Književnost i jezik

1. МИЈ1К А А НДРИЋ (Београд)
МЕТ ОДИ ЧК А ИНТ ЕРПРЕТА Ц ИЈА ДРА М Е УЈК А ВА ЊА А НТ ОН А
П А В Л О В И Ч А Ч Е Х О В А
*
I
Заснивањс интерпретациј е
Последње деценије XIX века, кад Чехов живи и ствара, обележене
су у драмској књижевности трагањима за новим изворима драматизма,
односно зановом драмом.Попут Ибзена,Огриндбергаидругих стваралаца
сличних уметничких опредељења, те нове изворе драматизма Чехов је
т р аж и о и н ал ази о у ч о век у .
Поводом извођењадраме Уј ка Вања, Чеховј е експлицитно иск азао
онопггојеу драми имплицитно остварио:„Савсмисаои свадрамачовекова
је у њему, а неу спољашњим манифестацијама
"1, наглашавајући да се у
његовој драми човек и свет неразоткривају само помоћу спољашњерадње,
већ више дож ивљавањем и осветљавањем изнутра.
У форми благе недоумице, у кој ој се јасно уочава да се писац већ
определио, Чехов пледира да драмски ликови буду стварани по подобиј у
слож ене и ник ад до крај а одгонетљиве људске природе: „ Зашто ј е
неопходно усредсредити херој а на једну страст, на једно осећање, а не
створити ј едноставно паметног човека у коме се, у овој или оној мери,
испољавају сви осећаји, сваосећања
"
.2
У једној другој прилици, Чехов поново дискретно полемише са
поетиком драмског наслеђа: „Тражи се дајунак и јунакиња буду сценски
"
Ово предавањеје одрж ано 12.ј ануара 2001. године наЈануарским данима
п р о свет ни х р адн и к а.
1 Наведено према:Јован Христић, Чехов, драмски писац, Нолит, Београд,
198 1.
2 Исто, стр. 195, 196.

2. 100 К њижевност и језик
ефектни. А ли у животу се људи не убиј ају, не вешају, не изјављују љубав
сваког тренутка. И неговоре сваког тренутк апатетичне ствари.Ониједу,
пију, вуку се, говоре глупости. И , ето, потребно је да се све то види на
сцени. Треба написати так ав комад у коме би људи долазили, одлазили,
ручавали,причали овремену,играли карте,али незато штојето потребно
аутору,већ зато што се то догађа у стварности.
"3
Доследан наведеним поетичким опредељењима, Чехов ј е настој ао
дау својим драмамашто верниједочарапрепознатљиву животну стварност
и човек ау њој . Свако наглашениједраматично збивање,коједрама нужно
садрж и јер ј ој ј е оно иманентно свој ство, у Чеховљевим драмама обично
извире из ситуациј а кој е приказуј у призоре обичне људске свакодневице,
а на крај у драме у њих увире. Так ве драматуршке поступке Ч ехов
образлаже чињеницом да се ниједно драматично збивање, нити иједна
човековаунутрашњадрама, у стварномживоту нејављају изоловане,већ
вишеструко повезане или уоквирене околностима у којима сеј ављају.
К ад се имај у на уму Чеховљева непосредно иск азана поетичк а
опредељења, којаје он у својим драмама доследно остваривао, разложно
ј е методичк у интерпретацију драме Уј к а Вања засновати на т умачењу
ликоваи драмскерадњеу којој селикови остварују.Токовеинтерпретациј е
кроз свет драме треба, дакле, усмеравати тако да се убедљиво осветле и
расветле унутрашње драме Чеховљевих јунака, али да се и разбиј еј една
устаљена, а неутемељена заблуда, да се у Чеховљевим драмама „ ништа
недогађа
"
,односно дајеспољашњарадњау њимаготово рудиментирана.
Мет одичка инт ерпрет ација књижевноуметничког дела подразумева
проналажење уметничких чинилаца који ће повезивати и обј едињавати
интерпретаггивнетокове,обезбедитијединствоанализеисинтезе,кохерентност,
поступност и систематичност интерпретациј е. Један од најваж нијих
методолошких захтевапостављених пред методичку интерпретацијујестеда
у највећој могућој мери поштује природу и законе уметничког света који је
предмет проучавања.Наведено методолошко опредељењеметодикесавремене
наставе књижевносги садржано јеу тврдњи даје писац најбољи мет одичар,
кога ваља следити у заснивању и развијању методичке интерпретације, због
чегајесвакаинтерпретацијанужно иуникат на.4
Чинилац који би могао да испуни наведене методолошке захтеве у
интерпретациј и Чеховљеве драме Уј ка Вања ј есте време. односно
временске одреднице дате у уводној дидаскалији сваког чина.
Драма Ујка Вања имачетири чина.У уводној дидаскалијипрвог чина
време је одређено као: „Три сата поподне. Облачно
"
; у другом чину
временска одредница је: „Ноћ
"
, у трећем: „Дан
"
, а у четвртом: „Јесење
3 И сто, стр. 107, 108.
4 В идет и: М илиј а Н иколић , Н аст авни пр инципи и к њиж евне
инт ерпрет ациј е, ОШ „Милош Црњански"
, Београд, 1996, стр. 232- 237.

3. Методичка интерпретациј а драме Уј ка Вања 10 1
вече
"
.Први чиндрамевременскијеситуирануједно спарноиоблачнолетње
поподне,други чин сеодиграваједнеолујненоћи касног лета,трећиједног
септембарског дана, а четврти неколико часовапосле трећег - Чеховљеве
јунаке остављамо заробљене атмосфером суморнејесењевечери.
Легитимност наведеним чиниоцима да усмеравају и обј едињавај у
токове интерпретације даје им њихово симболичко значење, кој е ниј е
одмах уочљиво.У сваком чину драме Уј ка Вања временскаодредницајесте
симбол који у себи сабира и из себе зрачи кључна мисаона и осећајна
струј ања у ликовима, а ук азује и на одговарајућу етапу у развиј ању
спољашње радње, наглашавајући тако њихову међусобну повезаност и
условљеност - што ј е сасвим у дослуху са темељним поетичк им
опредељењима Чеховљевог драмског стваралаштва.
Тако, на пример, атмосфера спарног, облачног поподнева, запаж а
се и ликовима. У њиховим душама упорно се гомилају претећи облаци,
који слуте на невреме у њиховим међусобним односима, јер на видело
поступно избиј ај у разноврсна незадовољства, обмане, самообмане и
неиспуњена очек ивања. Унутрашње непогоде и немила суочавања
покренути суједном спољашњом непогодом- у летњиковац,гдеживи Иван
Петрович Војницки,самај ком и сестричином Соњом,долази Соњин отац,
професор Серебрјаков,сасвојом младом и лепом,другомженом,Јеленом
А ндрејевном. Њих двоје, свако на свој начин, ремете устаљене навике у
ж ивоту житеља летњиковца и њихове међусобне односе, што је довољно
дадрама„крене
" - даспољашњарадњадобијеузлазну путању,алии дасе
покрену унутрашње драме, које к ао притајене понорнице неочекивано
избиј ај у навидело из свој их подводних токова.У првом чину драме,дакле,
атмосфераспоља, алијош вишеу самим ликовима, загушљиваје, напета,
претећа - односно, спарна и облачна.
У другом чину ноћ као временска одредница знак је да је угашено
спољашње светло и дај е спуштен застор на спољашњи свет да би се што
моћније упалило унутрашње светло - даликови понорно загледају у свој
свет, да се сучеле са свој им жељама, надама, сновима, очек ивањима,
самообманама, зебњама, тамним слутњама и свим оним што опседа и
прилива се из унутрашњих дубина. И у другом чину драме, у коме ј е
спуштена завеса на оно што се зове спољашњи свет и догађање напољу,
како би боје унутрашњих драма биле интензивније, а mac што збори из
тих унутрашњих дубина што разговетнији, нису ипак потпуно изостали
знакови кој и опомињу дапостој и свет изван просториј ау којимасезаплићу
и расплићу мучни диј алози и ј ош теж и монолози. Ти знакови ј есу
ст р аж ар ево л уп к ањ е и о гл аш авањ е у п ар к у .
Д ан у трећем чину нај ављуј е да ће се десити ј едно, мак ар и
привремено,сванућеи разабирањеу душамадрамских ликоваи у њиховим
међусобним односима, а да ће спољашња радња у том чину имати свој
врхунац и пр еокрет .

