SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 8
Vojvoda Živojin Mišić
Opis 
 Живојин Мишић (Струганик, 19. јул 
1855 — Београд, 20. јануар 1921) је био 
српски војвода из Првог светског рата. 
Живојин Мишић је учествовао у свим 
српским ратовима од 1876. до 1918. 
Непосредно је командовао српском 
Првом армијом у Колубарској бици, а 
приликом пробоја Солунског фронта је 
био начелник Врховне команде.
BIOGRAFIJA 
 Живојин Мишић је рођен 19. јула (7. јула по по старом календару у Струганику. Преци Живојина 
Мишића су се доселили у Струганик крајем 17. или почетком 18. века. Породица је узела презиме 
Мишић по имену деде Живојина Мишића - Миша Каљевића. Доселили су се из Дробњака.[1] 
 Мишићеви родитељи Радован и Анђелија (рођ. Дамјановић из Коштунића) имали су тринаесторо 
деце, од којих су двоје биле девојчице - Тодора и Живана. Живојин је био тринаесто дете, и када 
се родио, само осморо његових браћа и сестара је било живо.[2] 
 По завршетку своје шесте године био је пастир. Основну школу започео у Рибници, а завршио у 
Крагујевцу. У својим мемоарима Мишић је помињао неприлике које је имао с варошком децом 
због сељачког порекла, што га је узбуђивало и вређало. Гимназију у Крагујевцу је уписао 1868. 
Први, други и шести разред гимназије завршио у Крагујевцу, а трећи и четврти у Београду, у 
Првој београдској гимназији. У првих пет разреда гимназије није био посебно добар ђак, али је 
шести разред завршио са много бољим успехом. С таквим оценама шестог разреда гимназије 
примљен је 20/9 (по ст. кал.) 1874. у Војну академију, као 19. у рангу. На сваком распусту 
одлазио је кући у село и врло често је заједно са својом браћом радио и пољске радове. 
 Касније је био ожењен са Лујзом Крикнер (1865 — 1966), венчани 25. новембра 1884. у 
београдској Вазнесенској цркви. Синови су им: 
 Радован (? — 1943), банкарски чиновник, заробљен као резервни официр у пролеће 1941. и 
интерниран у Немачку одакле се није ни вратио; 
 Александар (1891 — 1941), официр, припадник Равногорског покрета, стрељали га Немци у 
Ваљеву у децембру 1941; 
 Војислав (1902 — 1971), инжењер агрономије, учесник партизанског устанка 1941, робијао на 
Голом отоку. 
 а кћери: 
 Елеонора (рођена 1885. у Ужицу, умрла 1952. у Ваљеву; била је најпре удата за Богдана 
Анђелковића, официра, а после његове погибије за Михаила Марковића, ваљевског апотекара), 
 Олга (1886 — 1977, удата за сликара Милана Миловановића) 
 Анђелија (1889 — 1969).
Предавачка и литерарна каријера 
 На Војној академији у Београду М. је предавао 
Стратегију у раздобљима: 1. 11. 1898. – 26. 1. 1900., 5. 
10. 1900. – 22. 6. 1902. и 6.1‚10 1903. – 16. 3. 1904. 
Многобројне расправе из области ратне вештине 
објавио је у Српској војсци и Ратнику, часописима чији 
је био уредник. Предавања питомцима Војне академије 
објединио је у књизи „Стратегија” која је одмах 
увршћена у обавезну лектиру официрског кора. Са 
немачког језика је превео „Тактику” од Балка 
(објављено 1910). Болест га је спречила да доврши 
писање својих успомена, започетих на лечењу у 
Француској 1920. Два пута је пензионисан: најпре од 
16. 3. 1904. до 4. 3. 1909. године због сумње да је 
непријатељски расположен према официрима, актерима 
мајског преврата 1903.; поново од 12. 1‚10 1913. до 
јула 1914.
VOJNA KARIJERA 
 На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, као питомац Артиљеријске школе, 
учествовао је у два ослободилачка рата против Турске (1876. и 1877 — 1878. године). У тим 
ратовима командовао је Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде II класе и стекао прва 
ратна искуства. 
 Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је аустроугарску школу гађања у Бруку 
на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у српској војсци. 
 Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885. као поручник и командант чете у 5. пуку 
Дринске дивизије. 
 Од 1898. до 1904. предавао је стратегију на Војној академији.[3] 
 Након Мајског преврата је био приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, 
наводно због утицаја Црне руке, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији 
