Lendingu, razumeš! Hoću da prođe kroz
sve salune u burdelje sve dok ne pronađe Hjua Mun­
roa i dovede ga ovamo, makar morao da ga strpa u
vreću! Dižemo sidro sa prvim svetlom dana, a Hju
je jedini čovek koji na reci može da pokrene ovu
prokletu mašinu!
Videći da je njegovo snabdevanje divnim ,,ng
ka py“ pićem dovedeno u opasnost. Debeli Sem
klonu.
- On meni ne da račun, kap’tan...
Međutim, na Alekov sasvim određen pokret veli­
kim maljem, on diže ruke od pravdanja. Mahnu prstom
i jedan od kulija priđe.
- Ne taj! —primeti Alek. —Pošalji onog krupnog...
Onog što izgledao zao!
Ali, dok je Kinez kaskao niz mostić, Hju Munro
odjednom iskrsnu iz grmlja na obali. Osvrćući se pre­
plašeno, grabio je uz most. Videći Alekov gnevni pog­
led, on se nasigurno zaustavi. Izvadi neku zgužvanu
krpu iz džepa i obrisa čelo.
- Dobroj’tro svima! - usudi se da kaže.
- Gde si, do sto đavola bio?
31____________________________________________________ Bestseler

32. —Alek —reče stric Hju kročivši napred —ja zbilja
sve mogu da ti objasnim, dragi dečko.
—Nisam ja nikakav tvoj dragi dečko! - odvrati Alek
uzimajući malj. —Nego, dođi ovamo, striče, i reci mi
šta imaš.
Držeći se na odstojanju, Hju obliznu usne.
—Ah, kako je to bila divna noć za šetnju! Ja sam...
—Padala je kiša!
—Znaš, sve je bilo tako sveže i zeleno, noćne ptice
su zaljubljeno pevale dozivajući svoju ljubav, i tako su,
znaš, cvetale i mirisale te stvari što cvetaju i mirišu, kao
na Loh Taju u proleće...
Pod tvrdim pogledom, on ućuta. Rumeni jezik po­
novo se pojavi ispod brkova da bi pokvasio usne.
—Gde je novac?
Hju obori glavu i sklopi ruke ispred grudi u svetač­
koj rezignaciji.
—Blagi bože, ja sam čuo glas božji, glas prezviteri­
janskog boga! Rekao mi je: ako uzmem novac i odem u
grad, da ću ga udvostručiti... ne, čak utrostručiti, pre
nego što sunce izađe. Želeo sam da platim naš dug, ra­
zumeš? Međutim, izgleda da sam izgubio božju mi­
lost. .. - Grebao je nogama po podu istražujući neš­
to na umašćenim grudima svoje potkošulje. —Izgubio
sam novac...
—Izgubio?
—Do poslednjeg dolara! Sinovče, žao mi je, ah ...
Alek pođe prema njemu noseći malj. Bojeći se
krvoprolića, Rolo Gembl ga povuče nazad.
—Sav novac? - upita Alek.
Hju svečano klimnu glavom.
—Počinio sam greh, Alek, i zato sam odlučio
da odem među Indijance i činim dobra dela do kraja
života. —Još uvek sa rukama sklopljenim u znak pa-
Bestseler___________________________________________ 32

33. niznosti, on se zabrinuto obrati poručniku Gemblu.
- Molim vas, držite malo čvršće taj peš od kaputa!
Iskliznuće vam!
—Hju Munro, matori grešniče, treba da ti ve­
žem gvozdeni teg oko vrata i da te bacim preko og­
rade!
Hju je izgledao vrlo duševno.
- Razumem tvoja osećanja, sinovče - reče. - Ja sa­
da krećem na svoj novi posao među Sijuksima i ...
—Postaraj se za mašinu! —zareža Alek. —Čim tovar
bude na brodu, silazimo natraške niz rukavac i odlazi­
mo!
- A moja dobra dela među Sijuksima?
Alek pođe prema njemu sa maljem, ali Hju požuri
da mu se ukloni s puta i pojuri prema mašinskoj prosto­
riji na krmi. Noseći u rukama malj, Alek se priseti kuda
je zapravo krenuo, pa razbi katanac Bena Beglija sa ne­
koliko spretnih udaraca, osluškujući sa zadovoljstvom
kako komadi mesinga i deo lanca padaju u Viketov ru­
kavac.
- Dobar posao! - zapljeska Gembl. - Sviđa mi se
kako baratate tim maljem!
Utovar ogromnog tereta trajao je duže nego što
je Alek očekivao. Bila je skoro zora kad je sve bilo
utovareno i složeno kako valja, naslagano i prive­
zano. U pratnji Gembla, on najzad žurno pođe uz
lestve krmanoške kabine i doviknu Debelom Semu
kroz trubu;
— Povuci most! Dreši zadnju užad! Dreši prednju
užad!
Dok se „Ruža Dandija“ udaljavala od obale, kre­
ćući se unatrag niz Viketov rukavac, Alek je okretao
točak i posmatrao prizemnu maglu kroz koju se već pro­
bijala mutna svetlost zore. Na obali su kočijaši uzvikiva­
33____________________________________________________ Bestseler

34. li i mahali šeširima. Iz dimnjaka su izletali oblaci varni­
ca, a plameni odsjaji su padah po palubi dok su Debeh
Sem i njegova družina trpah drva u ložište. Gembl se
čvrsto držao za jedan podupirač.
—Daj mi petnaest obrtaja! —viknu Alek u cev koja
je vodila do mašinske prostorije.
Sad su več natraške ulazili u glavni tok nadošlog
Jeloustona. Parobrod sa točkom na krmi divlje se
naginjao gubeći pravac. Odnekud ispod njih uz tut­
njavu pokulja para ispunjavajući krmanošku kabinu.
Gembl preblede i čvršće steže podupirač za koji se
držao.
—Je li nešto eksplodiralo?
Alek odmahnu glavom i brzo okrete krmanoški
točak udesno.
—Svi rečni parobrodi su pomalo gipki. Kad matica
uhvati „R ozi“ , ona se malo ugiba, a pritisak pare se
smanjuje. Nije to ništa! Baš ništa!
On se jednom rukom prihvati za stalak kompasa,
dok se „R ozi“ okretala na glavnoj matici kao dečja
igračka.
—Sad! —viknu u cev. - Daj mi dvadeset napred,
Hju! Brzo!
Trenutak-dva „Ruža Dandija“ kao da je oklevala,
naginjući se na stranu kao trkački škuner. Točak ostade
kao da visi iznad vode; mašina divlje zaurla; parobrod
se zatrese kao pas u groznici. Novi oblaci pare prekriše
palubu. Odozdo dopre krik straha, dok su Kinezi bežali
pred navalom blatnjave vode, koja je pokuljala preko
leve oplate. Međutim, „R ozi“ ponovo uspostavi ravno­
težu i njene lopatice se zariše duboko u Jelouston. Pra­
mac joj se polako okrete uzvodno uz zaglušno klopara-
nje pogonskog točka.
Alek obrisa čelo rukavom.
34 Bestseler

35. - Ne baš najsavršeniji način da se to izvede —
promrmlja —ali bar štedi na vremenu!
Magla se polako dizala. Beskrajnaprostranstva izlive­
ne reke ležala su pred njima. Bila je to uništavajuća popla­
va, prepuna vrtloga i plovećih stabala. Drveta pamukovca,
koji sunekada cvetali duž obala, sada sustajali nalik napo­
topljene stražare. Iza parobroda se već razlivala bleda sun­
čeva svetlost. Gembl je staklastim očima posmatrao veliko
stablo, koje se, korenjem napred, ustremilo prema brodu.
Alek navali na kormilo. Začu se škripavi šum trenja o bok.
„Ruža Dandija“ setrže, zanese sei ponovo uhvati ravnotežu.
Gemblov glas odjeknu iznad bučanja vode, šištanja
pare i kloparanja lopatica na točku.
- Ovo je bilo blizu!
Alek sleže ramenima.
- To mene ne brine! Opasna su ona stabla koja ne
vidiš!
Iza njih je Viketov rukavac nestao u moru zelenila.
Zalutali zrak sunca osvetli veliku kuću Horasa Tobina
na brežuljku. Ispod nje je Springers Lending još uvek
bio zavijen u jutarnju maglu. Još niko nije primetio nji­
hovo bekstvo.
- Imate li gotovine? - upita Alek Gembla.
Poručnik najzad skide ruku sa podupirača i pogleda
u svoj novčanik.
- Nekoliko dolara. To je sve.
- Moraćemo da prosimo, krademo ih zajmimo drva
za kazan. Kad stignemo do Frenčijeve kućice, videću da
li moj kredit kod njega još važi, mada je Vilar najči-
stokrvnija cicija koja postoji.
Obojica poskočiše kad nešto raznese bočni prozor,
zveknu o jednu od spojnica i odzvižda nekud uzvodno.
Alek se zakloni iza gvozdene oplate i ispruži ruku da bi
kormilo zadržao na pravcu.
35____________________________________________________ Bestseler