4. 102 К њиж евност и ј език
Соња тужно, али стоички, увиђа узалудност своје љубави према
доктору А строву,али не би да се сасвим одрекне наде.Јелена А ндреј евна
ј асно саш едава свој ж ивотни удес,његову неизбеж ност и неразрешивост.
А стров казује Јелени повест о себи и својим напорима да стиша свој е
егзистенциј алне неспокоје, разабира да Јелена ниј е равнодушна према
њему и отвореној ој то саопштава,али не може од себедасакриј ени то да
у оном што обоје осећају немаправе,искренељубави,коју оданост штити
и потврђује, већ да су само два бродоломника, случајно сучељена на
путевима којимај е суђено да се мимоиђу.
Јесењевенеу четвртом чину симболичк ај еознак азарасплет кадј е
реч о спољашњој радњи, а у некој мери, доста релативној, расплићу се и
унутрашњи сукоби у драмск им ликовима.
Измирили су се Серебрјаков и Војницки и у њиховим међусобним
односима остај е по старом. Професор Серебрјаков и Јелена А ндреј евна
одлазеу Х арков,ау летњиковцу остају само његови дугогодишњи станари.
Одлази и А стров најављуј ући да ће их посетити мож да тек следећег лета.
У свим драмским ликовима, пак , остаје сложенадрама, чији су раст
и р а сп л ам сав ањ е , к ак о и з г л ед а , са м о п р и в р е м ен о и т е ш к о м м у к о м
закочени.Покушај дасеубиј еи одустај ањеодтогапредСоњиним молбама,
сузе кој е не успева да задржи и очај ање о коме не може а да не говори,
указују на то да се у ујка-Вањи заплело и стеш о грчевито клупко, које ће
се у њему мож да неко време притај ити, али сеник ако неможе искључити
могућност да се оно у неком непредвидивом тренутк у силовито почне да
размотава и поново изнутра растаче несрећног ујк а-Вању. Сличног ј е
карактера оно што у свој ој души носе А стров и Соња, али им младост,
поготово Соњи,омогућуј едалакше пронађу упориштакојимазаваравај у
побуне својих жеља, очекивања и снова.
Суштински неразрешен међусобни конфликт односесасобом Јелена
А ндрејевна и Серебрј аков. Јелена је утекла искушењу пред које ју је
ставила пој ава доктора А строва. А ли, оно због чега више ниј е способна
да успостави хармонију са својим мужем односи у себи и од тога нема где
да побегне.
Јесење вече симболичк и упућуј е на те спут ане, придављене
меланхоличнеунутрашњедраме,нањиховевишеподводнетокове,којима
ликови свесно и подсвесно бране да избију на површину и покаж у своју
неукротивост - до неког новог облачног поподнева у души, к ад ће
попустити те унутрашње кочницеи допустити да се обелодани оно штоје
тако дуго потискивано,скривано одсебеи оддругих,маскирано привидним
п р о н ал аж ењ ем см и сл а у он о м е ш т о н уди ш к рт а и н еи зм ен љ ив а ж иво тн а
свак идашњица.Н акон проживљене и поново прикочене унутрашње драме,
свакоме од њих преостаје само да јесење суморно прозбори Соњину и
општељудску вечну животну лозинку: „Штадасеради,требаживети".И
т ак о у к р у г .

5. Методичка интерпретација драме Уј ка Вања 103
Предложена динамика интерпретациј е обухвата, дакле, компо-
зиционо-мотивациони склоп драмекао целине,али и сваког чинапонаособ,
односно микрокомпозицију,што омогућуједасеу природној и аутентичној
синхрониј и и повезаности прате и тумаче спољашња радња и њени
рефлекси у унутрашњим преживљавањимадрамских ликова.Свето пруж а
могућности за висок степен кохерентности, поступности и системати-
чности интерпретациј е драме Уј ка Вања.
*
Завршнаетапанаставниковог заснивањаинтерпретациједрамејесу
ист раж ивачки задаци, односно радни прој екат намењен ученицима да
се п р и п р ем е за т у м ач ењ е др ам е н а ч асу .
И страж цвачки задаци
О бл а чн о по по дн е
1. Прочитај пажљиво уводну дидаскалију у првом чину драме Ујка
Вања А . П . Чехова.- Запаж ај битне пој единости кој е се односе на време
и простор у кој има се зачиње драмск а радња.
2. А нализирај прву драмску ситуацију. - Штаје све унело облаке у
душу доктора А строва?
3.КакосеуразговоруошумидуховноиспољавајудокторАстров,Соња,
Војницки?- Упореди Асгровау тој сцени и оног напочетку првог чина.
4. Запаж ај битне пој единости у првом пој ављивању Војницког. -
Чиме је све незадовољан, а шта га заноси? - К ако се у драми сазнаје о
унутрашњем сукобу Војницког?
5. Објасни неспоразум Јелене А ндрејевне и Војницког. - Запаж ај
к ако они бране свој е позиције и ставове.
6.Испитај и образложи штајеу првом чину драмезаједничкаознака
за унутрашња преживљавања ликова. - Чиме је мотивисано зачињање
драмског сукоба у спољашњој радњи?
Н о ћ
1. У к ак вим се околностима одвијају диј алози у другом чину драме?
- Обј асни мотивисаност примењеног драматуршког поступк а.
2. Шта осећа, о чему размишља и шт а у свој им вербалним
испољавањима отк рива професор Серебрј аков? - П рати Јеленине
диј алошке реплике. - Ок арактериши међусобне односе супружник а на
основу њиховог диј алога у првом чину.
3. Зашто се Вој ницки осећа „глупо обманутим
"
? - Паж љиво
анализирај дијалоге Војницког са Јеленом и Соњом.- Штаје све изнутра

6. 104 К њиж евност и језик
притеснило уј ка-Вању? - Образлож и мотивисаност Вањине унутрашње
д р ам е .
4. О чему разговарају Соња и доктор А стров? - Запаж ај и тумачи
духовна испољавања Соње и А строва у њиховом дијалогу.- Образлож и
м о т и в и сан о ст њ и хо в о г н есп о р азу м а .
5. П рипреми се да образлож иш са психолошког становишт а
реакције и расположења Соње и Јелене у завршној драмској ситуацији
д р у г о г ч и н а .
6. Обј асни значење страж аревог лупк ања и оглашавања у парку.
Д ан
1.К ојасу сазнањасванулау Соњиној души?- Објасни мотивисаност
Соњиних осећања, размишљања и признања пред Јеленом.
2.Протумачи драматуршку улогу Јелениног монологау трећемчину
драме. - Зашто Јелена, после разговора са А стровом, панично жели да
отпутуј е?
3. Објасни зашто Војницки гневно реагује на обј ављену намеру
Серебрјакова да прода летњиковац. - Образлож и мотивисаност Вањине
уверености дасу му секоначно „отворилеочи
"
.- ШтаВањин покушај да
убиј е Серебрј акова значи у токовима његове унутрашње драме, а шта у
развиј ању драмског сукоба у спољашњој радњи?
Ј ес ењ е в ен е
1. Обј асни драматуршку функциј у уводне драмске ситуациј е у
ч ет вр т о м ч и н у др ам е.
2. Прати диј алог Војницког и А строва и образлож и чиме је све
употпуњен портрет саговорника. - Обј асни зашто се у тој ситуациј и
Вој ницки учестано монолошки иск азуј е и сучељава са собом.
3. З ашт о В ој ницк и попушт а пред Соњиним молбама? -
Образлож и мотивисаност Соњине способности да разуме буру у души
уј к а-Вање.
4. Шта Војницки проживљава опраштај ући се од Серебрј акова и
Јелене? - Зашто уж урбано позива Соњу да уроне у свак идашње
п о сл о в е ?
5. П аж љиво читај завршни Соњин монолог и припреми се да га
тумачиш. - Обј асни са психолошког становишта смисао онога чиме се
Соња спасава и нуди своме уј ак у к ао спас од осећања ж ивотног
бесмисла.- Протумачи значење Соњинепоруке: „Шта да се ради, треба
ж и вет и
"
.