Обреновића, али је реактивиран 1909, током Анексионе кризе на лични захтев начелника 
Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је 
помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са 
Аустроугарском. 
 У Балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе 
Радомира Путника, његова десна рука, јер је — како је истакао генерал Живко Павловић — „у 
најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у 
уверењу у добар исход операција српске војске“. Непосредно је сарађивао на планирању и 
руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске 
битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога 
дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на 
којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај 
на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог 
рата, Мишић је по други пут пензионисан.
 Генерал Живојин Мишић и 
 Генерал Џорџ Мајн 
 Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је реактивиран и 
постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током 
Колубарске битке, Мишићу је предата команда над Првом армијом, тада у 
врло тешкој ситуацији, да замени њеног рањеног и болесног команданта 
генерала Петра Бојовића. Највише захваљујући његовим личним напорима 
и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију 
способну за борбу. Мишић је инсистирао (тада је то сматрано ризичним) на 
дубљем повлачењу да би се целој српској војсци дало времена да се 
одмори и попуни залихе, што је резултовало напуштањем Београда. 
Међутим, његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска 
превише раширила своје линије снабдевања и тешко је поражена у 
потоњем српском контранападу, који је такође започео Мишић, а његова 
армија је одиграла одлучујућу улогу. Ово је била једна од највећих битака 
у српској историји и Мишић је 17. децембра 1914. унапређен у чин 
војводе. Након новог здруженог напада немачке, аустроугарске и бугарске 
војске на Србију у октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, 
Мишић је предложио да се изврши контранапад. Овај предлог су одбили 
остали заповедници армија на састанку у Пећи, и следило је повлачење 
српске војске преко Црне Горе и Албаније. На Солунском фронту 1916. 
Мишић је командовао Првом армијом која је зауставила и натерала на 
повлачење бугарску војску у бици код Горничева. Пред крај рата у јуну 
1918. Мишић је постављен за начелника Врховне команде и командовао је 
српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918. 
 Живојин Мишић је умро у Београду 20. јануара 1921. Написао је дело 
„Моје успомене“ које је први пут објављено 1969. године, а приредио га је 
Саво Скоко.
Odlikovanja 
 Ако се одликовања војводе Живојина Мишића посматрају упоредо са 
развојем савремених друштвених и историјских збивања и његовим 
напредовањем у војничкој каријери, запажа се да су она све бројнија, 
типолошки значајнија, а по рангу вреднија идући ка каснијим фазама у 
његовом животу. Самим тим она говоре не само о Мишићевом месту у 
нашој ратној историји, већ представљају и материјалне доказе о уделу 
српске војске у савременим међународним односима из ратова за 
ослобођење краја 19. и почетка 20. века. 
 Домаћа одликовања 
 Орден Белог орла 2. реда 
 Орден Белог орла 4. реда, српски са мачевима; 
 Орден милосрђа (црвеног крста), српски; 
 Орден Таковског крста 2. реда, српски; 
 Орден Таковског крста 3. реда, српски (типолошке одлике ордена 
идентичне истоименом ордену 2. реда). 
 Орден Таковског крста 5. реда, са мачевима, српски; 
 Орден Карађорђеве звезде са мачевима 1. реда, (типолошке одлуке ордена 
идентичне истоименим орденима 2. 3. и 4. реда). 
 Орден Карађордеве звезде 2. реда, са мачевима (типолошке одлике ордена 
идентичне истоименом ордену 3. и 4. реда). 
 Орден Карађордеве звезде 3. реда, са мачевима, српски (типолошке 
одлике ордена идентичне истоименом примерку 4. реда). 
 Орден Карађордеве звезде 4. реда, са мачевима, српски; 
 Ордена Карађорђеве звезде 2. реда; Звезда од пет кракова, у металу, са 
аверс-ом истоименог ордена.
SLIKE :D