36. - Šta to bi, do đavola? - upita Gembl.
Slobodnom rukom Alek prinese durbin oku.
—Eno tamo! —pokaza Gembl pružajući cev svog
„karabina“ . —Na onom peščanom jeziku! Izgleda kao
neki čovek na mazgi.
Alek izoštri durbin. Dok je to činio, tamo se pojavi
još jedan oblačak dima iz puške udaljenog strelca. Me­
tak odskoči od gvozdene oplate. Alek se saže, pa opet'
virnu prema obali kroz razbijen prozor.
—Neka sam proklet! —progunđa.
Sa brkovima nakostrešenim kao u uzbuđenog mač­
ka, Gembl nasloni cev „karabina“ na okvir prozora.
—Dve stotine jardi, rekao bih —izgovori, pa uvež-
banim pokretom podesi nišan. — Vetra nema. Možda
tek kojih pet milja na sat...
Alek mu odgurnu „karabin“ .
—To je Vuneni Vih Jejts!
- Ne zanima me, do đavola, ko je to! Kad neko pu­
ca na mene, to znači rat!
Alek viknu u cev:
—Hju, dođi ovamo gore! Odmah, jesi li čuo?
Jahač obode mazgu i dotera je do ramena u usko­
vitlanu bujicu i ponovo uze brod na nišan. Alek se saže
kad je ugledao beli oblačak dima. Metak sa metalnim
zvekom odskoči od dimnjaka. Kad se u,krmanoškoj ka­
bini pojavilo lice njegovog strica, Alek je skidao Ijutitim
pokretom komadiće stakla sa svoje plave uniforme.
- Da li ti je, možda, poznato zašto Vuneni Vili puca
na nas?
Hju je bio živa shka nelagodnosti. On nadnese šaku
nad oči.
- Pa da, to je on!
- Znam da je to on! - prasnu Alek. - AH, zašto pu­
ca na nas? Zbog čega je ljut?
Bestseler 36

37. Vuneni Vili još jednom pripuca. Ovog puta metak
pljusnu u vodu po krmi.
—Pa?
Hju obori glavu.
—Imao sam najbolje namere, sinovče. Blagi bože,
nikako ne bih želeo da pomisliš da je tvoj stari stric, naj-
voljeniji brat tvoga oca, nepošten!
Alekove tamne obrve se skupiše.
—Znaš onaj moj zlatni prsten, onaj sa pečatom po­
rodice Munro? —upita Hju.
—Naravno da znam taj prsten! Otac ti ga je dao na
samrti.
Hju izvadi prsten iz džepa i pokaza ga.
—Jednog dana nečastivi me je uzeo pod svoje. Za-
lemio sam s donje strane ovo ogledalce, da bih mogao
da vidim karte kad delim. Na nesreću, svetlost od lampe
pala je preko stola na ogledalce u nezgodnom trenutku.
Vuneni Vili je to primetio i, pre nego što sam shvatio šta
se događa, već me je jurio iz saluna „R aj“ prema brdi­
ma. Vrdao sam mu ostatak noći, jer ja to umem. Ih, ko­
hko puta sam ja tako vrdakao kroz žbunje kad sam se
bavio lovokrađom na velikom imanju Mek Teviša na
Loh T a ju ...
Videći Alekov strog pogled, on shvati da je zastranio.
—U svakom slučaju, umakao sam mu, a kad je po­
čelo da sviće, sišao sam ovamo.
Alek okrete kormilo. Kad je „Ruža Dandija“ zao­
bišla sprud uokviren penom, neprijateljski raspoloženi
jahač je nestao s vidika.
—Matora varalico! Vih će ti iščupati utrobu onim
golemim nožem sa Zelene reke i biće u pravu!
Hju se isceri.
—Koješta! On je spor i trapav! Mogu da ga vučem
za nos kohko hoćeš!
37____________________________________________________ Bestseler

38. - Onda mi pokaži - reče Alek hladno - koliko si
spretan. Smesta se gubi niz te lestve i daj mi još pet
obrtaja više! - Onda se s uzdahom okrete Gemblu. -
Crna ovca u porodici! Munroovi su inače uvek bih po­
božni prezviterijanci!
Grabili su dalje. Reka je postajala tamnija, jer je
sunce ustupalo pred maglom i krilo se iza gustih oblaka.
„R ozi“ se junački hrvala sa maticom, mada je na trenut­
ke izgledalo da stoji u mestu. Alek bi tu i tamo okretao
točak, na šta je parobrod odgovarao prilično tromo.
- Nema dovoljno brzine za upravljanje - mrmljao
je. - Striče, daj mi još pet obrtaja!
Veliko deblo, sa nakostrešenim granama, ustremilo
se na njih. Alek opsova i naglo trže kormilo. „Rozi“ khznu
u stranu. Matica je dohvati i poče neumoljivo da je okreče.
Opasno drvo prođe pored nje i nađe se kod pramca, jer je
brod sada bio okrenut nizvodno, i okretao se i dalje, pošto
lopatice nisu više mogle da zahvataju vodu.
~ Puni krmom! - viknu Alek stežući kormilo.
- Opet se začu cviljenje kineskih mornara, koji su
videh da im se približava propast. Točak sa lopaticama
stade polako i poče da se okreće unatraga držeći ih ne­
kohko trenutaka u mestu. Alek spazi jedan deo mirne
vode blizu obale i brzo okrete kormilo u tom pravcu.
„R ozi“ poče da krivuda i da se trese, ah najzad uđe u
mirnu vodu, tako blizu obale, da teške grane pamukov­
ca očešaše usijane dimnjake. Lišće je padalo po palubi
sparušeno, beživotno, tinjajući.
- Puni napred! —viknu Alek u cev.
„Rozi“ polako skrete u plitku struju. Točak sa lo­
paticama zahvati jednu nisku granu i zdrobi je u kiši liš­
ća i usitnjenih grančica. „Ruža Dandija“ se s mukom
odvoji od obale. Točak je bio pun izmrvljenih mladica
pamukovca.
Bestseler____________________________________________________ ^

39. - Tako je bolje! - odahnu Alek. —Dobar posao,
stara curo!
Pored njega je Rolo Gembl gutao vazduh hladeći
se zgužvanim šeširom.
Alek ga pogleda.
- Muka vam je?
Gembl ponovo proguta, pa obliznu usne. Suncem
opaljeni obrazi dobili su mu neku bledozelenkastu boju.
- Idite u kabinu na krmi i ležite na moj ležaj - do­
viknu Alek za njim. —Za dan-dva već ćete se osećati bo­
lje!
Prema časovima u krmanoškoj kabini, bilo je skoro
podne. Naleti vetra šarali su vodu kapima kiše, pa je bi­
lo vrlo teško paziti na reku. Metalni odsjaj nevidljivog
sunca prosto je pekao Aleku oči. Trideset i šest časova,
ili čak više, nije spavao i to je i te kako osećao. Kad na-
idoše na jedno veliko proširenje, on pozva Debelog Se­
ma, koji je bio dobar krmanoš, izuzev u kritičnim situa­
cijama, i predade mu kormilo. On sam sede na visoku
stolicu i nasloni se leđima na pregradu, srećan što bar
može da sklopi oči. Ni sam ne znajući kako, utonu u
san.
- Mačke! - reče neko u njegovom snu.
Mačke?
- Otkuda ovolike mačke? - nastavi onaj glas u snu.
Kakve mačke?
- Prokleto mnogo mačaka! —bunio se onaj glas.
Alek prisili sebe da otvori oči. Krmanoška kabina
bila je preplavljena mačkama, kaliko, šeu'enim, crnim,
belim, žutim, mrkim... One su se predući muvale po
stolu sa mapama i ostavljale blatnjave otiske šapa. Zavi­
rivale su u ormančiče, ljupko vršljale tamo-amo, provla­
čile se kroz razbijen prozor i mjaukale. Ispod palube su
dopirali istočnjački povici na uzbunu.
39 Bestseler

40. - Gubite se! - vikao je Debeli Sem, pokušavajući
da krmani jednom rukom, a drugom da zbaci mačke sa
stola za mape. Za trenutak ispusti kormilo i ono se zav­
rte kao vatreni točak o proslavi Četvrtog jula. Sem ne­
pažnjom stade na rep neke mačke i krik bola ga potpu­
no unezveri i izbezumi.
- Kap’tan! - zaurla. - U pomoć!
Probudivši se sasvim, Alek dograbi točak, pri čemu
ga jedan od palaca dobro udari po prstima. Primoravši
„R ozi“ da ponovo uhvati pravac, on šutnu čizmom jed­
nu mačku kroz prozor. Onda se psujući saže, kad jedna
žustra i osećajna mačka pokuša da mu skoči sa ormanči-
ća na rame, zarivajući mu pri tom nokte u kaput.
- Šta se to, do đavola, događa? - povika.
Poručnik Rolo Gembl pojavi se u kabini i stade
pirdržavajuči se za dovratak.
- Izvinjavam se! —reče on. —Jedan od sanduka je
pao na palubu i otvorio se. Mačke su izašle.
Alek ponovo predade kormilo Debelom Semu i
sruči se na visoku stolicu, dok je Gembl pokušavao da
sakupi mačke. Drhtavom rukom pređe preko očiju.
- Mačke?
- Mačke —potvrdi Gembl. —Između ostalih stvari
koje nosimo, ima i nekoliko sanduka sa mačkama iz
Sent Luisa. Vojska mora da ima mačke. Pacovi proždiru
zob brže nego vojni konji. Mačke su skupoceni tovar za
Fort Mehoun.
Tog popodneva, posle oskudnog obroka koji se sa­
stojao od bajatog, tankog dvopeka i kafe, Alek je mo­
gao da ugrabi malo sna, jer ga je Debeli Sem opet zame-
nio na kormilu. Najzad ga je Kinez probudio.
- Kap’tan - pitao je zbunjeno - kuda ide?
Glavni tok reke bio je potpuno nestao. Nije bilo ni­
čega po čemu bi se raspoznavalo gde je obala. Bujica je
Bestseler 40