7. Методичка интерпретациј а драме Уј ка Вања 105
I I
Развиј ањс интсрпретациј е
1.
О бл ач н о по п о дн е
Издвојте значајне појединости које се односе на време и простор у
којима се зачиње драмска радња. - О чему разговарају дадиља Марина и
доктор А стров напочетку првог чина?- Чимедоктор А стров објашњава
промене у себи током протеклих ј еданаест година? - Шта све притиск а
душу А строва и зашто? —Протумачите са психолошког становишта
тврђење А строва да никог више не жели, нико му не треба и никог не
в о л и .
У уводној дидаскалијипрвог чинадраме Уј каВања детаљнојеслик ан
простор у коме разговарају дадиља Марина и доктор А стров. Све те
појединости имају улогу дадочарају препознатљиво људско пребивалиште.
Време у коме се зачиње драмска радња дато је у назнаци: „Три сата по
подне. Облачно
"
. Атмосфера спарног летњег поподнева употпуњена је
дидаскалијом којасеодноси нададиљу Марину:„Марина(суморна, т рома
старица, седи крај самовара,плете чарапу). (Подвукла М. А .)
Диј алог дадиље и доктора А строва шири временски ок вир драмске
радње евоцирајући оно што је било пре једанаест година кад је А стров
стигао у провинцијску забит. Диј алог сучељава два А строва - тог који
разговарасададиљом у парку летњиковцаи оног једанаест годинамлађег,
кога у својим сећањима евоцира- дадиља, уочавајући да се доктор од тог
времена знатно променио. Дадиљина констатациј а мотивише покушај
доктора А строва да објасни порекло те разлике између себе садашњег и
негдашњег. Монолог А строва, у коме казује о свом умору, резигнацији,
загубљеним надама и душевној оголелости, пој ачава утисак о
загушљивости летњег поподневајер он своју унутрашњу тескобу придодаје
п р и т и ск у л ет њ е сп ар и н е.
А СТ РОВ : М ного сам се изменио од тог доба?
М А РИ Н А :Много. Онда си био млад,леп, асад си остарио.Н иси ни
леп онако. И да кажем - и ракијицу пијеш.5
П омало груба дадиљина иск реност покренула ј е притај ену
понорницу у А строву, кој а ј е за тренутак избила на површину и
обелоданиласумрачј ау души уморног и преданог провинциј ског доктора.
А стров открива да већ осећа к ако га гуши учмали провинциј ски ж ивот,
да све теже пруж а отпор умору и резигнациј и, а све ређе проналази
5 Н аведено према књизи: А . П . Чехов,Д РАМ Е (Галеб - Уј ка Вања - Tpu
сест ре) , Просвета, Београд, 1968. И сви остали цитати из драме Уј ка Вања биће
у зет и и з н ав еден е к њ и г е.

8. 106 К њижевиост и језик
упоришта за ж ивотну бодрост, ентузиј азам и наду. Увиђа да нагло стари,
не само телесно,већ и духовно,да у њему пресахњује способност даосећа
и воли, а таложе се и учвршћују горчина и незадовољство:
А СТРОВ : Да... За десет година постао сам сасвим други човек . А
узрок ? Преморио сам се, дадице. /.../ За све време, откако се познај ем с
тобом,ниј едног дананисам био слободан. К ако да не остарим?А иживот
је сам по себи досадан, глуп, прљав... А тај ж ивот притеже. /.../ Ништа не
желим,ништами нетреба,никоганеволим...Или,можда,само тебеволим.
(Љуби је у главу.) К ад сам био дете, имао сам такву дадиљу.
Резигнирана констатациј а док тора А строва: „ Н ишта не ж елим,
ништами нетреба, никоганеволим
"
јесте згуснутаповест о изгубљеним
илузиј ама, потрошеном оптимизму, горкој животној рачуници која се
стрмоглаво приближава нули и потпуној резигнацији. А ли, из А строва,
ипак , кроз то његово духовно небо застрто тамним облацима, повремено
провируј еи лицекој ебар затренутак успевадаобуздато што тако упорно
и све теже притеж е изнутра. Такво лице А стров пок азује у сваком свом
к азивању о бризи над шумама, у ситуацијама к ад настоји да подигне
клонулог Вој ницког тиме што ћењихов зај едничк и животни удес сагледати
без сувишне патетике и ј адиковања.
Шта А стров открива о својој љубави према шумама у диј алогу са
Соњом и Јеленом А ндреј евном?- Упоредите лик А стровау тој ситуациј и
са његовим испољавањем у диј алогу са дадиљом на почетку драме.
Да А стров ниј е потпуно одустао од пок ушај а да овлада свој ом
судбином и укроти у себи безнађе и чамотињу, показује његов разговор
са Соњом и Јеленом,односно његово к азивање о свом бдењу над шумама,
које би да заштити од неконтролисане сече и уништавања, уверен да за
будуће нараштаје спасава ненадокнадиву корист и лепоту. Тај озарени,
одлучни и непоколебљиви А стров, који из својих унутрашњих дубина
призива и извлачи глас ентузиј азма и наде, контраст ј е уморном
провинцијском доктору који се суморно огласио на почетку драме.
АСТРОВ:/.../ (Војницком):Ето,ти ме гледаш са подсмехом,теби се
чини неозбиљно... и, мож е бити да ј е све то у ствари особењаштво, али
кад пролазим мимо сељачких шума које сам ј а спасао од сече, или кад
чујем како шуми моја млада шума, посађена мојим рукама,ја сам свестан
дајеи климадонеклеу мој ој власти,и даће, ако човек крозхиљаду година
буде срећан, у томе бити мало и мој е заслуге. К ад посадим брезу и после
в и ди м к ак о се о н а з ел ен и и њ и ш е н а в ет р у , ду ш а м и се и сп у н и п о н о со м , и
ја... (Угледавши радник а који му је на служавнику донео чашицу ракије.)
А ли... (Пије.) Време је да идем. Све је то, разуме се, особењаштво, на
крају крајева. К лањам се. (Одлази кући),
Н етреба превидети,међутим,ни то даА стров свој надахнути моно-
лог ипак нагло прекида и урања у нешто што у доброј мери релативизуј е
све што је изрек ао. Узгредна напомена даје то о чему казује и што чини