Más contenido relacionado

La actualidad más candente

Bitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaBitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaDušan Novakov
 
Srbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuuSrbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuuDragana Misic
 
Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)Sormaz
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.andjelan
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Šule Malićević
 
Наполеоново доба
Наполеоново добаНаполеоново доба
Наполеоново добаUcionica istorije
 
Grčki polisi
Grčki polisiGrčki polisi
Grčki polisiandjelan
 
прва индустријска револуција
прва индустријска револуцијапрва индустријска револуција
прва индустријска револуцијаTeodora Tomic
 
фебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazetфебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazetUcionica istorije
 
први и други српски устанак
први и други српски устанакпрви и други српски устанак
први и други српски устанакDragana Misic
 
Први светски рат
Први светски рат Први светски рат
Први светски рат Ucionica istorije
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаŠule Malićević
 

La actualidad más candente (20)

Bitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaBitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustanka
 
Plava grobnica
Plava grobnicaPlava grobnica
Plava grobnica
 
Србија у првом светском рату
Србија у првом светском ратуСрбија у првом светском рату
Србија у првом светском рату
 
Srbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuuSrbija u prvom svetskom ratuuu
Srbija u prvom svetskom ratuuu
 
Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)Drugi svetski rat (prezentacija)
Drugi svetski rat (prezentacija)
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.
 
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.
 
Prrvi svetski rat
Prrvi svetski ratPrrvi svetski rat
Prrvi svetski rat
 
Наполеоново доба
Наполеоново добаНаполеоново доба
Наполеоново доба
 
Napoleon
NapoleonNapoleon
Napoleon
 
Grčki polisi
Grčki polisiGrčki polisi
Grčki polisi
 
прва индустријска револуција
прва индустријска револуцијапрва индустријска револуција
прва индустријска револуција
 
фебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazetфебруарска револуција S domazet
фебруарска револуција S domazet
 
Иво Андрић
Иво АндрићИво Андрић
Иво Андрић
 
први и други српски устанак
први и други српски устанакпрви и други српски устанак
први и други српски устанак
 
Први светски рат
Први светски рат Први светски рат
Први светски рат
 
10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat
 
Prvi svjetski rat
Prvi svjetski ratPrvi svjetski rat
Prvi svjetski rat
 
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX векаПривредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века
 

Similar a Vojvoda Živojin Mišić

Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuNajveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuDušan Novakov
 
Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]Dragana Misic
 
петар бојовић
петар бојовићпетар бојовић
петар бојовићzoricahelac
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuDušan Novakov
 
битка на морави леона николићи
битка на морави   леона николићибитка на морави   леона николићи
битка на морави леона николићиDragana Misic
 
Dragutin Dimitrijević Apis
Dragutin Dimitrijević ApisDragutin Dimitrijević Apis
Dragutin Dimitrijević Apiszoricahelac
 
степа степановић
степа степановићстепа степановић
степа степановићzoricahelac
 
Seminarski 3.
Seminarski 3.Seminarski 3.
Seminarski 3.petko123
 
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratuSrbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratuMaja Simic
 
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском ратуŠule Malićević
 
битка на мачковом камену
битка на мачковом каменубитка на мачковом камену
битка на мачковом каменуDragana Misic
 
Vođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustankaVođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustankaDušan Novakov
 
топлички устанак
топлички устанактоплички устанак
топлички устанакDragana Misic
 
На путу независности
На путу независностиНа путу независности
На путу независностиDejan Živanović
 

Similar a Vojvoda Živojin Mišić (20)

Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratuNajveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
Najveće vojskovođe srpske vojske u prvom svetskom ratu
 
Petar Bojovic
Petar BojovicPetar Bojovic
Petar Bojovic
 
Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]Drinska bitka [recovered]
Drinska bitka [recovered]
 
петар бојовић
петар бојовићпетар бојовић
петар бојовић
 
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratuSrbija i crna gora u prvom svetskom ratu
Srbija i crna gora u prvom svetskom ratu
 
битка на морави леона николићи
битка на морави   леона николићибитка на морави   леона николићи
битка на морави леона николићи
 
Dragutin Dimitrijević Apis
Dragutin Dimitrijević ApisDragutin Dimitrijević Apis
Dragutin Dimitrijević Apis
 
степа степановић
степа степановићстепа степановић
степа степановић
 
Seminarski 3.
Seminarski 3.Seminarski 3.
Seminarski 3.
 