41. bila ispresecana brzacima i potopljenim, žbunovitim
ostrvcima. U normalnim uslovima, Alek ih je sve prepo­
znavao: Riblja Glava, Plamenjak, Beli Konj, Biskupska
Ada, Bikovsko Ostrvo. Sada zbunjeno zavrte glavom.
- Ja ću preuzeti kormilo - odluči.
Kako nije bilo nikakvih obeležja na reci, on je
osmatrao bele litice. Ono tamo mora da je Kišno Brdo,
ono sa zaravnjenim vrhom. Brzo pogleda na mapu i srce
mu se steže. Do sada su prešli svega osamnaest milja!
Cev za govor zakrklja.
- Alek!
-D a ?
- Sve što nam je ostalo ovde, ispod palube, to je
pola hvata sunđerastog pamukovca. Koliko još ima do
Frenčijeve kuće?
Alek ponovo pogleda na mapu.
- Oko dve milje, kohko mogu da procenim.
Glas strica Hjua zvučao je pesimistički.
- Bogme, ne znam, A le k ...
- Učini najbolje što možeš!
Primicali su se širokoj okuci. Morao je da ostane
blizu obale, gde je matica slabija. Sada je bilo glavno
uštedeti gorivo. Alek je poznavao „Rozine“ apetite bo­
lje nego svoje, pritisak pare, nivo vode u kazanu, broj
obrtaja da bi postigla optimalnu brzinu, odnosno preva-
Hla najviše milja po hvatu drva.
- Smanji paru! —viknu u mesinganu cev. —Daj mi
deset obrtaja, striče!
Rolo Gembl je završio svoj lov na mačke, pa dođe
da mu se pridruži.
- Guraju poslednji komadić drveta u ložište —oba­
vesti on, pa mu se pogled zaustavi na sekiri, koja je sta­
jala na držačima iznad vrata krmanoške kabine. —Mo­
žda bi bilo bolje da nešto isečemo?
41 _______________________________________________ Bestseler

42. - Šta? - upita Alek.
- Putujete prilično golišavi, to je tačno - odvrati
Gembl, posmatrajući gornju palubu. - Možda bi onaj
natkrov napred mogao da pomogne. I one dugačke mot­
ke što strče u visinu... u njima ima dosta drveta.
Alek ustuknu pri pomisli da navali sekirom na „R o­
zi“ .
- Ako si toliko oran da nešto baciš u ložište - pra­
snu on - idi i uzmi neke od onih sanduka ih buradi na
glavnoj palubi pa loži vatru!
Gembl je bio ogorčen.
- Ja lično odgovaram za svaki komad ovog tran­
sporta! Materijalno odgovaram! Osim toga, sve to je
veoma potrebno u Fort Mehounu.
Alek je žmirkao prema kasnom popodnevnom sun­
cu, koje se pojavilo kroz pukotinu u oblacima. Frenčije-
va kuća mora uskoro da se pojavi. Pogled mu se zausta­
vi na ogromnom sprženom boru, čije je belo deblo ave-
tinjski štrcalo na zelenoj podlozi gustog pamukovca. To
drvo je izgledalo baš kao ono nizvodno od Frenčija!
- Alek!
- Da?
Hjuov glas zvučao je samrtnički.
- Pritisak pare pada!
- Koliko ga još ima?
- Sto dvadeset pet funti.
Aleku su se znojile ruke na kormilu. A ko izgube
brzinu i pravac, „R ozi“ će kliznuti unazad bez ikakve
kontrole. Završiće svoje dañe razbijena na nekom od
potopljenih ostrvaca.
- Smiriću je na pet obrtaja - promrmlja.
„R ozi“ je milela napred kao puž, jedva se držeći
pravca i nesigurno reagujući na pokrete kormila. Alek
joj je govorio, tepao joj kao da je žena, moljakajući je
Bestseler____________________________________________________ ^

43. da ide napred, dok su puzili pored peščanog spruda, sa
koga ptice uzleteše krešteći.
- Hajde, curo moja! Možeš ti, možeš! Seti se stare
priče o Robertu Brusu i pauku!
Ni on sam nije se sećao detalja te priče, ali je kao
dečak imao razloga da se divi Brusovoj tvrdoglavoj is-
trajnosti kad se našao oči u oči sa propašću pred omr­
znutim Sasenahima - Englezima.
- Pritisak pada! —objavi stric Hju. —Sada je ispod
sto funti!
- Prekini dotok vode u kazan! - naredi Alek.
Gde je, do đavola, taj Frenčijev šumarak?
- Tako mi pakla! —pobuni se stric Hju. —Zar hoćeš
da odletimo u vazduh?
- Znam da je opasno! Ah, da znaš da sam i ja opa­
san kad se posada ne pokorava kapetanovim naređenji­
ma!
U sumračnoj senci šumarka pamukovca duž obale
bilo je teško reći da li se kreću ih ne, osim po veoma
sporom odmicanju stabala duž oplate desnog boka.
Rolo Gembl šmrknu.
- Osećam dim!
- I ja - potvrdi Alek; to je mogao biti njihov dim,
ah je to bilo malo verovatno, jer su „Rozini“ dimnjaci
ostavljah dim daleko iza broda. - Blizu je vreme večere.
Mora biti da Frenči peče meso i kuva kafu.
- Onda to znači da smo blizu, zar ne?
Glas strica Hjua drhtao je iz mesingane cevi;
- Sinovče, pritisak naglo raste! Gotovo dvesta fun­
ti! Nisam siguran koliko će još ovaj stari kazan izdržati!
- Prekini! —viknu Alek. - Skoro smo stigli!
„Rozin“ točak sa lopaticama bukvalno je kopao vo­
du kako je pritisak rastao. U još jednom završnom na­
poru, ona zaobiđe sprud i usmeri se prema obali.
43____________________________________________________ Bestseler

44. - To je đavolski mnogo dima za vatru na kojoj se
kuva večera! - primeti Rolo Gembl.
Linija obale bila je zamagljena dimom. Kroz njega
su mogli da sagledaju gomile zapaljenog drveta za lože­
nje. Gembl je buljio u taj pakao.
-Š ta ...?
- Prokleti šumarak gori!
- Gembl dograbi karabin.
- Indijanci?
Alek naglo okrete kormilo udesno i viknu u mesin-
gani levak:
- Debeli Seme! Uzmi jedno od prednjih užadi i pri-
veži ga za stablo!
Gembl je treptao iznenađeno.
- Valjda nećeš ovde privezivati kad su Sijuksi unao­
kolo?
- Moram! Nikuda ne možemo bez drva.
- Ali oni, možda, još uvek lunjaju okolo!
Alek izvuče „kolt“ iz ladice, gde je ležao pored oče­
ve Biblije. Dok su žurili niz lestve i preko palube, dovik­
nu stricu;
- Hju! Stani pored topa da odbiješ napadače! Mi
idemo na obalu!
Bestseler 44

45. III
Nije bilo vremena da se izbaci most. Alek skoči
preko ograde u vodu. Rolo Gembl, sa „karabinom“ u
ruci, pljusnu iza njega, gunđajući:
- Bio sam kod Čikamoge i Malvern Hila, ali se još
nisam tukao s Indijancima! Kako vi to radite?
Alek se dohvati za rukovet trske kako bi se izvukao
na obalu. Skroz mokar, ipak pred zidom vatre oseti ka­
ko ga napušta hrabrost.
- Za mnom! - doviknu Gemblu i požuri kroz zapa­
ljene gomile drva. Držeći ruku ispred hca kako bi ga za­
štitio od plamena, obazirao se unaokolo ne bi li ugledao
Indijance. - Frenči ima kućicu tamo, na onom brežuljku
- dodade upirući ruku u tom pravcu.
Boreći se za vazduh, gušeći se od ljutog dima, tetu­
rah su se kroz pakao. Nekohko gomila drva još uvek su
bile prekrivene platnom. Dok su prolazili, gomila uglje-
nisane građe planu i oni osetiše jak miris kerozina.
Alek posrnu i pade. Tražeći oslonac, njegova čizma
kliznu u gomilu žeravice. On brzo povuče oprljenu no­
gu-
- Frenči! - vikao je. —Gde si, do đavola?
Umrljani pepelom i čađu, gasili su dlanovima iskre
koje su im pale po odeći. Tako izleteše iz linije naslaga­
nih drva. I koliba Frenčija Vilara bila je u plamenu. Va­