9. Методичк а интерпретациј а драме Ујка Вања 107
мож да ипак само особењаштво, наликуј е уздаху, односно човековом
изненадном сетном и самилосном сагледавању свог дирљивог батргања
за срећом и ослонцем.
*
К ако изгледаи о чему к азуј е Вој ницки у свом првом пој ављивању?-
Штасу професор Серебрјакови ЈеленаАндреј евнаунели у живот станара
летњиковца?- К акавје однос Војницког премаЈелени и Серебрјакову?-
Документуј те свој а запаж ања пој единостима из драмског текста. -
Образложитемотивисаност таквих ставоваВојницког.- Упоредитекако
о брачној верности размишљају Војницки иТелегин и образложитеулогу
тих напоредо датих гледишта у драми.- Окарактеришите Телегина.
У свом првом појављивању,снажнијенего иједан други лик Војницки
осећа притисак унутрашње т ескобе, немилосрдних унутрашњих
р азр ач ун авањ а, суч ељав ањ а, пр еи сп ит ив ањ а и н есн ал аж ењ а.
Прво оглашавање Војницког открива човека који се бори са својим
унутрашњим дијалозима, који јетко констатуј едаје живот у летњиковцу
и ск о ч и о и з п р ав о г и п о з н ат о г к о л о се к а , д а се о н у т и м н а м ет н у т и м
околностимаједва сналази и тешко разабира.
Улази Војницки.
ВОЈНИЦК И (излази из куће; он је спавао после доручка и сав је
изгужван;седанаклупу,поправљасвоју кицошку машну):Да...(Пауза.) Да...
А СТ РО В : Јеси л и се исп евао ?
ВОЈНИЦК И : Јесам... Још како. (Зева.) Откако се овамо доселио
професор сасупругом,животјеизашао изсвог колосека.../.../ Ранијенисам
имао ни тренутак слободног времена, Соњаиј асмо радили,још како смо
радили, а сад ради само Соња, аја спавам,једем, пиј ем... Не ваља!
Војницки је зловољан, раздражљив и критички расположен према
себи, али и према професору Серебрјакову, Јелени, својој мајци, Марији
Васиљевној . Са присеном подсмеха слуша причу А строва о томе како је
потребно сачувати шуме одварварског уништавања. Војницки је у ствари
непријатно разбуђен мишљу о свом промашеном животуи заблудамакојих
драматично постајесвестан.Појединост о његовомизшеду кадсепојављује
након дневног одмора- „савјеизгужван
" - симболичкајеознакаињеговог
духовног светакојисеиспољаваудрами.Војницкијенемоћандасеопредели
да ли да ст варн о ст и см ел о и от во р ено га еда у ли ц е или да ут ек н е у свет
привиђењаи варљиве утехе, гдеје, како му сечини, свих протеклих година
пребивао.Такоразапет и искушаван,Војницки понекаднемилосрдно шиба
по себи, али његовајетка иронија обрупш се и на људе који га окружују -
посебно на Серебрјакова, кога повремено види као главног кривца за свој
животни бродолом. Својим првим расејаним оглашавањем: „Да... Да...
"
Војницки наговештава да у њему тече горки дијалог са самим собом, чији
су само периферни рукавци чујни за остали свет.

10. 108 К њиж евност и језик
П рофесор Серебрј аков и Јелена А ндреј евна ј есу два оштра
поларитета к адј е реч о осећањима кој е подстичу у Војницком, али ипак ,
обоје, готово удруженом снагом уносе облаке очајања у омекшалу душу
ујк а-Вање.
Н аглашена нетрпељивост према Серебрј акову утемељена ј е на
убеђењу Вој ницког да за њега може везати доста свој их обмана и
неиспуњених очекивања. Уз то, Серебрјакову припада лепота за којом
чезне Војницки, а која му је недохватљива:
ВОЈН ИЦ К И : Врућина, запара, наш велик и научник у горњем
к апуту, у каљачама, с кишобраном и у рук авицама.
А СТРОВ: Чува се, сигурно.
ВОЈНИЦК И : А како је она дивна! К ако је дивна! У животу нисам
в и д е о л е п ш е ж е н е .
Оно што додатно уноси немире и туробност у душу Војницког јесте
свест о томе далепота за којом уздише припада човеку кога он презире и
кој и ту лепоту ничим незавређуј е.Обим Вањиних вербалних испољавања
шири се, а он постаје све непоштеднији према себи и према другима.
Гласови кој и пристиж у однекуд из дубине душе немилосрдно му шапућу
истину о ж ивоту који ј е потрошен ни у шт а.
Војницкивиди Серебрј аковабез негда шњег ореолавеликог научника
кој и завређуј е његову помоћ и пож ртвовање. Открио ј е у професору,
бившем зету, себичног човека, потонулог у своју охолост и уображеност.
Све што је Серебрјаков написао како би оставио свој траг у времену, а у
чему су га Вој ницки и Соња несебично подрж авали, пок азало се к ао
обмана,јер нема потребну вредност и самосвојност да би трајало:
ВОЈНИЦК И : /.../ Отишао је у пензију, а нико не зна за њега, он ј е
потпуно непознат,значи дај едвадесет пет годиназаузимао туђе место.А
погледај га: корача к ао полубог !
И спуњен презиром према Серебрј акову, Вој ницк и не мож е да
разуме чимеј е Серебрј аков могао освојити његову сестру, кој ај е „имала
вишеобожавалаца,неголи онђака
"
,ани Јелену Андрејевну,чију верност
професору презире и осуђуј е налазећи да ј е та верност лажна и да је у
њој „много реторике, али нема логике
". Што околности убедљивиј е
стављају Вој ницком до знања да му ј е Јелена А ндреј евна недоступна,
толико ј е он непоштедниј и у осуди те, к ако му се чини, наметнуте
верности и све немилосрдниј е поставља диј агнозу о свом промашеном
ж и в о т у .
Опаск а и прекор М ариј е Васиљевне: „Извини, Ж ан, али ти си се
последње године тако изменио да те апсолутно не познај ем... Ти си био
човек одређених уверења,светлаличност...
"
бићеповодВојницком запрво
понорније сусретање са собом и својим неиспуњеним животом. Војницки
и з г о в ар а м о н о л о г з аг р ц н у т г н ев н о м с ам о о с уд о м и н еп од м и т љ и в о м
п р о ц ен о м д а се и со п ст в ен о м к р и ви ц о м са п р ави м ж и во т о м м и м о и ш ао :

11. Методичка интерпретација драме Уј ка Вања 109
ВОЈН И ЦК И : О, да! Био сам светла личност од кој е нико ниј е
добијао светлости... (П ауза.) Ја сам био светла личност... Има ли веће
заједљивости! Мени је сада четрдесет седам година. До прошле године
ј а сам се, к ао и ви, трудио да свој поглед заклоним том вашом
схоластиком,дане бих видео прави ж ивот - и мислио сам дадобро чиним.
А сад, о кад бисте знали! Ноћу не спавам од ј еда, од љутине, што сам
тако глупо пропустио време к ад сам могао имати све што ми сад мој е
године не допуштају.
Природно се тај горки монолог самоосуде и к ај ања спаја са оним
расејаним: „Да...Да...
"
у првом појављивању Војницког, као знак сталног
унутрашњег диј алога кој и се плете око ж еравице у души што пече
распирујући бол и унутрашње сукобе. Врхунац тог подводног очајања,
којесеприбирау Војницком и повремено избијанавидело,ј естетренутак
у коме он открива да избављење траж и и у смрти:
ВОЈНИ ЦК И : На овакво време добро би било да се човек обеси...
Том мрачном мишљу, којага опседа, у атмосферу првог чинадраме
Војницки уноси најтамнијетоновеи најзгуснутију патњу из којесеневиди
излаз и која у ж ивоту измиче сва упоришта.
П ажљиво читајте диј алог Јелене и Војницког у завршници првог
чина.- Шта о себи и свом духовном свету откриваЈелена?- ШтаВој ницк и
осећа према Јелени и како испољава своја осећања?
У дијалогу са Јеленом А ндрејевном патња Војницког добиће још
ј едан конкретан вид у првом чину драме.
Одговарај ући на Јеленине прекоре што он отворено испољава
нетрпељивост према Серебрјакову, Војницки признаје да га мрзи поред
осталог и због тога што уз њега пропада и њен ж ивот:
ВОЈН И ЦК И : К ад бисте мога и да видите свој е лице, свој е покрете.
А мрско вам је да живите.И још како мрско!
У својим диј алошким репликама Јелена потврђује дајој је мрско и
досадно даживи,откривада сеи самау себи суочавасанемилим питањима
и одговорима, али да засад из свог зачараног круга не види излаз. Она
наглашава, међутим, да њено незадовољство и нерасполож ење нису
условљени само тиме што осећа да је одавно ишчезла њена негдашња
занетост ученим и угледним човеком, већ и због свих непозваних
завиривањау њен живот и брак .Племенито и саж аром,ЈеленаА ндрејевна
брани верност,право начовеково слободно опредељењеи обавезу других
да то опредељење поштују:
JEJIEHA А НДРЕЈЕВНА : Баш онако к ао штојеА стров садговорио:
сви ви неразумно упропашћујете човека и врло брзо, захваљујући вама,
на земљи више неће бити верности, ни чистоте, ни спремности на ж ртву.
Зашто не можете равнодушно дагледате жену ако ниј е ваша? Зато што -
има право овај доктор - у свимавамаиманечистих сила. Ви не желите ни
шуме, ни птице, ни жене, ни један другога...