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratuSrbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
Srbija i-crna-gora-u-velikom-ratu
 
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
11.Србија и Црна Гора у Првом светском рату
 
битка на мачковом камену
битка на мачковом каменубитка на мачковом камену
битка на мачковом камену
 
Bitke
BitkeBitke
Bitke
 
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratuSrbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
 
Vođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustankaVođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustanka
 
Seminarski
SeminarskiSeminarski
Seminarski
 
Znamenite ličnosti moga kraja
Znamenite ličnosti moga krajaZnamenite ličnosti moga kraja
Znamenite ličnosti moga kraja
 
топлички устанак
топлички устанактоплички устанак
топлички устанак
 
Kada je muzika ratovala
Kada je muzika ratovala Kada je muzika ratovala
Kada je muzika ratovala
 
На путу независности
На путу независностиНа путу независности
На путу независности
 

Más de zoricahelac

церска битка
церска биткацерска битка
церска биткаzoricahelac
 
планина цер
планина церпланина цер
планина церzoricahelac
 
технологија првог светског рата
технологија првог светског рататехнологија првог светског рата
технологија првог светског ратаzoricahelac
 
Prvi svetski rat
Prvi svetski ratPrvi svetski rat
Prvi svetski ratzoricahelac
 
божидар јанковић
божидар јанковићбожидар јанковић
божидар јанковићzoricahelac
 
солунски фронт
солунски фронтсолунски фронт
солунски фронтzoricahelac
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска биткаzoricahelac
 
битка на дрини
битка на дринибитка на дрини
битка на дриниzoricahelac
 
Ostrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - VidoOstrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - Vidozoricahelac
 

Más de zoricahelac (20)

Kolubara
KolubaraKolubara
Kolubara
 
Drina
DrinaDrina
Drina
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
 
планина цер
планина церпланина цер
планина цер
 
šAbac2003
šAbac2003šAbac2003
šAbac2003
 
šAbac
šAbacšAbac
šAbac
 
Kolubara
KolubaraKolubara
Kolubara
 
Drina
DrinaDrina
Drina
 
Cer
CerCer
Cer
 
технологија првог светског рата
технологија првог светског рататехнологија првог светског рата
технологија првог светског рата
 
Gavrilo princip
Gavrilo principGavrilo princip
Gavrilo princip
 
Radomir putnik
Radomir putnikRadomir putnik
Radomir putnik
 
Prvi svetski rat
Prvi svetski ratPrvi svetski rat
Prvi svetski rat
 
1300 kaplara
1300 kaplara1300 kaplara
1300 kaplara
 
божидар јанковић
божидар јанковићбожидар јанковић
божидар јанковић
 
солунски фронт
солунски фронтсолунски фронт
солунски фронт
 
Milunka Savić
Milunka SavićMilunka Savić
Milunka Savić
 
церска битка
церска биткацерска битка
церска битка
 
битка на дрини
битка на дринибитка на дрини
битка на дрини
 
Ostrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - VidoOstrvo smrti - Vido
Ostrvo smrti - Vido
 