46. tra je tako urlala na krovu, da je uzlazna struja toplog
vazduha nosila hartije, odeću, čak i jedan stari šešir i iz­
bacivala ih kroz plameni otvor na krovu.
- Frenči! —viknu Alek opet.
Gembl je stajao pored njega, zaduvan.
- Ako je unutra, svejedno je mrtav. Hajdemo
odavde!
On zamota peš svoje nagorele bluze oko magacina
puške.
- Bojim se da ova vrelina ne aktivira metke i izbuši
mi telo!
Alek je bespomoćno buljio unaokolo.
- I ja tako mishm. Stari je po svoj prilici pretvoren
u dvopek, sa presečenim grlom i rascopanom glavom! —
On skide kapu i pritisnu je na grudi. —Gospode, uzmi ga
sebi! Naplaćivao je, doduše, gusarske cene za drva, ah
je, uopšte uzevši, bio dobar čovek, i ja neću ni reč pro-
sloviti protiv njega!
Gembl pogleda natrag, prema plamtećem šumarku.
- Nećemo morati natrag onuda, zar ne? Postoji ne­
ki put okolo?
Alek je buljio u zažareno drveće oko kolibe. Vatra
je već ugljenisala najbliža stabla, sprživši lišće, tako da
je sve više ličilo na jesen nego na jun.
- Šta je to? - šapnu Gembl.
- Tamo! Nešto se miče!
Obojica podigoše oružje i nanišaniše prema cestaru
rečnih hrastova, gde su stabla na čudan način bila srasla.
Stežući dršku „kolta“ , Alek viknu:
- Izlazi odatle, čuješ! Držimo te na nišanu!
Smežurano lice, ispod opaljenog slamnatog šešira,
gledalo je u njih iz isprepletanog granja.
- Ti tamo! - viknu Alek. —Izlazi sa podignutim ru­
kama!
Bestseler____________________________________________________ ^

47. Prilika oklevajući izađe iz grmlja.
- Alek?
- Frenči!
Orlušina jurnu prema Aleku i zagrli ga.
- Bože, živ sam, hvala ti bože!
- Brbljajući od olakšanja, Frenči je klizio sve niže,
dok najzad nije obgrlio Aleku kolena. - Alek, ti si me
spasao, zar ne? M oje mohtve su ushšene!
- De, de, čoveče! - bunio se Alek pokušavajući da
ga podigne. - Ustaj već jednom! Jesi Ii u redu?
Sedokosi Frenči im je, sa svojim jakim francuskim
naglaskom, ispričao kako su Sijuksi napali u kasno po­
podne, tražeći piće. Usamljene orlušine su uglavnom
uvek imale po burence jakog pića, koje su na cimente
trampile za drvo ili krzna.
- Onaj đavo. Zlo Oko! - stresao se Frenči. - On i
njegove narukvice od konzervi! On dođe i, može biti,
dvadeset njegove bitange! Popiju ceo moj viski, zavežu
mene dok metnu vatru od nafta ja čuvam za lampu! M o­
je drva matnu vatru! Ah, ja zbrišem, do đavola! - On
protrlja okrvavljena zapešća. - Šta radim sada, Alek?
- Imaš da se gubiš odavde, eto šta ja mislim! - reče
Alek kratko. —Povešćemo te uzvodno i ostaviti gde že­
liš. Ovde nisi siguran dok se Zlo Oko smuca unaokolo.
Frenči uzadhnu tako jako da oduva napred vrhove
svojih dugih brkova.
- Bože! Ceo taj drva! Pa, ti ima pravo, mislim.
Alek se zakašlja kad nalet vetra donese dim i pepeo
pravo njemu u lice.
- Naravno, moraću da ti naplatim put - reče škrto.
- Ne u novcu, razume se. Umesto toga, uzeću nešto od
onih drva.
- Sve je u plamenu! - primeti Gembl.
- Nije sve - odvrati Alek zatičući „kolt“ za pojas. -
£7____________________________________________________ Bestseler

48. Ako poteramo Kineze, možemo dosta toga da izvučemo
i gurnemo u reku da se ugasi i ohladi. Uostalom, nema­
mo izbora. Goriva nemamo, dakle, moramo uzeti bilo
šta.
Alek brzo naredi Debelom Semu da podigne svoje
Kineze. Sa sekirama, lopatama i čakijama, oni prionuše
da spasavaju gorivo. Bio je to uglavnom sunderasti pa­
mukovac, već pretvoren u pepeo. Ah među naslaganom
borovinom i hrastovinom ipak pronađoše i bolje trupce,
tek malo nagorele. Ođvukoše ih u reku da se uguši tinja-
nje, pa ih zatim natovariše na brod.
Pokupivši užad, oni se najzad ponovo otisnuše na
reku. Na zadnjoj palubi Frenči Vilar je plakao gledajući
kako njegov šumarak nestaje u plamenu. Dim je kao ta­
nak veo sa pogrebne lomače ležao nad celim prizorom.
Reskirajući nekoliko funti pritiska dragocene pare,
Alek zazvižda u sirenu, dok su pućkali okrećući se uz­
vodno uz pozlaćenu maticu. Bilo je tako dobro biti opet
na reci!
U sumraku, on viknu kroz cev koja vodi u mašin­
sko odeljenje;
- Smiri je, striče! Prilazimo ostrvcu na kome ima
jedno drvo.
Piljeći kroz sve gušću maglu, poručnik je bio rado­
znao.
- Šta to planiraš?
- Da se privežemo preko noći - odvrati Alek, pa
ponovo viknu u levak. —Još malo je uspori. Recimo na
pet obrtaja. —Onda prinese ustima levak za pojačavanje
glasa i doviknu Debelom Semu. —Stani na pramac i na­
baci užad oko onog panja!
- Staćemo ovde... nasred reke?
- Najbolje mesto. Najsigurnije kad su svi ti Indijan­
ci unaokolo.
Bestseler____________________________________________________ ^

49. —Ne mislim to. Hoću da kažem, zar ćemo ovde pre-
čučati celu noć?
—A šta si ti očekivao, do đavola?
—Mislio sam da ćemo nastaviti dalje. Na kraju kra­
jeva, do Fort Mehouna ima još dosta, a nema baš toliko
vremena.
Gladan i umoran, s očima crvenim od dima i nepre­
kidnog buljenja u reku, Alek je bio ljut.
—Niko ne ploviću rekom noću, osim ako je đavolski
primoran na to. Sprudovi su prepuni ostataka brodova
koji su to pokušali!
—A li...
—Nema nikakvog ali! —viknu Alek. - Ja sam kape­
tan ovog broda i ploviću na svoj način!
Klonuo od umora, on se sruči na stolicu. „Rozi“ se
zaustavi, zastade, pa kliznu unatrag prema matici. Uže
iskoči iz vode, zateže se i „Rozi“ se sasvim umiri. Škri­
peći i krčkajući, ona kao da zahvalno odahnu.
—Zaustavi mašinu! - viknu Alek promuklo u cev.
Gembl se izvinjavao;
—Žao mi je - mrmljao je. - Ti si glavnokomanduju-
ći, to je tačno.
Alek je umorno gledao u polumrak. Bleda plavet
počela je da prožima rečnu maglu. Plavet. Plavooki cve­
tak. Plave oči. Gotovo ih je video u pramenovima magle
koja se dizala sa reke.
—U redu je, Rolo —promrmlja.
Moja ljubav je plavooki cvetak. Pa lepo, sada je za
njega bila izgubljena, zauvek. Začuđene plave oči topile
su se u magli. Nora Tobin će se udati za Džulijusa Vin­
kla i to je možda za nju najbolje. Kao akcionar Misurij­
ske linije, uz istaknuti status kapetana glavnog broda,
„Sultana“ . Vinkl je mogao da joj ponudi sve one dobre
stvari u životu, koje Alek Munro nije mogao.
49 Bestseler

50. Nešto pre zore, stric Hju podstaknu prigašenu
vatru. Sa prvim svitanjem, „Ruža Dandija“ je već plovi­
la uz vodu. Alek je žmirkao na prvim jutarnjim zracima
sunca. Nikada nije video ovakvu divljinu. Poznate ozna­
ke; Kafeno Ostrvo, Masasuga Sprud, Skvo Lending, sve
je nestalo, zbrisano, nestalo pod vodom, ili je bilo sa­
svim izmenjeno. Prostrana divlja dolina Jeloustona bila
je sva ispresecana nepoznatim kanalima, čudnim spru­
dovima i bučnim brzacima tamo gde su nekada bile mir­
ne livade. Brodeći kroz tu nepoznatu zemlju, on zane­
mari mape i odustade od gledanja u kompas. Plovio je
najbolje što je umeo, oslanjajući se samo na izgled vo­
de. Uprkos jutarnjoj svežini, znoj mu se slivao sa čela
dok je „Rozi“ klizila preko sprudova stružući po pesku,
a ploveća stabla se kačila za njih mažući blatnjavom
zemljom trup broda.
- Prokleto ružno vreme! - gunđao je Gembl, uvija­
jući se u svoju nagorelu bluzu.
- Baš kao u S^kotskoj! - odvrati Alek veselo.
U jednom trenutku poče nekakvo dobovanje po
metalnim oplatama krmanoške kabine i po krovu.
Odjednom su palibe bile bele od grada, koji poče da se
topi čim se sunce ponovo pojavilo.
Frenči Vilar se pope uz lestve. Bio je uzbuđen.
- Eno ih! - vikao je pokazujući prema polupotop-
Ijenoj grupi žbunova na zaostalom parčetu zemlje, koje
je bujica brzo spirala. —Les buffles!
Gembl se namršti.
- Bifls? Do đavola, šta mu je to bifls?
- Búfala! - objasni Alek. - Bizoni.
- Da! - potvrdi Frenči. - Les buffles! Meso! Hej,
dobro meso!
On protrlja stomak oblizujući se, cokćući.
Gembl uze od Aleka durbin.
Bestseler 50