12. 110 К њиж евност и ј език
*
Упоредитеставовео брачној верности којеиск азују и бранеВојницки
и Телегин.- Протумачитеулогу тих напоредо датих контрастних гледишта.
- Ок арактеришите Телегина.
Зашто су у драми Уј ка Вања емотивно напети дијалози уоквирени
неутралним призорима из ж ивотне свакодневице? - Шта ј е у драми
постигнуто так вим драматурпж им поступцима?
Реагујући напротестеВојницког што ЈеленаА ндрејевнагуши своју
младост поред Серебрј акова, а у тај анственом дослуху са Јеленином
перспективом, Телегин одлучно оспорава оправданост онога што тврди
Вој ницки:
ТЕЈ1ЕГИН (плачним гласом): Вања,ја не волим кад тако говориш.
Богами... К о изневери жену, или муж а, тај ј е неверник , тај мож е да
изневери и отаџбину!
ВОЈНИЦК И (љутито): Заврни славину, Обландо!
ТЕЈ1ЕГИН :Допусти,Вања.Мој аж енајезбог мојеруж ноће,сутрадан
после свадбе побегла од мене са човеком когај е волела. А ли ј а ни после
тога нисам пренебрегао своју дуж ност. Јај е и сад волим, и веран сам ј ој ,
помажем колико могу, дао сам свој е имање за школовање деце коју ј е
наређала са вољеним човеком. Срећу сам изгубио, али ми ј е остао понос.
А њој?Младост је прошла, лепота под утицајем природних закона увела,
љубљени човек умро... Штај е њој остало?
Свој ом исповешћу Телегин у драми откривапросторе безграничне
доброте и несебичности, који се граниче са нестварним. Отк рива,такође,
неслућене ж ивотне могућности, кој е се отимају свим осталим драмск им
ликовима. Телегинова улог а у драми и ј есте та да силовито вуче
хармониј и, односно да ј е непрек идно успоставља к ад ј е озбиљно
нарушена. П оред свих драматичних, резигнираних исповести, кој е се
често додируј у са очај ањем и роњењем у осећање ж ивотног апсурда,
ст ој и Телег инова ж ивотна драма, кој у угао из ког а ј е сагледана
поништава,односно Телегин, потпуни губитник , преображ авасеу онога
који себе види као добитника. Пресудан ј е, дакле, угао гледања- и то је
ј едан од битних принципа на којима почива мисаони свет Чеховљевог
Уј ка Вања.
Доследан свом поетичком опредељењу да ж ивот прик азан у драми
што уверљивиј е дочарава прототипск у ж ивотну збиљу, Ч ехов ј е
појединачне интимне драме уоквирио призорима људске свакодневице,
уверен да им на тај начин дај еј едино могуће природно окриље.
Н а почетку првог чинададиља М арина „седи крај самовара и плете
чарапу
"
.Недуго потом, Маринаћесепридружити негодовању Војницког
због промењеног к ућног реда у летњиковцу од к ада су се ту доселили
Серебрј аков и Јелена:

13. Методичк а интерпретација драме Уј ка Вања 111
МА РИНА (климнувши главом): /.../ Професор ноћу чита и пише, и
одј едном око два сата звонце... Шта желите, господине? Чај а! Сад због
њега буди послугу, спремај самовар... То ми је неки ред!
Реагујући на пренаглашену зловољу Вој ницког, нерасположење и
заједљивост према Серебрјакову,Телегин својом причом упорно жели да
усп ост ави р авнот еж у и т рп ељивост у л ет њ ик овцу :
ТЕЈ1ЕГИН : К ад идем пољем, М ариј а Тимофеј евна, к ад шетам
сеновитим парком, к ад гледам овај сто, ј а увек осећам неиск азано
блаженство!Времеједивно,птичицепевају,ми сви живимо у миру и слози,
шта нам ј ош треба.
Писац драме Ујка Вања, дакле, често ствара драмске ситуације кој е
с у к о н т р ас т н е гл а в н о м п р о т о к у д р ам с к е р ад њ е - и у м а к р о и у
микрокомпозициј и дела. Тиме к ао да доследно опомиње на то да поред
оне стварности коју виде и стварају Војницки, А стров, Соња и остали
драмски ликови, постоји и она друга, понекад и сасвим супротна, на коју
се не сме заборавити - јер и то ј е ж ивот. Управо та упорна, посредно
сугерисанаопоменачитаоцу,дајесвесамо угао гледањанаоно што зовемо
људским животом,казујеи даје сваки такав угао нуж но више субјективан
него објективан. Мењањетих углова, међутим, односно сви они зај едно и
ј едан поред другог , могу послуж ити к ао више или мање уверљива и
обј ек тивна слик а живота и сложене људске душе.
2 .
Н о ћ
Пратите како се развија дијалог Јелене и Серебрјакова на почетку
другог чинадраме.- Шта Серебрјаков открива о себи, својим осећањима
и размишљањима?- К ако се Јеленаиспољавау својим реплик ама?-Шта
се на основу тог дијалога сазнаје о односу међу супружницима?
*
Шта у уводну драмску ситуацију другог чина уноси пој ављивање
Соње и Вој ницког? - Протумачите са психолошког становишта однос
Војницког и Серебрјакова. - Шта у поступцима и репликама Војницког
најављује провалу његовог гнева у трећем чину драме? - К о и на који
начин успева да примири и одобровољи Серебрјакова?
*
У окриљу олуј не летње ноћи разговарај у Вој ницк и и Јелена
А ндрејевна.- Протумачитесапсихолошког становиштаЈеленинереакције
на изливе љубави Вој ницког. - Шта све изнутра гуши Војницког? - Због
чегаосећанеодољиву потребу даЈелени казуј ео својој љубави и опомиње