Vojvoda Živojin Mišić

  • 2. Opis  Живојин Мишић (Струганик, 19. јул 1855 — Београд, 20. јануар 1921) је био српски војвода из Првог светског рата. Живојин Мишић је учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. Непосредно је командовао српском Првом армијом у Колубарској бици, а приликом пробоја Солунског фронта је био начелник Врховне команде.
  • 3. BIOGRAFIJA  Живојин Мишић је рођен 19. јула (7. јула по по старом календару у Струганику. Преци Живојина Мишића су се доселили у Струганик крајем 17. или почетком 18. века. Породица је узела презиме Мишић по имену деде Живојина Мишића - Миша Каљевића. Доселили су се из Дробњака.[1]  Мишићеви родитељи Радован и Анђелија (рођ. Дамјановић из Коштунића) имали су тринаесторо деце, од којих су двоје биле девојчице - Тодора и Живана. Живојин је био тринаесто дете, и када се родио, само осморо његових браћа и сестара је било живо.[2]  По завршетку своје шесте године био је пастир. Основну школу започео у Рибници, а завршио у Крагујевцу. У својим мемоарима Мишић је помињао неприлике које је имао с варошком децом због сељачког порекла, што га је узбуђивало и вређало. Гимназију у Крагујевцу је уписао 1868. Први, други и шести разред гимназије завршио у Крагујевцу, а трећи и четврти у Београду, у Првој београдској гимназији. У првих пет разреда гимназије није био посебно добар ђак, али је шести разред завршио са много бољим успехом. С таквим оценама шестог разреда гимназије примљен је 20/9 (по ст. кал.) 1874. у Војну академију, као 19. у рангу. На сваком распусту одлазио је кући у село и врло често је заједно са својом браћом радио и пољске радове.  Касније је био ожењен са Лујзом Крикнер (1865 — 1966), венчани 25. новембра 1884. у београдској Вазнесенској цркви. Синови су им:  Радован (? — 1943), банкарски чиновник, заробљен као резервни официр у пролеће 1941. и интерниран у Немачку одакле се није ни вратио;  Александар (1891 — 1941), официр, припадник Равногорског покрета, стрељали га Немци у Ваљеву у децембру 1941;  Војислав (1902 — 1971), инжењер агрономије, учесник партизанског устанка 1941, робијао на Голом отоку.  а кћери:  Елеонора (рођена 1885. у Ужицу, умрла 1952. у Ваљеву; била је најпре удата за Богдана Анђелковића, официра, а после његове погибије за Михаила Марковића, ваљевског апотекара),  Олга (1886 — 1977, удата за сликара Милана Миловановића)  Анђелија (1889 — 1969).
  • 4. Предавачка и литерарна каријера  На Војној академији у Београду М. је предавао Стратегију у раздобљима: 1. 11. 1898. – 26. 1. 1900., 5. 10. 1900. – 22. 6. 1902. и 6.1‚10 1903. – 16. 3. 1904. Многобројне расправе из области ратне вештине објавио је у Српској војсци и Ратнику, часописима чији је био уредник. Предавања питомцима Војне академије објединио је у књизи „Стратегија” која је одмах увршћена у обавезну лектиру официрског кора. Са немачког језика је превео „Тактику” од Балка (објављено 1910). Болест га је спречила да доврши писање својих успомена, започетих на лечењу у Француској 1920. Два пута је пензионисан: најпре од 16. 3. 1904. до 4. 3. 1909. године због сумње да је непријатељски расположен према официрима, актерима мајског преврата 1903.; поново од 12. 1‚10 1913. до јула 1914.
  • 5. VOJNA KARIJERA  На самом почетку своје четрдесетогодишње службе, као питомац Артиљеријске школе, учествовао је у два ослободилачка рата против Турске (1876. и 1877 — 1878. године). У тим ратовима командовао је Колубарским батаљоном Ваљевске бригаде II класе и стекао прва ратна искуства.  Поред четворогодишње Артиљеријске школе завршио је аустроугарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку у српској војсци.  Учествовао је и у Српско-бугарском рату 1885. као поручник и командант чете у 5. пуку Дринске дивизије.  Од 1898. до 1904. предавао је стратегију на Војној академији.[3]  Након Мајског преврата је био приморан да се пензионише у чину генералштабног пуковника, наводно због утицаја Црне руке, пошто је сматран превише блиским свргнутој династији Обреновића, али је реактивиран 1909, током Анексионе кризе на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, који га је учинио својим помоћником. Мишић је помогао генералу Путнику да састави српски ратни план у евентуалном рату са Аустроугарском.  У Балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде војводе Радомира Путника, његова десна рука, јер је — како је истакао генерал Живко Павловић — „у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у уверењу у добар исход операција српске војске“. Непосредно је сарађивао на планирању и руковођењу операцијама против турске Вардарске армије, због чега је после Кумановске битке унапређен у чин генерала. Посебно се истакао правилном проценом ситуације првога дана битке на Брегалници, када је српска Врховна команда у Скопљу разматрала питање на којој линији ће примити одсудну битку. Усвајање његовог предлога имало је пресудан утицај на даљи ток и коначан исход одлучујуће битке Другог балканског рата. По завршетку овог рата, Мишић је по други пут пензионисан.
  • 6.  Генерал Живојин Мишић и  Генерал Џорџ Мајн  Међутим, пред само избијање Првог светског рата, опет је реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, Мишићу је предата команда над Првом армијом, тада у врло тешкој ситуацији, да замени њеног рањеног и болесног команданта генерала Петра Бојовића. Највише захваљујући његовим личним напорима и знању, Прва армија се од јединице у расулу претворила у формацију способну за борбу. Мишић је инсистирао (тада је то сматрано ризичним) на дубљем повлачењу да би се целој српској војсци дало времена да се одмори и попуни залихе, што је резултовало напуштањем Београда. Међутим, његово коцкање се исплатило пошто је аустроугарска војска превише раширила своје линије снабдевања и тешко је поражена у потоњем српском контранападу, који је такође започео Мишић, а његова армија је одиграла одлучујућу улогу. Ово је била једна од највећих битака у српској историји и Мишић је 17. децембра 1914. унапређен у чин војводе. Након новог здруженог напада немачке, аустроугарске и бугарске војске на Србију у октобру 1915, када се српска војска повукла на Косово, Мишић је предложио да се изврши контранапад. Овај предлог су одбили остали заповедници армија на састанку у Пећи, и следило је повлачење српске војске преко Црне Горе и Албаније. На Солунском фронту 1916. Мишић је командовао Првом армијом која је зауставила и натерала на повлачење бугарску војску у бици код Горничева. Пред крај рата у јуну 1918. Мишић је постављен за начелника Врховне команде и командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта у септембру 1918.  Живојин Мишић је умро у Београду 20. јануара 1921. Написао је дело „Моје успомене“ које је први пут објављено 1969. године, а приредио га је Саво Скоко.
  • 7. Odlikovanja  Ако се одликовања војводе Живојина Мишића посматрају упоредо са развојем савремених друштвених и историјских збивања и његовим напредовањем у војничкој каријери, запажа се да су она све бројнија, типолошки значајнија, а по рангу вреднија идући ка каснијим фазама у његовом животу. Самим тим она говоре не само о Мишићевом месту у нашој ратној историји, већ представљају и материјалне доказе о уделу српске војске у савременим међународним односима из ратова за ослобођење краја 19. и почетка 20. века.  Домаћа одликовања  Орден Белог орла 2. реда  Орден Белог орла 4. реда, српски са мачевима;  Орден милосрђа (црвеног крста), српски;  Орден Таковског крста 2. реда, српски;  Орден Таковског крста 3. реда, српски (типолошке одлике ордена идентичне истоименом ордену 2. реда).  Орден Таковског крста 5. реда, са мачевима, српски;  Орден Карађорђеве звезде са мачевима 1. реда, (типолошке одлуке ордена идентичне истоименим орденима 2. 3. и 4. реда).  Орден Карађордеве звезде 2. реда, са мачевима (типолошке одлике ордена идентичне истоименом ордену 3. и 4. реда).  Орден Карађордеве звезде 3. реда, са мачевима, српски (типолошке одлике ордена идентичне истоименом примерку 4. реда).  Орден Карађордеве звезде 4. реда, са мачевима, српски;  Ордена Карађорђеве звезде 2. реда; Звезда од пет кракова, у металу, са аверс-ом истоименог ордена.