51. - Tačno! Celo krdo isečenih šnicli!
Alek viknu u cev:
- Striče, stajem uz ostrvce! Smanji za nekoliko
obrtaja! —Onda viknu kroz vrata: - Dođi, Debeli Seme,
brzo, preuzmi!
Nestrpljivi Gembl postavi „karabin“ na ivicu pro­
zora i nanišani. Alek mu hitro odgurnu pušku.
- Vi iz vojske stalno hoćete da pucate u nešto! Ako
pogodiš životinju, ona će pasti i voda će je odneti! —Si­
šavši niz stpenice, on podiže jedno už^ i na kraju poče
da pravi omču. —Privedi je što bliže, Debeh Seme!
Požuri pored kazana prema pramcu, vitlajući imp-
rovizovanim lasom. Shvativši o čemu se radi, Frenči
je kaskao za njim, veselo ćeretajući:
- Viande! Meso!
Dok se „Ruža Dandija“ uguravala u pesak oko po­
topljenog ostrva, Alek baci laso. Nekoliko životinja,
preplašene praskanjem pare pod pritiskom, uđoše u vo­
du. Ostade samo jedna, poluodrasla, tapkajući po sve
mekšoj zemlji i derući se.
- Prokletstvo! - zareža Alek. - Promašaj!
Bacivši konopac ponovo, on uhvati životinju u om­
ču, koja se najpre zakači za uho, a onda khznu na vrat.
Uspaničena životinja se baci u vodu i povuče Aleka za
sobom. Držeći uže jednom rukom i plivajući drugom,
on napipa konopac „Rozinog“ bokobrana.
- Frenči! - viknu. - Pomozi mi!
Ležeći potrbuške na palubi, orlušina dograbi Aleka
za okovratnik. Odeća se pocepa, ah je jednim krajem
ipak držala. Onda dotrčaše Kinezi, brbljajući, i izvuko­
še Aleka na palubu, mokrog i izgužvanog, ali još uvek s
užetom u rukama.
- Vucite! —vikao je. —Vucite i izvucite ga pre nego
što uže pukne!
51____________________________________________________ Bestseler

52. Udruženim naporima, oni uspeše da prevale životi­
nju preko boka broda i da je izvuku na palubu. Frenči
Vilar smesta izvuče svoj nož i preseče joj grlo. Gotovo
pre nego što je prestala da se trza, Frenči joj raseče ko­
smatu kožu od njuške do repa, svlačeči je u jednom ko­
madu.
- Oho-ho! - brektao je. - Sveža džigerica! - On
pređe krvavom rukom preko lica, brišući znoj. - Ništa
kao meso, a? —Pa, kao dobar katolik, podiže svoje bra­
dato lice prema nebu. - Hvala gospodine.
- Zaustavi mašinu! - viknu Alek u cev, osećajući
zadovoljstvo kad „Rozina“ bučna mašina štucnu, uz­
dahnu i utonu u tišinu.
- Ja ću prvi da stražarim —reče Gembl brzo. —Ti si
premoren, stari moj. Teret komandovanja, a? O tome
se mnogo priča u vojsci.
Noseći tanjir sa komadom od pečenog vrata, Alek
umorno siđe niz lestve i sruči se na jednu balu vladinih
pokrivača, grubih i ovde-onde čupavih. Prezasićen,, on
najzad odgurnu tanjir na jedan sanduk s municijom. Pri
treperavoj svetlosti lampe na palubi mogao je da proči­
ta: M U NICIJA, SPENSER 56-56, K O L IČ IN A 500,
VLA SN IŠ TV O V L A D E SAD. POŠILJKA SA FO R T
M EH O UN. Tokom rata jednom je dobio „spenser“ pu­
šku, koja je tada tek ulazila u upotrebu. Bila je to dobra
puška, mada se nije sećao da je ikada nešto njom pogo­
dio. Bio je rđav strelac, ili je to bilo zbog toga što uopšte
nije želeo da nekoga povredi, pa bio to i pobunjenik, ili
kako su već nazivah ljude s Juga. Sasenah, sada Englezi,
to je bilo već nešto drugo. Jednog dana Škotska će biti
slobodna i Alek i njegov buntovni stric Hju vratiće se na
Loh Taj.
Ako se izuzme šuštanje i bućkanje vođe, noć je bila
sasvim mirna. Nije li možda voda počela već pomalo da
Bestseler____________________________________________________ ^

53. opada? Mesec, nalik na krišku sira, virio je između
oblaka. Neka senka minu između drveća i on začu huk
sove. Po palubi su ležali Kinezi drogirani od opijuma,
razbacani između sanduka, vreća i buradi, sanjareći o
carstvu nebeskom. Sklopivši ruke ispod glave, Alek je
zamišljeno posmatrao čudno ponašanje limenog tanjira
sa komadom mesa, koji je ležao na sanduku s munici­
jom. On se kretao, vrlo polako. On trepnu, skupi oči i
počeša se po neobrijanoj bradi.
Uhvativši tanjir palcem i kažiprstom, on ga zausta­
vi. On mu se istrže. Pitajući se da li to umor zbija šale s
njegovim razumom, buljio je u tanke prste, koji su pola­
ko odvlačili tanjir u šupljinu između visoko naslaganog
tereta.
- Prestani! —naredi on.
Tanjir se zaustavi.
- Šta se, do đavola, događa?
Prsti semsta nestadoše.
- Ko je tamo? - upita Alek. - Rolo! Rolo Gembl!
Dođi brzo ovamo! Ponesi fenjer!
Mašivši se u otvor, Alek dograbi tanko doručje.
Uzbunjeni Gembl nadnese se nad njega sa fenjerom u
jednom i uperenim „karabinom“ u drugoj ruci.
- K o je to? Napadači?
Kinezi se izbudiše i načičkaše se unaokolo, cvrku­
ćući na melodičnom kantonskom jeziku. Stric Hju Mun­
ro žurio je iz mašinskog odeljenja brišući ruke masnom
krpom.
- Ne znam šta j e ... bar još ne —reče Alek i snažno
povuče. - Gospode bože, čoveče, šta stojiš tu i zijaš!
Skloni ove sanduke da vidimu kakvu sam to ribu upecao!
Još jednom povuče. Neka prilika, umotana u prlja­
vu ceradu ispade iz udubljenja i pade na palubu. Gembl
ispruži „karabin“ I otvori ceradu.
53 Bestseler

54. - Ruke gore, čuješ!
Prilika se uspravi, ponosna i prkosna, sklanjajući sa
čela sada neuredne smeđe kovrdže.
- Noro! - viknu Alek glasom koji se prelomi od ja­
kih osećanja. - Noro Tobin! Šta... Ama, šta ti radiš ov­
de?
- Pa - reče ona ledeno - moram reći da je ovo vrlć
grub način da se pozdravi jedna dama.
Rolo Gembl spusti „karabin“ i pruži ruku da po­
mogne Nori da se izvuče iz cerade.
- Mis Tobin! Ovo je zaista iznenađenje!
Debeli Sem, sa rukama zavučenim u rukave, osme-
hivao se od uva do uva trzuckajući se kao mehanička
igračka. Stric Hju, koji se sa Norom uvek bolje slagao
nego Alek, takođe joj pomaže. Alek poče da oseća ka­
ko ga hvata panika. Nešto je krenulo vraški naopako!
- Šta ovo ima da znači? - upita.
Ona zabaci glavu.
- Moram li zaista da stojim ovde, pred svim ovim
ljudima, i da o poslovima razgovaram javno?
Gembl je palcem i kažiprstom fitiljio brkove.
- Dabome da moraš! - dreknu Alek. - Tako sada
mora, zar ne?
Stric Hju mu upade u reč:
- Alek, zar ne vidiš da je cura pomalo neuredna od
puta?
Pripijena bela haljina, koje se Alek sećao sa prosla­
ve njegove veridbe, bila je poprskana blatom, a izgubila
je i jednu cipelu. Rascepljeni rub haljine sa šljokicama
sablažnjivo je otkrivao nožni članak.
- O poslovima? - zakrešta Alek. - Kakve poslove
bi ti mogla da imaš sa mnom, devojko? —Na neki način,
bilo mu je neprijatno kad je primetio kako Rolo Gembl
bulji u Norin članak. — U redu — dodade. — Dođi sa
Bestseler 54

55. mnom u kabinu na krmi, pa da vidim šta može da se ura­
di. - Onda preko ramena dobaci Gemblu sa naglaskom.
- Drži svoje oči na obali, poručniče! To je sad najvaž­
nije!
U maloj kabini, on upali lampu i posadi devojku na
jedinu stolicu sa poluizvaljenim sedištem od trske. Sti-
deo se zbog nereda koji je tu vladao; prljava odeča, sa-
sušeno blato na podu, smrdljive čizme, miris muškarca
koji živi neuredno u skučenom prostoru. No, kako bilo,
da bilo, on nju nije zvao da dođe na brod.
- A sada, molim te za objašnjenje!
Ono malo neskromnog crvenila koje je stavila na
usne izbrisalo se. Sada je izgledala bleda. Ona se zanese
i stavi ruku na čelo.
- Nije ti dobro? - upita on, odjednom zabrinut za
nju.
- N e ... Samo sam gladna. Kad sam osetila miris
onog mesa, prosto nisam mogla da izdržim. - Gledala ga
je bez trunke pređašnjeg prkosa. —Da nije bilo toga, ne
bi me nikada otkrio!
Postiđen zbog svoje grubosti, on pronađe nekoliko
preostalih komada mesa i komad hleba. Odsekavši upr­
ljani okrajak vekne, donese joj hranu.
- Žao mi je - izvinjavao se - ali, to je sve što imamo.
Jela je halapljivo, kao vučica, umačuči komadiće
hleba u masni sok od mesa. On pomisli, ne bez zado­
voljstva, kako bi mis Vedel bila šokirana kad bi sada vi­
dela kako se ponaša njena učenica. Kad ona duboko uz­
dahnu i zavali se u stolici brišući bradu čipkanom mara­
micom, on ponovi svoje pitanje.
- Molim te, reci mi šta radiš na mom brodu!
Ona tiho podrignu. Osećajući se nelagodno, brzo
stavi ruku na grudi.
- Oh, bože...
55_____________________________________________________Bestseler