14. 112 К њиж евност и језик
је да промени свој став према животу?- Зашто се Војницки осећа „шупо
обманутим
"
? - Пажљиво пратите диј алог Соње и Војницког. - Шта је
Вој ницког довело до очај ања и суза?
*
Шта у Соњи покреће А стров својим признањем да је незадовољан
ж ивотом? - К ако то свој е признање образлаж е? - Пратите и тумачите
Соњине реакције и реплике на исповест доктора А строва. - Шта Соња
жели дапосредно каже А строву молећи гаданепије и образлажући своје
молбе? - Објасните шта спречава А строва да загледа дубље у Соњину
душу. - Колико је А стров објективан у својој оцени личности Јелене
А ндреј евне? - Протумачите његов однос према лепоти. - Шта Соња
покушава да сазна у завршници диј алога са А стровом? - Образлож ите
мотивисаност Соњиног монолога након одласк а А строва. - Тумачите са
психолошког становишта Соњина располож ења и размишљања.
Анализирајте дијалог Соње и Јелене Андрејевне у завршници другог
чина.- Шта Соњак азуј еЈелени у свом односу према А строву?- Објасните
сапсихолошког становиштазашто Соњатражи одЈелене А ндреј евнедајој
теноћи причао А строву.- ПротумачитеЈеленино виђењедуховног портрета
доктораАсгрова.- ШтаЈеленаоткриваосеби?- Објаснитезашто сеСоњино
иЈеленинорасположењеразилазеу супротним смеровима.- Штаумисаоним
токовимадраме значи њихованеиспуњена жеља за музиком?
Протумачите значење страж аревог лупк ања у парк у и његовог
оглашавања у ноћи.- Обј асните драматуршку функ цију тих знакова.
*
Д ан
Штау трећем чину драме СоњаповераваЈелени А ндрејевној ?- К ако
се Соња духовно испољавау својој исповести?- К ојеје сазнање свануло у
Соњиној души и к ако га онаподноси?- Заштој е Соња неодлучнадали да
подржи Јелену у њеној намери да сазна истину од Астрова? - Објасните
штај е општељудско у Соњиној недоумици.
*
К олико Јелена А ндреј евна разуме Соњу и њена осећања? -
Протумачите драматуршку улогу Јелениног монолога. - Запаж ајте и
тумачите Јеленино духовно прој ектовање у монологу. - Шта за Јелену
значи појава доктора Астрова?

15. Методичк а интерпретациј а драме Уј ка Вања 113
*
Протумачите са психолошког становишта реакциј е и реплике
А строва кадје од Јелене сазнао о Соњиним осећањима. - За које намере
А стров оптужуј е Јелену?- К олико ј е његова процена Јелениних мотива
тачна?- Шта све Јелена А ндрејевна побуђује у А строву?- А нализирајте
водвиљску ситуацију у којој се Војницки појављује са својим „јесењим,
жалосним ружама
"
. - Зашто Јелена плаховито тражи да истог дана
отпутује?- Чега се уплашила и зашто?
*
Чимејеу трећем чину драменашо убрзанаспољашњарадња?- Кога
је највише погодила и зашто намера Серебрјаковада продалетњиковац?
- Пратите ток Вањине унутрашње драме. - За шта су се све „отвориле
очи
"
Војницком? - Протумачите са психолошког становишта Соњину
способност да разуме свог несрећног уј ак а. - К ако Серебрјаков реагуј е
на Вањино противљење да прода летњиковац? - Обј асните због чега
помирљивост Серебрј акова не смируј е Војницког. - Зашто Војницки
реагуј е агресивно?- Шта двоструки промашај Војницког уноси у драму?
—К ако у завршници трећег чина Војницки доживљава свој поступак и
промашаје?6
4 .
Ј есењ е веч е
А нализирајте уводну драмску ситуацију у четвртом чину драме. -
Објасните њену драматуршку функцију.
У четвртом чину драме,у атмосферујесењевечери и смирајауводи
сценау којој разговарају дадиљаМаринаи Телегин.Они „седеједно према
другом и мотају вуну за плетење чарапа
"
разговарајући о одласку
Серебрјакова и Јелене. Тај призор сличан је оном на почетку драме, из
когај еизрониладрамск арадња и почела даодмотава унутрашња клупк а
у др ам ск и м л и к о ви м а .
У складу са оним што је као своја поетичка начела истицао Чехов,
свештоједраматичноу спољашњој радњи и унутрашњимпреживљавањима
ликова,уоквириојеипроткао призоримаживотнесвакидашњице,односно
неутралним ситуацијама, лишеним драматизма, чија је улога да појачају
животну уверљивост онога што је приказано у драми.
6 Због обима рада средишњи сегменти у развиј ању интерпретациј е
прик азани су само помоћу истраж ивачких задатак а и подстицаја кој и усмеравај у
интерпретативне токове.Интегралнаинтерпретација бићеобј ављенау часопису
Мет одика савремене наст аве књиж евност и и српског ј езика, 3/2000.

16. 1 14 К њижевност и језик
Живот у летњиковцу пореметили су својим доласком Серебрј аков и
ЈеленаА ндрејевна. У четвртом чину они се спремају да отпутују, аживот
у летњиковцу тоне у своје препознатљиве, пређашње колосеке. Телегин
помало и ж али због њиховог одласк а, а дадиља подрж ава њихову одлук у
критички се осврћући на оно што се десило неколико часова пре, о чему
се сазнало у трећем чину драме:
М А РИН А ; И боље. М алопре дигли ларму, пуцњаву - срамота! /.../
Да моје очи то више не гледају. (Пауза.) Живећемо као пре, ио старом:
ујутру у осам сати чај , у један сат ручак, увече - сешће се за вечеру; све
својимредом,какодоликујељудима...похришћански.(Уздишући.) Одавно,
ја, грешна, резанце нисам јела.
И ако дадиља тврди да све остаје по старом, ипак није све исто.
Највишеј е узбурк ано и измењено оно што драмски ликови носе у себи.
*
А нализирајте диј алог Вој ницког и А строва. - Зашто Војницки
размишљао самоубиству?—О чему к азујеА строву и штаодњегаочекује?
- Мож е ли А стров да испуни Вањина очекивања? - Обј асните. - К ако
Астров реагује на Вањину исповест и шта му поручује?- Образложите
са психолошког становишта реплике доктора Астрова.
Суочавање са свој им ж ивотним промашај има и агресиј ом на
Серебрј акова, придавило ј е Вој ницког толико да су га преплавили
резигнација и очајање и он помишљана самоубиство. То што је из торбе
доктораА строваузео бочицу морфијума,поводједасезачнедијалог који
ће поново размотавати и заплитати драму у души Војницког и Астрова.
Вањино одбиј ање да врати морфијум, односно одрицање да гаје уопште
узео, стално ће подстицати диј алог и усмеравати га ка разј ашњењу
ж ивотних позициј а двојице саговорник а.
Мада се Војницки ј етко оглашава, истичући у први план свој гнев
због двоструког промашаја к ад ј е пуцао у Серебрјакова и тврдећи да то
штојепромашио себи никаднећеопростити, недуго затим,показуједасу
т а сур ово ст и аг р есивн о ст у ст в ар и н еусп ел о м аск ир ан и гл асо ви м ек о г
срца,које се брани одпревеликерањивости и очајања. Силом притиснуте
кочницепопустилесу предАстровом,којикао скалпелом режепо својој и
Вањиној души:
ВОЈНИЦК И (кријелице рукама): Срамотаме! К адби ти знао како
се стидим ! То снаж но осећање стида не мож е се поредити ни са к ак вим
болом. (Сетно.) Неиздржљиво! (Повлачи секастолу.) Штадарадим?Шта
да радим?
А С Т Р О В : Н и ш т а.
ВОЈНИЦК И /.../ (Грчевито стеже руке Астрову.) Разумеш ли, кад
бих могао остатак ж ивота да проживим нек ако на нов начин. Пробудити
се у ведро, тихо јутро и осетити да си почео изнова да живиш, да је сва

