Predmet "Kognitivna psihologija", predavač: Goran S. Milovanović, jesenji semestar 2012, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Beograd, Srbija. I predavanje: Upoznavanje sa sadržajem predmeta

1. KOGNITIVNA PSIHOLOGIJA
Jesenji semestar 2012.
Predavač: Goran S. Milovanović
PREDAVANJE I
UPOZNAVANJE SA SADRŽAJEM I ORGANIZACIJOM KURSA
PREDMET KOGNITIVNE PSIHOLOGIJE

2. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 2
Kako koristiti prezentacije?
• Sve prezentacije koje koristim na predavanjima i vežbama nalaziće se na stranicama
predmeta „Kognitivna psihologija“ na našem e-learning sistemu;
• Tamo će se nalaziti i svi drugi nastavni materijali, materijali za vežbe, uputstva za rad i
pripremu ispita i sve drugo što budemo zaključili da je korisno za Vaš rad tokom
savlađivanja ovog predmeta i pripreme ispita.
• Pitanje: da li ispit može da se spremi samo na osnovu prezentacija?
• Odgovor: ne, ispit ne može da se spremi samo na osnovu prezentacija, i ne
savetujem nikome da to pokušava. Prezentacije mogu da pomognu tako što daju
strukturu sadržaju predmeta i logički vas vode kroz celine koje obrađujemo. Ispit
se sprema iz literature i dopunskih materijala (ako ih bude bilo).

3. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 3
Deo I
Ilustracije nekih problema
kognitivne psihologije

4. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 4
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije
„U noći dvadeset i četvrtog juna 1955. godine Martinu nikako nije dolazio
san na oči. Ponovo mu se priviđala Alehandra, kao onom prvom prilikom
kada mu je prišla u parku; zatim su mu zbrda-zdola navirali iz sećanja
nežni ili svirepi trenuci provedeni s njom; potom mu se priviđala kako mu
prilazi kao prilikom prvog susreta, nova i čarobna “.
„Nebo, to nebo iz sna, kao da je bilo obasjano krvavim odbleskom požara.
A onda je ugledao Alehandru: prilazila mu je iz crvenkastog mraka.
Izobličenog lica, pružala je ruke prema njemu, mičući usnama kao da
bolno i nemo ponavlja taj vapaj. Alehandra! – vrisnuo je Martin i
probudio se. Kada je drhteći upalio svetlo, uvideo je da se nalazi u svojoj
sobi. Bilo je tri posle ponoći“.
Ernesto Sabato, „O junacima i grobovima“
Odlomci, prema prevodu Slavice Kojić, Plato, Beograd 2000.

5. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 5
• Da Vas ovog trenutka pitamo da ponovite makar i samo jednu celu rečenicu iz
prethodna dva paragrafa Sabatovog romana..?
• Naš um poseduje neku vrstu kratkoročne memorije. Čemu služi?
• Neke informacije su Vam potrebne kratkotrajno; ne morate da ih se sećate
sutra, ili za pet godina, ali da biste razumeli celu rečenicu npr. morate da
imate neki memorijski kapacitet koji će vam omogućiti da značenje više reči
odjednom održite u fokusu vašeg mentalnog napora.
• Kakve događaje ljudi najčešće pamte? Čitajte pažljivo introspektivni tok
Sabatovog junaka Martina: „... zatim su mu zbrda-zdola navirali iz sećanja
nežni ili svirepi trenuci provedeni s njom“
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

6. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 5a
• Npr. emotivna valenca: bolje pamtimo emotivno obojene događaje, iskustva koja
su praćena određenim pojačanim emotivnim stanjem, doživljajem.
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije
 Adaptivna vrednost saznanja! –
Evolucija nas je stvorila da saznajemo,
na prvom mestu, onako kako je to
korisno za naše uspešno prilagođavanje
sredini.

7. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 6
„Dva pamćenja“
• Gde ste parkirali kola? U kom džepu od jakne ili kaputa Vam se nalaze ključevi?
• A gde ste parkirali kola 25. decembra 2005. godine? Tog dana, u kom džepu jakne
ili kaputa su se nalazili Vaši ključevi?
• Ok, a u kom džepu jakne ili kaputa su se nalazili Vaši ključevi 15. avgusta 2005.
godine?
• Pamćenje: epizodičko – šta, gde, kada, pod kojim okolnostima: jedinstven
događaj, jedinstven doživaljaj, iz vaše perspektive.
• Pamćenje: semantičko – opšte osobine pojmova i mogućnost da na osnovu
osobina nekih pojmova predviđamo ili objašnjavamo osobine drugih pojmova –
perspektiva nije lična, „zajedničko znanje“ svih ljudi (uslovno).
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

8. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 7
• Kakvo je bilo nebo u Martinovom snu?
• „...kao da je bilo obasjano krvavim odbleskom požara“.
• Da li nebo može da bude „objasno krvavim odbleskom požara“? – Kako to
izgleda? Realno?
• Ljudski um – odn. naš kognitivni sistem – može da koristi neke osobine
koncepata koje poznaje da bi pomoću njih opisao, objasnio osobine
nekih drugih koncepata, ili osobine svojih predstava, ili svojih doživljaja.
• Neke osobine pojmova naš kognitivni sistem „rutinski“ kombinuje:
drvena stolica, prenosni hard-disk, brza kola, lepa žena itd.
• Svi ovi procesi moraju da stupe na scenu pošto su perceptivni procesi
već završili svoj posao (ili tu negde; niko nikad nije dokazao da kognicija
počinje baš tačno gde se percepcija završava).
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

9. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 8
• Da li još uvek razumete odlomke Sabatovog romana koje smo pročitali?
• A da li razumete predavača dok svo vreme prati primere diskusijom?
• A kako to sve razumete:
• Ljudi u svakodnevnom govoru takođe koriste ogroman fond reči
• Kako znate značenje svake reči koju ja ili Vi izgovorimo? Gde je to? „U glavi“
• Mentalni leksikon: osobine reči – njihove morfloško-sintaksičke
osobine, fonološke osobine, informacije koje određuju značenje reči...
• Ali, pre mentalnog leksikona...
• „Reč“ postaje reč tek u kontekstu jezika: dok mehaničke oscilacije koje
emituje moj artikulatorni aparat „doputuju“ do Vašeg uha...
• Mi, u startu, posedujemo samo fizikalne osobine nekih stimulsa: kako
mehaničke oscilacije postaju reči? Fonetika  Fonologija  tek onda,
reč: percepcija govora.
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

10. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 9a
• Jezik
• Jezik ima određenu strukturu. Kao male još, uče nas da moramo da se
izražavamo gramatički, odn. poštujući sintaksu određenog jezika.
• Sintaksa: odnos između znakova u nekom jeziku bez obzira na njihovo
značenje. Fonetika, fonologija, jezička morfologija i sintaksa: pitanja
discipline poznate kao psiholingvistika.
• Semantika: odnos između znakova i onoga što oni označavaju. Sintaksa se
proučava nezavisno od semantike (opet je komplikovanije nego što zvuči, ali
za sada ćemo se zadržati na ovakvom shvatanju).
Colorless green ideas sleep furiously.
*Furiously sleep ideas green colorless.
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

11. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 9a
Colorless green ideas sleep furiously.
*Furiously sleep ideas green colorless.
• Da li ste svesni koliko je sintaksa Vašeg (ili nekog drugog jezika) složena?
• Složena je strašno. Neviđeno je složena. Sintaksički opis prirodnih jezika
spada u par excellence vrhunske naučne probleme.
• Kako naš um to radi na vremenskoj skali sekundi (i manjoj, ako se bavi
pojedinačnom rečju)?
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

12. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 10
Za sve složene probleme koje smo ovde razmatrali na intuitivnoj, nekritičkoj i još
uvek nenaučnoj osnovi, kognitivna psihologija postavlja pitanje: kako ih naš um
rešava?
Nije cela psihologija – kognitivna psihologija. Kognitivna psihologija je jedan njen
deo (mada je ona danas ubedljivo najuticajniji njen deo).
Latinski, cognitio: ispitivanje, učenje, studiranje, znanje.
Kognitivni sistem je osnovni pojam kognitivne psihologije:
• Kognitivni sistem je „deo“ našeg uma koji obezbeđuje rad naših saznajnih
funkcija.
Deo I Ilustracije nekih problema kognitivne psihologije

13. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 11
Deo II
Šta proučava kognitivna psihologija?

14. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 12
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
Ulrik Najser, 1967 (prema Kostić, 2006):
• Kognitivna psihologija proučava procese koji se odvijaju na podacima dobijenim
od naših čula.
• Podaci dobijeni od čula se transformišu, sažimaju, obrađuju, skladište i pobuđuju:
oni prolaze kroz različite faze kognitivne obrade informacija.
• Uz Najserovu definiciju: osnova za podelu na „niže“ i „više“ kognitivne procese?
– Nije tako jednostavno. Ima kognitivnih procesa (npr. odlučivanje) koji
prožimaju skoro sve nivoe psihološkog funkcionisanja koje možemo da zamislimo.
- Podela na „niže“ i „više“ kognitivne procese je više didaktička pomoć u
organizaciji kurseva ili posledica podele rada među specijalistima u oblasti
kognitivne psihologije.

15. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 13
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
Aleksandar Kostić, 2006 (prema Kostić, 2006):
• U najširem smislu, predmet kognitivne psihologije su mentalni procesi odraslog,
normalnog pojedinca.
• Predmet proučavanja se može suziti na sledeće probleme:
1. Na koji način primamo, odabiramo i osmišljavamo informacije o spoljašnjem
svetu;
2. Kako su te informacije uskladištene u našem pamćenju (memoriji)?
3. Kako se one koriste u rešavanju različitih vrsta složenih ili manje složenih
problema?

16. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 14
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
PROCESI I FUNKCIJE KOJE ISPITUJE KOGNITINA PSIHOLOGIJA
(prema Kostić, 2006):
• Opažanje
• Odnos kognicije i percepcije nije jednostavan („kognicija počinje tamo gde
percepcija staje“ – veoma gruba slika stvari)
• Poznavanje odlika perceptivnih procesa, i najvažnije, poznavanje osobina
„proizvoda“ perceptivnih procesa – osnova za razumevanje kognitivnih
procesa koji obrađuju informacije dobijene od čula
• Kako opažamo treću dimenziju kada na mrežnjači nalazimo samo 2D sliku
spoljašnje stimulacije?
• Da li su u percepciji ključne fizikalne osobine stimulacije ili integracioni
procesi za koje je odgovoran naš centralni nervni sistem?
• Samo neka od pitanja...

17. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 15
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
PROCESI I FUNKCIJE KOJE ISPITUJE KOGNITINA PSIHOLOGIJA
(prema Kostić, 2006):
• Prepoznavanje oblika
• Kako se podaci koje registriju naša čula integrišu u smisaone celine – celine
koje imaju značenje?
• Prepoznavanje oblika odn. složajeva (engl. pattern recognition)

18. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 16
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
PROCESI I FUNKCIJE KOJE ISPITUJE KOGNITINA PSIHOLOGIJA
(prema Kostić, 2006):
• Pažnja
• Da li smo svesni svih informacija u svojoj okolini? Ne – naš kognitivni sistem
usresresređuje pažnju na ono što je u određenom kontekstu za njega
najvažnije.
• Pažnja je resurs: ograničen, i zato zahteva odličan menadžment, odn. dobru
alokaciju raspoloživih resursa. Kako se taj menadžment odvija?
• Na osnovu kojih kriterijuma, principa se odvija selekcija u procesu pažnje?
• Zanimljiva ilustracija ograničenosti resursa pažnje:
• http://www.youtube.com/watch?v=vJG698U2Mvo

19. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 17
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
PROCESI I FUNKCIJE KOJE ISPITUJE KOGNITINA PSIHOLOGIJA
(prema Kostić, 2006):
• Osmišljavanje podataka dobijenih od čula
• Podaci koje dobijamo od čula još nisu osmišljeni
• Hipoteza pod kojom radimo u savremenoj kognitivnoj psihologiji:
• Čula daju podatke  Podaci dobijeni od čula se porede sa predstavama
(„reprezentacijama“) u našoj dugotrajnoj memoriji  tako mi
pridajemo smisao onome što opažamo.

20. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 18
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
PROCESI I FUNKCIJE KOJE ISPITUJE KOGNITINA PSIHOLOGIJA
(prema Kostić, 2006):
• Reprezentovanje znanja
• Ako smo se već dogovorili da naša dugotrajna memorija „čuva predstave
stvari“ kako bismo osmišljavali svet koji nam daje percepcije, legitimno je
zapitati se: kako ih, u kom formatu, u kom obliku, na koji način to dugotrajna
memorija skladišti?
• Jedno od centralnih (all-times favorite!) pitanja kognitivne psihologije
• Tipina pitanja:
• Da li predstave (mentalne reprezentacije) izomorfne sa objektom koji
predstavljaju?
• Da li postoji razlika između auditivnih, vizuelnih i drugih predstava
prema čulnom modalitetu koji reprezentuju? Ili se sve predstave
kodirane u nekom istom internom kodu?

21. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 19
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
PROCESI I FUNKCIJE KOJE ISPITUJE KOGNITINA PSIHOLOGIJA
(prema Kostić, 2006):
• Jezik SEMANTIKA
(značenje reči)
SINTAKSA
(odnosi reči u rečenici
i pravila njihovog kombinovanja)
MORFOLOGIJA
(oblici, struktura i građenje reči)
FONOLOGIJA
(minimalne distinktivne jedinice
u jeziku - foneme)
FONETIKA
(akustičke – fizičke - osobine
govornog signala)

22. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 20
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
RAZLIČITI ASPEKTI KOGNITIVNIH PROCESA I FUNKCIJA
(prema Kostić, 2006):
• Razvojni aspekt
• Proučavanje zakonitosti i pravilanosti razvoja kognitivnog sistema
• Razvojna psihologija: ne samo kognitivni razvoj, već i razvoj jezika,
senzomotornih funkcija, emocionalni razvoj...
• Veoma važna oblast: najčešće se predaje kao poseban predmet
(kognitivni razvoj)
• Nije u fokusu naših diskusija u okviru ovog kursa kognitivne psihologije

23. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 21
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
RAZLIČITI ASPEKTI KOGNITIVNIH PROCESA I FUNKCIJA
(prema Kostić, 2006):
• Patološki aspekt
• Gubitak određene kognitivne funkcije usled povrede, oboljenja, kao
posledice nekog patološkog procesa uopšte, može da ukaže na način na koji
se ona obavlja, na njenu strukturu (elemente od kojih se sastoji) ili
mehanizme na kojima počiva.
• U istoriji psihologije uopšte, značaj proučavanja patološkog aspekta ne može
se dovoljno naglasiti. „Prirodni eksperimenti“.
• Psihopatologija i neuropsihologija: discpline koje proučavaju patološki aspekt
kognitivnih procesa.

24. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 22
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
RAZLIČITI ASPEKTI KOGNITIVNIH PROCESA I FUNKCIJA
(prema Kostić, 2006):
• Neuralni aspekt
• Savremeno shvatanje (teorijska paradigma kompjutacione kognitivne
psihologije):
• Kognitivni procesi su „software“
• Mozak, odn. centralni nervni sistem je „hardware“
• Discipline: neurologija i kognitivna psihologija (kognitivne nauke,
uopšte); savremeni termin je Neuroscience.
• Istorijski: eksplozija neuronauka od ranih 90-ih godina XX veka sa
otkrićem novih neurofiziološki metoda poput fMRI (odslikavanje
funkcionalnom magnetnom rezonancom) ili MEG (magnetna
encefalografija).
• Imaćemo posebno predavanje + vežbe u vezi neuralnog aspekta

25. Kog.Psi, jesen 2012: PREDAVANJE I 23
Deo II Šta proučava kognitivna psihologija?
RAZLIČITI ASPEKTI KOGNITIVNIH PROCESA I FUNKCIJA
(prema Kostić, 2006):
• Veštačka inteligencija (engl. Artificial Intelligence, AI)
• Ako nešto razumeš naučno, to znači da si formalnim metodama,
matematički, u stanju da objasniš procese i funkcije koje razumeš
• Računarska simulacija kognitivnih procesa
• Istorija: savremena kognitivna psihologija upravo i nastaje u „sudaru“
inspiracije inženjera veštačke inteligencije i psihologa koji proučavaju
kognitivne procese
• Evaluacije našeg rada u kognitivnoj psihologiji: uspešno simuliramo one
procese koje dobro razumemo. Kad nešto ne možemo da simuliramo, to
nešto zapravo ne razumemo dobro.
• Egzaktnost kao ključno merilo naučnih iskaza o empirijskog stvarnosti – na to
nas podseća oblast simulacije kognitivnih procesa.
• Ipak, inženjer veštačke inteligencije nije u obavezi da iskoristi ona rešenja
koja mu nudi kognitivni psiholog: njegov posao je da problem reši, naš, da
razumemo kako ga rešava ljudski um.

26. Ian Gamche, „Thinking about Thinking“, 2012.
Uz ljubaznu dozvolu autora.
http://www.facebook.com/ian.gamache.art