56. - U redu je.
- Radi se samo o tom e... o tome da nisam jela čita­
va dva dana. - Ona proguta, pri čemu joj vazduh zasta­
de u grlu, kao kod male dece posle plakanja. - Kod ku-
če gotovo ništa nisam jela, jer sam bila tako uzbuđena, a
na „R ozi“ sam evo, več čitavu večnost...
On ostade pri svome:
- Zašto si došla ovamo?
- Hoću da idem gore i vidim svoju tetku, Bel Go­
gen. Ona živi u Terki Fletsu, baš ispod Fort Mehouna.
Imam novca, Alek, uostalom, sasvim malo. Mogu da
platim kao svaki drugi putnik.
- Ah, ti si verena za Džulijusa Vinkla!
- To se tebe ne tiče za koga... to jest, s kim sam ja
verena, Alek Munro! Tražiš li da ti se svi putnici ispove-
daju?
Žacnut, on pokaza svoje nezadovoljstvo.
- M oji putnici obično plaćaju unapred i ukrcavaju
se na propisan način. Šetaju palubom, a ne kriju se u to­
varu! Kakvu si pakost sada smisHla, Noro Tobin?
Brada joj je drhtala, ali ona ostade prkosna.
- Šta ja smišljam to je moja stvar i tebe se uopšte ne
tiče, Alek Munro!
On provuče prste kroz kosu.
- A li, zar ti nije jasno da ja ne mogu da se upuštam
u nove nevolje sa tvojim ocem? Prokletstvo, ionako sam
već kuvan! - Njegove oči se skupiše. —Nisi valjda pobe-
gla od kuće ili tako nešto? I otkuda si znala da ću da za­
plovim prema Fort Mehounu?
Ona se osmehnu na način koji mu se učini snishod-
Ijivim.
- Besi je bila na verandi one noći kad ste ti i poruč­
nik Gembl otišh. Čula je kad si razgovarao sa poručni­
kom Gemblom... on je jedan tako očaravajući čo-
Bestseler 56

57. vek!... o tome kako ćeš razbiti lanac šerifa Beglija i ot­
ploviti uprkos sudskoj zabrani moga oca. Došla je i to
mi rekla. Pomogla mi je da se spakujem i, evo me!
- Zašto si se onda krila?
- Zato —zevnu ona govoreći polako i s razdelom,
kao kad se govori nerazumnom detetu, - što bi ti, da si
znao da sam na brodu, odmah mene izbacio. Kaži, zar
ne bi? Sada to više ne možeš. Mislim na one Indijance,
koji su svuda unaokolo, i na divlje životinje u šumi.
On je razdraženo grizao pesnicu. Nararvno, Nora
je bila u pravu; na svaki način, dovela ga je u škripac.
- Prema tome - reče ona s lakoćom - ako bi sada
pošao na prednji kraj svog broda...
- Pramac!
- Molim?
- Na pramac! - zareža on. - Ne postoji nikakav
prokleti prednji kraj na brodu!
Sećao se da je nekada ona to dobro znala. Škola go­
spođice Vedel potpuno je upropastila devojku.
- Svejedno. Tamo, u nekoj vrsti gnezda, koje sam
napravila između sanduka i buradi i ostalog, pronaći ćeš
moj koferčić, Alek. Moram se izvući iz ovih dronjaka i
obući nešto čisto. - Ona pažljivo podiže Šav haljine i is­
pita procep. —Verovatno sam zakačila petom dok sam
trčala niz brežuljak. No, tetka Bel je zaista dobra kroja-
čica! Sigurna sam da će to srediti da bude kao novo.
On poraženo ustade.
- Doneću tvoju torbu. Hm, ova kabina je malo
neuredna, čini mi se. Poslaću jednog od Semovih Kine­
za da je sredi i počisti.
- Hvala ti - reče Nora slatkim glasom. - Znala sam
da mogu računati na tebe, Alek.
Računati na mene, razmišljao je on Ijutito. Nora ga
je uvek potcenjivala, tako mu je izgledalo, upravljala
57____________________________________________________ Bestseler

58. njime, koristeći se svojim ženskim smicalicama. Dobar,
pouzdani stari Alek! Fuj!
Tražeći među tovarom njenu torbu, on najzad prona­
đe masivan kofer sa metalom ojačanim uglovima. Tada
začu kako Rolo Gembl doziva nekoga na obali. Uspravi
se, tačno na vreme da vidi šerifa Bena Beglija kako pre­
skače uzani prostor između „Ruže Dandija“ i obale. Be-
nova dvocevka bila je uperena u Gembla.
- Niko da se nije makao! - upozori šerif. - Ne
mrdajte!
Držeći kofer, Alek je buljio u Bena i laka, blatom
umrljana kola sa zapregom na obali.
- Odakle si, do đavola, iskrsnuo. Bene?
Dva neočekivana posetioca u jednoj noći, to je zai­
sta bilo previše!
Dok su mu oči trijumfalno svetlele, stari čovek kre­
te napred. Umrljan blatom, izgledao je kao nedavno is­
kopana egipatska mumija.
- Bio je to dug i naporan put po putevima kakvi su
sada! - reče on. - Zaglibio sam se nekoliko puta i već
sam mislio da vas nikada neću stići. Ali, stigao sam vas!
A sada, Alek, sto mu đavola, ima da te uhapsim zato što
si odneo zakonski zadržanu imovinu s mesta na kome je
bilo određeno da bude, ili se to kaže nekako drukčije,
ne znam, ne sećam se, a nisam ni poneo zakon. I preko
svega, šta si, do đavola, učinio sa ćkerkom Horasa Tobi­
na, mis Norom?
Bestseler____________________________________________________ ^

59. IV
Alek je gledao ne verujući.
—Kako si uopšte stigao dovde?
Šerif oprezno kroči napred.
—Goneći zapregu starim Hačerovim putem i izlažu­
ći opasnosti zdravlje jednog starog čoveka, a to sam ja,
samo da bih uvatio prekršioca zakona! —Odelo mu je bi­
lo izderano, izgubio je potpeticu sa jedne čizme, disao
je teško. - Do đavola, Alek, ja sam te opomenuo! Zašto
si to uradio, sinko? —Krajičkom oka Begli opazi pokret
Roloa Gembla. - Vi, mister! Ne mičite se, inače ću vam
prosuti mozak!
Gembl je buljio u bradato lice.
—Ne mičem se —reče i ukoči se.
Alek oklevajući pođe napred, još uvek noseći teški
kofer.
—Bene, ova stvar je vrlo komplikovana. Vrlo je te­
ško razgovarati kad ti držiš tu „kremenjaču“ ! Skloni je
lepo, pa možemo da sednemo i razumno porazgovara­
mo o svemu.
Pri svetlosti lampi na palubi, stajah suukrugu oko Be­
na Beglija, držeći se na pristojnom odstojanju: stric Hju,
Debeh Sem, Kinezi, Frenči Vilar i zabrinuti Rolo Gembl.
—U pravu je. Bene —insistirao je stric Hju. —Stvar
nije takva kako izgleda.

60. Privučena bukom, Nora Tobin se pojavi na vratima
kabine. Držala je jednom rukom skupljen nezakopčani
prsluk.
- Čika Bene! - viknu ona. Mada nisu bili u krvnom
srodstvu, Ben Begli je bio čika Ben za većinu dece u
Springers Lendingu. - šta vi radite ovde?
- Mis Noro! - uzviknu starac s olakšanjem. —Bože,
kako sam srećan što vas vidim! Ovi nitkovi vas nisu po-
vredili? Jer, ako jesu...
Poznajući šerifovu nepokolebljivost kad je u pita­
nju lov na ljude, Alek se primače Benu Begliju s boka,
dok je ovaj bio zabavljen oko Nore. Ulučivši priliku, oh
zamahnu teškim koferom sa mesinganim uglovima,
snažno i odlučno. Dvocevka izlete iz šerifovih ruku i na­
pravi rupu na gornjoj palubi. Rolo Gembl brzo kleče i
poče da pretura po džepovima opružene prilike, mrm­
ljajući:
- Tu negde mora da postoje neke lisice!
Nora Tobin je razrogačenim očima, sa rukom na
ustima, gledala u Aleka optužujući.
- Ti si ga ubio!
Alek se naže nad šerifa i oslušnu.
- Nisam. Samo sam ga malo ošamutio. T o je sve.
Gembl pronađe lisice i zakopča ih šerifu oko ruku.
Uzevši sedu Beglijevu glavu u krilo, Nora je plakala.
- Gledajte! Dolazi svesti! Oh, jadničak! Šta su mu
uradili!...
Uz Gemblovu pomoć, Ben Begli drhtavo ustade i
stade na noge. Trljajući čvorugu na svojoj ćelavoj glavi,
preteći je gledao Aleka.
- E, sad si gotov! Povrh svega, još i opiranje čuvaru
zakona pri zakonskom vršenju dužnosti!
Alek podiže dvocevku, prelomi je i izvadi metke.
- Žao mi je. Bene. Nas dvojica smo stari prijatelji.
Bestseler____________________________________________________ M