17. Методичка интерпретација драме Уј ка Вања 115
прошлост заборављена, развејанакао дим. (Плаче.) Почети нов живот...
Реци ми к ако да почнем... од чег а да почнем...
Суморнисолилоквиј ујка-Вање,заливен очај ањем и безнађем,казује
да се он усамљен и оголео нашао на ветрометини неутешних и болних
преиспитивања,којаганеумољиво водепредвратасазнањадајепотпуни и
трајни губитник .Уплашеникао самртник грозничав,стеженајближуљудску
руку вапећи за помоћ која не стиже,јер је једноставно нема. Управо због
тога,јерјесвестан дазаоночему Војницкитражилекапомоћи нема,А стров
глумљеном строгошћу и хладноћом настоји да растрезни и приволи Вању
да прихвати једини лек који постоји и који му он може дати - отворено
гледањеу оно што њиховживот јестеи прихватањетенеопозивечињенице:
АСТРОВ (љутито):Не булазни! К акавнови живот! Наположај ,твој
и мој , сасвим је безнадеж ан.
В ОЈН И Ц К И : Је ли?
А СТРОВ: Ја сам у то уверен.
ВОЈНИЦК И : Дај ми нешто... (Показује на срце.) Овде ме пече.
АСТРОВ (вичељутито):Престани!/.../ (Блаже.) Јаи ти имамо само
ј едну наду. Наду да ће нас, кад будемо почивали у гробу, посећивати
привиђења, можда чак и пријатна. (Уздахнувши.)
А стров је млађи, духовно ј ачи и способниј и да се носи са теретом
под којим је Војницки већ посрнуо. Због тога инстинктивно настоји да
подари Вој ницком нешто од свој е издрж љивости и наоко хладног
сучељавања са патњом, коју не пориче и не скрива.
*
Објасните зашто Војницки попушта тек пред Соњиним молбама и
враћа морфијум А строву.- К олико је Соња способна да разуме оно што
разапињедушу ујка-Вање?Образложите.- ШтаизсвоједушеСоњаизлива
у свој е дирљиво обраћање уј аку? - Објасните зашто Вој ницки ж урно
позива Соњу да се што пре прихвате посла.
Убеђивање А строва да му Војницки врати морфијум није успело.
К адје натражење А строва сестричина Соња преузелаулогу човека кој и
моли и убеђује Војницког, он је попустио и удовољио њеним молбама.
Носећи сличан горки талог у својој души,загрцнутаи својомпатњом,
Соња говори и из душе ујк а-Вање. О својој несрећи казује ујаку пред
човеком кога већ неколико годинаволи, снаж но и безнадеж но, ауправо ј е
сазналадаће њена љубавна снивања остати неиспуњена. А стров се спрема
да оде, о њеној љубави и патњи сазнао је од Јелене А ндрејевне, а ипак је
потпуно задржао пређашњу дистанцу, не учинивши ниједан корак да јој
се приближ и и олакша.
СОЊА : Дај . Зашто нас плашиш? (Нежно.) Дај , ујка-Вања! Ја сам,
можда, исто тако несрећна као и ти, али не очајавам. Ја трпим и трпећу,
док се мој живот не сврши... Трпи и ти. /.../

18. 116 К њижевност и језик
Обраћајући се ујаку неж но и саосећајно, Соња усрдно жели да му
помогне к ако би прогледао у тами кој а га ј е обузела и присвој ила.
Дискретно гаподсећанаоно што мује испричалао својој несрећној љубави
и позива га дај е следи у њеном срчаном отпору очај ању и безнађу. Вања
прихвата Соњин сугестиван позив и ж урно ј е позивада се прихвате посла
и ту утопе своје неспокоје:
ВОЈНИЦК И (вади из стола бочицу и даје је Астрову): Ево, узми!
(Соњи.) Али треба што пре почети са радом, што пре предузети нешто,
и н ач е н е м о г у ... н е м о г у ...
*
К ако се опраштају Вој ницки и Серебрј аков?- Зашто ујк а-Вања не
можедаизађеиз својесобеи испратипутнике?- Објаснитесапсихолошког
становиштаВањин позив Соњи: „Радити, радити
"
.
Серебрј аков се помирљиво опрашта од Војницког, позива га да све
забораве, аВањапотврђује:„Свеостај епо старом
"
.Спољашњарадњаје
у драми добиларасплет и изгледак ао дасесвепостепено враћа у познате
колосеке. Оно што драмск и ликови носе у себи ниј е ипак остало
непромењено. Увиђајући да свој е судбине не могу променити, односно да
не могу сами битниј е усмеравати наметнуте ж ивотне токове, готово сви
они заж мурили су и убедили себе да ј е све остало исто, иако у дубинама
душе слуте и осећају да су се озбиљно насук али, да ће им бити потребно
много снаге и вештине к ако би поново запловили и угледали светлуцаве
путок азе из својих сумрачј а и несналажења.
Понај више неизмењен напушталетњиковац Серебрј аков.Утонуо у
свој у старачк у резигнацију и себичност, он у ономе што се дешавало на
имању није истински ни учествовао. К олико је ту био духовни туђин види
сеи по томештојепредлож ио продају летњиковцанеслутећи ни крајичком
свести могуће реак циј е на так ав предлог. Чак и гнев Војницког, покушај
да га убије, чини се да нису битније померили Серебрј акова из животног
колосек а у који ј е потонуо.
И ако је повремено грубо и набусито одбијала Војницког, Јелена
А ндреј евнау опраштање сњим уноси неочек ивану топлину и разумевање.
Видљива болећива и резигнирана пометеност , искрена потресеност
Војницког , тронули су Јелену и она к ао да тек тада постај е свесна меке
душе уј к а-Вање и његове племенитости:
ВОЈН И ЦК И (топло љуби руку Јелени А ндреј евној ): Збогом...
Опростите... Ник ад се више нећемо видети.
JEJI EH A А НДРЕЈЕВНА (ганута): Збогом, драги мој ! (Љуби га у
главу и одлази.)
К олик о су емоције и унутрашња узбурк аност обузели Војницког
види се и по томе што се не осећа к адрим да изађе из собе и испрати
п у т н и к е .

19. Методичк а интерпретација драме Уј ка Вања 1 17
ВОЈН ИЦК И : Нека их, нек а путују, а ј а... ј а не могу. Тешко ми је.
Требашто предапочнем,дасезанимамнечим...Радити! Радити! (Претура
по хартијама на столу.)
Вој ницки грчевито жури да се у нешто што пре склони, да своју
узнемирену душу затрпа пословима и тако стиша унутрашњу драму кој а
се у њему поново успиње, да пронађе мир иако неспокојно слути да му је
мождаи заувек одузет.Опростивши сеодоцаи Јелене,Соњасепридружује
ујаку и посежезаистим леком противј акедушевнепритешњености: „Но,
ујка-Вања,дај дарадимо штогод
".То што сеВојницки и Соњажурно, са
присеном панике, прихватају послова кој е су запустили, толико ј е
наметљиво и индикативно за унутрашњу буру кој а у њима расте, да се
чини к ао даћесваког тренутка бризнути у плач,побацати оловкеи рачуне,
презревши их као немоћнелековедазагасежеравицу којасераспаљујеу
ду ш и .
♦
Која осећања и мисли Соња уноси у констатацију: „Отишао је
"
,
пошто је испратила Астрова? - У ком се тренутку Вањина преданост
рачунима и белешкама пок азуј е као привидна? - Шта ј е све Вањина
отворена душа речима и немушто исповедила Соњи?
Опраштај ући се од Соње, А стров ј е свој следећи долазак у
летњиковац најавио тек за наредно лето, што је још једна потврда да у
њему немани трагаосећањакојеСоњаприжељкује.Соњинаконстатација:
„ Отишаоје
"
садржи дубљи подтекст у комеј еи њено сазнањедајеА стров
отишао заувек ,дањегов повратак вишенезависи однеког његовог будућег
физичког појављивања. Соња се, дакле, том реченицом тихо и дрхтаво
опрашта од својих нада.
Док сеАстровспремадаоде,Војницки настављадагрозничаво пише
и рачуна,као кадсу испраћали Јелену и Серебрјакова.Танаизгледпотпуна
уроњеност у посао којег се прихватио пок азала се као привид чим ј е
Војницки остао сам сасвојом сестричином.Загрцнут,Војницки поверава
Соњи своје унутрашње распеће:
ВОЈНИЦК И (Соњи, прелазећи руком преко њене косе): Дете моје,
како ми је тешко! О, кад би ти знала како ми је тешко!
М ада се Вој ницк и и раниј е, у више наврата исповедао пред
различитим саговорницима и откривао рук авце свој их унутрашњих
понорница,којесу избијаленавидело ипоново нестајалеу тами,обраћање
Соњи нај к раће ј е, згуснуто, а по оном што наговешт ава, мож да и
најснаж није. Несумњиво, у том кратком оглашавању Војницки је ударио
о само дно свога очај ања и патње.
*