61. - Vraga si ti stari prijatelj, kad me udaraš po glavi i
otimaš mi oružje dok obavljam hapšenje!
- Ništa loše ti se neće destiti, Bene! - izvinjavao se
Alek.
Gembl se namršti.
- Šta ćemo sad s njim?
- Odvešću ga u kabinu strica Hjua i privezaću ga za
cev za paru. Jeste da malo smrdi, ali ima čvrsta vrata i
nema prozora. - On spusti ruku na šerifovo rame. - Be­
ne, niko nije zaboravio kad si gonio blizance Mek Ali-
ster sve do Bizmarka kad su obili sef banke i odneli hi­
ljadu dolara Misurijske poštansko-putničke linije. Ti ni­
kad ne odustaješ, Bene, i ja sam morao s tim da raču­
nam. Sve dok ne isporučim teret poručnika Gembla u
Fort Mehoun, moraću da te držim vezanog. - On se
okrete Gemblu. - Odvedi ga i osiguraj kako sam rekao.
Stric Hju ima lanac i katanac.
Kad se Gembl vratio, Alek je već naredio Debelom
Semu i Kinezima da prionu na posao. Kinezi su skinuli
točkove sa Beglijevih kola i doneli ih na brod. Šerifova
riđa kobila bila je smeštena na zadnju palubu i vezana.
Uveliko je jela iz zobnice. Alek je posmatrao kako je­
dan kuli kotrlja točak sa gvozdenom šinoni preko palu­
be.
- Privežite točkove za onaj podupirač!
- Šta do, do sto đavola, radiš? - umeša se poručnik.
- Ubrzo će da svane. Treba da pripremimo paru. Ne za­
boravi: Fort Mehoun, ne kasnije od dvanaestog juna! -
Razdraženo je gledao kako kobila izbacuje gomilu sve­
že balege na palubu. —Zašto jednostavno ne gurneš ta
stara kola u reku, a kobilu pustiš? Znaš đa žurimo!
- Zato - objasni Alek - što su ova stara kola origi­
nalni „Džeger“ proizvod i Ben ih veoma voli. Svake ne­
delje ih glanca da bi povezao udovicu Mek Kiver u cr­
61____________________________________________________ Bestseler

62. kvu. Ova čilašasta kobila zove se Papazjanija. Polovina
dečurlije u Springers Lendingu učila je da jaše na leđi­
ma Papazjanijinog dede, starog konja koji se zvao Mi-
surijska skitnica. Ne mogu dozvoliti da se išta dogodi
Papazjaniji. Ben mi to nikada ne bi oprostio. A ni Nora.
„Rozina“ sirena se oglasi. Bio je to nesiguran, drh­
tav zvižduk, proizveden sasvim malom količinom pare.
Gembl zavrte glavom.
- Prosto ne mogu da verujem! Šta se, kog vraga,
ovde događa? Vojna operacija ili porodični skup?
Alek oslušnu sledeći, nešto glasniji zvižduk sirene.
- Tako! - reče zadovoljno. - Sad ima dovoljno pa­
re!
Bestseler____________________________________________________
Reka je opadala. Dok su se kroz prvu jutarnju sve­
tlost odmicali od obale, Alek je osmatrao prostranstva
Jeloustona. Ogromna junska poplava je prošla i sada se
kotrljala dalje nizvodno. Nebo je bilo plavo, bez obla­
čka. Sa obala obraslih gustom šumom dizali su se pra­
menovi suncem zagrejane pare. Ptice su pevale. Leteći
prema severu, nad glavom su gakale guske. Jelen došao
na obalu da se napije vode, ali je ubrzo pobegao pred
bučnim pucnjevima „Rozine“ mašine.
Nagnut nad stolom za mape, sa šestarom u ruci,
Rolo Gembl upisa nešto u blokče i namršti se od buke.
- Zar nema načina da se utiša ta prokleta mašina?
Puca mi glava od nje!
- Tako rade sve mašine pod visokim pritiskom!
Crvenih očiju, sa jakom strnjikom na bradi, poruč­
nik je psovao.
- Čuo sam brodove iz Sent Luisa koji su bili mnogo
tiši, do đavola!

63. —To su brodovi sa niskim pritiskom! —podsmehnu
se Alek. Dečja kolica, za mirne ljude i kapetane koji
plove samo po lepom vremenu!
—A šta to nije u redu sa niskim pritiskom?
—Pa, ti brodovi su sigurniji. Nisu tako spremni da
oduvaju i putnike i posadu u nebo. Ali, nemaju ni snagu
ni manevarske mogućnosti koje ima „Ruža Dandija“ .
Bogme ne! Na reci koja se ponaša kao divlja mačka, ka­
kav je ovaj Jelouston, daj ti meni dve stotine funti priti­
ska, pa možemo da razgovaramo!
Gembl mahnu šestarom.
—Prešli smo više od tri stotine milja od Fort Me­
houna. Ipak, hoćemo li stići na vreme?
—Moli se! Nadam se da reka neće previše opasti!
—Opasti? Posle sve one vode koju smo imah?
—Ponekad, posle velikih poplava, Jelouston naglo
opadne. Nešto kao šetalica, reklo bi se. Ide gore-dole
nekoliko dana, dok ne uhvati svoj pravi letnji nivo.
Gembl zastenja.
—Ponekad sam viđao —nastavi Alek —da u junu ta­
ko opadne da je izgledalo da stara „Rozi“ ide po zemlji.
Morao sam da šaljem dečka napred, sa izbušenom kon­
zervom da zaliva travu. Što se tiče ovog sada, dan je
sunčan, bog je na svojim nebesima, a jutro je još mlado,
ili kako je to već Brauning rekao. Idi dole, na palubu i
prošetaj. Diši svež vazduh!
—Možda i hoću! - Poručnik je buljio preko kormi­
la, pa mu odjednom oči zasvetleše, i on mangupski na­
krivi šešir. - Hej, pa mis Nora je na prednjem delu...
hoću reći, pramcu. Odmara se u naslonjači. Baš je pre­
krasan pogled na tu cvetnu haljinu i „leghornski“ šešir!
Koliko je odeće natrpala u onaj kofer, Alek se pitao
kako nije njime razbio lobanju Bena Beglija kao ljusku od
jajeta.Šta, do đavola,žena uvek hoće sasvimtimhaljinama?
63 Bestseler

64. U toku prepodneva on pritera „R ozi“ obali, koliko
da Frenči Vilar pojase Papazjaniju i na njenim golim le­
đima zamakne u žbunje, uz obečanje da če se vratiti na
„Ružu Dandija“ sa dobrim komadom jelenskog mesa.
Kobila se propinjala i bacakala pod nepoznatim jaha­
čem, ali je Frenči imao prijazan način da umiri životi­
nje.
- Konj, budeš miran! Ja ami des chevals, prijatelj
svi konji! T a k o ... Sad već bolje!
- Pazi na Sijukse! - opomenu ga Alek.
Frenči se isceri i mahnu „spenser karabinom“ , koji
mu je Gembl pozajmio.
- Vraga, ovaj puška, on puca celi dan! Ne kao moj
stari „hoken“ , ukrao Zlo Oko!
Alek je i dalje bio zabrinut. Sijuksi nisu voleli da
budu mokri od kiše, baš kao i beli ljudi. Po lepom vre­
menu, moglo se očekivati da nastave svoj pljačkaški po­
hod. Družini na brodu juš uvek su bili potrebni hrana,
meso, sveže meso! Već su i Kinezi počeli da se žale na
glad.
Ponovo se prihvatajući kormila, odjednom postade
svestan ljupke slike ispred sebe. Poručnik Rolo Gembl
je stavio nogu u čizmi na jednu ručku vitla, visio pored
Nore i brbljao. Alek podiže durbin i uperi ga prema
ovom paru. Bio je u pravu. Mora biti da je Gembl odju­
rio najpre u svoju kabinu i doterao se za ovaj susret. Po­
ručnik je na sebi imao čistu plavu uniformu. Pri jasnom
prepodnevnom suncu, oznaka jedinice na dobro iščet
kanom šeširu blistala je kao dijamant. Šiljati brkovi bil
su mu sveže napomađeni. Gembl je bio glatko izbrijan
- Proklet bio! - progunđa Alek, sklapajući durbin
- Muva se oko ženske dok se ja ovde krvavo znojim!
Kao i Alek, ni poručnik nije spavao neka dva dana i
bio je na granici potpune iscrpljenosti. No, dok je Alek
Bestseler____________________________________________________ M

65. Munro izgledao kao strašilo, Gembl je bio slika i prilika
nalickanog konjičkog oficira.
Ostavivši mašinu na nekih petnaest obrtaja, što je
dovoljno jako guralo napred, stric Hju se pope u lestve i
uđe u krmanošku kabinu. Smrdeo je na paru, mašinsko
ulje i znoj, ah Alek otkri još jedan miris.
—Odjutros si bio u đavoljoj pecari, zar ne? Smrdiš
kao čitava krčma!
Hju obrisa usta komadom pamučne krpe.
—Aha, bio sam. Eliksir je još malo sirov, ah kad
odstoji koji dan, biće u redu. —On zamišljeno skupi usta
i zažmire ispod čupavih obrva. - Šta ti se, do vraga, do­
godilo odjutros? Mračan si kao pogrebnik kad niko nije
umro!
- Zla sudbina - uzdahnu Alek. - Crni pas mi je za
petama.
Pogledavši prema pramcu, njegov stric se isceri.
- Već vidim kako izgleda crni pas! No, da h se tako
sme govoriti o jednom džentlmenu, oficiru konjice Sje­
dinjenih Država?
Alek se nasmeja šuplje.
—Ne poriči, sinovče! Ti si ljubomoran, to je sve!
—U mračnom zatvoru kabine Hjua Munroa sedeo
je na ulegnutoj postelji šerif Ben Begli, sa rukama pri­
vezanim za cev za paru. S vremena na vreme, ventil je
ispuštao piskavi mlaz pare.
- Ugušiću se ovde! —žalio se šerif, brišući čelo vrat­
nom maramom. - Od ovog smrada pare, prljave odeće i
viskija!
- Žao mi je zbog toga - izvinjavao se Alek. - A li gle­
daj na to kao na kompliment. Ne smem da te pustim, jer
ćeš me u tom slučaju vratiti i strpati u zatvor!
- Čime si me, do sto đavola, mlatnuo noćas? - uz­
dahnu Ben.
65____________________________________________________ Bestseler

66. Alek se osećao nelagodno.
- P a... to nije bio tvoj uobičajeni tip oružja —reče
oklevajući. - Kad si se popeo na brod, desilo se da sam
baš imao u rukama kofer Nore Tobin. Ona je bila slepi
putnik, razumeš, krila se među sanducima i vrećama.
- Slepi putnik? Hoćeš đa kažeš da je ona utekla?
- Mislim da jeste. U svakom slučaju, podigao sam
kofer i udario te njime.
Šerif sklopi oči i s mukom proguta.
- Koferom jedne... hm ... dame?
- Jedino to sam imao pri ruci.
- Nadam se da se to neće pročuti. Mek Alisterovi
blizanci su me pogodih metkom u nogu i ja za to nisam
mnogo mario. A li kofer...
- Nikome neću reći - obeća Alek.
- U redu - reče Ben trljajući čvorugu na glavi. -
Pošten si prema meni, Alek, pa ću i j a biti pošten prema te­
bi, uprkos onome što si mi učinio. Moram da ti kažem da
još nisi slobodan, to jest da nemaš gotovo nikakve šanse.
- Šta hoćeš da kažeš?
- Kad se ispostavilo da je mis Nora nestala i kad je
Horas ustanovio da nema ni tebe, ni poručnika Gembla,
ni njegovog tovara, i da je „Ruža Dandija“ otplovila uz
vodu, bio je besan kao vrag. Zaključio je da si ti oteo
njegovu devojčicu, pa je naredio Vinklu da podloži va­
tru na „Sultanu“ . U ovom trenutku su Horas i kapetan
Vinkl negde iza tebe i brzo se primiču.
- Neće se primaći meni! Neće se primaći staroj
„Rozi“ ! Čak i sa punim tovarom „Rozi“ će ostaviti za
sobom svaki parobrod na Jeloustonu! Uostalom, Vinkl
je krmanoš sa Misurija i ne poznaje ovu reku onako ka­
ko je ja poznajem. Sigurno je, kao u krpče vezano, da
ima da naleti sa „Sultanom“ na prvi sprud i da mu prebi­
je kičmu!
Bestseler____________________________________________________ ^

67. - Ne bih baš bio siguran u to - upozori ga Ben. -
On mish da si ti utekao s njegovom suđenicom, a Džuh-
jus je odlučan čovek. Ti si mlad, Alek, i umeš da budeš
nagao. Ne potcenjuj Džulijusa Vinkla. On je mudar i
zao kao jazavac!
Alek ustade.
- Hvala na savetu. Bene, ah ja se ne bojim Džuliju­
sa Vinkla.
Šerif žalosno zazveketa lancima.
- Sto mu đavola, nećeš valjda sada otići i ostaviti
me da sedim i dalje ovde! Pere li Hju Munro ikada svoje
čarape?
- Svakog leta - odvrati Alek. - Sredinom jula.
Ben klonu.
- U redu. Odustajem. Oslobodi me iz ove jazbine i
ja ti dajem svoju reč da te neću povrediti, niti učiniti bi­
lo šta čime bih te ometao, sve dok ne stigneš u Fort M e­
houn, a čimi mi se da si tamo krenuo kad si razlupao
moj službeni katanac i prekršio zabranu od suda.
- Dogovoreno! - reče brzo Alek. - Ti, Bene, znaš
da je tvoja reč za mene dovoljna! Reći ću Hjuu da done­
se ključ i da te oslobodi. Uzgred, Frenči Vilar je sišao s
broda sa tvojom kobilom da potraži srnetine. Znam da
si gladan, svi smo gladni, ali mislim da ćemo za večeru
moći da ispečemo nešto mesa.
- Hvala, sinko - reče Ben. - Voleo bih da nisi pre­
kršio zakon, ali između nas dvojice ne treba da bude
ljutnje, je 1’ tako?
- Svakako, Bene.
Dok se peo uz lestve „Rozi“ , ponovo zakrcka, za-
škripa i poče da struže po pesku. Mašina je brektala, lo­
patice lupale. Brod poče da usporava dok je stric Hju
Munro mrmljao gelske psovke. Alek ulete u krmanoš­
ku kabinu i dokopa kormilo.
67____________________________________________________ Bestseler

68. - Šta si to uradio?
- Bogami, nije bila moja greška! - bunio se Hju. -
Trezan sam ko buljina. To je kriva reka, ova ćudljiva re­
ka! Izgledala je kao Loh Taj, Alek! Svuda duboka voda
i sunčevi zraci! Onda je pakosna babuskera odjednom
isturila sprud! A čas pre nije tamo bio!
- Trči na krmu i daj mi najveću snagu koju možeš,
unazad! Ah pre toga, svrati u svoju kabinu i oslobodi
Čika Bena. Dao mi je reč da će biti miran.
Bio je to uobičajeni manevar, kojim se točak svom
snagom pokretao unazad kako bi se široko korito broda
odvojilo od peska. Kako su se lopatice s bukom okretale
unazad, slapovi blatnjave vode sručiše se na zadnju pa­
lubu „Ruže Dandija“ . Privučen bukom, Rolo Gembl
dođe u krmanošku kabinu.
- Šta se dogada?
- Malo smo se nasukali! —promrmlja Alek! - Po­
gledaj da li će točak da izbaci koju ribu na palubu.
- Šta da izbaci?
,,Rozi‘' se zatrese, nakrivi se, khznu unatrag i pono­
vo se ispravi.
- Je li to sve što možeš? - viknu Alek u cev. - Pote­
raj je još malo!
Začu se tup udarac o krov krmanoške kabine. Blat­
njava riba skliznu na prednju palubu i ostade tamo,
koprcajući se.
- Kad se okreće unatrag, točak ih izbacuje - obja­
sni Alek. - Gledaj Kinez je već zgrabio! Riba za ručak!
Začu se šištanje iz cevi za govor. Čak i bez toga,
mogli su da čuju kako Hju Munro psuje. Ugledaše
oblak pare kako se diže prema njima.
- Sigurnosni ventil propušta paru! - progunđa
Alek.
- Je li to opasno?
Bestseler____________________________________________________ ^

69. Alek primeti da već poduže razmišlja o Džulijusu
Vinklu i „Sultanu“ . Možda je Džulijus imao više sreće
nego oni, pa će time nadoknaditi nedostatak veštine.
Možda je „Sultan“ već sada kod prethodnog spruda i
primiče im se.
- Ceo život je opasnost - reče. - Moramo se što pre
otkačiti od ovog spruda.
Mašina opet zaurla, pošto je stric Hju zatvorio si­
gurnosni ventil.
- Hajde, stara curo! - govorio je Alek, naležući na
kormilo kao da hoće da pomogne „Rozi“ da se izvuče. -
Možeš ti to, dušo!
„R ozi“ se najzad oslobodi, kliznu u mirnu vodu i
poče da se trese kao iscrpeni trkački konj.
- Uspela je! - reče Alek oduševljeno. - Tako mi
boga, uvek uspe! U nju se može verovati!
Setivši se Frenčija Vilara, pitao se da li je lukava
glava uspela da izvrda Sijuksima i starom Zlom Oku.
Buke „Rozine“ mašine sa jednim cilindrom mogli su da
se čuju na deset milja. Međutim, sredinom popodneva
Frenči im se javi sa ostrvceta obraslog žbunjem. Debeli
jelen bio je prebačen preko Papzjanijinih leđa. Oni ga
pokupiše i nastaviše plovidbu. Dok je Ben Begli čistio
svoju ljubimicu od blata i čičaka, Frenči Vilar je tranži-
rao jelena.
- Divan ovaj tvoj konj! - reče on šerifu. - Jest, ma­
lo se buni kad ja bacim jelena na nju, ali smiri kad govo­
rim kao sa lepa ženska!
Miris pečenog mesa probudio je proždrljivost u nji­
ma. Nora im se pridruži, u svojoj cvetnoj haljini, koja je
izgledala prilično neobično u ovom uglavnom otrcanom
društvu. Zaklonivši usta nadlanicom, Rolo Gembl je
govorio Aleku, koji je opet prepustio kormilo Debelom
Semu:
69____________________________________________________ Bestseler