20. 118 К њижевност и језик
П ажљиво читајтеСоњин монолог у завршници драме.- У чему Соња
види и проналази спас за себе и Вој ницког? - К олико их обој е смируј е
визиј а рај ског мира и блаженства? Образлож ите. - Обј асните смисао
Соњиног монологау контексту драмекао целине.- Протумачите Соњину
поруку: „Штадасеради,требаживети
"
.
У мисаоно згуснутом завршном монологу Соња, и сама губитник ,
испољавасвоју урођену мудрост којајој помаже дасвоме несрећномујаку
дода сламку спаса и прибере у обома снагу даприхвате свој животни удес
и одол е неми л осрдним ж и вот ним вет р ом ет ин ам а.
СОЊА :Штадасе ради,требаживети! (Пауза.) Ујк а-Вања,ми ћемо
ж ивети. Прож ивећемо дуг , дуг низ дана, дугих вечери; трпељиво ћемо
подносити искушењакој а нам судбинапошаље;радићемо задруге и сад и
у старости, без одмора, а к ад дође наш час, ми ћемо понизно умрети, и
тамо, иза гроба, рећи ћемо да смо патили, да смо плак али, да нам ј е било
тешко, и Бог ће се саж алити на нас, и ми ћемо,ј а и ти, драги уј ко, видети
ж ивот сј ај ан, диван, прекрасан, ми ћемо се радовати, и на наше садашње
несреће осврнућемо сегануто, смешећи се- одахнућемо.Јаверујем, уј ко,
верујем ж арко, страсно... (Спушта се предњим на колена и спушта главу
нањегове руке;уморним гласом.) Одоморићемо се.
Телегин
"
свира на гитари.
СОЊА :Одморићемо се! Чућемо анђеле,видећемо небо,свеу драгом
к амењу, видећемо к ако се све наше земаљске несреће, све наше патње,
утапај у у милосрђекоје испуњавацео свет,и наш ћеж ивот постати миран,
неж ан,сладак ,к ао милошта.Ја верујем, верујем... (Брише му марамицом
сузе.) Јадни,ј адни, ујк а-Вања, ти плачеш... (Кроз сузе.) Ти у животу ниси
знао за радост, али почек ај , уј к а-Вања, почекај ... Ми ћемо се одморити.
(Грли га.) Одморићемо се!
Хришћанск и васпитана, Соња позива на кроткост, стрпљивост и
см и р ен о ст п р ед сви м ч и м е ж и в о т и ск у ш ава и и зн ут р а п р и т еж е ч о век а, а
веруј едаизагробачеканадокнадазапосвећено трпљењеи живот дарован
добру других људи. То што Соња најављује да ће ујка-Вања и она рећи
тамо нешеизагроба,јесте повест о ономе што Соња у својој души носи у
тренутку док о томе к азуј е занемелом и у очај ање потонулом ујаку.
Прозирући надк аквим се амбисом у себи наднео ујк а-Вања,саосећај ући с
њим, а суочена и са својом патњом, Соња грчевито напреже снагу да са
ивице понора повуче њега и себе и нечим веже за ж ивот и трај ање.
Хришћанскавераинада,подржанељубављу,просветлилесу Соњину
мисао и онај е угледала спасоносни зрак светла кој и чини да ударци мање
боле, а трпљење буде сношљивиј е. Не мож е сепревидети да Соња туж но
осећа самилост над собом и уј аком, што значи да и сама увиђа
ирационалност онога чиме се сама спасава и што нуди к ао спас. А ли,
урођена мудрост шапуће ј ој да другог спаса ј едноставно - нема. Слути и
осећадај еу ж ивоту много претанк их конацазачовековеруке,да сеж ивот

21. Методичка интерпретација драме Ујка Вања 119
често отима и клизи кроз прсте, али зна да и у тој унапред изгубљеној
бици треба бити достојан, неустрашив играч и такмац који се не предаје.
Соњину поруку: „ Шта да се ради, треба живети
"
, могуће ј е
андрићевски парафразирати и непосредније исказати: „Ваља живети и да
би се живело - играти
"
, у нечему за шта се никадправо не знаје ли игра
са смрћу или игра за живот. А ли, бити мудар, вешт и истрај ан играч -
изазов ј е коме не може и не сме да одоли човек спреман и решен да се
брани и одбрани.
Л И Т Е РА Т У РА
Андрић, Милка, Мет одички прилази књиж евноумет ничком делу,
Друштво за српски ј език и књижевност Србиј е, Београд, 1996; друго
издање, 2000.
Велек ,Рене- Ворен,Остин, Teopuja књиж евност и,Нолит,Београд,
1965.
Вучковић,Мирољуб,Драмско делоу наст ави књиж евност иијезика,
Просвета, Београд, 1994.
Глишић,Бора,Позоришт е. Ист оријскиуводу проучавањесценске
умет ност и, Завод заиздавање уџбеника СР Србије, Београд, 1964.
Драма. Рађање модер не к њиж евност и (приредила Мирј ана
Миочиновић), Нолит, Београд, 1977.
Јовановић,Рашко,Позоришт еи драма, Вук К араџић,Београд 1984.
К онстантиновић,Зоран, Феноменолошки прист уп књиж евном делу,
Просвета, Београд, 1969.
Лешић,Зденко, Teopuja драмекроз ст ољећаI,Свијетлост,Сарајево,
1977 .
Лешић,Зденко, Teopuja драмекроз ст ољећаП, Свијетлост,Сарајево,
1979 .
Лукач,Ђерђ,Ист оријаразвојамодернедраме, Нолит,Београд,1978.
Модерна т еорија драме, приредила Мирјана Миочиновић, Нолит,
Београд, 1981.
Н иколић, М илиј а, М ет одик а наст аве ср пск ог ј език а и
к њиж евност и, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999,
треће, допуњено издање.
Рејмонд, Вилијамс, Драма od Ибзена do Брехт а, Нолит, Београд,
197 9 .
Речник књиж евних т ермина, Нолит, Београд, 1979.
Солар, Миливој , Teopuja књиж евност и, Школск а књига, Загреб,
1987 .
Стајан, Н . Л., Елемент и драме, Уметничка академиј а у Београду,
Београд, 1970.
Сурио,Етјен,Д вест а хиљада драмских сит уација,Нолит, Београд,
1982 .

22. 12 0 К њиж евност и језик
Тартаља,Иво, Теорија књиж евност и, Заводзауџбеникеи наставна
средства, Београд, 1998.
Христић, Јован, Ст удиј ео драми, Народна књига, Београд, 1976.
Христић, Јован, Чехов, драмски писац, Нолит, Београд, 1981.